e-novine.com
Mogli ste a niste.
"Šta je ostalo nerazjašnjeno ili šta smo to pogrešno razumeli ?
Baš me zanima kome je potrebna njegova vizija života i sveta ?
Šta može novo da ponudi sluzava mešavina od sujete, straha i pristajanja ?
Nije to knjiga, to je pokušaj održanja ustaljenog sistema vrednosti u psihički bolesnom društvu koje pokušava da se uz gorke lekove otrezni, prizove sebi i vrati svojoj geografiji. Bez hrabrosti se ne može biti iskren prema sebi, a ni prema drugima i postati čovek u pravom smislu te reči.
Glumatanje normalnosti, laganje sebe i drugih ne ide u nedogled.
U sukobu sa stvarnošću i gubljenju temelja napravljenih od laži i obmana , jedino šta ostaje je nacionalsocijalistički delirijum sa svojim 'herojima' i sve više nadolezećih 'miševa'.
Ako se ne može, pisati kao Tomas Man, ako se ne može izgledati i glumiti kao Marlene Dietrich, može se u životu slično učiniti.
Mogli ste a niste.
Tužan kraj.
Sunday, October 31, 2010
Friday, October 29, 2010
MILJENKO DERETA: Koštunica da odgovara za sve što je učinio | zokster
MILJENKO DERETA: Koštunica da odgovara za sve što je učinio | zokster: "Alo! Alo!
Submitted by rave on Sat, 30/10/2010 - 02:26. *new
08.10.2003. g Prosper je u ime SAD izjavio da za bilo kojeg građanina koji odluči da pomogne, SAD su spremne da ponude nagradu od pet miliona dolara, odnosno za bilo koje informacije koje bi dovele do hapšenja Radovana Karadžića.
Tada je premijer bio Zoran Živković, a Boris Tadić ministar vojni.
Da li je moguće, da oni ne znaju da Radovan Karadžić, u to vreme, ima zdravstvenh problema i da se leči u Kliničkom centru?
Preciznije, u institutu za hematologiju.
I da slučajno sada znate gde je Ratko Mladić, kome bi ste to prijavili?
Da nije možda na 9191?
Važno je da se lako pamti.
- Sent using Google Toolbar"
Vesna Parun 1922 - 2010 | zokster
Vesna Parun 1922 - 2010 | zokster: "- Sent using Google Toolbar"
Vesna Parun 1922 - 2010
By cotton - Posted on October 29th, 2010
“Poezijo, skini nam se s kurca
nije vrijeme da se u snu bunca.
Jeziku je otupio mač.
Naš je život - politički trač!”
e-novine.com - Najava torture i smrti
e-novine.com - Najava torture i smrti: "- Sent using Google Toolbar"
e-novine.com - Ukrajina nije ruska švalerka
e-novine.com - Ukrajina nije ruska švalerka: "- Sent using Google Toolbar"
Thursday, October 28, 2010
Gundulić, Ivan_Osman
Gundulić, Ivan_Osman
Kolo od sreće uokoli
vrteći se ne pristaje:
tko bi gori, eto je doli,
a tko doli gori ustaje.
Sad vrh sablje kruna visi,
sad vrh krune sablja pada,
sad na carstvo rob se uzvisi,
a tko car bi, rob je sada.
Proz nesreće sreća iznosi,
iz krvi se kruna crpe,
a oni kijeh se boje mnozi
strah od mnozijeh i oni trpe.
Kolo od sreće uokoli
vrteći se ne pristaje:
tko bi gori, eto je doli,
a tko doli gori ustaje.
Sad vrh sablje kruna visi,
sad vrh krune sablja pada,
sad na carstvo rob se uzvisi,
a tko car bi, rob je sada.
Proz nesreće sreća iznosi,
iz krvi se kruna crpe,
a oni kijeh se boje mnozi
strah od mnozijeh i oni trpe.
Wednesday, October 27, 2010
Više strogoće prema Srbiji | Kiosk | Deutsche Welle | 26.10.2010
Više strogoće prema Srbiji | Kiosk | Deutsche Welle | 26.10.2010: "Više strogoće prema Srbiji
Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift:
Njemačka štampa piše o prvom koraku Srbije ka EU. 'Put ka mirnom Balkanu neizbježno vodi preko Beograda. To je u interesu EU. Ali Brisel bi se trebao čuvati da zbog mira zatvara oči i odobrava tzv. političke rabate'...
Srbija je jučer (25.10.2010) napravila prvi korak u pravcu učlanjenja u EU. Šefovi diplomatija 27 zemalja članica dali su nalog Evropskoj Komisiji da preispita kandidaturu Srbije, što je posljednji korak pred zvanični početak pregovora o učlanjenju. Srbiji je međutim jasno stavljeno do znanja da će svi naredni koraci zavisti od hapšenja Ratka Mladića i uopšte saradnje sa Hagom. Kako to komentira štampa na njemačkom jeziku?
'Sueddeutsche Zeitung iz Muenchena piše: Postoje dobri razlozi da se Srbija približi Evropskoj Uniji. Put ka mirnom Balkanu neizbježno vodi preko Beograda. To je u ogromnom interesu EU. Ali, Brisel bi se trebao čuvati da zbog mira zatvara oči i odobrava takozvani politički rabat. Ministri inostranih poslova EU su dozvolili Beogradu da napravi samo prvi korak u okviru dugotrajnog puta ka Briselu. Ipak oni su poslali pogrešan signal. Dvostruko negativno se doima činjenica da su se ministri u ovom slučaju oprostili od najvažnijeg preduslova za početak pregovora o učlanjenju a to je hapšenje Ratka Mladića. To narušava povjerenje kada je u pitanju potraga za ratnim zločincima. Istovremeno, Beograd dobro zna da je EU mekan pregovarač, koji se lako može navesti na ustupke. Dovoljno je samo jasno ukazati na sve opasnosti a pogotovo od nacionalnih nereda.
Niko ga nije vidio...
Ratko Mladić i dalje na slobodiBildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Ratko Mladić i dalje na slobodiZagovarači pregovora sa Srbijom i bez hapšenja Mladića ističu da cijeli narod ne može biti talac jednog čovjeka. Ko tako nešto tvrdi, namjerno prećutkuje da najviše instance i danas štite Mladića i još neke njegove kompanjone i da je to dio srbijanskog državnog rezona. Naravno da nije teško prepoznati prominetnog generala Mladića, ali on kao da je u zemlju propao. Niko ga navodno nije vidio ili svi krenu da ga hapse, kada je on već umakao sa otkrivene lokacije. Zagovarači pregovora sa Srbijom bez hapšenja Mladića kažu i da Srbija mora biti nagrađena u kontekstu Kosova. Ali to nije razlog da se Beogradu, kada se radi o evropskim pitanjima, daje politički rabat. S gubitkom Kosova, Srbija se već pomirila, i nema razloga za bilo kakve ustupke.
Ukoliko EU ne želi da sa Srbijom ponovi greške koje je napravila učlanjenjem nespremne Bugarske i Rumunije, onda sa Beogradom mora voditi oštre i nepopustljive pregovore. Sigurno je da Srbija, dugoročno gledano, ima svoje mjesto u EU. Ali tek onda, kada sa svojim susjedima i sa samom sobom bude živjela u miru, kada isporuči ratne zločince i kada, po pravilima EU, bude uređena kao demokratska i pravna država', zaključuje Sueddeutsche Zeitung iz Muenchena.
Nagrada Srbiji
Neue Zuercher Zeitung piše da je jučerašnja odluka Brisela zapravo nagrada Srbiji za posljednji kompromis oko Kosova. List navodi da je to rezultat popuštanja Beograda u septembru. Srbija je željela da pravni spor oko gubitka Kosova prenese na Generalnu skupštinu UN-a, gdje je očekivala da se većina zemalja izjasni protiv otcjepljenja Kosova od Srbije. Ali na pritisak Brisela, Berlina i Londona ona je odustala i pristala na dijalog. Politika Brisela prema zapadnom Balkanu je takva da se jednoga dana sve zemlje bivše Jugoslavije namjeravaju primiti u EU, kako bi se stabilizirao ovaj region.
Holandija se i dalje najviše protivi ustupcima Srbiji i traži hapšenje Mladića i Hadžića. Stoga će dalji koraci u pravcu EU biti mogući tek ako sve članice Unije jednoglasno ocijene da postoji zadovoljavajuća saradnja sa Haškim sudom. Austrijski ministar inostranih poslova Spindelegger međutim kaže da se EU u budućnosti u donošenju odluka neće više isključivo oslanjati na ocjenu glavnog tužioca Haškog tribunala i da je to pozitivno. U dokumentu, koji je donesen jučer (25.10.2010.), samo se kaže da će zemlje članice EU 'pažljivo pratiti' izvještaje Haškog tužioca.'
Autor: Jasmina Rose
Odg. urednik: Mehmed Smajić
- Sent using Google Toolbar"
Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift:
Njemačka štampa piše o prvom koraku Srbije ka EU. 'Put ka mirnom Balkanu neizbježno vodi preko Beograda. To je u interesu EU. Ali Brisel bi se trebao čuvati da zbog mira zatvara oči i odobrava tzv. političke rabate'...
Srbija je jučer (25.10.2010) napravila prvi korak u pravcu učlanjenja u EU. Šefovi diplomatija 27 zemalja članica dali su nalog Evropskoj Komisiji da preispita kandidaturu Srbije, što je posljednji korak pred zvanični početak pregovora o učlanjenju. Srbiji je međutim jasno stavljeno do znanja da će svi naredni koraci zavisti od hapšenja Ratka Mladića i uopšte saradnje sa Hagom. Kako to komentira štampa na njemačkom jeziku?
'Sueddeutsche Zeitung iz Muenchena piše: Postoje dobri razlozi da se Srbija približi Evropskoj Uniji. Put ka mirnom Balkanu neizbježno vodi preko Beograda. To je u ogromnom interesu EU. Ali, Brisel bi se trebao čuvati da zbog mira zatvara oči i odobrava takozvani politički rabat. Ministri inostranih poslova EU su dozvolili Beogradu da napravi samo prvi korak u okviru dugotrajnog puta ka Briselu. Ipak oni su poslali pogrešan signal. Dvostruko negativno se doima činjenica da su se ministri u ovom slučaju oprostili od najvažnijeg preduslova za početak pregovora o učlanjenju a to je hapšenje Ratka Mladića. To narušava povjerenje kada je u pitanju potraga za ratnim zločincima. Istovremeno, Beograd dobro zna da je EU mekan pregovarač, koji se lako može navesti na ustupke. Dovoljno je samo jasno ukazati na sve opasnosti a pogotovo od nacionalnih nereda.
Niko ga nije vidio...
Ratko Mladić i dalje na slobodiBildunterschrift: Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: Ratko Mladić i dalje na slobodiZagovarači pregovora sa Srbijom i bez hapšenja Mladića ističu da cijeli narod ne može biti talac jednog čovjeka. Ko tako nešto tvrdi, namjerno prećutkuje da najviše instance i danas štite Mladića i još neke njegove kompanjone i da je to dio srbijanskog državnog rezona. Naravno da nije teško prepoznati prominetnog generala Mladića, ali on kao da je u zemlju propao. Niko ga navodno nije vidio ili svi krenu da ga hapse, kada je on već umakao sa otkrivene lokacije. Zagovarači pregovora sa Srbijom bez hapšenja Mladića kažu i da Srbija mora biti nagrađena u kontekstu Kosova. Ali to nije razlog da se Beogradu, kada se radi o evropskim pitanjima, daje politički rabat. S gubitkom Kosova, Srbija se već pomirila, i nema razloga za bilo kakve ustupke.
Ukoliko EU ne želi da sa Srbijom ponovi greške koje je napravila učlanjenjem nespremne Bugarske i Rumunije, onda sa Beogradom mora voditi oštre i nepopustljive pregovore. Sigurno je da Srbija, dugoročno gledano, ima svoje mjesto u EU. Ali tek onda, kada sa svojim susjedima i sa samom sobom bude živjela u miru, kada isporuči ratne zločince i kada, po pravilima EU, bude uređena kao demokratska i pravna država', zaključuje Sueddeutsche Zeitung iz Muenchena.
Nagrada Srbiji
Neue Zuercher Zeitung piše da je jučerašnja odluka Brisela zapravo nagrada Srbiji za posljednji kompromis oko Kosova. List navodi da je to rezultat popuštanja Beograda u septembru. Srbija je željela da pravni spor oko gubitka Kosova prenese na Generalnu skupštinu UN-a, gdje je očekivala da se većina zemalja izjasni protiv otcjepljenja Kosova od Srbije. Ali na pritisak Brisela, Berlina i Londona ona je odustala i pristala na dijalog. Politika Brisela prema zapadnom Balkanu je takva da se jednoga dana sve zemlje bivše Jugoslavije namjeravaju primiti u EU, kako bi se stabilizirao ovaj region.
Holandija se i dalje najviše protivi ustupcima Srbiji i traži hapšenje Mladića i Hadžića. Stoga će dalji koraci u pravcu EU biti mogući tek ako sve članice Unije jednoglasno ocijene da postoji zadovoljavajuća saradnja sa Haškim sudom. Austrijski ministar inostranih poslova Spindelegger međutim kaže da se EU u budućnosti u donošenju odluka neće više isključivo oslanjati na ocjenu glavnog tužioca Haškog tribunala i da je to pozitivno. U dokumentu, koji je donesen jučer (25.10.2010.), samo se kaže da će zemlje članice EU 'pažljivo pratiti' izvještaje Haškog tužioca.'
Autor: Jasmina Rose
Odg. urednik: Mehmed Smajić
- Sent using Google Toolbar"
Tuesday, October 26, 2010
Probaću ipak nešto da kažem posle akademika
Probaću ipak nešto da kažem posle akademika Matije Bećkovića
pa makar ispao i glup.
Pokušavam da shvatim šta će jednom režiseru, kad već ne piše knjige o
filmu, da romansira životnu priču i vezuje je sa svojim filmovima.
Šta je ostalo nerazjašnjeno ili šta smo to pogrešno razumeli ?
Baš me zanima kome je potrebna njegova vizija života i sveta ?
Šta može novo da ponudi mešavina sujete, straha i pristajanja ?
Nije to knjiga niti promocija knjige, to je pokušaj održanja
ustaljenog sistema vrednostiu društvu koje polako ali sigurno počelo
da dolazi svesti. Bez hrabrosti se ne može biti iskren prema sebi,
a ni prema drugima i postati ljudina u pravom smislu te reči.
Glumatanje normalnosti, laganje sebe i drugih ne ide u nedogled.
U sukobu sa stvarnošću i gubljenju temelja od laži i obmana , jedino
šta ostaje je nacionalsocijalistički delirijum sa svojim "herojima" i
sve više nadolezećih miševa.
Ako se ne može, pisati kao Tomas Man, ako se ne može izgledati i
glumiti kao Marlene Dietrich, može se u životu slično učiniti.
Mogli ste a niste. a sad je već kasno.
Ako je Oskar nedostižan možda je Nobel pri ruci.
pa makar ispao i glup.
Pokušavam da shvatim šta će jednom režiseru, kad već ne piše knjige o
filmu, da romansira životnu priču i vezuje je sa svojim filmovima.
Šta je ostalo nerazjašnjeno ili šta smo to pogrešno razumeli ?
Baš me zanima kome je potrebna njegova vizija života i sveta ?
Šta može novo da ponudi mešavina sujete, straha i pristajanja ?
Nije to knjiga niti promocija knjige, to je pokušaj održanja
ustaljenog sistema vrednostiu društvu koje polako ali sigurno počelo
da dolazi svesti. Bez hrabrosti se ne može biti iskren prema sebi,
a ni prema drugima i postati ljudina u pravom smislu te reči.
Glumatanje normalnosti, laganje sebe i drugih ne ide u nedogled.
U sukobu sa stvarnošću i gubljenju temelja od laži i obmana , jedino
šta ostaje je nacionalsocijalistički delirijum sa svojim "herojima" i
sve više nadolezećih miševa.
Ako se ne može, pisati kao Tomas Man, ako se ne može izgledati i
glumiti kao Marlene Dietrich, može se u životu slično učiniti.
Mogli ste a niste. a sad je već kasno.
Ako je Oskar nedostižan možda je Nobel pri ruci.
e-novine.com - Kozaci u Beogradu
e-novine.com - Kozaci u Beogradu: "- Sent using Google Toolbar"
Sećanje
Kozaci u Beogradu
Veličina slova: 
Vi ste naša poslednja nada: Milošević & friends
NATO intervencija. Beograd. Uzbuna. Ponoć. Knez Mihajlova. Lili i ja na bajsu i rolerima u potrazi za otvorenom trafikom. Stanje : Beograd after people
Ispred SANU zbunjeni, nalećemo na dvadesetak razbacanih i ukočenih ljudskih tela u čudnim položajima. Ne daju znake života. Nema tragova razaranja niti tragova krvi. Čudno su obučeni. Mnogo ordenja, a uniforme, iz ko zna kojih ratova, osećaju se na naftalin.
Lili skače sa bicikla i hvata zaklon:
“Nije valjda da nas gađaju i bojnim otrovima?”
“Kako izgledaju, sigurno su nevini glumci nekog gostujućeg pozorišta?”
“Da to nije neka osveta za Martićeve podvige i poubijane balerine ispred pozorišta u Zagrebu?
Jedan krklja. Lili kao Kosovka devojka sa česme, hitro, donosi vode. Živ je! I drugi dolaze sebi. Dobro su! Dižu se, al se teturaju. Srećni, presrećni, grle se i mnogo ljube, međusobno. Na naše iznenadjenje kreće i pesma.
“Da vi niste Bulat Okudžava, sve sa horom?”, pita Lili.
“Njet! Njet! On za NATO agresija! Mi Donski Atamani došla spasiti bratska Srbija braniti mostova i razvaliti NATA, reče jedan sa šubarom i dve boce votke u šinjelu.
Sigurni u našu pobedu, odlazimo po cigarete u širokom luku izbegavajući TANJUG.
Oceni
Friday, October 22, 2010
Ah taj DEPOS. | zokster
Ah taj DEPOS. | zokster: "- Sent using Google Toolbar"
By rave - Posted on October 22nd, 2010
Tagged: Politika
Ah taj DEPOS!
Kakvu je samo Milošeević opoziciju imao u to vreme, nije mu bilo lako. Ne znam da li je smeo i jedno oko da zatvori. Buka i smrad nesnosni, galama, šerpe, lonci, jagnjići, prasići, non stop marševi, petarde, prskalice stalne pretnje: Ne znaš ti, daj nama, mi to bolje radimo. Sve sami akademici, Bećković, Drašković, Tadić, Obretković, Mićunović, Šećerovski prekaljeni borci za onu stvar. Udružili se sa hipicima i narkomanima, al nisu ovo hipici ko što su nekad bili, nisu to vegetarijanci, šizle mizle, seke perse, to su bre mačo gay likovi, mogli bi da glume sa Rambom u svakom filmu, osvojiće oni jednog dana i Holivud i to kao glavni negativci. Tu je bio i jedan u odelu , on je najopasniji. Od njega je pretila i najveća opasnost. Svi su hteli njega za vodju a on stane na čelo kolone i viče : Ja sam za vama, ja sam za vama,i tako u nedogled, kao da niko ne zna da su svi za vama.
Za Miloševića nije bilo mira, gorilo mu je pod nogama. Zamalo, što ne bi gotov! Falila su samo dva prsta.
Pionirski park Vidovdanski sabor Beograd 1992.
Thursday, October 21, 2010
e-novine.com - Zveri srpske
e-novine.com - Zveri srpske
Pokušaj fašističkog državnog udara
Zveri srpske
Veličina slova:
Malo ćemo da vas ucenjujemo građanskim ratom: Alternativa zdravom razumu
Krajnje je vreme da „Dveri srpske“ prestanu da se eufemistički nazivaju „konzervativnim“ pokretom – konzervativci se ne zalažu za bilo kakve revolucije, pa bile one duhovne, moralne ili ekonomske – te da se počnu nazivati onim što po svim relevantnim parametrima jesu – fašističkom organizacijom. Ovo nije ni uvreda, ni „etiketiranje“, već argumentovana klasifikacija zasnovana na najsavremenijim teorijama fašizma. Ko se sa takvom klasfikacijom ne slaže, može izaći sa protivargumentima, ali ne može ovu klasifikaciju olako otpisati kao proizvoljnu, tendecioznu ili besmislenu
I rаnjenа zver, sаterаnа od lovаcа u bezizlаzаn položаj, čini tаj poslednji, čisto instinktivni nаpor dа se spаse, nаsrćući nа svoje progonitelje, pа zаšto ne bi ondа i uvređeni, opljаčkаni, poniženi i obesprаvljeni nаrod nаčinio neki nelogičаni i očаjnički ispаd kаd mu vlаst priredi još jedno, sigurno ne poslednje, аli simbolički nаjbolnije poniženje?
Ostoja Simetić[1]
Fašizam se može definisati kao oblik političkog ponašanja opsednut propadanjem zajednice, poniženjem i statusom žrtve, kao i kompenzatornim kultovima jedinstva, energije i čistote, u kojem masovni pokret posvećenih nacionalističkih militanata, radeći u nelagodnoj, ali efektivnoj saradnji sa tradicionalnim elitama, napušta demokratske slobode i posvećuje se ciljevima unutrašnjeg čišćenja i spoljašnje ekspanzije kroz osvetničko nasilje i bez ikakvih etičkih i pravnih ograničenja.
Robert Pakston[2]
Ur-fašizam je još uvek oko nas, ponekad i u civilu. Bilo bi nam najlakše kada bi se na svetskoj sceni pojavio neko ko bi rekao „Želim da ponovo otvorim Aušvic, želim da crnokošuljaši ponovo paradiraju italijanskim trgovima.“ Ali život nije tako jednostavan. Ur-fašizam se može vratiti pod najnevinijim maskama. Naša je dužnost da ga raskrinkavamo i upiremo prstom u svako od njegovih novih otelotvorenja – svakog dana, u svakom delu sveta.
Umberto Eko[3]
Nemojmo se zavaravati – 10. oktobar je bio pokušaj fašističkog državnog udara. Slab, glup i neuspešan, ali nesumnjiv i nesumnjivo fašistički. Ko to ne priznaje i umesto toga koristi eufemizme o „socijalnom buntu“, „omladini bez perspektive“ i „odbrani tradicionalnog morala“, ili ništa ne zna, ili je slep, ili pak, besramno laže.
Da je u pitanju pokušaj državnog udara, jasno pokazuje zajedničko saopštenje „Dveri srpskih“, „Vidovdana“, „Novog Standarda“, „Srpskih nacionalista“ i fonda „Slobodan Jovanović“ kojim se poziva na:
„[Š]to hitniju jаvnu rаsprаvu i novi društveni dogovor između, sа jedne strаne, svih sistemskih političkih strаnаkа vlаsti i opozicije, kаo i sindikаtа i medijа, i sа druge strаne, аlternаtivnih medijа, pаtriotskih orgаnizаcijа i Srpske prаvoslаvne crkve, u cilju smirivаnjа аlаrmаntnih društvenih tenzijа i izbegаvаnjа vаnrednog stаnjа i grаđаnskog rаtа.“[4]
Na osnovu čega ove organizacije, koje ne izlaze na izbore, pa samim tim ne predstavljaju nikoga osim sebe samih, zahtevaju ovaj „novi društveni dogovor“ u kome će one biti ravnopravni partner parlamentarnim strankama? Na osnovu čega one, u zemlji sa slobodnim i fer višestranačkim izborima, traže ozbiljne političke ustupke od sistemskih stranaka koje su na ovim izborima dobile mandat od građana? Na osnovu samo jedne stvari – pretnje novim nasiljem, odnosno građanskim ratom. Ali zašto bi pregovori sa njima predupredili i sprečili građanski rat? Postoji samo jedan smislen odgovor – zato što su oni ti koji odlučuju da li da ga izazovu ili ne. Kad ne bi bilo tako, razgovor sa njima bi bio bezvredan i potpuno nesposoban da zaustavi „građanski rat“ o kome govore. Oni ne nastupaju u ime građana, nego u ime nasilnika; zato njihov argument nije demokratski, nego teroristički.
Da je u pitanju fašistički državni udar, a ne bilo kakva ekonomski motivisana revolucija, dâ se primetiti na osnovu više sasvim jasnih pokazatelja. Prvo, razlog koji su sami pučisti dali za svoj izlazak na ulicu nije ekonomske, već prepoznatljivo fašističke prirode (o čemu više kasnije u tekstu) – sprečavanje „parade sodomita“[5]. „Demonstranti“, kako ih eufemistički naziva nacionalistička štampa, nisu se pridružili nijednom od postojećih štrajkova širom Srbije, niti su stali u odbranu radnika ili bilo koje druge obespravljene kategorije građana. Mladen Obradović i njegovi satrapi iz Đenove ne pripadaju najnižim društvenim slojevima, ne fale im pare ni za put u Italiju, ni za skutere, ni za baklje, oni su pripadnici “frustrirane srednje klase“[6] koji zakonskim sredstavima nisu postigli status za koji intimno smatraju da im pripada, pa se sada igraju heroja razbijajući izloge, glave i mamografe. U Srbiji postoji ogroman broj ljudi koji uistinu žive na ivici bede, a koji nikada nisu posegli za nasiljem. Porediti njihovu stvarnu muku i njihove legitimne zahteve sa divljanjem fašističke bagre nije samo glupo i banalno pogrešno (jer brka levicu sa desnicom, legitiman ekonomski protest sa fašističkim terorom), nego i uvredljivo.
Drugo, organizacije koje su na ovaj ili onaj način povezane sa neredima u nedelju, bilo u svojstvu organizatora ili u svojstvu relativizatora, nastupaju sa eksplicitno fašističkim programom i zahtevima. U pitanju su dakle, nesumnjivo fašističke organizacije. Dokazivati to na primeru „Obraza“, „Naših“ i „SNP 1389“ bilo bi suvišno: ovo ne samo da je očigledno, nego će se time uskoro pozabaviti i Ustavni sud Srbije, pa da mu se ovde ne mešamo u posao.
Zanimljivije je i značajnije ukazati na činjenicu da su i „Dveri srpske“, organizacija koja se tretira kao deo mejnstrima, i čiji su predstavnici česti gosti kako na državnoj televiziji, B92 i Studiju B, tako i u mejnstrim štampanim medijima, poput Politike i NIN-a, takođe nesumnjivo fašistička organizacija. Pritom, ovo nije nikakva prozvoljna „etiketa“ kojom se časte i demonizuju politički protivnici. Fašizam o kome se ovde radi je pojam oko čijeg značenja među istoričarima i političkim naučnicima postoji relativno širok konsenzus. Rodžer Grifin formuliše ovu široko prihvaćenu definiciju „fašističkog minimuma“ na sledeći način: „Fašizam je rod političke ideologije čije mitsko jezgro, bez obzira na brojne varijacije, predstavlja palingenetsku formu populističkog ultra-nacionalizma.“[7] Palingeneza ovde upućuje na preporod, tačnije na preporod nacije koja je ogrezla u dekadenciji i slabosti. Fašizam je dakle, bez obzira na svoje pojavne oblike koji variraju od paganskog, rasističkog i anti-hrišćanskog nacizma, preko eklekticizma italijanskih fašista, do klerofašizma ustaškog pokreta i Kodreanuovog „Gvozdenog puka“, uvek zasnovan na ovom mitu o preporodu nacije i njenog spasavanja od dekadencije kroz fašističku revoluciju. Iz ovog temeljnog mita slede i neke druge nužne crte fašizma – anti-liberalizam, anti-konzervativizam, anti-racionalizam, lažni socijalizam, itd. Grifin piše:
„Predstava o ’naciji’ kao organizmu koji može ’propadati’ i ’preporađati se’ predstavlja suštu suprotnost onome što liberali podrazumevaju pod ovim pojmom. Ovako shvaćena nacija označava organizam sa sopstvenim životnim ciklusom, kolektivnom psihologijom i komunalnom sudbinom, koji u principu obuhvata ceo narod (ne samo njegove vladajuće elite) i u praksi sve one koji su etnički i kulturno njegovi ’prirodni članovi’ i koji nisu zaraženi anti-nacionalnim silama. Kada je nacija koncipirana na ovaj način, koji akademici ponekad zovu i „integralnim nacionalizmom“, „hipernacionalizmom“ ili „liberalnim nacionalizmom“ – ona se pretvara u realnost višeg reda i transcendira život pojedinca koji stiče smisao i vrednost samo u meri u kojoj direktno doprinosi blagostanju celog organizma. Iscrpno proučavanje primarnih izvora fašizma ubedilo me je da se u jezgru fašističkog mentaliteta nalazi fiks ideja posvećivanja, i ako je potrebno – žrtvovanja, individualne egzistencije borbi protiv sila degeneracije koje su navodno srozale naciju, i naporu da ova povrati svoju slavu i veličinu. Fašista je osećao da je on (a uglavnom je to bio „on“) sudbinski rođen na razdelnici između nacionalnog pada i nacionalnog preoporoda. Ovo osećanje je alhemijski preobražavalo sav pesimizam i kulturni očaj u manični osećaj svrhe i optimizma. Fašista je znao da je on jedan od „odabranih“ u inače izgubljenoj generaciji. Njegov zadatak je bio da pripremi teren za novu vrstu čoveka, homo fascistus, koji će instinktivno formirati deo revitalizovane nacionalne zajednice bez potrebe da se prvo pročisti od sebičnih refleksa koje širi civilizacija natopljena egoizmom i materijalizmom.“[8]
Mi jedini znamo šta narod misli: Vladan Glišić, dverjanin opšte prakse
Kako se „Dveri“ uklapaju u ovakvo određenje fašizma? Kao udžbenička ilustracija, dakle – savršeno. Uzmimo samo njihov manifest, koji je prošle godine, pod nazivom „Šаnsа u krizi: sedаm osnovа nаšeg preporodа“, objavio spiritus movens pokreta, Boško Obradović (nije nebitno napomenuti da je tekst u tek ponešto skraćenoj verziji, objavljen i u NIN-u, pod imenom „Za novo oduševljenje“[9]). Obradović u tekstu ističe sledećih sedam „osnova našeg preporoda“:
1. Jа sаm Srbin i nemаm problem sа tim. Nemа rаzlogа dа se stidim svogа nаcionаlnog identitetа. Imаm svа ljudskа i nаcionаlnа prаvа dа gа štitim. Ne želim dа promenim nаcionаlni identitet. Imаm sа čim dа izаđem pred sаvremeni svet. Nemаm problem dа upoznаjem druge i učim od boljih. Imаm problem sа onimа koji mi ne žele dobro i ne mogu dа se prаvim lud dа oni ne postoje. Morаm dа se orgаnizujem i rаdim nа dobro svogа nаrodа.
2. Oslobođenje misli i delа. Nemаmo vremenа zа čekаnje. Ne čekаmo više nikogа i ništа. Sаmoorgаnizujemo se. Podižemo duhovni i morаlni ustаnаk. Rušimo lаžne аutoritete i oslobаđаmo zаrobljene snаge ovogа nаrodа. Delujemo moderno а trаdicionаlno. Ne odstupаmo i ne predаjemo se.
3. Svаki Srbin nа svetu je vаžаn zа srpsku nаcionаlnu stvаr. Svаki srpski rаskol, podelа i neslogа su prošlost i smrtni greh novog rodoljubljа. Svаki Srbin mi je vаžаn i zа Srpstvo koristаn. Nemа nijednog Srbinа koji ne može dа učini nešto korisno. Morаmo dа dopremo do svаkogа i dа svаkome nаđemo mesto. Nekа svаko primi novu nаcionаlnu filosofiju pomirenjа, sloge i sаbornosti i nekа učini premа svojim mogućnostimа nešto korisno zа svoj nаrod, znаči sebe i svoje potomstvo.
4. Svаko rođeno dete je nаcionаlni prаznik. Počnimo sа poštovаnjem i prаznovаnjem svetinje ljudskog životа, brаkа, mnogočlаne porodice. Decа su nаš nаcionаlni progrаm, nаšа snаgа, nаšа budućnost.
5. Odbаcujemo pogrešne orgаnizаcione forme i stvаrаmo nove. Nove nаcionаlne mesije i lideri nаm nisu potrebni. Novi Centrаlni komiteti tаkođe. Nove strаnke nipošto. Trаži se novа orgаnizаcionа kulturа i novi model društvenog delovаnjа, sаbornog tipа. Stvаrа se Srpskа mrežа.
Sve ću da vas preporodim: Boško Obradović, idejni vođa
6. Potrebno nаm je novo oduševljenje i nаcionаlnа sаmodisciplinа. Nemа nаcionаlnog nаpretkа u bilo kom smislu bez vere u sebe, svoju misiju, svoj uspeh. Bez novog oduševljenjа. Odbаcimo svаki nаcionаlni umor, rаzočаrenje, rаvnodušnost i lenjost. Nаcionаlni posаo rаdimo predаno, uporno, disciplinovаno, redovno i neodstupno.
7. Vizijа i investirаnje u budućnost: Mlаdа Srbijа. Ko će sve ovo dа pokrene i izvede? Oni koji su nаs do sаdа vodili i opet nаm se nude? Nemа druge: morаmo sаmi dа investirаmo u svoju budućnost, pripremаjući ljude koji će dа nаs vode. Dа li ih neko dаnаs sаbirа, školuje, obučаvа i motiviše dа postаnu nаcionаlnа elitа i lideri zа 21. vek? Kаko doći do ovog novog nаcionаlnog menаdžmentа? Dа li se o tome brine u Crkvi, Rаsejаnju, Držаvi i drugim nаcionаlnim institucijаmа? Hoće li iko dа preuzme odgovornost аko se o ovome ne brine i dа preuzme nа sebe dа nešto promeni? Štа se čekа?
Ono što fascinira već pri prvom čitanju ovog „programa“ jeste njegova zapanjujuća ispraznost – tu zapravo nikakvog programa i nema. Problemi koji trenutno more Srbiju vrlo su konkretni, i programi koji bi trebalo da se sa njima nose moraju ponuditi konkretna rešenja. Ekonomska kriza, Kosovo, ulazak u EU, pitanja su o kojima se mogu predlagati različita rešenja, ali se nekakva rešenja moraju ponuditi, a Obradovićev manifest ne nudi baš nikakva. Njegov jedini sadržaj je fašistički mit o palingenezi, tj. preporodu. Nacija je ogrezla u dekadenciji i malodušnosti, i „Dveri“ su tu da ova negativna osećanja „alhemijski preobraze“ u „oduševljenje“, ili kako kaže Grifin – „manično osećanje svrhe i optimizma“. Svaki život je svetinja, ali samo zato što svaki život može biti „za Srpstvo koristan“. Rođenje svakog deteta treba da bude nacionalni praznik, ali samo zato što su deca naš „nacionalni program“. (Podsetiti se: „Kada je nacija koncipirana na ovaj način, ona se pretvara u realnost višeg reda i transcendira život pojedinca koji stiče smisao i vrednost samo u meri u kojoj direktno doprinosi blagostanju celog organizma.“)
Obradović ređa opšta mesta fašističkog projekta sa skoro razoružavajućom nevinošću. „Svaki srpski raskol, podela i nesloga su prošlost i smrtni greh novog rodoljublja“, piše on, punih deset godina nakon srpkog prevoda čuvenog teksta „Večni fašizam“, u kome Umberto Eko piše: „U modernoj kulturi, naučna zajednica veliča neslaganje kao put ka napretku znanja. Za ur-fašizam, međutim, neslaganje je izdaja.“[10] Više od sedamdeset godina nakon Musolinijeve „moralne i duhovne revolucije“[11], Boško Obradović poziva na „moralni i duhovni ustanak“.
Stenli Fiš govori o tome da mnoge savremene ultra-desničarske organizacije, kako bi se prilagodile standardima političke korektnosti, kodiraju problematične poruke, prevodeći ih u prihvatljive forme, ali tako da je pravi sadržaj ovih poruka lako dekodirati. Ovde, međutim, imamo posla sa potpuno otvorenim fašizmom, upravo dirljivo nesvesnim ikakve potrebe da se sakriva iza kodova.[12]
Evo još jednog prostog primera. Opšte je mesto studija fašizma da se fašistička ideologija istorijski predstavljala kao „ni levo, ni desno“[13], odnosno kao „treći put“ između kapitalizma i marksizma[14]. Georg Mose kaže: „Fašizam je svuda bio ’stav prema životu’, zasnovan na nacionalnoj mistici koja je varirala od nacije do nacije. Takođe, on je bio revolucija, pokušaj da se nađe ’treći put’ između marksizma i kapitalizma, ali sa većim naglaskom na ideologiji nego na ekonomiji, ’revolucija duha’ o kojoj je govorio Musolini, ili Hitlerova ’nemačka revolucija’“[15] Grifin pak piše o navodno socijalističkom aspektu fašizma na sledeći način: „Jasno je da on [fašizam] aksiomatski odbacuje marksistički internacionalizam i materijalizam, ali on može da predstavi preporod nacionalne zajednice kao prevazilaženje klasnog konflikta, uništavanje tradicionalnih hijerarhija, istrebljivanje parazitizma i nagrađivanje svih produktivnih pripadnika nacije, te uprezanje energija kapitalizma i tehnologije u novi poredak u kome ovi prestaju da budu eksploatišući i porobljivački.“[16]
A evo šta pišu „Dveri“ u svom proglasu „Budimo nerealni, tražimo moguće!“[17]:
"Neophodni preduslov zа reаlizаciju novog nаcionаlnog progrаmа jeste odbаcivаnje podele nа levo i desno kаo neupotrebljivog rekvizitа stаropаrtijske sholаstike. Ovа bаjаtа ideološkа rаvаn ne sаmo dа je dаvno prevаziđenа već je i sаmoogrаničаvаjućа i štetnа formа zа sаvremeni nаcionаlni аktivizаm.
U novu idejnu stvаrnost potrebno je uložiti novu sаmosvest sа obа ideološkа polа. Tzv. srpskа nаcionаlnа desnicа trebа dа se odrekne intelektuаlizmа, pseudoelitizmа i svаke vrste odvojenosti od nаrodа i njegovog stvаrnog životа, dok tzv. srpskа levicа morа dа priznа dа bez rešenjа nаcionаlnog pitаnjа nemа rešenjа ni socijаlnih pitаnjа.
Zа desnicu to u prаksi znаči dа nemаmo ništа od golih teorijskih formi religioznosti, morаlizmа, monаrhizmа, sаbornosti i pаtriotizmа, аko im nismo dаli stvаrnu, socijаlnu sаdržinu. Zа levicu je nаrаvoučenije dа nemа prаve društvene solidаrnosti bez zаjedničkih istorijskih vrednosnih temeljа u vertikаli duhа porodične i nаcionаlne zаjednice.
Ako bi se trаžio nаš idejni izrаz dаnаs, ondа bi nаjtаčnije bilo reći dа smo (N)I LEVO (N)I DESNO. Jer, аko je desno: verа, držаvotvornost, nаcionаlnа sаmobitnost, svetost trаdicionаlnog brаkа i porodice – ondа smo desno. Ali, аko je desno: novi monopol i neodgovornost povlаšćenih društvenih slojevа, kаpitаlizаm bez socijаlne funkcije, ceremonijаlnа religioznost bez misionаrske i milosrdne sаdržine, ondа nismo desno.
Oslobodite naše drugove fašiste: Dušan Kovačev i Dragomir Anđelković, crna dvojka
Tаkođe, аko je levo аntiglobаlizаm, nаrodnа socijаlizаcijа duhovnih i mаterijаlnih dobаrа, preustrojstvo kаpitаlističkog strojа u korist pojedincа i celine, revolucionаrni žаr morаlne sаmosvesti protiv korupcije kаo duhovnog oblikа kаpitаlizmа, jednom rečju, socijаlni pаtriotizаm sа hrišćаnskim likom, lišen neomаrksističkog rаtа protiv vere i nаcije, ondа smo levo. Ako je, pаk, levo: neodstupno zаlаgаnje zа odumirаnje držаve, nаcionаlnih individuаlitetа i religijske svesti, dаlje nepristаjаnje nа privаtnu svojinu, slobodu mišljenjа i delovаnjа, kаo i večiti internаcionаlizаm i diktаturа rаznih mаnjinа kаo novog proleterijаtа, ondа ne možemo i nećemo biti levo."
Ovakvih primera je bezbroj, ali ovde bih istakao još samo dva koja smatram naročito značajnim. Opet po Eku: „Ur-fašizam je zasnovan na selektivnom populizmu, ili kvalitativnom populizmu, moglo bi se reći. U demokratiji, građani imaju individualna prava, ali građanstvo u celosti ima uticaja samo u kvantitativnom smislu – pobeđuju odluke većine. Za ur-fašizam, međutim, invidue kao individue nemaju nikakva prava, a narod je koncipiran kao kvalitet, monolitan entitet koji izražava zajedničku volju. Kako nijedna velika skupina ne može imati jedinstvenu zajedničku volju, vođa se predstavlja kao interpretator ove volje. Izgubivši svoju moć delegiranja, građani ne delaju; oni su pozvani samo da igraju ulogu Naroda. Tako Narod postaje samo teatarska fikcija. U budućnosti ćemo imati i televizijski ili internet populizam, u kome će se emotivna reakcija izabrane grupe građana predstavljati i prihvatati kao Glas Naroda. Zbog svog kvalitativnog populizma, ur-fašizam mora biti protiv „pokvarenih“ parlamentarnih vlada. Kad god političar izrazi sumnju u legitimnost parlamenta jer ovaj više ne zastupa Glas Naroda, možemo namirisati ur-fašizam.“[18]
A evo šta u svom najnovijem tekstu „Režim gradom neće šetati“[19] predlaže Boško Obradović kao put „ka smirivanju strasti i sprečavanju građanskog rata“: „Od posebnog je znаčаjа dа se prekine vređаnje i ponižаvаnje svegа što je srpsko u nаšem društvu, dа Crkvа, pаtriotske orgаnizаcije i slobodni intelektuаlci dobiju prostorа nа medijskoj i jаvnoj sceni, kаko bi se аrtikulisаo glаs nаrodа koji u ovom trenutku nemа svog zаstupnikа u političkom životu i nа medijimа.“[20]
Dakle – Glas Naroda nije ono što se izražava glasanjem na slobodnim i fer izborima, nego je to nešto što je Narod spreman da došapne samo Crkvi i „patriotskim ogranizacijama“, koje će onda taj glas „artikulisati“ tako da ga svi čujemo. Ovo je selektivni populizam, odnosno udžbenički primer ur-fašizma.
Konačno, Eko piše: „U korenu ur-fašističke psihologije nalazi se opsesija zaverom, po mogućstvu internacionalnom. Sledbenici moraju osećati da su pod opsadom. Najlakši način da se zavera razreši jeste uz pomoć ksenofobije. Ali zavera mora doći i iznutra: Jevreji su obično najbolja meta, jer su istovremeno i napolju i unutra.“[21]
Što se opsade tiče, „Dveri“ su ponovo dirljivo otvorene, one ne samo da kod svojih sledbenika stvaraju osećaj opsade, nego otvoreno tvrde da je Srbija pod okupacijom: „Prvi preduslov uspehа ovog progrаmа jeste definisаnje Srbije kаo u određenom smislu okupirаne držаve i prekid svih međusobnih rаsprаvа do trenutkа dok Srbijа ne bude ponovo slobodnа.“[22] Država koja je ovde pod okupacijom je inače pre samo par godina na referendumu dobila Ustav koji su „Dveri“ izričito podržale[23]. Uz to, kao što je već rečeno, radi se o državi sa redovnim demokratskim izborima, zemlji u kojoj od 5. oktobra do danas nije zabranjena ni jedna jedina partija (uključujući tu i onu koja se zalagala i još uvek se zalaže za granicu Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica) i konačno, zemlji u kojoj se predstavnici „Dveri“ redovno pojavljuju u mejnstrim medijima, soleći nam pamet na temu vere, patriotizma, porodičnih vrednosti i sličnog. Dakle, ili je u pitanju vrlo jadna okupacija, ili pak u njoj učestvuju sve sistemske stranke, baš kao i same „Dveri“.
Zanimljivije je, međutim, kako „Dveri“ razrešavaju problem zavere. Očigledno, ne uz pomoć antisemitizma. Kako onda? Ko je istovremeno „i napolju i unutra“, tako da može da posluži kao objašnjenje internacionalnog pritiska, ali i unutrašnjeg rovarenja? Umesto odgovora na ovo pitanje, evo odlomka iz teksta Vlada Glišića „Ideologija homoseksualizma“[24], premijerno objavljenog pred prošlogodišnju „Povorku ponosa“, a zatim više puta „repriziranom“ na sajtu „Dveri“:
"Ideologijа homoseksuаlizmа je u svojoj poslednjoj instаnci i izrаzito nehumаnа pа moždа i аntihumаnа: 
Nedostižni uzor: Benito Musolini, idol mladih
Pošto ovаj ideološki pokret čine rаznovrsne i rаznorodne političke orgаnizаcije i аktivisti, jedni su nаizgled sаmo zаinteresovаni zа borbu protiv diskriminаcije i potrebu dа društvo prihvаti homoseksuаlce, dok imа i onih koji svoju ideologiju rаzvijаju do ludilа u kome bi većinа ljudi imаlа hrаbrosti dа nаprаvi čuveni „iskorаk“ u jаvnost i sebe deklаriše kаo homoseksuаlcа. Problem je što nа krаju svаkа promocijа homoseksuаlnosti kаo srž ideologije homoseksuаlizmа dovodi do togа dа se sklizne u ovаj potpuno neočekivаn i nehumаn koncept, а to je koncept pokušаjа dа se što veći broj ljudi nа plаneti pridobije zа homoseksuаlno opredeljenje. Mа koliko ovo nenormаlno izgledаlo (i mа koliko ovo nemа nikаkvog izgledа nа uspeh), sаmа nаmerа ideologа dа idu u ovom prаvcu govori o njihovoj nehumаnosti. а je ovo nehumаn koncept govori činjenicа dа bi u tom slučаju produženje ljudske vrste prirodnim putem bilo ugroženo. Nаrаvno dа sаvremenа nаukа imа veštаčke metode oplodnje i rаđаnjа, аli je i činjenicа dа je to potpuno novа grаnа nаuke i dа će tek budućnost pokаzаti dа li ovа industrijа imа i svoje neželjene posledice. Ako bi ideolozi homoseksuаlizmа čаk i tvrdili kаko je veštаčko rаđаnje ideаlаn model, oni bi imаli i problem što to zа mnoge verujuće ljude nа plаneti nije prihvаtljivo. Što znаči dа bi promocijа ovog stаvа morаlа dа uključuje i represiju velikih rаzmerа te tаko opet ulаzimo u oblаst totаlitаrne i аgresivne prirode ideologije homoseksuаlizmа.
Međutim, ono što govori o аntihumаnističkoj crti ove ideologije nije sаmo činjenicа dа se njeni ekstremni predstаvnici igrаju idejаmа o homoseksuаlnoj plаneti, već činjenicа dа njihovа egocentričnа histerijа mnogo više pogoduje jednoj suštinski аntihumаnoj metodi reprodukcije ljudske vrste sа kojom se sve više i ilegаlno eksperimentiše. To je klonirаnje. Svesni dа je celа ljudskа civilizаcijа jаsno protiv ove metode, gej i lezbo аktivisti u jаvnosti ne istupаju sа ovim zаhtevom аli je primetno dа su uvek u blizini onih koji se ovim ilegаlnim eksperimentimа bаve. Ideologijа homoseksuаlizmа izuzetno pogoduje i socijаlnim inženjerimа globаlnih rаzmerа koji promovišu ideju o „zlаtnoj milijаrdi“ (tvrdnjа dа ljudsku populаciju nа Zemlji trebа svesti nа jednu milijаrdu kаko bi se obezbedio zаvidni životni stаndаrd, dok ostаli stаnovnici Zemlje trebа dа nestаnu i to su obično oni iz siromаšnijih i obesprаvljenih nаrodа nа plаneti). Kаdа se sve ovo imа u vidu vrlo je jаsno dа ideologijа homoseksuаlizmа imа krаjnje nehumаn, а u svom ekstremnom vidu i аntihumаn kаrаkter."
Jasno je šta su ideologije nacionalizma, komunizma ili fašizma, te kako se svaka od njih da analizirati – analizirajući knjige, tekstove, proglase, manifeste, baš kao i političku praksu njenih pobornika (između ostalog, upravo onako kako ja to sada činim u ovom tekstu). Međutim, šta je i na osnovu čega se da analizirati ideologija homoseksualizma, to je verovatno jasno samo Vladanu Glišiću, iz prostog razloga što je on taj pojam, kao i ono što ovaj navodno označava, sam izmislio. I ne samo što je izmislio, nego je toj stvari koju je izmislio, pripisao odlike koje je izmislio, na osnovu tvrdnji koje je izmislio. Ko su „ideolozi homoseksualizma“ koji se „igraju idejama o homoseksualnoj planeti“ i odakle Glišiću ta informacija? Ko su „gej i lezbo aktivisti“ koji su „primetno uvek u blizinu“ onih koji se bave ilegalnim eksperimentima kloniranja ljudi? Kako je i kada Glišić to „primetio“?
Sve ovo su ovo, naravno, suvišna pitanja, jer polaze od pretpostavke da je smisao Glišićevog teksta da iznese nekakvu razumnu i empirijski proverljivu tezu o nekom fenomenu koji postoji u svetu. Ali to prosto nije slučaj; smisao Glišićevog teksta je da čitaocima ponudi zgodno razrešenje zavere – konspirološku bajku koja od jedne ranjive društvene grupe čini žrtvenog jarca. Zaustaviti gej paradu onda prestaje da bude obračun sa ranjivom manjinom i postaje junačko suprotstavljanje svetskoj zaveri. (Kod Eka: „Sledbenici se moraju osećati poniženo navodnim bogatstvom i snagom svojih neprijatelja. Jevreji su bogati i međusobno se ispomažu kroz razgranatu tajnu mrežu. Međutim, sledbenici ur-fašizma moraju istovremeno biti ubeđeni da su u stanju da savladaju neprijatelje. Tako, konstantnim menjanjem retoričkog fokusa, neprijatelj postaje istovremeno previše jak i previše slab. Fašističke vlade su osuđene na ratne poraze jer su strukturalno nesposobne da objektivno procene snagu neprijatelja.“[25])
Krajnje je vreme da „Dveri srpske“ prestanu da se eufemistički nazivaju „konzervativnim“ pokretom[26] – konzervativci se ne zalažu za bilo kakve revolucije, pa bile one duhovne, moralne ili ekonomske – te da se počnu nazivati onim što po svim relevantnim parametrima jesu – fašističkom organizacijom. Ovo nije ni uvreda, ni „etiketiranje“, već argumentovana klasifikacija zasnovana na najsavremenijim teorijama fašizma. Ko se sa takvom klasfikacijom ne slaže, može izaći sa protivargumentima, ali ne može ovu klasifikaciju olako otpisati kao proizvoljnu, tendecioznu ili besmislenu.
Pritom, ovaj tekst nije predlog za zabranu ili bilo kakve zakonske reprekusije protiv „Dveri“ – liberalna demokratija može i mora omogućiti slobodu govora i organizovanja čak i fašistima, sve dok ovi ne pozivaju na nasilje prema drugima ili nasilno rušenje ustavnog poretka. Međutim, iole pristojni politički i medijski akteri dužni su da znaju s kim imaju posla i da u skladu s tim fašističku marginu drže tamo gde joj je i mesto – na margini. „Demokratska pravna država ne može da goni lažne misli i neumesne namere. Sloboda intervencije države je ograničena. Ali baš zbog toga ona može čvrsto da opstane samo ako naspram netolerancije, pre no što državne mere prinude budu dopuštene, istupi građanska netolerancija. Demokratije mogu biti slobodne ako za vršenje vlasti sposobne, ozbiljne snage odbiju svaki razgovor s mržnjom zadojenim, fanatičnim, agresivnosti sklonim grupama, ako se nijedan čovek koji drži do sebe ne pokaže u društvu predstavnika mržnjom zadojenih, fanatičnih, militantnih, ideja. Dok je ovaj uslov zadovoljen, pristalice demokratije mogu mirno da spavaju: sloboda se ne može zloupotrebiti na račun slobode. Ali samo dotle.“[27]
[1] “10.10.10 - Ko je kriv?“, sa sajta “Dveri srpske” (http://www.dverisrpske.com/tekst/1873451)
[2]Anatomy of Fascism (New York: Vintage Books, 2005), str. 215.
[3] “Ur-fascism”,The New York Review of Books [vol. 42, No.11], 22.06.1995.http://www.pegc.us/archive/Articles/eco_ur-fascism.pdf
[5]http://www.obraz.rs/index1.htm
Po Eku: “Pošto su i rat i heroizam preteške igre, ur-fašista prenosi svoju volju za moć na seksualna pitanja. Ovo je poreklo mačizma (koji implicira kako prezir prema ženama, tako i netoleranciju i osudu nestandardnih seksualnih praksi, od čednosti do homoseksualnosti). Kako je čak i seks teška igra, ur-fašistički heroj počinje da se igra sa oružjem – to postaje zamena za faličku praksu.“, “Ur-fascism”, The New York Review of Books [vol. 42, No.11], 22.06.1995.
[6] Eko kaže: “Ur-fašizam potiče iz individualne i društvene frustracije. Zato je jedna od najtipičnijih crta istorijskog fašizma upravo apel frustriranoj srednjoj klasi, klasi koja trpi od ekonomske krize i osećanja političkog poniženja, i uplašenoj od pritiska nižih slojeva. U naše vreme, kada stari “proleteri” postaju sitni buržuji (a lumpen-proleterijat je uglavnom isključen sa scene), fašizam sutrašnjice obraćaće se ovoj novoj većini.”, Isto.
[7] „Fascism, general introduction“, Comparative Facsist Studies, Constantin Iordachi ed. (New York: Routledge, 2010.), str.118.
[8] Isto.
[9] broj 3032, 5. februаr 2009, str. 27.
[10] “Ur-fascism”,The New York Review of Books
[11] Vidi: Robert Mallett, “Fascism as the Expression of a Spiritual Revolution in Italy”, The Sacred in Twentieth-Century PoliticsHistory of Fascism 1914-1945 (Taylor & Francis e-Library, 2003.), str. 106. (Palgrave Macmillan, 2008.), kao i Stanley G. Paine,
[12] Što naravno, ne znači da se „Dveri“ nikada ne služe kodiranjem. Dovoljno je setiti se plačevnog Obradovićevog apela da se „Paradom ponosa“, „diskriminišu“ pravoslavci, kao i zahteva „Dveri“ da se Parada zabrani zbog navodnog kršenja Ustava. Homofobija se ovde maskira jezikom ljudskih prava.
[13] Knjiga Ze’eva Sternhela o rađanju fašizma u Francuskoj, upravo se tako i zove: Ni droite ni gauche: l'idéologie fasciste en France (Editions Complexe, 1999)
[14] Vidi pre svega: George L. Mosse, „Toward a General Theory of Fascism“,Comparative Facsist Studies, Constantin Iordachi ed. (New York: Routledge, 2010), takođe: Ruth Ben-Ghiat, “Italian Fascism and the Aesthetics of the 'Third Way'”, Journal of Contemporary History, Vol. 31, No. 2, Special Issue: The Aesthetics of Fascism (Apr, 1996), pp. 293-316.
[15] George L. Mosse, „Toward a General Theory of Fascism“, Comparative Facsist Studies, Constantin Iordachi ed. (New York: Routledge, 2010.), str. 89.
[16] „Fascism, general introduction“, Comparative Facsist Studies, Constantin Iordachi ed. (New York: Routledge, 2010), str. 120-121.
[17]http://www.dverisrpske.com/tekst/1757521 Tekst je originalno objavljen u “Pečatu”, petаk, 10. аpril 2009, broj 58, str. 31-33.
[18] “Ur-fascism”,The New York Review of Books
[19] Tekst je objavljen u najnovijem „Pečatu“, br. 136 (http://www.pecatmagazin.com/?p=8803)
[20] Slično i Lidija Glišić u takođe skorašnjem tekstu: „Iаko poželim dа sve ovo pobrojаno zаistа jeste nekа virtuelnа stvаrnost nekog nemаštovitog kreаtorа iz koje se može izаći kаko se ušlo – klikom nа mišа, ipаk mi je drаgo što sаm svesnа štа reаlnost jeste. Oni koji nisu poput Plаtonovih „pećinskih ljudi“ skrivаće se među tаmne senke, i neće čuti glаs koji je pušten već ovih dаnа – Vox populi, vox Dei!” (http://www.dverisrpske.com/tekst/1873413) Teško je ne primetiti da bi vođena istom logikom, ova vrla hrišćanka verovatno radosno oslobodila Varnavu i razapela Hrista.
[21] “Ur-fascism”,The New York Review of Books
[23] “Za Ustav Srbije!”, 25.10.2005. (http://www.dverisrpske.com/tekst/147)
[25] “Ur-fascism”,The New York Review of Books
[26] Skorašnji primer je ovde:http://www.nspm.rs/hronika/đorđe-vukadinovic-organizacije-sa-kojima-se-hilari-klinton-srela-bez-kredibiliteta-i-uticaja-u-srpskoj-javnosti.html
[27] Janoš Kiš, Neutralnost države (Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 1996), str. 162.
*Tekst preuzet sa prijateljskog Peščanika
Ili ili ? Pitanje za DS i njenog predsednika | zokster
Ili ili ? Pitanje za DS i njenog predsednika | zokster
Ili ili ?
Imam utisak da se i Danas otvorio, i da se vraća na staru uredjivačku politiku. Ili će i on da ostane bez sredstava ili će e novine, možda, da dobiju finansisku podršku za svoj hrabri doprinos istini, otkrivanju relevantnih činjenica i doprinosa miru i stabilnosti u regionu.
Sve zavisi od kursa koji sada mora da izabere DS, ili da se vrati na put koji je ubijeni premijer Djindjić zacrtao, da uhapsi i izruči đenerala Mladića, iskreno se izmiri sa okruženjem, vrati Srbiju geografiji i pokuša da uredi društvo ili da udje u koaliciju sa retrogradnim i totalitarnim snagama i nastavi da brani tekovine propalog nacionalsocijalističkog projekta.
JK i LDP na tribini "Branim život, neću da ćutim" | zokster
JK i LDP na tribini "Branim život, neću da ćutim" | zokster
http://www.e-novine.com/srbija/vesti/41580-Karleua-meu-svojima.html
KOMENTAR
JK je iznela, bez kalkulisanja, bez predrasuda, svoj ljudski stav, hrabro i jasno se stavila u odbranu, pojedinca, čoveka kao jedinstvenog i neponovljivog bića. To što se njen stav da je čovek jednako čovek, poklapa sa politikom LDPa, nema za nju nikakve dobiti, sem, samo što može da bude na materijalnom gubitku.
Jedno je sigurno, hrabar i drukčiji život, bez tabua i predrasuda, budi emocije i menja društvo ka otvorenosti i novim mogućnosrima.
http://www.e-novine.com/srbija/vesti/41580-Karleua-meu-svojima.html
Srbija Juče Danas Sutra - Mali i neadekvatan odgovor u tekstualnom obliku. | zokster
Srbija Juče Danas Sutra - Mali i neadekvatan odgovor u tekstualnom obliku. | zokster: "http://www.e-novine.com/entertainment/entertainment-licnosti/41572-Hrvat...
Srbija Juče Danas Sutra
Moj mali i neadekvatan odgovor u tekstualnom obliku, revitalizaciji programa SPS+SPC i ostali sa kraja osamdesetih iznet i prihvaćen na Gazimestanu 1989.
'Srbija je tamo gde su srpski grobovi.'
'Ako ne znamo da radimo znamo da se bijemo'
'Niko i ništa neće stati na put pravednim ciljevima srpskog naroda.' po svaku cenu,
'Ako treba, ješćemo korenje'
'Neka nas i pola pogine ali vredi'
'Jahaćemo na konjima i tući se toljagama a mogu da posluže i zardjale kašike'
Nacionalni program SANU, SPC, Patrijarha, Miloševića kao matice, srpskih generala u JNA sa oslonsem na srpsku pseudo opoziciju, udruženja knjževnika, likovnihi, estradnih i inih umetnika, Nikolaja Velimirovića i probudjeni krezubi narod, sveo se na mržnju prema civilizaciji, vodovodu i kanalizaciji, gradovima kao leglima kopiladi. Neku verziju ruralnog nacizma sve u ime veličine, zdravlja i čistote srpske rase, koja ima pravo da sebi stvara pastoralnu državu primerne veličine, državu, 'zdravih, bogobojažljivih i dobroćudnih' domaćina, koji su uvek spremni da brane ognjišta i nejač od svega što i malo ne liči na njih i njihov način života. Jednom reči, krenulose se u bitku za srpski LEBENSRAUM i na nebu i na zemlji.
Mora se reći, bilo je i hrabrih individua koji su prepoznali zlo dok se ušunjavalo na prstima i koji su po cenu sopstvenog života i tada vrištali, upozoravali ali nije bilo pomoći da se srpski brod skrene sa zacrtane maršrute, od urbicida do genocida pa sve do Haga, nekad zvanog Nirnberg.
Sada posle dvadeset godina opet ista priča. Ovakve spodobe i dalje, bez otrežnjena, kao da se ništa nije dogodilo, guraju svoju zemlju i svoj narod, u koji su navodno zaljubljeni, svesno u izumiranje i propast. Japanci su to zvali Bušido kodeks a ovde bi se mogao prevesti kao Kosovski zavet.
I pored svega taj program i dalje itekako živi u odbrani njegovih istorijskih dostignuća, u Republici srpskoj stvorenoj i na genocidu, ukidanju vojvodjanske autonomije na početku i na Kosovu kao srcu Srbije, a sa hipotekom genocida u pokušaju.
- Sent using Google Toolbar"
Srbija Juče Danas Sutra
Moj mali i neadekvatan odgovor u tekstualnom obliku, revitalizaciji programa SPS+SPC i ostali sa kraja osamdesetih iznet i prihvaćen na Gazimestanu 1989.
'Srbija je tamo gde su srpski grobovi.'
'Ako ne znamo da radimo znamo da se bijemo'
'Niko i ništa neće stati na put pravednim ciljevima srpskog naroda.' po svaku cenu,
'Ako treba, ješćemo korenje'
'Neka nas i pola pogine ali vredi'
'Jahaćemo na konjima i tući se toljagama a mogu da posluže i zardjale kašike'
Nacionalni program SANU, SPC, Patrijarha, Miloševića kao matice, srpskih generala u JNA sa oslonsem na srpsku pseudo opoziciju, udruženja knjževnika, likovnihi, estradnih i inih umetnika, Nikolaja Velimirovića i probudjeni krezubi narod, sveo se na mržnju prema civilizaciji, vodovodu i kanalizaciji, gradovima kao leglima kopiladi. Neku verziju ruralnog nacizma sve u ime veličine, zdravlja i čistote srpske rase, koja ima pravo da sebi stvara pastoralnu državu primerne veličine, državu, 'zdravih, bogobojažljivih i dobroćudnih' domaćina, koji su uvek spremni da brane ognjišta i nejač od svega što i malo ne liči na njih i njihov način života. Jednom reči, krenulose se u bitku za srpski LEBENSRAUM i na nebu i na zemlji.
Mora se reći, bilo je i hrabrih individua koji su prepoznali zlo dok se ušunjavalo na prstima i koji su po cenu sopstvenog života i tada vrištali, upozoravali ali nije bilo pomoći da se srpski brod skrene sa zacrtane maršrute, od urbicida do genocida pa sve do Haga, nekad zvanog Nirnberg.
Sada posle dvadeset godina opet ista priča. Ovakve spodobe i dalje, bez otrežnjena, kao da se ništa nije dogodilo, guraju svoju zemlju i svoj narod, u koji su navodno zaljubljeni, svesno u izumiranje i propast. Japanci su to zvali Bušido kodeks a ovde bi se mogao prevesti kao Kosovski zavet.
I pored svega taj program i dalje itekako živi u odbrani njegovih istorijskih dostignuća, u Republici srpskoj stvorenoj i na genocidu, ukidanju vojvodjanske autonomije na početku i na Kosovu kao srcu Srbije, a sa hipotekom genocida u pokušaju.
- Sent using Google Toolbar"
Wednesday, October 20, 2010
e-novine.com
e-novine.com Brega
Bez obzira da li je njegova muzika pastirski ili čobanski rok, ne volim ovakve kvazi patriotske tekstove iz kojih izbijaju bedovanija, zavist i nenaplaćeni patriotizam. Šta je trebalo? Da učestvuje u ratu koji je izgubio pre nego što je i sam rat i počeo. Sad, što je uz, kao njihovu, etno muziku uspeo da im uzme i lepe cice a i lepe pare i još tu muziku dobro proda u po svetu, je stvar znanja i inteligencije.
Bez obzira da li je njegova muzika pastirski ili čobanski rok, ne volim ovakve kvazi patriotske tekstove iz kojih izbijaju bedovanija, zavist i nenaplaćeni patriotizam. Šta je trebalo? Da učestvuje u ratu koji je izgubio pre nego što je i sam rat i počeo. Sad, što je uz, kao njihovu, etno muziku uspeo da im uzme i lepe cice a i lepe pare i još tu muziku dobro proda u po svetu, je stvar znanja i inteligencije.
Siniša Kovačević, srpski dramski pisac DISIDENT MEĐU PIONIRIMA | zokster
Siniša Kovačević, srpski dramski pisac DISIDENT MEĐU PIONIRIMA | zokster: "rave's picture
By rave - Posted on October 20th, 2010
Siniš Kovačević, srpski dramski pisac DISIDENT MEĐU PIONIRIMA
Kao mlad čovek slušao VOA i Radio Luksemburg.
Ovde glas Amerike, govori Grga Zlatoper: 'Mi ovde u Amerika isto slavimo božić kao vi u Jugosjavija, samo stom razlikom, dok vi tamo jedete pomija i pijete šljiva govnjuša u kućama od blata, mi ovde uz kamin pijemo wiski i jedemo milbrod.'
Sada, kad je porastao, slusha samo zov divljine, gusle, i Rista.
Grga Zlatoper danas:
'Nekoliko puta godišnje dođem na nedelju-dve u Beograd, sretnem se sa svojim vršnjacima iz gimnazije i sa fakulteta, penzionerima – kao i ja. Vidim kako žive (bolje rečeno, većina životari). Neki čak od svoje žalosne penzije izdržavaju svoju decu i unuke koji su ili izgubili posao, ili ne mogu da ga nađu.
Nostalgija? Da. Zaista se uvek iskreno radujem predstojećem susretu sa Beogradom (ali, moj Beograd sve više nestaje...). Radujem se dolasku u Beograd, ali se još više radujem i odlasku iz njega. Tako mi je radost dvostruka.'
Arnhem, Holandija
29/01/2009.
- Sent using Google Toolbar"
By rave - Posted on October 20th, 2010
Siniš Kovačević, srpski dramski pisac DISIDENT MEĐU PIONIRIMA
Kao mlad čovek slušao VOA i Radio Luksemburg.
Ovde glas Amerike, govori Grga Zlatoper: 'Mi ovde u Amerika isto slavimo božić kao vi u Jugosjavija, samo stom razlikom, dok vi tamo jedete pomija i pijete šljiva govnjuša u kućama od blata, mi ovde uz kamin pijemo wiski i jedemo milbrod.'
Sada, kad je porastao, slusha samo zov divljine, gusle, i Rista.
Grga Zlatoper danas:
'Nekoliko puta godišnje dođem na nedelju-dve u Beograd, sretnem se sa svojim vršnjacima iz gimnazije i sa fakulteta, penzionerima – kao i ja. Vidim kako žive (bolje rečeno, većina životari). Neki čak od svoje žalosne penzije izdržavaju svoju decu i unuke koji su ili izgubili posao, ili ne mogu da ga nađu.
Nostalgija? Da. Zaista se uvek iskreno radujem predstojećem susretu sa Beogradom (ali, moj Beograd sve više nestaje...). Radujem se dolasku u Beograd, ali se još više radujem i odlasku iz njega. Tako mi je radost dvostruka.'
Arnhem, Holandija
29/01/2009.
- Sent using Google Toolbar"
Tuesday, October 19, 2010
e-novine.com - Jevreji, menstruacija, Vatikan...
e-novine.com - Jevreji, menstruacija, Vatikan...: "Podsećanje: Srpska pravoslavna crkva protiv svih
Jevreji, menstruacija, Vatikan...
Pripremile: e-Novine
Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Sveto trojstvo SPC: Pavle, Radovan i Ratko
Sveto trojstvo SPC: Pavle, Radovan i Ratko
Photo: Stock
Postoji nesumnjiv dokaz o tome da Crkva, kao nikada pre, ima političku moć i veliku političku podršku, a njeni poslenici arbitriraju u stvarima morala i vrše veliki uticaj na ukupno društvo i državu, što predstavlja pomak prema stvarnoj klerikalizaciji. Danas se ideologija Srpske pravoslavne crkve temelji na idejama Nikolaja Velimirovića i Justina Popovića. Kako to u praksi izgleda, svedoče izjave crkvenih delegata i njihovih deputata...
Afirmišući ideologiju nacionalizma, utemeljenu na kolektivnom identitetu, umesto naglašenog individualizma i partikularizma, koji su uspostavili intelektualni krvotok i preobrazili Evropu, SPC se organizuje nasuprot pojedincu i njegovoj slobodi, čineći od njega plašljivog, poslušnog i neukog jadnika, koji se čvrsto drži slova dogme i hrani se opasnim, zamršenim, ultrakonzervativnim, desničarskim i retrogradnim mitovima i idejama.
Pokušajima liberalizacije, modernizacije i promocije novih emancipatorskih pokreta i pojava, te neprekidnim promenama u ekonomskoj i društvenoj sferi, Crkva suprotstavlja vrednosti snažne i centralizovane „crkvene države“ i odbrambeni militarizam, te pokušava da negira svojstva razuma i na racionalnoj spoznaji utemeljenu interpretaciju prirode, društva i države.
Upravo ta nesposobnost SPC da, u objektivnom svetu, odabere skladne i logične odgovore na pitanja koja su nametnuta tranzicijom, globalizacijom, alter-globalističkim konceptom, kao i često odsustvo neposredne humanosti i razumevanja za druge i različite, vodi srpsko društvo u bolesno i licemerno bogomoljstvo.
+++
“Pokrivanje glave je simbol pokornosti žena mužu i crkvi; to je znak vlasti muškaraca nad ženama, to je princip uzvišenosti i časti” (Patrijarh Pavle, Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere, Beograd 1998).
“Crkva smatra da je svaki odnos između muškarca i žene izvan braka blud” (Protojerej Dejan Dejanović, NIN, aprila 2002. Zaglupljivanje devojčica).
“Kada crkva kaže da žena treba da se boji muža, to znači da ona treba da bude u stalnom trepetu da ne povredi ljubav prema njemu” (Akademsko sebeukidanje, Vreme, 21. oktobra 2004, vladika jegarski Porfirije).
“Veliki pesnici među ženama mogu se na prste izbrojati, i to uzimajući u obzir čitavu ljudsku istoriju“ (Šta treba da zna svaka pravoslavna devojčica, Svetigora, Cetinje, 2000).
“Nalažući ženama kao obavezu, bez obzira na sve loše osobine muža, da bude poslušna i da mu čini ustupke, hrišćanstvo vidi u tome sredstvo za ukorenjivanje mira u bračnim odnosima i ponovno uspostavljanje bračne sreće“ (Patrijarh Pavle, Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere, Beograd 1998).
“Mesto žene u svetu za poslednjih dve hiljade godina nije se nimalo izmenilo. Sve ono čemu uči Sveto pismo, čemu uči Crkva, i dalje je životno i aktuelno, i mesto žene u svetu ostaje neizmenjeno...” (Pravoslavna žena u savremenom svetu, časopis Istina, izdanje Pravoslavne eparhije dalmatinske).
“Žene nisu poželjne u crkvi tokom menstruacije, ali savremena higijenska sredstva mogu efikasno sprečiti da se slučajnim istečenjem krvi hram ne učini nečistim, kao i ublažiti zadah koji isticanjem krvi nastaje“ (Patrijarh Pavle, Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere, Beograd 1998).
“Pravoslavna crkva nije protiv toga da žene nose pantalone zbog prirode posla koji vrše, na primer, u fabrikama, ili putovanju zimi na konjima, motociklu, skijanju i tako dalje....Crkva je protiv takvog oblačenja kad je ono zbog mode i pogrešnog shvatanja jednakosti polova“ (Patrijarh Pavle, Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere, Beograd, 1998).
“Majke začinju jer je to skopčano sa uživanjem i zadovoljstvom, ali neće da rađaju i podižu decu, jer je to naporno i tobož ugrožava njihov komoditet“ (Božićna poslanica patrijarha Pavla).
“Kada postoji na nebu može postojati i na zemlji, za nas je odbrambeni rat blagosloven, a napadačko osvajački osuđujemo – to je reč Hristova“. (Zbornik Rat i Crkva, u izdanju Mitropolije Crnogorsko-primorske).
“Jasno je da drugog puta nije bilo. Tako je sada i nama nametnut rat. Zato je taj naš rat pravedan jer je odbrambeni. Ne napadački ni osvajački“ (Patrijarh Pavle, Duga, 10-23 april 1999).
Sumpor i Arkan, lekovi za dušu: Amfilohije, higijeničar
Photo: Stock
“Mnoge majke, koje nisu želele da imaju više od jednog deteta, danas čupaju kose i gorko ridaju nad izgubljenim sinovima, u ovim ratnim sukobima, proklinjući često Boga i ljude, ali pri tom zaboravljajući da optuže sebe što nisu rodile još dece da im ostanu kao uteha“ (Patrijarh Pavle, u Božićnoj poslanici, 1995)
“Da bi se u našem narodu više rađalo, mi smo ustanovili orden Majke Jugovića. Majke su pre mogle da otpreme i po devet sinova u carevu vojsku, da se bore za slobodu otadžbine i svoje vere pravoslavne. I danas ima takvih majki, mada vrlo retko“ (Vladika raško prizrenski Artemije, 1994).
“Nama je vrhovni komandant patrijarh Pavle“ (Željko Ražnatović Arkan, oktobar 1991).
“Tamo gde se prospe srpska krv i gde padnu srpske kosti, to mora biti srpska zemlja“ (Vladika Nikanor).
“..Gledam televiziju... Srebrenica... Trnovo… Godinske bare... Streljanje muslimana iz Srebrenice u Godinjskim barama... Nataša Kandić osuđuje Srbe za genocid nad muslimanima... Mučnina... Tuga... Nespokoj... I dalje gledam televiziju, оpеt bјеsni Irodijada, оpеt trаži glavu srpskоgа naroda na tanjiru. Što ne pročita “Na Drini ćupriju”? Luda li je, Bože dragi... “ (sveštenik Milorad Ostojić u Pravoslavlju od 15. marta 2006. u rubrici Reagovanje).
“Rаtničkо u srpsкоm narodu jeste оnо štо predstavlja odbranu svoga doma i svojih bližnjih. Маlо је primеrа kаdа је tо ratničko bilо u službi оsvајаčkih ciljеvа. Naprotiv, gоtоvо svi srpski rаtоvi imаli su isključivo odbrambeni karakter” (Boško Obradović u Pravoslavlju od 15. oktobra 2005).
“Smatramo da je najbolji odnos između države i crkve onaj koji je već bivao i pre, to je simfonija – saglasnost između države, odnosno društva i crkve“ (intervju patrijarha Pavla, Danas, 5-7. januara 2002).
“Posle patrijarha se ne govori i njegove odluke se ne komentarišu“ (Velimir Ilić, ministar u vladi Srbije).
“Eparhija žička smatra da prvo treba doneti Ustav kojim će se pravoslavlje proglasiti državnom verom, a SPC državnom crkvom, pa onda na toj osnovi pisati Zakon“ (Milan Radulović, ministar vera u vladi Vojislava Koštunice).
“Srbi treba da slede jedini ispravni put, put Crkve, a ne da prate izdajnike i jajare“ (Vladika Filaret na Slobodnoj Evropi, 25. maja 2005).
“Svi oni koji se protive verskoj dogmi, kao temelju moralnog vaspitanja, predstavljaju sledbenike satane“ (Saopštenje Informativne službe SPC od 24. novembra 2000, povodom protivljenja uvođenju veronauke u državne škole).
Mir Božji, mitraljez se rodi: Filaret, mirotočivi
Photo: www.pcnen.com
“Do razdvajanja Srbije i Crne Gore može doći samo protivno volji naroda, putem nasilja, krađe, ucena i pretnji. Zato će SPC ignorisati eventualnu odluku Crne Gore o samostalnosti“ (mitropolit Amfilohije Radović, na javnoj proslavi pravoslavne Nove godine, u Podgorici, 13. januara 2002).
“Crkva je tokom cele svoje istorije, uključujući i XX vek, morala da ostavi po strani svoje primarne dužnosti, kako bi se aktivno uključila u borbu za ujedinjenje srpstva, u kojoj je sveštenik morao da bude i učitelj, i sudija, i da uzme pušku da brani sebe i svoju porodicu“ (intervju patrijarha Pavla, Danas, 5.-7. januar 2001).
“Kosovo nam je drugo ime za najviša načela, za istinu i pravdu, za poredak i pravo, a Kosovski zavet nam je primenjeni Novi Zavet. Zato je pitanje Kosovo i Metohija neodvojivo od pitanja Srbije i sudbine srpskog naroda...“ (Poruka Patrijarha Pavla, u Pravoslavlju, od 15. marta 2007).
“Pustite te evroslinavce po Beogradu, ima ih jedan kombi da ih skupite, dve Nataše, dve Sonje, dva, ne znam kako se zove, Mirko Ðordevic, nažalost bili se dokopali prethodne vlasti, takozvane dosovske, gde se šljam okupio, nazadnjaci koji su usred Beograda demonstrirali svoja prava na nastranosti” (Manastir Ćelije - Beseda pod šatrom vladike Atanasija, 7. aprila 2004).
“Ove grupe nemaju nikakve veze sa Crkvom, a isto tako ni sa bićem srpskog naroda. To su izdajnice i nikakve žene. Ne želim da ulazim u to ko ih organizuje, ko ih plaća da bi se odevale u posebnu uniformu (crninu) i u koju svrhu baš u Beogradu propagiraju da srpske majke ubijaju svoju nerođenu decu“ (SPC povodom protesta Žena u crnom, Ženskog parlamenta i Beogradskog ženskog lobija ispred Patrijaršije, marta 1993).
“Lezbejke su najopasnije zbog toga što su najkrivlje za pad nataliteta. Za razliku od pedera, koji jesu zlo, ali ne ugrožavaju natalitet, lezbejke bih sudski gonio“ (Marijan Rističević, poslanik u Skupštini Srbije, 2002).
“Feministkinje su za ubijanje nerođene dece. Na sreću, one nemaju nikakve veze sa bićem srpskog naroda“ (Vasilije Kačavenda, vladika zvorničko-tuzlanski, 1993).
“Čovek koji ne slavi krsnu slavu, manje je čovek“ (otac Raša, Niška eparhija).
“U mom kraju, u mom selu, Srbin je čovek, komunisti nisu Srbi govorili smo, to su Turci, ne može samo krv i meso da bude karakteristika Srba” (Manastir Ćelije - Beseda pod šatrom vladike Atanasija, 7. aprila 2004).
“Dojučerašnji marksisti koji i danas ispovijedaju svoj ateizam, sa takvim duhovnim otpadom pokušavaju da grade državu na laži” (Mitropolit Amfilohije).
“Biti Srbin znači biti obavezno pravoslavac… Srbin ne može biti ateista… Srbin nekršten ne biva” (Patrijarh Pavle, Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere, 1998, prema pisanju lista Vreme).
“Ateizam je krivac za ratove i siromaštvo i moralni sunovrat“. (Milan Radulović, republički ministar vera, Politika, 5-7. januar 2002).
“Srbofobija i bogoborstvo komunističkih hordi... učinili su itekako veliku pustoš na duhovnom polju srpstva“ (Pravoslavlje, 1. februara 2001).
Nećemo loj, hoćemo znoj: Atanasije uči decu da je čistoća bar pola zdravlja
Photo: STOCK
“U grobnici srpskog naroda, odnosno SFRJ, školstvo je bilo sazdano na temeljima ateizma... Vekovima je bogoljublje krasilo srpski nacion, a danas smo beslovesna rulja koju svaki hohštapler uspeva da zavede i prevari“ (Pravoslavlje, 1. februar 2001).
“Srbi ne mogu da žive sa Hrvatima ni u kakvoj državi. Ni u kakvoj Hrvatskoj“ (Patrijarh Pavle u pismu lordu Karingtonu, avgusta 1991).
“Ima ljudi s neprijatnim znojem, šta da radite, jadni muslimani pošto jedu loj” (Manastir Ćelije - Beseda pod šatrom vladike Atanasija 7. aprila 2004).
“Albanci, Muslimani i Romi, sa višom stopom rađanja, odstupaju od racionalne, humane reprodukcije, što ugrožava prava drugih naroda. To je sveopšta zavera protiv srpskog naroda i žene tih naroda rađaju iz separatističkih, fundamentalističkih razloga i zato bi Srpkinje trebalo da rađaju iz patriotskih i moralnih razloga: treba mobilisati volju za rađanje”. (…) “Ponovo smo kao narod ugroženi, jer osjećamo da se od nas traži da se odreknemo sebe. Kao da nam je rečeno: Odreci se sebe - identiteta, istorije, kulture, a mi ćemo onda razmisliti da li da te primimo”. (Grigorije, vladika zahumsko-hercegovački, Pravoslavlje, 2005).
“Postoji plan o sistematskom pokrivanju cele Srbije i Crne Gore mrežom sekti. Taj plan dolazi sa Zapada sa ciljem da se nad srpskim narodom planski i sistematski sprovodi zlo koje je vladika Nikolaj dobro primetio: duhovni genocid preko mnogobrojnih sekti - protestantskih, dalekoistočnih i satanskih“ (aktivni oficir Vojske Jugoslavije, Pravoslavlje, 1. februar 2001).
“Pojava i pojačan medijski nastup adventista ili u našem narodu poznatih kao sekta subotara predstavlja božiju opomenu i zvona na uzbunu Srpskoj pravoslavnoj crkvi, njenim vernicima i njenom sveštenstvu“ (Ljubomir Ranković, protođakon i glavni urednik radio-stanice „Glas Crkve“ iz Valjeva).
“Postoji planetarna jevrejska zavera protiv hrišćanskog pravoslavlja, posebno protiv srpskog naroda i Rusije“ (list Logos, studentsko glasilo Bogoslovskog fakulteta, 1994).
“Među Srbima neće biti poremećenih ljudi koji bi hteli da nas zaraze smrtonosnom bolešću zapadne kulture. Daleko im lepa kuća sa njihovom naprednošću“ (Pravoslavlje, 1. juli 2002).
“Crkvu odvojiti od škole isto je kao majku odvojiti od deteta...“ (izjava Kancelarije za veronauku pri Patrijaršiji, Politika, 2. decembar 2002).
“Moderna edukacija i razvijanje nove svesti koja se sprovodi u edukatorskim radionicama jeste perfidno pranje mozgova dece. U naše vreme, nažalost, dolazi do sklapanja braka između postkomunističkog ateizma i zapadnog kapitalističkog hedonizma i iz takvog čudovišnog braka rađaju se monstrumi“ (Sinod Srpske pravoslavne crkve, 1.9.2002. povodom letnjeg kampa za edukaciju mladih u Sremskoj Mitrovici).
Sex, drugs & rock'n'roll: SPC u vreme prohibicije
Photo: Dragan Kujundžić
“Ali se zgražavam nad licemerjem i zapadnih nazovi hrišćana i zapadnih neljudskih državnika i organizacija i institucija kao što su evropska zajednica, Savet bezbednosti, Evropski parlament, licemera iz Svetskog saveta crkava i licemera iz Vatikana“ (Atanasije Jevtić, iz zbornika Jagnje božje i zvijer iz bezdana, Svetigora, Cetinje).
“Novi Beograd, najveći satanski eksperiment, vrhunac komunističkog egzibicionizma... sam po sebi nesreća, duhovni gulag, duhovni Goli otok, grad novog: novi blokovi, nova „svetilišta“, nove škole, nova obdaništa, nove prodavnice, nov studentski grad, nova hala sportova, nov auto-put - za novu decu, za nove studente, za nove ljude. Grad u pustinji, grad bez crkvi, grad bez rodbine, grad bez istorije, grad obezboženih, grad nekrštenih, grad rasrbljenih, grad mrtvih duša, grad budućih arijevaca, grad gde je do vrhunca dovedeno zlo“ (Pravoslavlje, 1. februar 2001).
“Rok kultura je krajnje zabrinjavajuća, duhovno odvratna i uvredljiva pojava za svakog makar malo pobožnog čoveka, a tim pre je neprihvatljiva za Hrišćanina... Čak i najmanje zabavljanje pravoslavnog Hrišćanina rok-kulturom jeste izdavanje svoje vere, javno vređanje svog Gospoda, udaljavanje od Njega, opštenje sa duhovima tame, igranje sa satanom“ (Arhimandrit Lazar Vitanijski, iz knjige Pokajanje - put u život večni).
*Svi citati preuzeti iz priručnika „Šta svaka građanka i građanin treba da znaju o Srpskoj pravoslavnoj crkvi“ Koalicije za sekularnu državu
- Sent using Google Toolbar"
Jevreji, menstruacija, Vatikan...
Pripremile: e-Novine
Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Sveto trojstvo SPC: Pavle, Radovan i Ratko
Sveto trojstvo SPC: Pavle, Radovan i Ratko
Photo: Stock
Postoji nesumnjiv dokaz o tome da Crkva, kao nikada pre, ima političku moć i veliku političku podršku, a njeni poslenici arbitriraju u stvarima morala i vrše veliki uticaj na ukupno društvo i državu, što predstavlja pomak prema stvarnoj klerikalizaciji. Danas se ideologija Srpske pravoslavne crkve temelji na idejama Nikolaja Velimirovića i Justina Popovića. Kako to u praksi izgleda, svedoče izjave crkvenih delegata i njihovih deputata...
Afirmišući ideologiju nacionalizma, utemeljenu na kolektivnom identitetu, umesto naglašenog individualizma i partikularizma, koji su uspostavili intelektualni krvotok i preobrazili Evropu, SPC se organizuje nasuprot pojedincu i njegovoj slobodi, čineći od njega plašljivog, poslušnog i neukog jadnika, koji se čvrsto drži slova dogme i hrani se opasnim, zamršenim, ultrakonzervativnim, desničarskim i retrogradnim mitovima i idejama.
Pokušajima liberalizacije, modernizacije i promocije novih emancipatorskih pokreta i pojava, te neprekidnim promenama u ekonomskoj i društvenoj sferi, Crkva suprotstavlja vrednosti snažne i centralizovane „crkvene države“ i odbrambeni militarizam, te pokušava da negira svojstva razuma i na racionalnoj spoznaji utemeljenu interpretaciju prirode, društva i države.
Upravo ta nesposobnost SPC da, u objektivnom svetu, odabere skladne i logične odgovore na pitanja koja su nametnuta tranzicijom, globalizacijom, alter-globalističkim konceptom, kao i često odsustvo neposredne humanosti i razumevanja za druge i različite, vodi srpsko društvo u bolesno i licemerno bogomoljstvo.
+++
“Pokrivanje glave je simbol pokornosti žena mužu i crkvi; to je znak vlasti muškaraca nad ženama, to je princip uzvišenosti i časti” (Patrijarh Pavle, Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere, Beograd 1998).
“Crkva smatra da je svaki odnos između muškarca i žene izvan braka blud” (Protojerej Dejan Dejanović, NIN, aprila 2002. Zaglupljivanje devojčica).
“Kada crkva kaže da žena treba da se boji muža, to znači da ona treba da bude u stalnom trepetu da ne povredi ljubav prema njemu” (Akademsko sebeukidanje, Vreme, 21. oktobra 2004, vladika jegarski Porfirije).
“Veliki pesnici među ženama mogu se na prste izbrojati, i to uzimajući u obzir čitavu ljudsku istoriju“ (Šta treba da zna svaka pravoslavna devojčica, Svetigora, Cetinje, 2000).
“Nalažući ženama kao obavezu, bez obzira na sve loše osobine muža, da bude poslušna i da mu čini ustupke, hrišćanstvo vidi u tome sredstvo za ukorenjivanje mira u bračnim odnosima i ponovno uspostavljanje bračne sreće“ (Patrijarh Pavle, Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere, Beograd 1998).
“Mesto žene u svetu za poslednjih dve hiljade godina nije se nimalo izmenilo. Sve ono čemu uči Sveto pismo, čemu uči Crkva, i dalje je životno i aktuelno, i mesto žene u svetu ostaje neizmenjeno...” (Pravoslavna žena u savremenom svetu, časopis Istina, izdanje Pravoslavne eparhije dalmatinske).
“Žene nisu poželjne u crkvi tokom menstruacije, ali savremena higijenska sredstva mogu efikasno sprečiti da se slučajnim istečenjem krvi hram ne učini nečistim, kao i ublažiti zadah koji isticanjem krvi nastaje“ (Patrijarh Pavle, Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere, Beograd 1998).
“Pravoslavna crkva nije protiv toga da žene nose pantalone zbog prirode posla koji vrše, na primer, u fabrikama, ili putovanju zimi na konjima, motociklu, skijanju i tako dalje....Crkva je protiv takvog oblačenja kad je ono zbog mode i pogrešnog shvatanja jednakosti polova“ (Patrijarh Pavle, Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere, Beograd, 1998).
“Majke začinju jer je to skopčano sa uživanjem i zadovoljstvom, ali neće da rađaju i podižu decu, jer je to naporno i tobož ugrožava njihov komoditet“ (Božićna poslanica patrijarha Pavla).
“Kada postoji na nebu može postojati i na zemlji, za nas je odbrambeni rat blagosloven, a napadačko osvajački osuđujemo – to je reč Hristova“. (Zbornik Rat i Crkva, u izdanju Mitropolije Crnogorsko-primorske).
“Jasno je da drugog puta nije bilo. Tako je sada i nama nametnut rat. Zato je taj naš rat pravedan jer je odbrambeni. Ne napadački ni osvajački“ (Patrijarh Pavle, Duga, 10-23 april 1999).
Sumpor i Arkan, lekovi za dušu: Amfilohije, higijeničar
Photo: Stock
“Mnoge majke, koje nisu želele da imaju više od jednog deteta, danas čupaju kose i gorko ridaju nad izgubljenim sinovima, u ovim ratnim sukobima, proklinjući često Boga i ljude, ali pri tom zaboravljajući da optuže sebe što nisu rodile još dece da im ostanu kao uteha“ (Patrijarh Pavle, u Božićnoj poslanici, 1995)
“Da bi se u našem narodu više rađalo, mi smo ustanovili orden Majke Jugovića. Majke su pre mogle da otpreme i po devet sinova u carevu vojsku, da se bore za slobodu otadžbine i svoje vere pravoslavne. I danas ima takvih majki, mada vrlo retko“ (Vladika raško prizrenski Artemije, 1994).
“Nama je vrhovni komandant patrijarh Pavle“ (Željko Ražnatović Arkan, oktobar 1991).
“Tamo gde se prospe srpska krv i gde padnu srpske kosti, to mora biti srpska zemlja“ (Vladika Nikanor).
“..Gledam televiziju... Srebrenica... Trnovo… Godinske bare... Streljanje muslimana iz Srebrenice u Godinjskim barama... Nataša Kandić osuđuje Srbe za genocid nad muslimanima... Mučnina... Tuga... Nespokoj... I dalje gledam televiziju, оpеt bјеsni Irodijada, оpеt trаži glavu srpskоgа naroda na tanjiru. Što ne pročita “Na Drini ćupriju”? Luda li je, Bože dragi... “ (sveštenik Milorad Ostojić u Pravoslavlju od 15. marta 2006. u rubrici Reagovanje).
“Rаtničkо u srpsкоm narodu jeste оnо štо predstavlja odbranu svoga doma i svojih bližnjih. Маlо је primеrа kаdа је tо ratničko bilо u službi оsvајаčkih ciljеvа. Naprotiv, gоtоvо svi srpski rаtоvi imаli su isključivo odbrambeni karakter” (Boško Obradović u Pravoslavlju od 15. oktobra 2005).
“Smatramo da je najbolji odnos između države i crkve onaj koji je već bivao i pre, to je simfonija – saglasnost između države, odnosno društva i crkve“ (intervju patrijarha Pavla, Danas, 5-7. januara 2002).
“Posle patrijarha se ne govori i njegove odluke se ne komentarišu“ (Velimir Ilić, ministar u vladi Srbije).
“Eparhija žička smatra da prvo treba doneti Ustav kojim će se pravoslavlje proglasiti državnom verom, a SPC državnom crkvom, pa onda na toj osnovi pisati Zakon“ (Milan Radulović, ministar vera u vladi Vojislava Koštunice).
“Srbi treba da slede jedini ispravni put, put Crkve, a ne da prate izdajnike i jajare“ (Vladika Filaret na Slobodnoj Evropi, 25. maja 2005).
“Svi oni koji se protive verskoj dogmi, kao temelju moralnog vaspitanja, predstavljaju sledbenike satane“ (Saopštenje Informativne službe SPC od 24. novembra 2000, povodom protivljenja uvođenju veronauke u državne škole).
Mir Božji, mitraljez se rodi: Filaret, mirotočivi
Photo: www.pcnen.com
“Do razdvajanja Srbije i Crne Gore može doći samo protivno volji naroda, putem nasilja, krađe, ucena i pretnji. Zato će SPC ignorisati eventualnu odluku Crne Gore o samostalnosti“ (mitropolit Amfilohije Radović, na javnoj proslavi pravoslavne Nove godine, u Podgorici, 13. januara 2002).
“Crkva je tokom cele svoje istorije, uključujući i XX vek, morala da ostavi po strani svoje primarne dužnosti, kako bi se aktivno uključila u borbu za ujedinjenje srpstva, u kojoj je sveštenik morao da bude i učitelj, i sudija, i da uzme pušku da brani sebe i svoju porodicu“ (intervju patrijarha Pavla, Danas, 5.-7. januar 2001).
“Kosovo nam je drugo ime za najviša načela, za istinu i pravdu, za poredak i pravo, a Kosovski zavet nam je primenjeni Novi Zavet. Zato je pitanje Kosovo i Metohija neodvojivo od pitanja Srbije i sudbine srpskog naroda...“ (Poruka Patrijarha Pavla, u Pravoslavlju, od 15. marta 2007).
“Pustite te evroslinavce po Beogradu, ima ih jedan kombi da ih skupite, dve Nataše, dve Sonje, dva, ne znam kako se zove, Mirko Ðordevic, nažalost bili se dokopali prethodne vlasti, takozvane dosovske, gde se šljam okupio, nazadnjaci koji su usred Beograda demonstrirali svoja prava na nastranosti” (Manastir Ćelije - Beseda pod šatrom vladike Atanasija, 7. aprila 2004).
“Ove grupe nemaju nikakve veze sa Crkvom, a isto tako ni sa bićem srpskog naroda. To su izdajnice i nikakve žene. Ne želim da ulazim u to ko ih organizuje, ko ih plaća da bi se odevale u posebnu uniformu (crninu) i u koju svrhu baš u Beogradu propagiraju da srpske majke ubijaju svoju nerođenu decu“ (SPC povodom protesta Žena u crnom, Ženskog parlamenta i Beogradskog ženskog lobija ispred Patrijaršije, marta 1993).
“Lezbejke su najopasnije zbog toga što su najkrivlje za pad nataliteta. Za razliku od pedera, koji jesu zlo, ali ne ugrožavaju natalitet, lezbejke bih sudski gonio“ (Marijan Rističević, poslanik u Skupštini Srbije, 2002).
“Feministkinje su za ubijanje nerođene dece. Na sreću, one nemaju nikakve veze sa bićem srpskog naroda“ (Vasilije Kačavenda, vladika zvorničko-tuzlanski, 1993).
“Čovek koji ne slavi krsnu slavu, manje je čovek“ (otac Raša, Niška eparhija).
“U mom kraju, u mom selu, Srbin je čovek, komunisti nisu Srbi govorili smo, to su Turci, ne može samo krv i meso da bude karakteristika Srba” (Manastir Ćelije - Beseda pod šatrom vladike Atanasija, 7. aprila 2004).
“Dojučerašnji marksisti koji i danas ispovijedaju svoj ateizam, sa takvim duhovnim otpadom pokušavaju da grade državu na laži” (Mitropolit Amfilohije).
“Biti Srbin znači biti obavezno pravoslavac… Srbin ne može biti ateista… Srbin nekršten ne biva” (Patrijarh Pavle, Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere, 1998, prema pisanju lista Vreme).
“Ateizam je krivac za ratove i siromaštvo i moralni sunovrat“. (Milan Radulović, republički ministar vera, Politika, 5-7. januar 2002).
“Srbofobija i bogoborstvo komunističkih hordi... učinili su itekako veliku pustoš na duhovnom polju srpstva“ (Pravoslavlje, 1. februara 2001).
Nećemo loj, hoćemo znoj: Atanasije uči decu da je čistoća bar pola zdravlja
Photo: STOCK
“U grobnici srpskog naroda, odnosno SFRJ, školstvo je bilo sazdano na temeljima ateizma... Vekovima je bogoljublje krasilo srpski nacion, a danas smo beslovesna rulja koju svaki hohštapler uspeva da zavede i prevari“ (Pravoslavlje, 1. februar 2001).
“Srbi ne mogu da žive sa Hrvatima ni u kakvoj državi. Ni u kakvoj Hrvatskoj“ (Patrijarh Pavle u pismu lordu Karingtonu, avgusta 1991).
“Ima ljudi s neprijatnim znojem, šta da radite, jadni muslimani pošto jedu loj” (Manastir Ćelije - Beseda pod šatrom vladike Atanasija 7. aprila 2004).
“Albanci, Muslimani i Romi, sa višom stopom rađanja, odstupaju od racionalne, humane reprodukcije, što ugrožava prava drugih naroda. To je sveopšta zavera protiv srpskog naroda i žene tih naroda rađaju iz separatističkih, fundamentalističkih razloga i zato bi Srpkinje trebalo da rađaju iz patriotskih i moralnih razloga: treba mobilisati volju za rađanje”. (…) “Ponovo smo kao narod ugroženi, jer osjećamo da se od nas traži da se odreknemo sebe. Kao da nam je rečeno: Odreci se sebe - identiteta, istorije, kulture, a mi ćemo onda razmisliti da li da te primimo”. (Grigorije, vladika zahumsko-hercegovački, Pravoslavlje, 2005).
“Postoji plan o sistematskom pokrivanju cele Srbije i Crne Gore mrežom sekti. Taj plan dolazi sa Zapada sa ciljem da se nad srpskim narodom planski i sistematski sprovodi zlo koje je vladika Nikolaj dobro primetio: duhovni genocid preko mnogobrojnih sekti - protestantskih, dalekoistočnih i satanskih“ (aktivni oficir Vojske Jugoslavije, Pravoslavlje, 1. februar 2001).
“Pojava i pojačan medijski nastup adventista ili u našem narodu poznatih kao sekta subotara predstavlja božiju opomenu i zvona na uzbunu Srpskoj pravoslavnoj crkvi, njenim vernicima i njenom sveštenstvu“ (Ljubomir Ranković, protođakon i glavni urednik radio-stanice „Glas Crkve“ iz Valjeva).
“Postoji planetarna jevrejska zavera protiv hrišćanskog pravoslavlja, posebno protiv srpskog naroda i Rusije“ (list Logos, studentsko glasilo Bogoslovskog fakulteta, 1994).
“Među Srbima neće biti poremećenih ljudi koji bi hteli da nas zaraze smrtonosnom bolešću zapadne kulture. Daleko im lepa kuća sa njihovom naprednošću“ (Pravoslavlje, 1. juli 2002).
“Crkvu odvojiti od škole isto je kao majku odvojiti od deteta...“ (izjava Kancelarije za veronauku pri Patrijaršiji, Politika, 2. decembar 2002).
“Moderna edukacija i razvijanje nove svesti koja se sprovodi u edukatorskim radionicama jeste perfidno pranje mozgova dece. U naše vreme, nažalost, dolazi do sklapanja braka između postkomunističkog ateizma i zapadnog kapitalističkog hedonizma i iz takvog čudovišnog braka rađaju se monstrumi“ (Sinod Srpske pravoslavne crkve, 1.9.2002. povodom letnjeg kampa za edukaciju mladih u Sremskoj Mitrovici).
Sex, drugs & rock'n'roll: SPC u vreme prohibicije
Photo: Dragan Kujundžić
“Ali se zgražavam nad licemerjem i zapadnih nazovi hrišćana i zapadnih neljudskih državnika i organizacija i institucija kao što su evropska zajednica, Savet bezbednosti, Evropski parlament, licemera iz Svetskog saveta crkava i licemera iz Vatikana“ (Atanasije Jevtić, iz zbornika Jagnje božje i zvijer iz bezdana, Svetigora, Cetinje).
“Novi Beograd, najveći satanski eksperiment, vrhunac komunističkog egzibicionizma... sam po sebi nesreća, duhovni gulag, duhovni Goli otok, grad novog: novi blokovi, nova „svetilišta“, nove škole, nova obdaništa, nove prodavnice, nov studentski grad, nova hala sportova, nov auto-put - za novu decu, za nove studente, za nove ljude. Grad u pustinji, grad bez crkvi, grad bez rodbine, grad bez istorije, grad obezboženih, grad nekrštenih, grad rasrbljenih, grad mrtvih duša, grad budućih arijevaca, grad gde je do vrhunca dovedeno zlo“ (Pravoslavlje, 1. februar 2001).
“Rok kultura je krajnje zabrinjavajuća, duhovno odvratna i uvredljiva pojava za svakog makar malo pobožnog čoveka, a tim pre je neprihvatljiva za Hrišćanina... Čak i najmanje zabavljanje pravoslavnog Hrišćanina rok-kulturom jeste izdavanje svoje vere, javno vređanje svog Gospoda, udaljavanje od Njega, opštenje sa duhovima tame, igranje sa satanom“ (Arhimandrit Lazar Vitanijski, iz knjige Pokajanje - put u život večni).
*Svi citati preuzeti iz priručnika „Šta svaka građanka i građanin treba da znaju o Srpskoj pravoslavnoj crkvi“ Koalicije za sekularnu državu
- Sent using Google Toolbar"
e-novine.com
Ovde glas Amerike, govori Grga Zlatoper"
Ovde glas Amerike, govori Grga Zlatoper: "Mi ovde u Amerika isto slavimo božić kao vi u Jugosjavija, samo stom razlikom, dok vi tamo jedete pomija i pijete šljiva govnjuša u kućama od blata, mi ovde uz kamin pijemo wiski i jedemo milbrod."
Ovde glas Amerike, govori Grga Zlatoper: "Mi ovde u Amerika isto slavimo božić kao vi u Jugosjavija, samo stom razlikom, dok vi tamo jedete pomija i pijete šljiva govnjuša u kućama od blata, mi ovde uz kamin pijemo wiski i jedemo milbrod."
PRINT
ShareThis
Subscribe to:
Posts (Atom)