Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (107)
Bosna je odživela svoje
Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara
Izdanje dnevnog lista "Politika" od 25. avgusta 1992. godine
ĆOSIĆ DANAS PUTUJE U LONDON
Dobrica Ćosić, poredsednik Savezne Republike Jugoslavije, danas putuje u London na međunarodnu konfereneciju o Jugoslaviji, potvrđeno je juče Tanjugu u Službi za informisanje predsednika Jugoslavije. Premijer Milan Panić, kao što je poznato, u Londonu je od prekjuče.
Sa predsednikom SRJ, putuju i predsednici Srbije i Crne Gore, Slobodan Milošević i Momir Bulatović.
Specijalnim avionom JAT-a, "boingom 727", sa članovima jugoslovenske delegacije putuju i eksperti i savetnici, kao i grupa jugoslovenskih izveštača radija, televizije i štampe. Konferencija počinje radom u sredu i trebalo bi da traje do petka. Sa kojim stavovima kreću nekadašnje članice jugoslovenske federacije?
U Saveznoj skupštini, u prošli petak, poslanici su se složili da delegacija Savezne Republike Jugoslavije insistira na kontinuitetu Jugoslavije. SRJ je za miroljubivo i političko rešenje sukoba u BiH, zasnovano na konsenzusu sva tri naroda. U tom slučaju, Jugoslavija je spremna da prizna BiH u sadašnjim granicama, kao i Hrvatsku u granicama koje nisu pod zaštitom UNPROFOR-a. Skupština Jugoslavije smatra da je pitanje Kosova i Metohije unutrašnjopolitička stvar Srbije.
Savezna vlada ima i sasvim konkretne predloge za razrešenje bosanskohercegovačkog konflikta.
Naš dopisnik iz Makedonije javlja da je tamošnje Sobranje dalo ovlašćenje svojoj delegaciji da težište aktivnosti bude na međunarodnom priznanju ove republike bez promene imena Makedonije. Zanimljiv je i stav Vasila Tupurkovskog, nekadašnjeg člana Predsedništva SFRJ, koji predlaže potpisivanje međunarodnog ugovora među nekadašnjim članovima jugoslovenske federacije o međusobnom priznavanju.
U Hrvatskoj, javlja dopisnik iz Zagreba, međunarodna konferencija u Londonu označena je kao "prelomni trenutak svetske politike prema bivšoj Jugoslaviji". Zanimljive su i polemike povodom ocene da bi London mogao da bude novi Versaj, kao i strah od mogućnosti oživljavanja ideje o novoj slovenskoj asocijaciji.
Kao posmatrači u London su pozvani i predstavnici Albanaca sa Kosova i Metohije, Mađara iz Vojvodine i Muslimana iz Sandžaka. Iz pisma lorda Karingtona Ibrahimu Rugovi vidi se da će ove delegacije biti smeštene u posebnu prostoriju pored sale za konferencije (neće, dakle, direktno učestvovati u radu), ali će biti konsultovane u neformalnim razgovorima. (V. R.)
***
KAKO UGASITI BALKANSKI POŽAR (London, 24. avgusta):
Zakazivanje nove konferencije najveći je uspeh jedne već sazvane konferencije. To važi i za "dosad najveći skup posvećen Jugoslaviji", kako Britanci reklamiraju diplomatski spektakl u Londonu prekosutra. "Jednostavno, ovo je samo početak...", rekao je britanski ministra Daglas Herd, kada je prekinuo letovanje i došao u svoje ministarstvo da sprema konferenciju. Samo što ne kaže: Hvala Bogu, biće ih još!
Sa stanivišta Britanije, uspeh londonske konferencije je već uvećan brojen njenih učesnika. U Kvin Elizabet holu steći će se ne samo ministri velikih sila Evrope - "fabrike" svetske istorije - nego čak i Japan.
Uz balkanski požar i Tokiju se rasplamsala želja da iskoristi priliku za zahtevanje uticajnijeg mesta u svetskim političkim poslovima. Japan traži, kao i Nemačka, da njegov politički uticaj i formalno bude srazmeran snazi japanske ekonomije koja drži na dužničkoj listi čak i Ameriku.
Dolazak u London na konferenciju o SFRJ ukazuje se Japanu kao zgodna mogućnost da taj proces političke afirmacije počne.
Drugi neobičan učesnik su islamske zemlje. One prvi put dolaze za sto sa silama Evrope da, makar i s pozicije posmatrača, utiču na buduće uređenje Evrope - jednog evropskog prostora.
Na Balkanu islam ima sopstveni istorijski razgovor sa hrišćanima, smatraju muslimanske države zabrinute za događaje u Bosni. U stvari, za Muslimane.
Na ovaj način predstojeći događaj je uspeo pre nego što je i počeo: "Ne pamti se da je ikad održana jedna tako velika konferencija o Jugoslaviji", ponosno je izjavio jedan od predstavnika engleskog organizatora.
I, tačno je. Sjaj jedne sahrane ne proizilazi iz toga što je neko umro, već je veličina pogreba u eleganciji i sastavu ličnosti koje ispraćaju pokojnika.
Iz tog ugla, konferencija je sasvim sigurno poslednji, ali svetski, blesak SFRJ! Bivši Jugosloveni nikada više neće imati državu čija bi propast mogla da bude (is)praćena sa ovoliko diplomatske pompe.
Engleska je zadovoljna. Dosadašnja Karingtonova inicijativa nije propala - ona prerasta nadalje u "sveopštu inicijativu" pod političkim staranjem UN. Pregovaračka energija će trajati!
Ključno akutno pitanje je, razumljivo, Bosna oko koje su zapadne sile u priličnoj kontradikciji u odnosu na sopstvenu politiku. One složno rasturaju višenecionalnu, mnogoversku federalnu Jugoslaviju, a zavetuje se da očuvaju unitarnu Bosnu! Pa, zar nije Bosna primer zbog čega je bila potrebana Jugoslavija?!
Na pravcu takvog političkog insistiranja sila (granice bivše republike uzete su u zaštitu političkim dokumentima Ujedinjenih nacija) Evropska zajednica i Amerika imaju, međutim, problem. Vraćanje Bosne i Hercegovine vladi Alije Ietbegovića u granicama kakve su bile pretpostavlja vojnu intervenciju, sada se tvrdi, čak pola miliona zapadnih vojnika.
I najglasniji protagonisti zapadnog javnog mišljenja - monopoli koji pothranjuju kampanju pritiska na Srbiju - ne susuđuju se, međutim, da tvrde da će zapadna javnost odobriti takav rizik trupa u Bosni.
Politička teorija je, tako, dospela u nesklad s praksom. Ako sarajevskoj vladi nema ko da vrati Bosnu kakva je bila, Zapad nema druge: obnavlja pritisak na Aliju Izetbegovića da, umesto potraživanja nobećanog, uvaži ponuđeno - da pregovara na osnovu činjenica iz rata.
Spremnost bosanskih Muslimana da dođu na ovu konferenciju doživljava se u Londonu kao znak da je predsednik Izetbegović razumeo faktičko ograničenje. Pokušaj njegovih vojnih snaga da povećaju teritoriju koju kontrolišu tumači se željom vlade u Sarajevu da poboljša slabu pregovaraču poziciju.
Da razlika između zapadnog obećanja i zapadnog učinka u odnosu na bosanske Muslimane može pomoći da se razume veći pritisak na Srbiju koji se nagoveštava. Tvrdi se da će blokada Srbije biti još rigoroznija - ne zbog toga što se iskreno veruje da su bosanski Srbi pod komandom Beograda (takva teza poslednjih nedelja ostala je bez dovoljno argumenata) već da bi se i Sarajevu i muslimanskim zemljama pokazalo kako Evropa ima pravedan pristup. Nije u stanju da Muslimanima pomogne, ali bar ne odobrava ono što smatra pobedom faktičkog stanja.
U analizama koje slede već danima, prilično je afirmisano uverenje onih autora i poznavalaca prilika koji smatraju da je najveći zadatak londonske konferencije da muslimansku stranu u Bosni suoči sa stvarnošću - da je privoli da pregovara o konfederalnoj Bosni, uz građanske garantije njenom stanovništvu.
Strane potpisnice ugovora trebalo bi da se obavežu da štite takva prava Muslimana, Srba i Hrvata bez obzira na to ko od građana gde živi.
Prerano je, međutim, očekivati da išta od toga bude utanačeno već ovde i sada.
Nad konkrentijim stvarima je magla velike neizvesnosti. Zgusnuta je već i neobičnim statusom prisutnih. Bosnu i Hercegovinu neće, na primer, predstavljati politički lideri svih njenih narodnih zajednica, već samo Izetbegović i njegov ministar Haris Silajdžić. To je izraz rešenosti organizatora da, bar na početku dugačkog procesa (nastavak će, možda, biti već za nedelju dana u Ženevi), uvaži samo bivše republike kao naslednice SFR Jugoslavije.
Na strani Hrvatske neće, dalje, biti mesta za Srbe iz Hrvatske. Ali, kako do danas stvari stoje, ni među predstavnicima Srbije neće biti izaslanika Šiptara.
Republike su zastupljene kao samostalne republike, ali Srbija, Crna Gora i predstavnici njihove zajednice sa imenom Jugoslavija imaju jednu, zajedničku grupu. Englezi ne priznaju jugoslovensku državu. Izraz shvatanja organizatora konferencije jeste da se jedno mesto može dobrovoljno s nekim deliti, ali da su zastupnička ovlašćenja vezana samo za to mesto i da se broj zvanično zastupljenih strana ne može proširivati.
Uz republike, za plenarnim stolom su i mesta sedam suseda bivše Jugoslavije. Čehoslovačka je tu kao predsedavajući KEBS-a, ali Turska i Saudijska Arabija učestvuju i pored toga što Islamska konferencija i u njihovo ime ima sopstvenog predstavnika. Tu su sve članice Saveta bezbednosti, pa dakle i Kina, Amerika i Rusija.
A na celom spisku teško je zapaziti jednu državu koja će imati volje i hrabrosti da iskaže simpatije za Srbe i Srbiju. Teška je stena koju uz ovo brdo treba da guraju srpski predstavnici. (Petar Popović)
***
POJAČATI PRITISAK I SANKCIJE NA SRJ (London, 24, avgusta):
Šef britanske diplomatije Daglas Herd izjasnio se večeras protiv britanskog i bilo čijeg vojnog mešanja u bosanski rat. On je podržao međunarodno vojno angažovanje koje bi se ograničilo isključivo na "zaštitu humanitarne pomoći".
Herd je ocenio da bi napadi iz vazduha na položaje srpske artiljerije u Bosni zahtevali prisustvo "kopnene vojske za podršku", a takva akcija bi "koštala mnogo života, posle čega ipak ne bi bili okončani sukobi".
Naglasivši u vanrednoj emisiji Bi-Bi-Sija da je "Srbija glavni krivac za rat u Bosni", Herd je rekao da tekuće "pritiske i sankcije protiv Beograda treba nastaviti i pojačati". On je nagovestio da lista pritisaka nije okončana jer "u Beogradu ima još ambasada koje nisu zatvorene, a Jugoslaviji se može pripretiti i gubitkom čkanstva u UN".
Herd je izričito odbacio mogućnost da se skine embargo UN na isporuke oružja Muslimanima, ocenivši da i bez doturanja novih količina oružja, u Bosni "ima već sasvim dovoljno ubijanja".
On je rekao da UN i UNHCR treba da prošire humanitarne aktivnosti u Bosni, s obzirom da se približava zima.
Šef britanske diplomatije ističe da "Bosna ne sme biti uređena kao unitarna država", kako to zahtevaju Muslimani, dok "Srbi moraju prihvatiti celokupnost Bosne".
Herd problem u Bosni vidi kao "pitanje načina vladanja i uorave", a ne kao pitanje teritorijalnih razgraničenja. On je zato dopustio mogućnost da u Bosni bude formalno "i više od tri federalne jedinice".
Herd je upozorio na mogućnost proširenja sukoba na Kosovo i ponovo u Hrvatskoj.
Čak i kada bi UN želele da igraju ulogu neke "nove imperijalne sile", one nisu za sada osposobljene da efikasno rešavaju "fragmentaciju" i sukobe u bivšem Sovjetskom Savezu, Avganistanu, Somaliji, Jugoslaviji i drugde.
***
PRITISAK ISLAMSKIH ZEMALJA (Njujork, 24. avgusta):
Na inicijativu islamskih zemalja danas je održana sednica Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, posvećena razmatranju situacije u Bosni i Hercegovini. U debati je učestvovalo četrdeset predstavnika zemalja članica, među kojima i ministra spoljnih poslova SR Jugoslavije Vladislav Jovanović.
Osnovni utisak je da većina učesnika, posebno iz islamskih zemalja ali, nažalost, i iz drugih, pošla od izrazito njednostranog pristupa, optužujući isključivo Srbe i SR Jugoslaviju za agresiju u BiH, opredeljujući se bezrezervno za podršku bosanskim muslimanima. Potpuno je prenebegnuta činjenica da je reč o građanskom ratu i da su Srbi ravnopravni i konstitutivni narod u Bosni i Hercegovini i da prema tome ne mogu nikako biti agresori u sopstvenoj zemlji. Takav, rekli bismo, svesno pogrešan pristup vodio je, razumljivo pogrešnim i jednostranim zaključcima, koji teško mogu da se objasne kao konstruktivan doprinos pokušajima da se pronađu dogovorna rešenja. Kao da su inicijatori ovog skupa želeli i, nažalost, u velikoj meri uspeli, da u predvečerje londonske konferencije unapred, bez dokaza, osude srpski narod predstavljajući ga kao jedinog podstrekača genocida, etničkih čišćenja, organizatora koncentracionih logora itd.
Zanimljivo je da gotovo niko od učesnika u diskusiji, iako je tu bilo i predstavnika zemalja gde je nedavno boravio premijer Milan Panić, nije uzeo u obzir proklamacije i jasno postavljene stavove jugoslovenske vlade i brojne inicijative preduzete za uspostavljanje mira. jedino je predstavnik Rusije, ambasador Voroncov, zauzeo donekle različitu poziciju i naglasio da Rusija deli zabrinutost drugih, zbog pogoršanja situacije i brojnih kršenja ljudskih prava, ali da smatra da treba sačekati izveštaj specijalnog raportera komisije za ljudska prava, da bi se videlo pravo stanje stvari i onda osudili krivci. Rekao je da je pismo premijera Panića upućeno generalnom sekretaru u kome se objašnjava stav jugoslovenske vlade, dobro primljeno u Moskvi i ocenjeno kao dobar početak. Izrazio je nadu da će Beograd ispuniti sva obećanja.
Predstavnici islamskih zemalja koji su učestvovali u raspravi bili su najoštriji u napadima na Srbiju i srpski narod. Ton je dao ambasador Irana ističući da je reč "o agresiji za stvaranje velike Srbije koja se mora sprečiti..."
Delegat Mađarske je tvrdio da u Vojvodini postoji ugrožavanje građanskih i ljudskih prava mađarske manjine od strane Srba i založio se da yse postave međunarodni monitori u Vojvodini, na Kosovu i u Sandžaku.
Austrijski predstavnik je zahtevao "najoštriju osudu srpske agresije". Tražio je da međunarodna zajednica energičnom akcijom "spreči genocid koji sprovode Srbi u Bosni..."
Najružnije i najotrovnije govorio je predstavnik Hrvatske, između ostalog tražio je da se predstavnici SR Jugoslavije izbace sa ovog zasedanja i Ujedinjenih nacija. Takođe podržavao je ideju da se Bosni odobri nabavka oružja i organizuje strana vojna intervencija "da bi se uništila srpska klika..." Sličnim rečnikom služio se i delegat BiH tražeći "obustavljanje fašističkog juriša za stvaranje velike Srbije..."
Bilo je i umerenijih govora i zajednički imenitelj onoga što je rečeno na današnjoj sednici generalne skupštine je energični zahtev da se obustavi rat u BiH. Međutim, pomenuta jednostranost optuživanja, koje se kretalo u širokom spektru od drastičnih napada na Srbiju i srpski narod, do ublaženih verzija. Gde se niko ne pominje poimenično, ali se naglašeno govori "o agresiji na bosanski narod" - je, nažalost, obeležila ovaj skup.
Dok ovo javljamo rasprava i dalje traje i očekuje se da će se završiti u jutarnjim časovima posle čega će biti usvojena rezolucija.
Kao što smo rekli, tekst ovog dokumenta pretrpeo je proteklih dana mnoga menjanja i prečišćavanja, ali i ovo što je ostalo zadržava mnogo elemenata jednostranosti i neće, po mišljenjima komentatora, predstavljati konstruktivan doprinos građenju povoljne atmosfere pred londonske razgovore.
Tako se, na primer, u samom vrhu preambule nalazi konstantacija da su mnoge zemlje izrazile rezerve prema mogućnosti da SR Jugoslavija bude naslednik SFRJ. Zatim se navodi da situacija u BiH ugrožava svetski mir i bezbednost "zbog agresije izvršene na njenu teritoriju..." Sugeriše se mogućnost da se ovaj sukob proširi i na druge teritorije. Ovde je iz prve verzije izbačeno poimenično optuživanje Srbije i Crne Gore zbog agresije, ali je, kako se vidi, smisao sačuvan.
U sledećem paragrafu izražava se zabrinutost zbog kršenja međunarodnog humanitarnog prava na teritoriji bivše Jugoslavije, "posebno u BiH o čemu govore izveštaji o postojanju koncentracionih logora za civile..." Osuđuju se energično operacije etničkog čišćenja.
Da bi, ipak, pronašli način da bar na jednom mestu poimenično napadnu Srbe, autori teksta poslužili su se lukavstvom pa su u tekst ubacili jedan citat iz izveštaja generalnog sekretara UN od 12. maja i zapisali: "Međunarodni posmatrači slažu se da ono što se događa predstavlja napor Srba u Bosni i Hercegovini da uz naklonost i pomoć JNA stvore 'etnički čiste' oblasti u kontekstu ideje o kantonizaciji BiH..."
Naglašava se zatim, u tekstu, da ni posle usvajanja rezolucije Saveta bezbednosti "nije ništa učinjeno da se zaustave operacije etničkog čišćenja".
Zahteva se poštovanje "nezavisnosti i nacionalnog jedinstva Republike BiH i odbacuje svaki pokušaj menjanja granica..." Mnogi komentatori su ovde postavili pitanje o kakvom se to nacionalnom jedinstvu radi kada je u zemlji građanski rat. Upravo u tome i otkrivaju nameru autora da se sve predstavi kao agresija spolja i iz tako postavljene teze kasnije izvlače zaključci o potrebi strane vojne intervencije.
U drugom delu dokumenta postavlja se zahtev da sve strane u sukobu odmah obustave neprijateljstva i pronađu miroljubiva rešenja. Naglašava se da se neće priznati nikakva osvajanja teritorija silom.
Zahteva se, takođe, da se "jedinice JNA i elementi hrvatske armije, koji se sada nalaze na teritoriji BiH, odmah povuku ili stave pod komandu vlade BiH ili razoružaju i njihovo naoružavanje stavi pod nadzor međunarodnih posmatrača".
Zatim dolazi ključni paraf: "Od Saveta bezbednosti se traži da, po hitnom postupku, preduzme dalje nkorake predviđene glavom 7. Povelje radi obustavljanja neprijateljstava jedinstva i teritorijalnog integriteta Republike Bosne i Hercegovine..." Stručnjaci ukazuju da formulacija ovog paragrafa predstavlja želju da se snagama međunarodne vojne intervencije ostvare pomenuti ciljevi, što bi značilo mešanjen u građanski rat, a to nije predviđeno Rezolucijom Saveta bezbednosti broj 770. Neki komentatori i diplomati u UN ovo dovode u vezu sa nagovešetenom spremnošću pojedinih islamskih zemalja da ponude svoje vojne snage za obavljanje tog posla.
U završnom delu dokumenta govori se o potrebi vraćanja izbeglica i garantovanju njihovih prava na repatrijacije zbog pretrpljene štete, obezbeđivanju pristupa predstavnicima Crvenog krsta u logore i jačanju napora za dostavljanje humanitarne pomoći. Genralnom sekretaru stavlja se u zadatak nda prati razvoj situacije i obavesti sledeće, 47. redovno zasedanje Generalne skupštine o primeni ove rezolucije. (Dušan Pešić)
***
PANIĆ NUDI IZETBEGOVIĆU AVION (London, 24. avgusta):
Jugoslovenski premijer Milan Panić ponudio je danas predsedniku Predsedništva Bosne i Hercegovine Aliji Izetbegoviću da jugoslovenskim avionom sutra iz Beograda dođe u London. Premijer Panić je ovu ponudu izneo posle informacija da je aerodrom u Sarajevu ponovo zatvoren.
***
"Nuvo kotidjen": BOSNA JE ODŽIVELA SVOJE... (Ženeva, 24. avgusta):
"Bosna i Hercegovina više ne postoji, uprkos tome što ona još opstaje, posebno u gradu Sarajevu, gde hiljade bosanskih Srba, Hrvata i Muslimana preživljavaju zajedno u nadi da najgore neće doći, npodela je svršen čin." Ovo piše u uvodniku "Nuvo kotidijen" iz Lozane, najuticajniji švajcarski list na francuskom.
"Bosanski Hrvati od sada pripadaju hrvatskoj naciji, bosanski Srbi srpskoj naciji. Samo Muslimani, njih 44 odsto stanovništva, rasuti po gradovima, pripadaju sebi samima. Oni nemaju ni podršku, ni prijatelje, a verovatno ni zemlju za utočište. Oni su ostavljeni bez perspektive i bez politike."
Uvodničar "Nuvo kotidijena" podseća na kratku istoriju nezavisne BiH, koja je započeta 7. aprila kada su joj nezavisnost priznale SAD i Evropska zajednica. "Vlada Muslimana Izetbegovića insistirala je na ovoj nezavisnosti, nastojeći da održi troetničku državu. Prevarila se, ističe se u uvodniku, sa njom su se prevarile SAD i Evropska zajednica."
Čak i ako bi se uspostavio neki prekid vatre, po oceni lista, "nemoguće je pomirenje posle užasa koje su jedni i drugi preživeli poslednjih meseci. Bosna je odživela svoje".
***
Kecmanović: NEĆU DA BUDEM POKRIĆE ZA IZETBEGOVIĆEVU POLITIKU
"Poslednje otkriće UNPROFOR-a o pravim režiserima i akterima monstruoznog zločina u redu za hleb u Ulici Vase Miskina u Sarajevu i samo po sebi dovoljan je razlog da više ne mogu ostati član Predsjedništva Bosne i Hercegovine", izjavio je sinoć Tanjugu dr Nenad Kecmanović objašnjavajući razloge jučerašnje ostavke na mesto člana Izetbegovićevog predsedništva Bosne i Hercegovine.
Od mog dolaska u Beograd prije nepuna dva mjeseca, pa do danas, proces razgradnje Bosne i Hercegovine po etničkim šavovima, odnos proces konstituisanja tri zasebne nacionalne države unutar jedinstvenog međunarodno priznatog teritorija nepovratno je odmakao, rekao je zatim Kecmanović.
Konačno, kaže Kecmanović, oni kontrolišu teritorije, imaju svoje vojske, policije, posebne valute i uopšte čine faktičku vlast. Pomenutim promenama nestali su i minimalni uslovi pod kojima sam svojevremeno ušao u Predsjedništvo, pa moj angažman u ovom državnom tjelu postje puko pokriće za fingiranu građansku opciju iza koje Alija Izetbegović, kao samo jedan od nacionalnih lidera, pokušava nametnuti unitarno rješenje malobrojnim narodima, ocenio je Kecmanović. A da se ta tobožnja građanska opcija u praksi ništa ne razlikuje od ostalih nacionalnih, najbolje pokazuje sudbina sarajevskih Srba koji su željeli da ostanu u svome gradu i na čije insistiranje sam svojevremeno konačno i pristao da uđem u Predsjedništvo. Oni danas, kao, uostalom, i sve manjine nastoje glavom bez obzira da pobjegnu da bi se spasili od sistematskog sumnjičenja, pretresanja, zatvaranja, maltretiranja po privatnim zatvorima koji su zvanično potvrdile i neutralne međunarodne komisije i nepristrasni inostrani novinari, a konačno priznala i sama vlast u Sarajevu, rekao je Kecmanović.
No comments:
Post a Comment