Strogo čuvana tajna: Ratne sednice Vrhovnog saveta odbrane (21)
Kazna za Musilimane koji neće u vojsku
Godinama su, očigledno s razlogom, vlasti Srbije odbijale da Haškom Tribunalu dostave transkripte sa sednica Vrhovnog saveta odbrane na kojima se, otvoreno, govorilo o vođenju rata na teritorijama Hrvatske i Bosne; konačno, tokom suđenja Momčilu Perišiću, ovi transkripti otvoreni su pred sudom u Hagu. Zahvaljujući agenciji „Sense“ u prilici smo da čitaocima e-novina predstavimo sve transkripte koji osim dokumentarne vrednosti imaju još veći značaj – jer otkrivaju sve manipulacije i političke ambicije Miloševićevog režima iz jednog od najstrašnijih poglavlja novije istorije
Sednica je počela s radom u 12,40 sati. Prisustvovali su: Zoran Lilić, predsednik Savezne Republike Jugoslavije - predsednik Vrhovnog saveta odbrane; Slobodan Milošević, predsednik Republike Srbije i Momir Bulatović, predsednik Republike Crne Gore - članovi Vrhovnog saveta odbrane; dr Radoje Kontić, predsednik Savezne Vlade; Pavle Bulatović savezni ministar odbrane; general-pukovnik Momčilo Perišić, načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije; general-major Slavko Krivošija, načelnik Vojnog kabineta Predsednika SRJ; general-major Borivoje Jovanić.
MOMČILO PERIŠIĆ: Ja bih izneo dva bitna podatka vezana za finansiranje Republike Srpske i Republike Srpske Krajine i da vam iznesem najnovije podatke o materijalnim rezervama. Što se tiče materijalnih rezervi, mi bi ukupno trebalo da imamo municije i svih drugih ubojnih sredstava za 10 borbenih kompleta; svi znate da je borbeni komplet za automatsku pušku 150 metaka, a za tenkovsko oružje i artiljerijsko negde oko 40 do 50. Najteža situacija nam je kod kerozina, jer je to uvozna komponenta. Nešto rafinerija nafte može da proizvede, ali taj problem je mnogo izražen da ćemo morati ili prekinuti obuku pilota ili ćemo pilote koji su obučeni morati da držimo u veoma nezavisnoj poziciji da ne mogu leteti avionima. Prema zahtevima Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, stanje je ovakvo: 522 miliona za Vojsku Republike Srpske i to za opremanje, naučno-istraživački rad, gradnja vojno-građevinskih objekata i uređenje teritorije, stambena izgradnja, ratne materijalne rezerve. Ovo nije ušlo u budžet. Tu je i zahtev Republike Srpske Krajine. Sem za plate vojnih lica, mi bismo morali da odvojimo posebna sredstva ili da im kažemo da ne možemo da im damo ništa.
PAVLE BULATOVIĆ: Njihovi zahtevi su veći nego naš ukupan budžet?
MOMČILO PERIŠIĆ: Da, to je 829 miliona dinara. Mislim da biste trebali da odlučite šta možemo da im damo. Ja obećavam da im ništa nećemo dati bez odluke Vrhovnog saveta odbrane, i što direktno ugrožava našu borbenu gotovost. Jer, ovo su zaista minimalne rezerve sa kojima možemo da obavimo osnovne zadatke; a to je - za deset dana rata!
ZORAN LILIĆ: Oko ovoga smo na prošloj sednici doneli jasnu odluku. Dogovorili smo se da napravimo jedan celovit program, pa bismo posle videli kako bi se to, eventualno, finansiralo i iz kojih izvora.
(...)
RADOJE KONTIĆ: Što se tiče drugog materijala - Informacija o potrebama Vojske Jugoslavije za naoružanje i vojnu opremu - tu je situacija mnogo teža. Nemam ništa protiv zaključka koji ste dali, ali treba izvršiti analizu koja su to inostrana dugovanja, da li ih možemo naplatiti. Nije problem u devizama, nije problem ni u kontigentima; mi deviza sada imamo, možemo da im damo koliko treba; kontigent možemo dati koliki treba, nego je problem u dinarskoj protivvrijednosti - to neko mora da plati. Prema tome, predsjedniče, nemam primjedbi na zaključke, ali treba napraviti analizu koja su to sredstva, kome pripadaju ta sredstva i na koji način ta sredstva se mogu naplatiti, obzirom na blokadu; i da li se uopšte mogu naplatiti? Što se tiče trećeg zaključka, mislim da je on isti - to su sve sredstva iz SDPR-a; ne treba poseban zaključak.
ZORAN LILIĆ: To su sredstva Vojske koja su kod SDPR-a (objašnjenje: SDPR - Savezna direkcija za promet roba posebne namene, to jest državna agenciju za uvoz i izvoz oružja i vojne opreme)
RADOJE KONTIĆ: Da, ali niste vi direktno trgovali, nego je sve išlo preko SDPR-a. Znači, nije to zaključak. Mislim da treba da se napravi analiza, pa da vidim kod kojih je to država, da vidimo čija su to sredstva i možemo li naplatiti ta sredstva; to bi bila dopunska dinarska sredstva u odnosu na budžet - ne iz budžeta, nego u odnosu na budžet.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Mislim da svi ti koji su tako radili moraju da se pohapse!
RADOJE KONTIĆ: Da, ali to ne rešava problem.
RADOJE KONTIĆ: To je zbog Grka!
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ma, to nije istina! Napravićemo istragu, i tu ima da leti "perje". Meni je dovoljno hohštapleraja!
RADOJE KONTIĆ: Nama je gro uvoza išao preko Makedonije.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja mislim da mi prvo treba da pohapsimo lopove! Kada rešimo lopove, onda ćemo da rešavamo druga pitanja. Evo, čitam ovaj tekst! Momo (obraća se generalu Prišiću), kako smeš da dozvoliš da imaš ovu informaciju, a nisi pohapsio tu bagru?!
MOMČILO PERIŠIĆ: Kako smem da pohapsim gospodine predsedniče, kada nad njima nemam kompetencije? To nije, uopšte, u mojoj nadležnosti.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Kako nije u tvojoj nadležnosti? Zar ovo nije u vojnoj nadležnosti?
MOMČILO PERIŠIĆ: Nije, gospodine predsedniče.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Pa, ko im je dao pravo da to ne bude vojno?
MOMČILO PERIŠIĆ: Gospodine predsedniče, ja sam ovo isterao, zajedno s drugim ljudima, a sada ispadoh kriv? SDPR nije vojno preduzeće i nikakve ingerencije Vojska nema nad njim.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Od kada nije vojno?
PAVLE BULATOVIĆ: Nije vojno već godinu i po dana.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Po kom osnovu nije vojno?
PAVLE BULATOVIĆ: Postali su holding!
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Kako?!
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Znači, uzeo, prisvojio vojnu imovinu i proglasio se za holding?! ,
PAVLE BULATOVIĆ: I registrovao se kao takav.
RADOJE KONTIĆ: Pokrenut je postupak. To sam već predao sudu.
ZORAN LILIĆ: Mislim da ima mnogo više rezona da su oni u zatvoru, pa da se onda vodi istraga! Jer, ovo je samo jedan mali detaljčić svega toga šta oni rade.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Pa, vidite šta su radili: "Sve navedene rakete su starijeg datuma proizvodnje i istekao im je rok upotrebe". Treba platiti da se to uništi, a ne da se kupuje! To je čista sabotaža, pljačka, krađa! Kako vojska tu nema ingerencije?
PAVLE BULATOVIĆ: Nema ingerencije ni Vojska, ni Savezna vlada.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Pa, ko ima tu ingerencije?
PAVLE BULATOVIĆ: Ne znam!
ZORAN LILIĆ: Pa, policija mora da ima ingerencije!
RADOJE KONTIĆ: Kada se poništi ta registracija, gde je pokrenut postupak, imaće ingerencije Vojska. To je kod javnog pravobranioca.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Momo, molim te nemoj da kažeš da imaš ingerencije, kada vam pohapsim te pukovnike! Ja ću to do večeras da uradim.
MOMČILO PERIŠIĆ: Gospodine predsedniče, sve što mogu da uradim, ja sam uradio; vidite da sam to "iščačkao".
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Meni je ovo dovoljno što ste rekli: ako Vojska nema ingerencije, a ni Savezna vlada, onda policija Srbije ima ingerencije! Ja ću to sada njima da dam i oni će do noćas da budu u zatvoru.
MOMČILO PERIŠIĆ: Molim Vas, nemojte tako, neka to ide svojim procesom.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ma, kakav proces - ovo je čista pljačka!
MOMČILO PERIŠIĆ: Moram ovo da vam kažem. Oprostite, molim Vas, budite sigurni da ćete u meni imati saradnika po svim pitanjima - do kraja. Ja ne branim takve ljude - to su lopuže koje bih ja postreljao! Ali, pošto smo pravna država, to ne bi bilo u redu. Gospodine predsedniče, i u drugim segmentima društva imamo iste stvari. Mene boli što se ljudi na krvi srpskog naroda bogate. Mi moramo povesti opštu akciju, da pohapsimo sve lopuže!
ZORAN LILIĆ: Pusti opštu akciju, ovo je konkretna stvar!
MOMČILO PERIŠIĆ: Nemojte da brinete za ono što je u mojoj nadležnosti! Ali, to sve nije u mojoj nadležnosti!
MOMČILO PERIŠIĆ: Uzeli su 105 miliona dolara, i izneli - sada nemaju pokriće.
SLOBODAN MlLOŠEVIĆ: Sada sam video. To je valjda sada i gotovo?
PAVLE BULATOVIĆ: Još nije gotov kompletan inspekcijski postupak.
ZORAN LILIĆ: Da, ali oni ne treba da budu na tim mestima, jer sada nestaju papiri, dokumenti.
PAVLE BULATOVIĆ: To je teško izvršiti - imaju predstavništva u Singapuru, Kini, Indiji, Kipru. Tamo je teško izvršiti inspekcijski nadzor.
ZORAN LILIĆ: Ako hoćete, možemo pripremiti kompletan materijal pa da posebno raspravljamo o tome?
MOMIR BULATOVIĆ: Pravna država nije pravna država koja dozvoli da joj obični hohštapleri ukradu 100 miliona dolara.
ZORAN LILIĆ: Još nešto tu ima: pojedini generali koje smo mi penzionisali iz raznoraznih razloga, sada su primljeni tamo da rade, kao "dobri finansijski stručnjaci". To ne može da ne bude stvar našeg interesa. Njima je stvarno mesto tamo gde je jedino opravdano da budu - u zatvoru.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Što se tiče Programa ekonomskog oporavka, mislim da ne smemo da napravimo nikakav izuzetak.
ZORAN LILIĆ: Apsolutno!
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Predlažem da pozovemo ljude koji su radili na Programu, posebno onaj deo koji se bavi porezom, carinama itd. Mislim da se carine moraju temeljno pretresti. To je mnogo iskorumpirano. Mi sada vršimo neku istragu. Ako ih pohvatamo i ako bude kako mi mislimo da jeste, to će biti čudo! To je jedna "razvaljena avlija". To što pokrivaju da je uvoz iz Republike Srpske - šta uvezoše iz Republike Srpske za 70 miliona dolara? To je čista laž!
ZORAN LILIĆ: Tu su u pitanju samo papiri!
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Oni su dali čiste fiktivne papire, šta su oni imali da izvezu iz Republike Srpske za 75 miliona dolara?! Nemojte da se šalimo s tim. Sada je taj posao u Republici Srpskoj uzeo da radi Mića Stanišić. On je već nekoliko tih bandi fiksirao i biće pohapšeni. Pa, oni su ukrali 1200 "golfova", prodali i pare stavili u džep! Sada otkrivaju ko je to uzeo, ko je to prodao. Pa, to su pare - 1200 automobila po 20 hiljada maraka, izračunaj koliko je to para!
ZORAN LILIĆ: Neko je uzeo milijardu maraka!
MOMIR BULATOVIĆ: Čovek mora visoko da ocjeni ove napore koje su učinili Ministarstvo odbrane i Generalštab - da se izvrši ova preraspodela sredstava. Znam da to neće rješiti probleme, ali slažem se s ovim što je rekao predsjednik Milošević - ne smemo jednostavno da dođemo u iskušenje da upadnemo u začarani krug istih problema koje smo ranije imali. Slažući se sa prethodnim konstatacijama i ovim što je predložio Rajo Kontić, postavio bih jednu stvar principijelno, na konto ovoga što je rekao general Perišić. Tačno je da su veliki zahtjevi Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Ali, isto tako je tačno da mi nemamo finansijskih izvora odakle ćemo mi džabe dobijati to što treba za našu Vojsku, jer mi to moramo da platimo. Prema tome, mislim da treba nastaviti taj princip saradnje i pomoći - ne možemo ih ostaviti u ovakvim trenucima, ali oni moraju da se napregnu i da to izvuku, makar i iz svojih privatnih džepova. Na žalost, ima ih dosta koji privatno mogu da pomognu svaki naš budžet. Znači, da se pomogne, ali na principu trgovine.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Molim vas, tu su stvari materijalno jasne. Rezerve koje ima Vojska Jugoslavije smo videli. Na tim rezervama jedini zaključak koji nama sleduje je: rezerve treba popuniti, a ne smanjivati. Prema tome, za potrebe na drugoj strani, te rezerve jednostavno ne mogu biti izvor, jer tamo tih sredstava nema. Izvor može biti isključivo vojna proizvodnja. Za vojnu proizvodnju municije i drugih potreba mora da se napravi plan i da se vidi konstrukcija finansiranja, uključujući mobilisanje tih sredstava koja oni tamo na određeni način dobijaju, mobilišu itd. da bismo zatvorili konstrukciju finansiranja. Sada seku rezanu građu, sada 500 tona nafte dnevnog izvlače iz zemlje, radi im jedan broj fabrika itd. Ono što, eventualno, ovde može da se pomogne je isključivo ono što je upisano u budžet Jugoslavije da im se da. Prema tome, Perišić od rezervi ne može davati ništa, jer nema. On, uopšte, ne treba da bude izložen njihovom pritisku, jer naš vojni budžet nije obuhvatio stavku isporuka njima, nego je ogoljen isključivo na potrebe Vojske Jugoslavije, koje ne mogu da se rastegnu za ostale potrebe. Znači, mora se napraviti finansijska konstrukcija vojne industrije koja može biti jedini izvor daljeg snabdevanja. Ne vidim drugi način.
MOMIR BULATOVIĆ: Slažem se.
(...)
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ima 10 hiljada automobila koji nose diplomatske "E" tablice. Mi nemamo taj reciprocitet ni sa jednom zemljom. To odmah mora da se ukine, i to u roku od tri dana: ili da mu se uzme u carinski depo vozilo, ili mora da plati carinu i da registruje kola. On uzme neku "šaru", donese iz Frankfurta, donese ovde, registruje ovde i uzme "E" tablicu da se vozi. Ja gledam na televiziji - voze se Dafine, Karići i mnogi drugi, i to svi sa tim diplomatskim tablicama, a imaju milione maraka. To rade i mnogi direktori firmi. To su automobili koji koštaju po 200 do 300 hiljada maraka. To treba sve da se oporezuje. To ne važi za diplomatsko osoblje, koje se vodi pod "A" i na diplomatskoj je listi ambasada. Gledam da se pre neki dan Duško Mitević vozi američkim kolima. Mnogo njih ima.
MOMIR BULATOVIĆ: To radi zato što mu je dve hiljade maraka registracija firme godišnje na Kipru, i to uštedi i automatski novi auto doveze ovde bez carine.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Neka mu je sa srećom, samo neka plati carinu i dažbine!
MOMIR BULATOVIĆ: Mora se promijeniti zakon.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To mora odmah da se promeni.
RADOJE KONTIĆ: To je republički zakon.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Kako republike uređuju odnos prema diplomatskim stvarima?
RADOJE KONTIĆ: Da za diplomatska predstavništva, ali nemaju ekonomska predstavništva - ona su samo u republikama.
MOMIR BULATOVIĆ: Toga kod nas u Crnoj Gori nema; to je isključiva nadležnost Republike Srbije.
MOMIR BULATOVIĆ: Oni računaju da su kola koja su tu imovina stranih firmi i ništa ne plaćaju.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Koje smo mi budale! To je neverovatno!
RADOJE KONTIĆ: To je vrlo solidan prihod u ovom momentu.
MOMIR BULATOVIĆ: To je 10 hiljada automobila puta 10 hiljada maraka minimum, to je 100 miliona maraka.
(...)
ZORAN LILIĆ: Prelazimo na drugu tačku: tekuća pitanja. Predlažem da razmotrimo kadrovska pitanja u vezi sa 30. i 40. kadrovskim centrom. Reč ima načelnik Generalštaba.
MOMČILO PERIŠIĆ: Materijal ste dobili. Ima tu tri bitna pitanja. Jedno pitanje je unapređenje podoficira u oficire - ukupno ima 155 takvih koji su unapređeni u Republici Srpskoj i Srpskoj Krajini; razlika u plati je 29 hiljada dinara. Pošto se finansiranje njihovih starešina vrši od naše strane, to je odmah povećanje, a povećanja nema. Znači, ako ovo prihvatimo, to je smanjenje plate, nema druge. Drugo, 139 pitomaca su oni u svojim školama iškolovali. Za 139 starešina treba 270 hiljada, a ta sredstva nisu planirana. Znači, opet povećanja nema, nego možemo plate smanjiti. Predlažu da se školuju u našim akademijama i vojnim školama, i to: 338 za vojne akademije i 86 za vojne gimnazije, a mi možemo, što se tiče kapaciteta smeštajnih, primiti 180 i 60 - to je ukupno 240. Ako ima namenjenih sredstava njima za pomoć, moglo bi da se pre baci u vojni budžet i da za toliko povećamo plate. Ako nema posebno namenski određenih sredstava za njih, onda mi ovo ne možemo prihvatiti, jer bi to radikalno smanjilo i ovako mala primanja.
RADOJE KONTIĆ: Oko sredstava u saveznom budžetu za potrebe Republike Srpske i Republike Srpske Krajine bili smo apsolutno restriktivni. Mi smo išli čak na taj nivo da to može da vrijeđa dostojanstvo onih kojima je to namijenjeno. Sredstva za pomoć izbeglim licima u zemlji, znači u SRJ, planirana su na nivou od 23 miliona dinara. To je za smještaj, za zdravstvene usluge, za novčane naknade ranjenicima Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, za humanitarnu pomoć ranjenicima Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, za invalidnine, ortopedska pomagala itd. Da li to možemo smanjivati ili ne, veliko je pitanje. Drugo, dopunska sredstva za teritorije pod zaštitom OUN - to je ono po Vensovom planu - 15 miliona dinara. To su sredstva na donjoj granici. Iz ovih dopunskih sredstava se finansira policija u Republici Srpskoj Krajini, školstvo, zdravstvo itd.
ZORAN LILIĆ: Ima li tu ovih para o kojima je Momo pričao?
MOMČILO PERIŠIĆ: Sa moralnog aspekta, mnogo je bolje platiti starešinu koji se bori nego onaj koji je izbegao, a među njima ima mnogo sposobnih. To je ukupno oko četiri miliona i 300 hiljada.
ZORAN LILIĆ: Predlažem da ovo prihvatimo.
MOMIR BULATOVIĆ: Ja teško ovo sve skupa razumijem. To nisu velike pare, to je milion i 300 hiljada za ovu godinu. Ne mislim da Savet odbrane treba da raspravlja o prvom zahtjevu za ovih 29 hiljada dinara. Mislim da bi principijelno bilo da ove momke uzmemo na školovanje i da podnesemo taj trošak kao Savezna Republika Jugoslavija, a ovo drugo neka bude nadležnost Vojske Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. To nije preveliki materijalni izdatak. Naša obaveza je da plaćamo ove podoficire. A ko hoće da ih izjednače s obzirom na zasluge itd. neka izdvoje tih 29 hiljada dinara. To nije prevelika stavka. Ono što smo mi dužni , to je da ih osposobljavamo i tu stavku treba da uzmemo na sebe. Ne insistiram ni na jednom rešenju, ali mislim da je ovo dobar predlog.
ZORAN LILIĆ: Dobro, da li se slažete da prihvatimo Momirov predlog? (Odobravanje). Znači, donosimo odluku o prijemu na školovanje u školskoj 1994/95. godini 180 studenata u vojnu akademiju i 60 učenika u vojnu gimnaziju i da snosimo troškove u ovoj godini i do završetka školovanja. Druge dve stavke neka regulišu u okviru Republike Srpske i Republike Srpske Krajine.
MOMIR BULATOVIĆ: Mi dajemo podoficirsku platu, a oni mu daju dodatak za oficira.
RADOJE KONTIĆ: Dobro, to nije visoka cifra.
ZORAN LILIĆ: Idemo dalje.
MOMIR BULATOVIĆ: Šta je sa ovih devet diplomiranih pravnika?
MOMČILO PERIŠIĆ: To je po istom principu - oni ih primaju i neka ih plate. Kod nas pravni sistem postoji, a tamo je pravni sistem razbijen. Oni nemaju vojnih stručnjaka tamo dovoljno, a i mi ih nemamo dovoljno. Nepostojanje pravnog sistema je rodilo "crnu berzu" i svašta toga ima. Mi im moramo pomoći slanjem pripravnika, a za ove - neka prime po ovom principu. To je suština.
ZORAN LILIĆ: Dobro, prelazimo na problem popune.
MOMČILO PERIŠIĆ: Mi sada treba da imamo 63 hiljade vojnika, a imamo 41 hiljadu ili 65 odsto vojnika. To će se proporcionalno smanjivati odsluženjem vojnog roka u naredne tri godine. To ćemo zanavljati sa vojnim obveznicima - to nam je jedino rešenje. Ali, tu ima problema, što 19 hiljada Šiptara godišnje i tri hiljade Muslimana ne služi vojni rok. Mi bi trebalo da nađemo model kako njih da prisilimo da služe vojni rok. Jedna je mogućnost - ali, time pravimo diskriminaciju, to može da ima političkih reperkusija - da te dve kategorije plaćaju određenu sumu. Ali, ako to tako kažemo, onda oni koji su bogati mogu da plate, znači da plate i Srbi i Crnogorci, pa i oni de ne idu na odsluženje vojnog roka. Mi moramo da ih prisilimo ili da dođu da služe vojni rok, ili da trpe neku drugu sankciju. Oni se sada školuju u Nemačkoj, Albaniji, Turskoj, Makedoniji itd. i sutra se bore protiv našeg sistema. Ali, bolje je i to nego da ih mi školujemo, pa da se onda bore protiv nas. Veoma su opasni. U zadnje vreme posebno se javljaju Muslimani, čim dođu u vojsku posle mesec dana počinju da se organizuju i da rade negativno u jedinicama. Drugi problem je kod vojnika po ugovoru. Treba da ih imamo 27 hiljada, a imamo 12 hiljada. Ta kategorija nije motivisana jer je malo plaćena, a drugo - selekcija je veoma slaba, tako da ne možemo ni da popunimo ovaj broj. Tu kategoriju moramo u narednom periodu zanavljati i popunjavati sve više mladićima na odsluženju vojnog roka, a ovu kategoriju sve više izbegavati dok se ne stabilizuje ekonomska situacija i dok ne budemo mogli to stimulisati, da dolaze, pored ostalog, i zbog materijalne koristi.
Treći problem je slab odziv vojnih obveznika. To se kreće u prošeku 48 odsto, ali po regijama je različito. Uzroka ima mnogo. Mi smo analizirali kompletno stanje. Izlaz vidimo u donošenju neke uredbe kojom će se daleko oštrije nego do sada sankcionisati neodazivanje na vojne vežbe. Doduše, tu je jedina olakšavajuća okolnost, jer sada ne diramo ratne jedince. Zauzeli smo stav - kada mobilišemo jedinicu, ta jedinica mora da ide u borbu. Sada uzimamo one koji su neraspoređeni, pa nisu ni u jednoj jedinici, a kada nisu ni u jednoj jedinici oni nemaju identifikaciju i nisu motivisani kao ovi u ratnim jedinicama. Mogli bi nam vi pomoći preko načelnika okruga - da načelnici okruga i opštine i svojih organa - da se više angažuju u pomoći i motivaciji tih ljudi da dođu na poziv. To je jedno. Drugo, da se donese uredba o strožim sankcijama prema ovoj obavezi.
ZORAN LILIĆ: Mislim da ovo možemo primiti kao informaciju. Logičnije je da se na nivou Ministarstva i jedne i druge vlade to razmotri.
MOMČILO PERIŠIĆ: To ćemo uraditi, ali ja vas informišem da znate da je to jedan od problema. Sledeće su kadrovska pitanja. General Bojić podneo je molbu za penzionisarije. To je dobar čovek, nije ničim revoltiran. Ispunio je jedan od uslova za penzionisanje i mislim da nema razloga da mu ne odobrimo da ne ide u penziju. To je Bojić Slobodan.
MOMČILO PERIŠIĆ: Drugi je Marinković koji je u Ministarstvu odbrane; načelnik je Odseka za snabdevanje, koji nema dokazano, ali i njegovih "prstiju" ima u ovom materijalu. Predložio bih da ga penzionišemo, a kasnije po meri lociranja vinovnika da preduzimamo i određene mere. Treći je Tasić, kapetan bojnog broda koji je ispunio oba uslova. Bio je do sada pod ukazom. On je častan i pošten čovek. Predlažem da mu prilikom penzionisanja damo čin kontraadmirala. Umesto njega bi došao Novković - to vas samo informišem; postaviću ga svojom naredbom, a kada se steknu uslovi postaviće se ukazom. Trebalo bi da razmislimo o Čeleketiću - to je novi komandant Vojske Republike Srpske Krajine. Dobio je od njih čin generala - trebalo bi to verifikovati. Ali, ja predlažem pošto je tek primio dužnost, da par meseci radi, pa da vidimo kako će se snaći. Imamo pukovnika Trpka, Makedonca, koji ima uslove za penziju. Inače je pod ukazom, imamo mogućnost da ga penzionišemo ili da ga unapredimo u čin generala. To bi bilo veoma pozitivno, jer bi time dokazali da ne pravimo razliku među ljudima različite nacionalnosti u Vojsci, ali to bi po nekim elementima negativno delovalo na deo starešina u Vojsci. Ja sam za to da ga penzionišemo bez unapređenja.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Kakav je čovek Trpko?
MOMČILO PERIŠIĆ: On je dobar.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Što bi negativno delovalo - zato što je Makedonac?
MOMČILO PERIŠIĆ: Da, samo je to razlog, iako ja lično mislim da je taj čovek zaslužio. Međutim, po dubini ima ljudi koji ne gledaju sa simpatijama na njega i njemu slične. Ja vas upoznajem sa javnim mnjenjem, inače, moje je lično mišljenje da nije bitno ko je ko, već ko je kakav.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: On bi u svakom slučaju išao u penziju?
MOMČILO PERIŠIĆ: On je ispunio godine službe, a godine starosti još nije ispunio. Predložio bih da mu damo i čin prilikom penzionisanja.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Šta radi Trpko?
MOMČILO PERIŠIĆ: On je pomoćnik komandanta III armije za odbrambene pripreme civilnih struktura društva u zoni odgovornosti III armije, a dobar oficir.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ako je dobar oficir, onda ga unapredi!
MOMIR BULATOVIĆ: Tu ima dva elementa: prvo, dobar je oficir, a drugo treba destimulisati naše starešine koji misle da je biti Srbin profesija.
ZORAN LILIĆ: Znači, prihvatamo u celosti predlog načelnika Generalštaba? Da li se slažete? (Odobravanje).
MOMČILO PERIŠIĆ: Imamo interesa od strane Ruske federacije da traže naš školski avion "Galeb-IV", da bi izbacili neku češku varijantu, a naš avion je savremeniji kao školski avion. Pošto imamo viška tih aviona, mogli bismo da im to damo, uz kompenzaciju za neka druga sredstva.
MOMČILO PERIŠIĆ: Takođe, Makedonija ima interes za te avione, iz razloga što ona ima kompletnu infrastrukturu vezano za ove avione. Ako tu nema smetnji, mogli bismo isto uraditi.
MOMIR BULATOVIĆ: Nemaju oni kuda da lete. (Smeh).
MOMČILO PERIŠIĆ: Vojska Republike Srpske traži one koji su uništeni - u stvari, zamenu za te.
ZORAN LILIĆ: Njima ne damo ništa - oni da uništavaju, a mi da šaljemo!
MOMČILO PERIŠIĆ: Dobro, njima ne damo. Mi smo prošli put razmatrali da im damo jedan KUBOV sistem koji je u funkciji PVO zaštite. Pošto je ova gužva prošla, uz veliku diskretnost i tajnost, vozilo po vozilo bi prebacivali tamo, ako dozvolite, u skladu sa onom prijašnjom odlukom. Preduzeli bismo sve mere da se to nikako ne otkrije.
MOMIR BULATOVIĆ: Pitanje je da li uopšte može da prođe, a da se ne otkrije?
MOMČILO PERIŠIĆ: Može. Tamo ima jedan most koji je zatvoren i tu nema nikakve kontrole.
ZORAN LILIĆ: Mi smo doneli odluku da se to prebaci.
MOMČILO PERIŠIĆ: Doneta je odluka, ali vas molim da se izjasnimo da li je ovo baš pogodan momenat ili ne? To bi bilo 100 odsto u funkciji, čak više u funkciji odbrane SRJ, nego njih. Ali, ako bi došlo do nečega, oni bi rušili na njihovom prostoru avione i ne bi mogli za to optužiti SRJ.
ZORAN LILIĆ: Dobro, da to prebacimo?
MOMIR BULATOVIĆ: Slobo je tu najviše u toku. Da li je sada tajming, da li je dobro da se sada radi?
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ne verujem da je još uvek dobro, zbog toga što su još uvek na onom nivou borbene gotovosti kada rade i noću i danju. Mi imamo informacije kada "avaksi" skinu nivo, pa se onda noću ne leti. Sada još uvek lete i noću.
MOMČILO PERIŠIĆ: Mi bismo procenili tačno kada. Inače, oni snimaju sve i mogu bilo koje vozilo u sred noći da snime na svakom delu SRJ.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Osim kad ne lete! Ja bih sačekao da oni prestanu da lete. Oni će da skinu taj nivo gotovosti, jer je to njima i skupo i nepotrebno.
ZORAN LILIĆ: Dobro, to smo završili. Imamo još zahtev Rezervnih vojnih starešina.
PAVLE BULATOVIĆ: Taj problem je stalno prisutan već dvije godine. Oni hoće redovno finansiranje po budžetskom principu. Mislim da pretjeruju, po mom osjećanju, u tom zahtevu. Meni je blizak princip da se njima finansiraju aktivnosti koje odobre načelnik Generalštaba i ministar odbrane, u vrednosti tih poslova, a njihova organizacija neka se finansira na neki drugi način. Jer, ako bi uključili njih u budžetsko finansiranje, onda će nam se pojaviti Streljački savez, Savez ronilaca, Savez radioamatera itd. Svi oni mogu da imaju objašnjenje da su potrebni za odbranu zemlje, što im se ne može osporiti. Ako bismo napravili taj izuzetak, mislim da bismo otvorili nove probleme sa novim organizacijama. Ali, za to sam da se finansiraju aktivnosti koje odobre načelnik Generalštaba i ministar odbrane.
ZORAN LILIĆ: To je Pavle i mislio.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Savez rezervnih vojnih starešina je vrlo koristan za Vojsku. Oni imaju aktivnosti za koje ih niko ne tera da rade, a oni ih rade. Oni okupljaju vojne starešine, rade, brinu se o tome itd.
MOMČILO PERIŠIĆ: Gospodine predsedniče, to je organizacija od posebnog interesa za Vojsku i za odbranu društva. Mi smo zauzeli stav - gospodin ministar i ja - da sve aktivnosti koje imaju u toku godine finansiramo iz dozvoljenih sredstava.
ZORAN LILIĆ: Oni traže da im se reši pravni status.
MOMČILO PERIŠIĆ: Oni traže da 25 ljudi bude u stalnom radnom odnosu sa ceo prostor Jugoslavije, sa ciljem da ti ljudi budu koordinatori svih aktivnosti. To je povećanje za 25 plata.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Znam, ali mi primimo ovde 180, tamo 200, tamo 300 na plate, a problem nam je 25 ljudi, koji su kičma neke organizacije SRVSJ! Ako nam ne treba vojska, ne treba nam ni rezerva ni rezervne vojne starešine. To je organizacija koja ne troši neka sredstva - 25 ljudi da drži celu teritoriju Jugoslavije, to nije mnogo.
MOMIR BULATOVIĆ: Imajte još u vidu izuzetno visok stepen osjetljivosti te kategorije ljudi koji su faktički u ratnim operacijama iznjeli najveći teret; ti momci su bili u prvim redovima.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja bih im dao ta sredstva.
ZORAN LILIĆ: To je milion i 200 hiljada dinara za celu godinu.
SLAVKO KRIVOŠIJA: Oni su bili na razgovoru, porazgovarano je sa njima i to je ta informacija. Oni se svuda obraćaju. Oni imaju sitne troškove: održavanje telefona i nešto slično.
ZORAN LILIĆ: Dobro, da to prihvatimo.
MOMIR BULATOVIĆ: Predložio bih da zadužimo ministra odbrane i načelnika Generalštaba za jeda nefleksibilan pristup - da tu organizaciju izdvoje od ostalih, a da nađu nešto fleksibilno. Možda bi tu mogao biti profesionalni aktivni starešina koji bi kordinirao te troškove. Kod mene je Republička organizacija tražila prijem. Ti ljudi su veoma osjetljivi i mnoge zasluge sa sobom nose.
ZORAN LILIĆ: Treba da im odamo priznanje i da im izađemo u susret.
RADOJE KONTIĆ: Da, to ide kroz Ministarstvo odbrane.
ZORAN LILIĆ: Znači, zaduženi su ministar odbrane i načelnik Generalštaba da izađu u susret ovoj organizaciji.
MOMIR BULATOVIĆ: Ja sam letimično pogledao informaciju oko SDPR-a. To stvarno izazove gnjev i bes. Ja molim da ne ostane na tome da se mi šokiramo šta je i kako je.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja ću to sada odmah da dam ministru unutrašnjih poslova - ovo što sam sada dobio; daću i šefu Državne bezbednosti i da vide, ako ima osnova, sve da ih pohapse još noćas! Tu nema nijedno ime!
MOMČILO PERIŠIĆ: Mi imamo zapisnik sa svim imenima. Ja sam vama samo doneo kao informaciju. Inače, prošli put sam vas informisao o tome.
ZORAN LILIĆ: Znači, da se pripremi o tome kompletna informacija. (Sednica zaključena u 13,50 sati).
No comments:
Post a Comment