Strogo čuvana tajna: Ratne sednice Vrhovnog saveta odbrane (12)- Generali Šiptar i Musliman – šta s njima?

e-novine.com - Generali Šiptar i Musliman – šta s njima?

Strogo čuvana tajna: Ratne sednice Vrhovnog saveta odbrane (12)

Generali Šiptar i Musliman – šta s njima?

Pripremile: e-Novine

Veličina slova:

Pre odlaska u Hag: Momčilo Perišić, potpredsednik Vlade Srbije

Photo: EPA

Godinama su, očigledno s razlogom, vlasti Srbije odbijale da Haškom Tribunalu dostave transkripte sa sednica Vrhovnog saveta odbrane na kojima se, otvoreno, govorilo o vođenju rata na teritorijama Hrvatske i Bosne; konačno, tokom suđenja Momčilu Perišiću, ovi transkripti otvoreni su pred sudom u Hagu. Zahvaljujući agenciji „Sense“ u prilici smo da čitaocima e-novina predstavimo sve transkripte koji osim dokumentarne vrednosti imaju još veći značaj – jer otkrivaju sve manipulacije i političke ambicije Miloševićevog režima iz jednog od najstrašnijih poglavlja novije istorije

Photo: Stock

STENOGRAFSKE BELEŠKE SA 14. SEDNICE VRHOVNOG SAVETA ODBRANE ODRŽANE 11. OKTOBRA 1993.
MOMČILO PERIŠIĆ: Što se tiče generalskog kadra, kod nas je stanje ovakvo. Ukupno imamo 45 generala, od čega Srba ima 37, Crnogoraca 6, Mađara imamo jednog i Albanca jednog - ukupno 45. Njihova struktura je: sa 60 godina života imamo jednog - to je načelnik VMA; sa 58 - 60 godina imamo pet, sa 57 godina života šest, 55 - 57 godina ima 10, i mlađih od 55 godina ima 23 generala. Na osnovu ovoga, trebalo bi da dalje vodimo politiku unapređenja, jer smo mnoge penzionisali, a ostala su upražnjena mesta. Otuda smo utvrdili formacijska mesta koja su u korelaciji sa budućom Vojskom Jugoslavije. Do sada je bilo 135 generala; mi predlažemo da u ovom prelaznom periodu bude 92 generalska mesta, sa napomenom da ću vam početkom novembra predložiti dvije varijante nove Vojske Jugoslavije, gde će biti sigurno manje od 92 generala; to će se kretati negde oko 80, što je u granicama svetskih normi - 0,5 do 0,7 od broja oficira u Vojsci Jugoslavije. Vezano za to, sada imamo potrebu da neke unapredimo, da bi neka istaknuta generalska mesta bila popunjena (...) Predlažem za unapređenje još i Dimitrijević Aleksandra, koji je načelnik Uprave bezbednosti. Uspeo je, inače, narušeni sistem bezbednosti da dovede na nivo koji uspešno izvršava svoj zadatak. On ne ispunjava sve uslove za unapređenje. Ali, s obzirom da je oko njega bilo mnogo kalkulacija, posebno napada od strane Radikalne stranke. Da bi im pokazali i dokazali da oni ne vode kadrovsku politiku u Vojsci, mislim da bi bilo dobro da bude unapređen. Uz unapređenje ovih sedam, povećali bi stanje, ne na 52 generala, jer u isto vreme predlažemo da se četvorica penzionišu. To su:

Damjanović Radomir, koji je do sada bio načelnik Štaba 2. armije. Sada je bez postavljenja, van formacije. Vi znate da je prošli put došlo do greške, pa je otišao onaj drugi, a ne on.

Radojković Mihailo, koji je duže vreme bez postavljenja; sada je momentalno u Centru visokih vojnih škola, koji svojim radom i zalaganjem nije dostojan da bude general.

Jovanović Velibor, jer nema odgovarajuće formacijsko mesto za njega, a i bolešljiv je. On je dobar čovek, ali nemamo odgovarajuće mesto.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Zar on nije načelnik Školskog centra bezbednosti u Pančevu?

MOMČILO PERIŠIĆ: Jeste!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Kako to nije formacijsko mesto?

MOMČILO PERIŠIĆ: Nije, to je pukovničko mesto. On je tamo postavljen po privremenoj formaciji. Ima preko 40 godina radnog staža. Bolestan je i ne bi mogao ići na komandnu dužnost. Da nastavim. Krasnići Ismet, koji ne radi ništa. Mi smo ga do sada zadržavali, jer je jedini general albanske narodnosti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To je razlog koji nije prestao (Smeh).

MOMČILO PERIŠIĆ: Njega predlažem, iz razloga da bih mnoge umirio. Farkaš Geza je Mađar i on je veoma dobar i njega smo postavili na formacijsko mesto, ali Krasnićija nemamo mogućnosti da ga bilo gde postavimo; nigde ga niko ne prihvata. Njegove intelektualne i ukupne sposobnosti su ispod nivoa.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da su ispod nivoa, to je sigurno. Ali, ja ga ne bih penzionisao; treba da imamo jednog Albanca generala. Treba mu dati bilo kakvu dužnost.

MOMČILO PERIŠIĆ: Onda ćemo ga ostaviti.

Podrška za Slobodana Miloševića: Podmoskovske večeri

Photo: EPA

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nemojte da nam kažu: penzionisali su jedinog generala Albanca; ovi su rasisti.

MOMČILO PERIŠIĆ: Imamo generala Taso Enesa; on nije ovde unet; on je u statusu lečenja; to je izuzetna ličnost, ali u statusu lečenja i nije sposoban za Vojsku, ali njega smo ostavili; on je Musliman.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ne bih penzionisao ni Velibora Jovanovića. Od svih smo čuli da je izuzetno dobar starešina i dobar čovek, pametan, sposoban. Ako je bolešljiv, nije strašno - on je načelnik Školskog centra bezbednosti; tu treba više pameti nego velika energija.

MOMČILO PERIŠIĆ: Dobro, nećemo ga penzionisati. Evo, iz kojih razloga sam ga predložio za penzionisanje: novi Zakon kada stupi na snagu ne može da drži starešinu da nije negde postavljen.

ZORAN LILIĆ: Neka vodi Obaveštajnu upravu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Zašto ga ne postavite za načelnika Obaveštajne uprave; tamo i nemate nikog?

MOMČILO PERIŠIĆ: Nemamo nikog. On nije za to, ali dobro, može!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Čim je šef Školskog centra bezbednosti, to su ljudi koji su za to stručni. Drugo, možemo da promenimo formacijsko mesto načelnika Školskog centra bezbednosti i da stavimo da je general-major. To je uvek i bilo generalsko mesto.

MOMČILO PERIŠIĆ: To možemo; on ima još dve godine do penzije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: On je dobar čovek, pošten, stručan. Ovu dvojicu nema razloga da ne penzionišemo. Međutim, ovog Šiptara ne bih penzionisao.

ZORAN LILIĆ: Znači, da se penzionišu Damjanović i Radojković. General Krasnići ne ispunjava ni uslove za penziju, pa bi bilo još gore da sada ode u penziju.

MOMČILO PERIŠIĆ: Ispunjava po novom Zakonu.

ZORAN LILIĆ: Novi Zakon još nije ni ušao, a mi skidamo po novom Zakonu.

RADOJE KONTIĆ: Kako nije ušao, kada mi već pripremamo da ga mijenjamo.

ZORAN LILIĆ: Znači, ostaju Krasnići Ismet i Jovanović Velibor, a penzionišu se Damjanović Radomir i Radojković Mihailo. Da li se slažete? (Odobravanje).

MOMČILO PERIŠIĆ: Šta je oko unapređenja?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da prihvatimo predlog načelnika Generalštaba.

ZORAN LILIĆ: Da li se slažete da prihvatimo predlog za unapređenje sedam pukovnika u čin general-majora? (Odobravanje). Idemo dalje, generale.

MOMČILO PERIŠIĆ: Imam još jedno pitanje, koje se odnosi na penzionisanje pukovnika koji su pod ukazom. To su: Mijović iz 2. armije, koji iz raznoraznih stvari nije mogao biti postavljen za pomoćnika, nego je Bojović ostao na njemu itd. On je čovek izuzetno dobar. Mi predlažemo da ide u penziju i istovremeno da mu se prije penzije da unapređenje, odnosno da istim ukazom bude i unapređen i da ide u penziju.

MOMIR BULATOVIĆ: Ja znam taj slučaj. Mislim da je napravljena nepravda prema tom čoveku.

MOMČILO PERIŠIĆ: Zato se i obratio. Drugi je Babić Vojislav, koji radi kod nas u Komandi. Slična je situacija i sa njim.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja se bojim da, ako krenemo tom praksom penzionisanja sa unapređenjem, onda će jedan broj generala koje smo penzionisali ozbiljno da se nađe pred zahtevom pre nego što im prestane aktivna vojna služba, 31. decembra, tražiti neko unapređenje, naročito oni koji za to ispunjavaju uslove.

MOMIR BULATOVIĆ: Za Mijovića konkretno znam. On je žrtva onih nepravilnosti zbog kojih sada Damjanovića šaljemo u penziju. To bi bio nekorektan odnos prema tom čoveku. Tu nepravdu treba da ispravimo, kao što smo ispravili i kod Domazetovića. Objektivno, ovde se radi o krivici drugih ljudi, zbog čega nije mogao biti unapređen; nije ni postavljen na to mesto gde je trebalo, nego je došao Bojović, koga smo isto nedavno penzionisali.

Prijateljski razgovori: Momir Bulatović (DPS), Milomir Minić (SPS), Vojislav Šešelj (SRS)

Photo: EPA

MOMČILO PERIŠIĆ: On je iz penzije vraćen na to mesto. Rekli smo, drugi je Babić Vojislav, koji ne mora da bude i nema neke posebne zasluge. Treći je Glišović Vlastimir. Sledeći je Videnović Ilija, koji je izuzetno dobar; zbog bolesti ide. Sledeći je Zečar Nikola.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da li bi oni svi bili i unapređeni i penzionisani?

MOMČILO PERIŠIĆ: Sada ne svi, jer ja sada korigujem svoj predlog obzirom na vaše stavove. Znači, predlažem da idu Mijović i Videnović, a da kod druga tri na to ne idemo.

ZORAN LILIĆ: Znači, prihvatamo predlog za Mijovića i Videnovića.

MOMČILO PERIŠIĆ: Ostala trojica neka idu u penziju kao pukovnici. Za sledeću sednicu predložio bih da unapredimo komandante armija i još neke koji su istaknuti. Mislim da je bolje da idemo selektivno, po malo, nego da odjednom idemo sa puno njih.

ZORAN LILIĆ: Da se reši i ovaj pukovnički kadar; ima oko dve hiljade pukovnika?

MOMČILO PERIŠIĆ: Ima oko 1.700 pukovnika. Njih oko 500 bismo mogli da rešimo sada; to ja rešavam bez vas, jer je to u mojoj nadležnosti. 26. 11. ću vas samo izvestiti koliko smo ih penzionisali.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Još bih nešto rekao. Perišić o tome ima negativan stav. Dobro bi bilo da razmislimo o tome, nisam ubeđen da je to najbolji stav. Mi sada imamo načelnika Generalštaba koji je general-potpukovnik; to nikad nije bilo, a to je mesto generala Armije; to je najstariji vojnik. On ima stav da treba da se čeka početak novembra da predloži unapređenje komandanata armija; što je tačno. Komandant 3. armije ima nekoliko general-majora pod svojom komandom, a i on je general-major; logično je da komandant armije dobije čin general-potpukovnika.

Sada imamo nekoliko general-potpukovnika. Doći ćemo u situaciju da nam 5. novembra predloži unapređenje komandanta 1. armije u general-pukovnika; to je logično i to je formacijsko mesto. Ne znam da li treba napraviti neku razliku, makar vremensku, između načelnika Generalštaba i ovih drugih unapređenja generala? Da li da to sačekujemo? Da li general Perišić za to ima neke specijalne razloge da to sačekujemo? Tu sada ima pet ili šest general-potpukovnika koji su kod njega pod komandom; neki su čak i stariji od njega po vremenu unapređenja od njega u čin general-potpukovnika.

MOMČILO PERIŠIĆ: U Vojsci postoji formalni i suštinski autoritet. Što se tiče toga, budite sigurni - autoriteta više ne bih imao dobijanjem čina, a imam velikog razloga da to ne bude sada. Osnovni razlog jeste da mi vama predložimo veličinu Vojske, da to usvojite na jednom od sledećih sastanaka, da vidite u kojoj meri i kako će to izgledati; onda se možete opredeliti. Ja sam vama u startu rekao: ja sam ovu dužnost primio isključivo iz potrebe da Vojsci, u prvom redu, vama i društvu ovom doprinesem svojim radom, da negativnu tenziju širenja rata na ovaj prostor na neki način zakočimo; prvenstveno, iznutra, a drugo i spolja. Molio bih da to odgodimo za narednu sednicu.

MOMIR BULATOVIĆ: Slažem se s ovim što kaže Slobodan Milošević, ali su mi bliski razlozi generala.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Dobro, nemam ja ništa protiv. Jedino sam mislio da je dobro da razmislimo o tome. Ako Perišić ima svoje razloge, da ih uvažimo; nije daleko ni novembar.

RADOJE KONTIĆ: Imam dva pitanja vezana za Vojsku. Jedno pitanje je poslovna avijacija saveznih organa. Tu poslovnu avijaciju imamo na dva mjesta: imamo je u Saveznoj vladi i imamo u Vojsci Jugoslavije. U Saveznoj vladi imamo jedan "Falkon" i dva "Lir-džeta". U Vojsci Jugoslavije imamo jedan "Falkon", imamo jedan "Lir-džet" i tri "JAK-a". Lično, mislim i već pola godine, vodim oko toga akciju da to treba objediniti, i to u okviru poslovne avijacije saveznih organa. Mislimo da će time u značajnoj mjeri biti smanjeni troškovi, povećana efektivnost letova, bolja iskorišćenost itd.

Generalštab je do sada, za vreme Panića, bio protiv ovog rešenja; odnosno, u određenom smislu je to prihvatao, s tim da se sada priključi naša avijacija njima, pa da oni imaju ukupnu poslovnu avijaciju. Mislim da to nije logično. Ako treba da imaju jedan ili dva aviona, to je drugo pitanje. To je jedno pitanje. Drugo pitanje koje je za Vojsku, to je da je bez mog znanja - može da bude i moja krivica - Savezna direkcija za promet robama transformisana u holding kompaniju. Molim da se oko toga razjasnimo da vidimo kako je to moguće.

ZORAN LILIĆ: Oni su otišli korak dalje - sada se pripremaju za mešovito preduzeće.

Obilazak terena: Momčilo Perišić i Slobodan Milošević

Photo: EPA

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Oni hoće to da privatizuju!

RADOJE KONTIĆ: Moram da priznam da to nisam znao. Molim da se pripremi hitno jedna informacija oko toga. Oni nijesu mogli bez Savezne vlade ništa da urade.

MOMČILO PERIŠIĆ: Pripremiću pisanu informaciju za sledeću sednicu.

ZORAN LILIĆ: Mora da se zaustavi svaka moguća transformacija.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ako ima nešto da je državna stvar, to je to. Kakva holding kompanija?!

RADOJE KONTIĆ: Molio bih da se reši oko poslovne avijacije.

MOMIR BULATOVIĆ: Čini mi se da je pogrešan put da objedinjavamo to. Tu pravimo razliku. Putničku avijaciju Vojska koristi shodno svojoj nameni. Za mene nije pitanje titulara; pitanje je centralizacije, održavanja i nabavljanja rezervnih djelova. Što se tiče upotrebe - ko će odlučivati: da li tvoj činovnik - da li će leteti neki general ili pukovnik tim avionima, ili će biti obrnuto - da se prijavljujemo nekom pukovniku kada ćemo koristiti te avione, otvorićemo sukob i nikad to nećeš riješiti. Za mene je objedinjavanje, ne da se na dva mjesta vrše popravke, skupljaju rezervni djelovi itd. To su tipizirani avioni. Održavanje je jedno, a upotreba drugo.

RADOJE KONTIĆ: Apsolutno! Mislim da i na jednom i na drugom mjestu neracionalno koristimo tu avijaciju i bitno je objedinjavanje. Međutim, ja mislim da ovu avijaciju ne treba samo koristiti za letenja državnih funkcionera, nego tu avijaciju treba u maksimalno mogućoj mjeri staviti u funkciju ostvarivanja dohotka, s tim što u svakom momentu prioritet ima država. Mi sa njima možemo zarađivati i puniti budžet.

ZORAN LILIĆ: Po pitanju poslovne avijacije, da se pripremi jedan pisani materijal i da o tome razgovaramo na sledećoj sednici. Što se tiče SDPR-a, predlažem da se zaustavi svaka dalja transformacija. Treba da se pripremi sveobuhvatna informacija.

MOMČILO PERIŠIĆ: Ko da im da nalog za to, jer oni nisu ničiji?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nisu mogli da postanu ničiji!

ZORAN LILIĆ: Oni nose u svom imenu i dalje "Jugoimport" u oznaci SDPR; sve što su ranije imali, zadržali su, bez ičije saglasnosti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To je državna svojina! Sada imamo slučaj da pukovnici rade u holding kompaniji. To je nemoguće! Rajo, vrati to!

PAVLE BULATOVIĆ: Oni u Singapuru imaju preduzeća "kćeri".

MOMČILO PERIŠIĆ: Oni su osnovani aktom SIV-a.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ako je osnovan aktom SIV-a, onda će on doneti odluku da se stavlja van snage akt SIV-a i gotovo.

RADOJE KONTIĆ: To nije moglo biti u periodu od kada sam ja tu, nego ranije, za vreme Panića ili Markovića.

ZORAN LILIĆ: Dobro, da se pripremi informacija za sledeću sednicu.

RADOJE KONTIĆ: (...) Imamo Zakon o praznicima; sada se priprema novi. Mi smo predložili da budu četiri praznika: 1. i 2. maj da bude praznik, Nova godina dva dana, Dan državnosti 27. april i Dan pobede 9. maj. Nova godina, 1. maj i dan Državnosti ne bi bili radni, a 9. maja bi se radilo, iako je državni praznik. 29. novembar je tu, opet ćemo imati dva dana slobodno, ako ovo ne budemo stavili u proceduru. Nije dovoljno da se SPS i DPS saglase; Šešelj se sigurno neće saglasiti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: On traži Uskrs, Božić, Vidovdan.

RADOJE KONTIĆ: To ne može po Ustavu, jer je crkva odvojena od države.

MOMIR BULATOVIĆ: U svim zemljama se praznuje Božić, iako je crkva odvojena od države.

RADOJE KONTIĆ: To se reguliše republičkim zakonom.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Mislim da možemo da se složimo sa Rajinim predlogom oko praznika.

ZORAN LILIĆ: Dobro, slažemo se s tim.

Obezbeđeno mesto na sednicama VSO: Radoje Kontić i Zoran Lilić

Photo: EPA

RADOJE KONTIĆ: Drugo pitanje je razvojna funkcija federacije.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Šta je razvojna funkcija federacije?

RADOJE KONTIĆ: Novim Ustavom je federaciji dat razvoj. Onda imamo regionalni razvoj, pa naučno-tehnološki razvoj. Možda bi bilo dobro da ja sada sa tim ne opterećujem, nego da prvo vidim sa predsednicima vlada. To su razni regresi, premije, ulaganja u razvoj pojedinih grana, regionalni razvoj itd.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To mora da bude savezna funkcija.

RADOJE KONTIĆ: Ona nije sporna kao razvojna funkcija, ali ona se momentalno ne obavlja nigde. Mi je ne možemo sada obavljati, jer nemamo sredstava; republike nemaju sredstava. O tome treba još razmisliti. Pripremiću to sa predsednicima vlada, pa ćemo o tome razgovarati.

MOMIR BULATOVIĆ: Centralni problem je u tome što republike ne mogu da se liše dijela poreza na promet. Kada smo mi tražili da se onaj dio zbog privremene nezaposlenosti zbog sankcija riješi na nivou federacije, to nije prošlo u Skupštini. SPS nije podržao taj stav DPS i nema potrebe da to sada pokrećemo kada je takva situacija; neće proći.

RADOJE KONTIĆ: Dobro, da se ne konfrontiramo u Skupštini. To ću videti sa predsednicima Vlada. Imao bih još jedno pitanje. Radi se o pomilovanju Rajka Medenice. On je u poslednje vrijeme razvio čitavu aktivnost kod Srba i Crnogoraca; podmirio je sve obaveze koje su mu stavljene bile na dušu. Pisao je pismo Klintonu povodom pisma 100 intelektualaca; on mu je odgovorio. Prima naše ljude, pomaže koliko može. Spreman je da razvije veliku aktivnost u Crnoj Gori i Srbiji. Predlažem da se on pomiluje. Mislim da je Momo sa tim saglasan?

MOMIR BULATOVIĆ: Ja sam odavno molio za to Slobodana.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja ću tražiti od Ministarstva pravosuđa da nam sve to da, da vidimo kako je to po zakonu.

MOMIR BULATOVIĆ: Shodno pozitivnim propisima, pomilovanje treba da da Slobodan Milošević. Ti, Slobodane, nisi odbio to pomilovanje. Ti nisi bio ni za ni protiv.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Tražiću da mi to odmah spreme, da vidim šta je to.

MOMIR BULATOVIĆ: Pored ovoga što je rekao Rajo, on se stvarno patriotski ponašao u zadnje vrijeme. Tu postoji čista računica. On želi da dođe u Institut u Igalu. Tu bi davao terapije našim ljudima. Svaki čovjek koji pođe van, a ogroman broj pođe iz Srbije i Crne Gore tamo i potroši između 20 i 30 hiljada dolara. Sve to mi plaćamo iz naših fondova socijalnog osiguranja. On je tražio da dođe na sopstvenu odgovornost; traži da mu samo garantujemo da neće biti uhapšen. Pošto je on u dobrim odnosima sa američkom vlašću, oni su mu rekli da kao državljanin američki ne sme da dođe kod nas, jer postoji rizik da ga uhapsimo. On je veoma uticajan; moćan i bogat čovek; spreman je da pomogne.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Odmah danas ću da tražim da mi to spreme i da vidim šta je. On je pravosnažno osuđen u dve države.

Savezna republika Jugoslavija pruža mu svu vojnu i materijalnu pomoć: Ratko Mladić

Photo: www.smedia.rs

MOMIR BULATOVIĆ: On je namirio dugovanja, Crna Gora je odustala od svog dijela. On je Srbiju namirio svojim sredstvima.

ZORAN LILIĆ: Dobro, Pavle, šta ti imaš?

PAVLE BULATOVIĆ: Jedno od pitanja je slučaj Karlovačke grupe.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Šta je to Karlovačka grupa?

PAVLE BULATOVIĆ: To je devet građana Srbije koji su bili kao dobrovoljci u Vojsci RS Krajine; zarobljeni su i osuđeni na 20 godina.

MOMIR BULATOVIĆ: Izvinjavam se, pošto ja u 15,30 moram da idem, da li bi o tom pitanju mogli da razgovaramo za vreme ručka?

ZORAN LILIĆ: Dobro, možemo. (Sednica završena u 14,30 sati).

Zapisi novopečenog penzionera (5) Čiča Draža, smrt za buba-Švabe

e-novine.com - Čiča Draža, smrt za buba-Švabe

Zapisi novopečenog penzionera (5)

Čiča Draža, smrt za buba-Švabe

Piše: Marko Vešović

Veličina slova:

Photo: Stock

Nema dvojbe da se Chicha jeste borio protiv Njemaca, i to u futuru prvom, što pamti i narodna pjesma: “Spremte se, spremte, četnici, silna će borba da bude“. Chichine bitke protiv nacista se danas izučavaju se na katedri za istoriju budućnosti u Podgorici.

Javljaju da je Chicha nađen na Adi Ciganliji. A meni žao. Ne zato što je nađen već što Vukove straže više neće da ga traže, a to je veliki jazuk: Srbima je bilo živjeti mnogo draže uz traženje Draže koje su mediji prenosili uzbudljivije nego Radivoje Marković fudbalske utakmice. Gogolj je bio potpuno u pravu kad rekao: “Dosadno je na ovom svetu, gospodo!“ Bez traženja Chiche Srbima će biće pet puta dosadnije.

Sa još većim pravom se Boris Tadić izderao na nalazača: “Rekao sam ti da ga tražiš, a ne da ga nađeš, magarčino! Ko te ovlastio da napaćeni srpski narod lišavaš važnog izvora razonode? Ko te ovlastio, konju, da umanjuješ moje šanse na sljedećim na izborima? Šta sad da tražimo?! Traženje Draže je bilo slana ruka za kojom su išli birači pretvoreni u brave!“

Mislio sam isprva da su, skupa sa Chichom, iskopali i pokojnog Vuka, i to u vrlo očuvanom stanju, mada se i iz aviona da je na onom svijetu poblesavio: “smrt očigledno škodi“, rekao bi Ivan Slamnig. Potom sam ukapirao da sam, pod utjecajem islamske propagande, povjerovao da je taj političar odavno na ahiretu, a slično veli i jedan od komentara povodom njegovog intervjua koji je dao za tabloid Press: “Meni ovaj Drašković oduvijek izgleda ko svježeotkopan“. Ipak se ispostavilo da je Vuk kao Mali Radojica: nije umro već se ukurvio.

Na vijest da su kosti đeneralove
Homen Slobodan, Đurović Blaže i ini
Napokon prestali dilj Srbije da love
I da je Chicha ponovo u našoj sredini
Vuk Daničin je pretrpio proroštva težak napad:
“Povratkom đenerala vratićemo se na Zapad“.
Vuk će i levu i desnu Chichinu butnu kost
Upotrebiti da izgradi prema Evropi most.

Vuk Drašković, koga Abdulah Sidran zove piscem otorinolaringološkog smjera, tačnije utemeljiteljem književne škole Uho-grlo-nož, o komunistima veli: “Bili su bahati i verovali su da će večno vladati“. Prijatelj, kome sam ovo pročitao, veli mi: “Nikad im Vuk neće oprostiti to što je bio komunista“. “Kome?“ “Komunistima“ “Griješiš. Četnik od 1941. godine, četnik sa spomenicom Vuk je postao pod uticajem svoje žene Danice. Kojoj i pristaje da bude četnikulja: njenom ocu Rašu Boškoviću koji je bio četnik opasno bih zamjerio da svoju šćer vaspitao drukše. Bih, očiju mi“.

Petar Luković veli da je Vuk “do šubare zaljubljen u Dražu“, čemu moram dodati da je mnogo zaljubljeniji u Danicu, a otkako se u nju zatelebao, drži gesla: istina mi je draga, ali draži mi je Draža. Reče mi jedan istinit čoek: istorijski je nepobitna, na primjer, činjenica da je Chicha, u jednom napadu, pobio hiljadu i pet stotina buba-švaba, i kad je u arhivu nagazio na dokumenat sa tim podatkom, Vuk je izvadio notes i na osnovu račune radnje: bube brišem, Švabe pamtim, od Chiche je načinio borca protiv okupatora.

Šalim se, bezbeli. Nema dvojbe da se Chicha jeste borio protiv Njemaca, i to u futuru prvom, što pamti i narodna pjesma: “Spremte se, spremte, četnici, silna će borba da bude“. Chichine bitke protiv nacista se danas izučavaju se na katedri za istoriju budućnosti u Podgorici.

Vuk veli: “Istok ili Zapad, diktatura ili demokratija: to je bio razlog tragičnog partizansko-četničkog sukoba“. Što je sasma točno. Da su se četnici borili za demokratiju nedvojbeno dokazuje program četničkog pokreta, koji je u septembru 1941. Chicha dostavio jugoslavenskoj kraljevskoj vladi i vlada ga prihvatila, gdje se pored ostalog kaže: “b) omeđiti ‘defakto’ srpske zemlje i učiniti da u njima ostane samo srpski živalj. v) posebno imati u vidu brzo i radikalno čišćenje gradova i njihovo popunjenje svežim srpskim elementom. g) izraditi plan za čišćenje ili pomeranje seoskog stanovnistva sa ciljem homogenosti srpske državne zajednice. d) u srpskoj jedinici kao naročito težak problem uzeti pitanje muslimana i po mogućnosti rešiti ga u ovoj fazi."

Evo i primjer kako su “naročito težak problem” četnici rješavali: u izvještaju Pavla Đurišića Vrhovnoj komandi 13. II. 1943. kaže se “Sva muslimanska sela u tri pomenuta sreza (Čajniče, Foča i Pljevlja – M.V) su potpuno spaljena tako da nijedan njihov dom nije ostao čitav... Za vreme operacija se pristupilo potpunom uništavanju muslimanskog življa bez obzira na pol i godine starosti. Naše ukupne žrtve su bile 22 mrtva, od kojih 2 nesretnim slučajem i 32 ranjena. Kod muslimana oko 1.200 boraca i do 8.000 ostalih žrtava: žena, staraca i dece“.

Vuk Drašković je karina kakvu Srpkinja lako ne rađa.

Drakstor

Bojan Tončić je, ne bez razloga, ogorčen što je vlada Srbije opet uvela tamjanski harač: od 6. 6. do 20. 8. građanin koji šalje pismo plaćaće 10 dinara “da se završi nezavršivi Hram svetog Save“ koji zove “vračarskom nakazom“. Ne znam je li nakaza, gledao sam ga kad je počet, ali Tončić zaboravlja, a pitanje je bi li smio, duhovne vidike koje Beograđania otvara ta bogomolja sa koje, reče mi jedan istinit čoek, u krugu s poluprečnikom od 100 kilometara možeš vidjeti svaki kokošinjac, svaki obor, svaku štalu, svaku gomilu stajnjaka i svakog pijetla na njoj, iskrivljene repove svih krmača, svakog vola koji skače na kravu i svakog milojka koji taslači snašu na podini sijena, svaku svadbu, svako kolo, čak izbrojti zlatne zube harmonikaša u kolu i zupce svih grabulja i paprike u svim vijencima pod strehama, a sve je to opomena Beograđanima da ne zaborave svoje korene. Šteta što nikad neću odatle pogledati “Nikolinu Srbijicu“.

Ne znam tačno kad je to bilo, u svakom slučaju u doba kad je granati Vožd s Dedinja bacio rajski lad na Dušanove potomke. Igrom nevesele sudbe, ispostaviće se da je Mesija iz Požarevca bio običan "trgovac leševima na veliko i na malo", kako je Krleža nazvao Nikolu Pašića, ali u dane uoči klanice pravoslavni puk je u Slobu Mirinoga blenuo "ka da Duhom Svetijem prozire", što rekao vladika Rade, a ko ga je gledao drukčije, nije bio čovjek, to jest "nije reagovao ljudski", kako je Osoba Koja Je Tužila e-Novine kazala kad je dedinjski kan mandrknuo. Bilo sam član žirija za Ninovu nagradu i jednom šetao s Vladom Pištalom, piscem koji ide u sam vrh današnje srpske književnosti. Ugledao sam mamuta od betona i pitao: “šta je ono?“ “Ono će biti najveći drakstor na Balkanu“, rekao je Vanja.

Photo: Milica Jovanović

Ne znam koliko potom, srpski arhitekt kazao mi je da u monumentalnosti tog hrama ima nešto tursko. Ne bih vam se miješao u struku, velim, ali meni je to bliže gigantizmu Musolinijevih i Hitlerovih građevina, a što se tiče prazne monumentalnosti, ni socijalističkim zdanjima nije mane. Našto je čovjek ušao u analizu koju ne pamtim, ali je iz nje proizlazilo da im je to ostalo od Turaka. Pogledajte Kalemegdan, veli. Ima li sad išta srpskije od njega? Potom je citirao riječi ne znam kojeg putopisca da se u ogromnosti kalemegdanske tvrđave ogleda orijentalna tradicija koja je vladara obavezivala da dimenzijama građevina simbolizuje sopstvenu veličinu. Ispalo je da se hram svetog Save ugleda na Kalemegdan.

Nije me sasvim ubijedio. Pristajem da veličina te crkve može biti izraz imperijalne svijesti, no to Srbima nije moralo prionuti od Turaka, nisu oni stvorili jedini imperij na svijetu. Ali čudi me, rekoh, okle toliko nabujala imperijalna svijest u “Nikolinoj Srbijici“? Danas odlično znam okle.

Strogo čuvana tajna: Ratne sednice Vrhovnog saveta odbrane (11) - Ko neće da ratuje preko Drine, marš iz Vojske!

e-novine.com - Ko neće da ratuje preko Drine, marš iz Vojske!

Strogo čuvana tajna: Ratne sednice Vrhovnog saveta odbrane (11)

Ko neće da ratuje preko Drine, marš iz Vojske!

Pripremile: e-Novine

Veličina slova:

Za one koji se bore u Bosni i Hrvatskoj, izmislili smo privremenu formaciju kod nas u Vojsci Jugoslavije: Momčilo Perišić, Zoran Lilić i Pavle Bulatović, majstori obmane

Photo: Stock

Godinama su, očigledno s razlogom, vlasti Srbije odbijale da Haškom Tribunalu dostave transkripte sa sednica Vrhovnog saveta odbrane na kojima se, otvoreno, govorilo o vođenju rata na teritorijama Hrvatske i Bosne; konačno, tokom suđenja Momčilu Perišiću, ovi transkripti otvoreni su pred sudom u Hagu. Zahvaljujući agenciji „Sense“ u prilici smo da čitaocima e-novina predstavimo sve transkripte koji osim dokumentarne vrednosti imaju još veći značaj – jer otkrivaju sve manipulacije i političke ambicije Miloševićevog režima iz jednog od najstrašnijih poglavlja novije istorije

Inflacija pojela vojsku: Zoran Lilić, tužan

Photo: www.bhdani.ba

STENOGRAFSKE BELEŠKE SA 14. SEDNICE VRHOVNOG SAVETA ODBRANE ODRŽANE 11. OKTOBRA 1993.

Prisustvovali su: Zoran Lilić, predsednik SR Jugoslavije - predsednik Saveta; Slobodan Milošević, predsednik Srbije i Momir Bulatović, predsednik Crne Gore - članovi Saveta; dr Radoje Kontić, predsednik Savezne Vlade; Pavle Bulatović, savezni ministar za odbranu; general-potpukovnik Momčilo Perišić, načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije; general-major Slavko Krivošija, načelnik Vojnog kabineta Predsednika SRJ.

ZORAN LILIĆ: Predlažem da počnemo s radom. Za današnju sednicu dobili ste predlog sledećeg Dnevnog reda 1. Problem tekućeg finansiranja i materijalnog obezbeđenja transformacije vojske jugoslavije 2. Kadrovska pitanja (na predlog načelnika Generalštaba) 3. Tekuća pitanja. Da li se slažete sa predloženim dnevnim redom? (Odobravanje). Da li ima primedbi na zapisnik sa 13. sednice Vrhovnog saveta odbrane? (Nema). Konstatujem da je zapisnik sa 13. sednice usvojen bez primedbi. Prelazimo na prvu tačku dnevnog reda: ovo je ključna tačka današnjeg sastanka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To je sve sadržano u ovom listu papira?

ZORAN LILIĆ: Da. Sve to što je tu predloženo rešava trenutno problem Vojske Jugoslavije kada je u pitanju finansiranje. Sigurno je da treba tražiti neki dugoročniji pristup finansiranju Vojske Jugoslavije. Koliko sam ja bio u ovom kratkom vremenu da se upoznam sa svime što se dešava, jedan od osnovnih razloga nedostatka para jeste nerealna projekcija stope inflacije sa kojom smo ušli u rebalans budžeta; drugo, rebalans je kasnio 20-ak dana, pa i ono što je projektovano istopljeno je. Vidi se da su obaveze porasle 40 puta u odnosu na avgust; onoliko puta za koliko puta je manje projektovana stopa inflacije. Zbog toga ne mogu nikako da se usklade prilivi i odlivi sredstava, odnosno odlivi stalno rastu za stopu inflacije. U ovom trenutku mi, praktično, ne možemo izmiriti bilo koju od ovih obaveza.

PAVLE BULATOVIĆ: Ne znam, da li ima potrebe da detaljnije elaboriram ovaj materijal koji ste dobili? Ova Informacija je sačinjena sa presjekom na dan 8. oktobra 1993. godine. General Perišić će to detaljnije objasniti.

MOMČILO PERIŠIĆ (Objašnjava grafikone na platnu): Ukupno 30. 3. 1993. bilo je za tekuće finansiranje i vojne penzije 26 milijardi ili 70,26 odsto. Program transformacije 11 milijardi ili 29 odsto (...) Ovo je pregled sredstava za tekuće finansiranje. Šta tu sve spada: sredstva za stambeno obezbeđenje; opremanje sredstvima i opremom opšte namene; zadaci redovne delatnosti; organizacijski i mobilizacijski problemi; obuka i vaspitanje; školstvo; obezbeđenje plana; održavanje nepokretnosti; održavanje remonta; ishrana; zdravstveno obezbeđenje; kulturno-prosvetne radnje; ostali zadaci. Dalje - neraspoređena sredstva; to su sredstva za rezervu. Šta spada u transformaciju: to je ono što je nametnuto Vojsci povlačenjem iz drugih republika, a to je: opremanje naoružanjem i vojnom opremom: nabavka municije, materijalnih rezervi itd; modifikacija naoružanja i vojne opreme: modernizacija tenkova, artiljerijskih oruđa itd; nabavka rezervnih delova; hrana i intendantska materijalna sredstva; zanavljanje rezervi, lekova i potrošnog materijala itd; građevinska delatnost: izgradnja i adaptacija vojnih objekata - to je, pre svega, zbog novih granica i prema - celoj Bosni i prema Makedoniji; izgradnja službenih stanova; uređenje i priprema teritorije - to je, pre svega, uspostava veza; naučno istraživački razvoj; obezbeđenje minimalnih životnih potreba za tri hiljade ljudi koji su ostali bez ikakve imovine; i lična primanja vojnika po ugovoru.

Još bih vam prikazao jedan grafikon - da vidite kako ide priliv sredstava. Sedmog septembra je bilo ovako - ovo su stvorene obaveze, a ovo su izmirene obaveze. Kako je vreme odmicalo od devetog meseca, vidite kako krivulja raste, da bi sada obaveze bile u iznosu od preko 60 milijardi, a podmirujemo dnevne obaveze ispod 10 milijardi. Ako ovako nastavimo, priliv za podmirenje, obaveza biće manji od kamate koju plaćamo.

ZORAN LILIĆ: Hvala. Izvolite, ko želi reč?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nema tu mnogo šta da se diskutuje. Ovaj predlog je dobar. Ne znam da li general Perišić ima šta da doda ovom predlogu koji smo dobili?

MOMČILO PERIŠIĆ: Gospodine predsedniče, potpuno se slažem. Samo bih, ako dozvolite, rekao o našim ratnim materijalnim rezervama koje mi do sada trošimo, a ničim nisu iskazane i svakodnevno dovode u situaciju da su nam borbene sposobnosti sve manje, a ne možemo da pomažemo ni ove dvije republike. Pomoću grafikona bih vam prikazao kako izgledaju te rezerve. Mi svakodnevno trošimo rezerve, a ne dobijamo normalan priliv sredstava; a drugo, pomažemo vojske republika Srpske krajine.

Kod streljačkog naoružanja ovo su predviđene rezerve; za sedam BK imamo nešto više, jer su fabrike kod nas; kod podrške pešadije rezerve su predviđene da budu 10 borbenih kompleta, a mi imamo svega 3,4 ili - 34 odsto. Pošto se ta sredstva ne proizvode, znači nije usvojena proizvodnja, ili gde je usvojena, nemamo novca da platimo, onda to pada.

Nesrećni Jovan Jovanović Zmaj sa jedanaest nula: Vojna valuta za stratešku pljačku

Protivoklopna artiljerija - predviđeno je pet, a imamo 2,9 ili 58 odsto. Artiljerija za podršku - predviđeno je 10 borbenih kompleta, a imamo 4,9 ili 49 odsto. Protivoklopna artiljerija - ova prva bila je za podršku - 10 kompleta, a imamo svega 60 odsto. Borbena vozila - počev od 7,62, pa zaključno sa 105 ili 128, svega je 2,7 - čak ispod kritične tačke. Nivo trupnog ešalona jeste: kod oruđa jedan BK na nivou bataljona plus jedan, i u brigadi jedan, znači, tri. To ne smemo nikako narušiti, ali već smo kod tenkova narušili i iznosi ispod 3,2, sedam BK ili 45 odsto.Kod cevne protivavionske artiljerije predviđeno je sedam, a imamo 3,1, svega 44 odsto - zato što se gađaju ciljevi na zemlji i oni stalno traže. Kod raketa protivavionskih predviđeno je tri, a imamo 3,2, jer još uvek nismo dozvolili da sa raketama gađaju ciljeve na zemlji. To je kod municije.

Da vidite kakvo je stanje kod pogonskih sredstava. Motorni benzin - treba nam toliko, a imamo svega 49 odsto; kod D-2 imamo svega 26 odsto; kod D-2-S-1 za zimske uslove imamo 26 odsto. Kod mlaznog goriva imamo svega 4,2 ili jedan dan rata. Znači, avijaciju možemo dići i - više je gotovo. Kod ostalih pogonskih sredstava 50 odsto. (...) Dalje, oko hrane. Ukupno, treba da imamo hrane za 30 dana rata, a imamo za 17 dana rata, ili 56 odsto. Ako ovakvo snabdevanje bude, mi ćemo pojesti ove rezerve i kad počne rat moraćemo stanovništvo totalno ispustiti, a Vojsku držati gladnom (...) Dalje, sredstva za higijenu. Ovo prikazujem, jer može doći do većih epidemija i zaraza. Mogu vam reći da nam je higijena na izuzetno niskom nivou. (...) Predlažem ili da materijalne rezerve više trošimo, ili da se obezbede sredstva da ispod minimuma trupnih rezervi ne idemo dalje. U protivnom, ako dođe do rata, desiće se sledeće: nećemo imati municije i narod će nas proglasiti nesposobnima za ovo što radimo - mislim na nas Vojsku; ili pak da vojno ne pomažemo Republiku Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku; ili pak da damo sredstva da proizvođači proizvode.

Ako provale da SRJ ratuje u Bosni i Hrvatskoj, sankcije će trajati deset godina: Momčilo Perišić i Slobodan Milošević, stratezi tajne mobilizacije

Photo: EPA

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nama je general Perišić jezgrovito izrazio ono što uobičajeno zahteva jedan višesatni referat. Suština je izložena. Mislim da je jako dobro da se na ovakav način nama prezentira celokupno stanje, jer nama nije potrebno nikakvo višesatno ubeđivanje da bismo shvatili težinu problema koju je on ovim kratkim izlaganjem i podacima ilustrovao. Prema tome, mislim da bi Vrhovni savet morao da donese odluku da se pitanje rezervi reši na način koji će očuvati borbenu gotovost Vojske u granicama ispod kojih ne sme da se ide.

(...)

ZORAN LILIĆ: Tačka 2, Kadrovska pitanja. Reč ima general Perišić.

MOMČILO PERIŠIĆ: Ovo su kadrovska pitanja starešina koje su u vojsci Republike Srpske i Srpske Krajine. Tamo imamo 3.612 ljudi, čiji status novim Zakonom nije regulisan. Da bismo imali uporište, mi smo pripremili da predsednik države, u svojstvu vrhovnog komandanta, izda jedno naređenje kojim bi regulisao status njima kao i starešinama ovde. A da ne bi niko mogao da nam prigovori, mi smo izmislili privremenu formaciju kod nas u Vojsci Jugoslavije. Tu ih postavljamo; oni u stvari nisu tu, nego su tamo na dužnostima gde jesu. Mi smo to mogli dati samo vrhovnom komandantu, ali ja to nisam hteo da i vi to ne znate. Moramo stvoriti uporište da Generalštab može po ovim pitanjima da radi donekle u duhu Zakona, iako i ovo nije sto posto po zakonu. Ali, ne vidimo bolje rešenje.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da, ali ovo treba zadržati samo u jednom primerku kod Vas.

MOMČILO PERIŠIĆ: U naredbama mi njima pišemo, primera radi: Komandant te i te jedinice raspoređen je u školski korpus koji je kao ovde, a on u stvari ide tamo.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Može kako hoćete, samo nemojte to da se povlači.

MOMČILO PERIŠIĆ: U protivnom, ako nemamo neko uporište u normativnom aktu, onda mi njima ništa ne možemo obezbediti. Veoma je bitna tu još jedna stvar. Oni traže poimenično ljude. Ako ti ljudi neće da idu tamo, onda mi treba da ih smatramo dezerterima kada neće da brani svoj prag. Ako ga terate, nemate na osnovu čega, jer se on onda žali; sa tim može čak da izađe vani i da kaže: evo, pričaju da im pomažu, a u stvari pomažu.

MOMIR BULATOVIĆ: Ja mislim da je ovo veoma osjetljivo pitanje. Predložio bih, uvažavajući sve ove probleme da se to još malo izuči i pogleda. Jer koliko sam ja uspio da pročitam taj papir, najsporniji je ovaj elemenat prinude - ako neće da ide da ga izbacimo iz Vojske Jugoslavije. Ja sam tu za malo drugačiji pristup, s obzirom na osjetljivost ove problematike i negativna iskustva koja imamo. Mi ne možemo zaštititi tajnost ovih podataka, a vitalni državni interes je da to zaštitimo. Ja sam za jedan fleksibilniji pristup. Mi imamo otprilike sedam hiljada Srba i Crnogoraca koji su tamo rođeni. Pedeset odsto od njih ne prihvata da pođe tamo. Ako ih budemo prisiljavali da tamo odu, izlažemo se riziku. Ja jesam za to da na te ljude koji se ne odazivaju pozivu da tamo brane svoj narod primjenimo neke restriktivne mjere, ali ne ovako direktno. Polazim od pretpostavke da taj čovjek ne bi više mogao napredovati u službi; ili bi izgubio neko mjesto koje ima. Ali, ne bi smio izgubiti službu zbog toga što neće da pođe tamo. Ne smemo napraviti nikakav presedan u okviru ovakve naredbe koju bi potpisao naš predsjednik.

Unapređuju oficire iz SRJ, traže podršku VSO: Karadžić i Mladić, šumski kadrovici

Photo: EPA

Predložio bih da o ovom problemu koji je delikatan još jednom razmislimo sa stanovišta tehnike. Ne sporim ni jedno moguće opredjeljenje koje je ovdje načelno dato. Ali, mi smo imali slučajeve, kada su naši policajci išli u Hercegovinu da se biju, imali smo sistem da im damo šest mjeseci plaćenog odsustva. Jesam za to da sačuvamo jedan stepen tajnosti, da uvažimo realnost koja je, ali da razradimo mehanizam koji bi bio apsolutno siguran sa stanovišta naše države. Ponavljam, po meni ti ljudi ne bi trebalo da ostanu u Vojsci Jugoslavije, ali ne bi smjeli samo zbog toga biti izbačeni sklonjeni na druga mjesta itd. Ova druga pitanja se jako komplikuju, počevši od unapređenja do svega ostalog. Da budemo krajnje iskreni u našem zatvorenom krugu - suočavamo se ili ćemo se vrlo brzo suočiti sa činjenicom da i u Republici Srpskoj i u Republici Srpskoj Krajini i u njihovim vojskama imamo dosta prisutan stepen ideologizacije, pa to neko neočetništvo koje tamo teško može da bude a priori preneseno i kod nas. Po meni, ima hiljadu razloga da se ovom problemu malo delikatnije pristupi i da ga pripremimo za narednu sjednicu.

MOMČILO PERIŠIĆ: Ja sam svojim internim naređenjem već regulisao da svi idu tamo; ko neće da ide treba da se nađe modus; i mi smo našli kriterije. Na primer, ako neće da ide tamo, a ima preko 30 godina staža, možemo da ga prevremeno penzionišemo, da to ne uvažavamo; reći ćemo da ne zadovoljava na dužnosti i sve drugo, osim da mu napišemo da nije hteo da ide tamo. Dakle, mi njima nećemo dati nikakvo zakonsko uporište. Međutim, mi možemo ovu naredbu po svim drugim segmentima da preradimo i da dostavimo predsedniku, a da samo izostavimo ovo što se odnosi da mora da ide. Mi ćemo na drugi način pronaći kako da ga se rešimo.

MOMIR BULATOVIĆ: Generale, tu ima još jedan momenat koji je za mene značajan; a to je da ostvarimo uvid u tog konkretnog čoveka. Može se desiti da je sasvim slučajno tamo rođen. Ja bih drugačiji odnos imao prema čoveku kojem je tamo brat, otac, pa neće tamo da pođe; tamo ima zemlju, onaj koji je vezan; ili prema nekome koji je sasvim slučajno usputno na tim prostorima rođen. Imate dosta starešina kojima su očevi bili starešine i nisu nikad na tim prostorima živeli, niti imaju moralnu obavezu u sebi da se tamo vrate. Dakle, jedan od dopunskih kriterijuma bi trebalo da bude da se napravi uvid u to da li je taj čovek stvarno u nekoj moralnoj ljudskoj obavezi da se tamo vrati, ili je samo u knjizi tako upisan.

MOMČILO PERIŠIĆ: U celini gledano, ako on nije spreman da ide da se bori bilo gde, a to je jedinstven narod, o njemu treba razmišljati da li uopšte da bude u ovoj Vojsci. Meni, koji sam rođen ovde, sada da naredite da idem da branim narod; ako ne bih otišao, ja ne bi trebalo na ovom mestu; niti ja niti bilo ko drugi. Međutim, ljudi idu linijom manjeg otpora i zato nam je tako kako jeste.

ZORAN LILIĆ: Ja sam razumeo Momu da ne spori tu činjenicu. On sasvim logično smatra da treba tehniku razraditi i da se drugačije postupi.

MOMIR BULATOVIĆ: Ovaj papir moramo vratiti natrag. Da ovo padne nekome u ruke, sankcije bi nam držali 10 godina.

ZORAN LILIĆ: Znači, predlog je da se ovo još jednom razmotri.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da, ali da to ostane kod generala!

Gde god me pozovu da branim Srbe, ja idem: Momčilo Perišić, pre odlaska u Hag

Photo: EPA

MOMČILO PERIŠIĆ: Da ne bismo čekali novi Savet, da ja sve što se odnosi na represije - ako neće da ide - izbacim, a sve drugo da ostane u ovoj naredbi?

ZORAN LILIĆ: Moraćemo o ovome još jednom da razgovaramo na Savetu.

MOMIR BULATOVIĆ: Imajte malo u vidu aspekt koliko su ljudi dugo tamo, kako ih vraćamo; moramo imati saznanja o tome. Onaj ko je dugo vremena bio u Bosni, teško sada može da ode, recimo, u Novi Pazar da ga postavimo. Moramo imati u vidu da se ljudi u ratu mijenjaju, ratnoj atmosferi, logici i da je to jedna politička opcija koju mi ovdje baš i ne prihvatamo; samo je podržavamo jer je u našem interesu.

ZORAN LILIĆ: Dobro, da se to odloži za sledeću sednicu Vrhovnog saveta odbrane. Idemo na drugo pitanje, generale!

MOMČILO PERIŠIĆ: Drugo, predlog je Vojske Republike Srpske i njihove Vlade da se unaprede u više činove, a Vrhovni savet treba da verifikuje sve njihove predloge. Oni predlažu: da se u čin general-potpukovnika unapredi general-major Talić Momir, komandant Banjalučkog korpusa; u čin general-majora pukovnici: Bojić Grujo, Gavrić Stanislav, Grubač, Kelečević i Simić Novica. Svi su oni tamo unapređeni, oni nose nove činove, ali mi to moramo da verifikujemo. Inače, ako im to ne verifikujemo, to ne važi ukoliko bi došli ovamo; tamo im to važi. U čin generala-majora avijacije Ninković Živomir. U čin general-majora Kovačević Dušan i Subotić Bogdan. U Vojsci Republike Srpske Krajine Novaković Mile i Đukić Borislav da se unaprede u čin general-majora.To su njihovi predlozi. Ako se slažete, da to verifikujemo, a ako se ne slažete, da vidimo šta da radimo.

MOMIR BULATOVIĆ: Kada mi to verifikujemo, šta to konkretno znači?

MOMČILO PERIŠIĆ: To znači da oni ovde imaju sva prava u pogledu činova koja su stekli tamo.

MOMIR BULATOVIĆ: Da li su njihove porodice tamo ili su ovde?

MOMČILO PERIŠIĆ: Nekima su tamo, nekima su ovde porodice. Gro njih je bio na službi ovde, pa kada se zaratilo otišli su tamo. Porodice su ostale u statusu u kakvom su se zatekle. To nisu samo oni, nego je to tri hiljade i nešto oficira. Zato ja insistiram da dobiju status kao i ovi ovde, da bi mogao da kupi uniformu, da može da se leči, da deca mogu da idu u školu itd.

MOMIR BULATOVIĆ: Koliko se ja sjećam, taj problem se dugo povlači. Slučajno sam zapamtio oko generala Subotića. Mislim da je on unapređen brzo u čin pukovnika, a posle toga u čin generala. Ne znam kako to ide po nekim normativima?

MOMČILO PERIŠIĆ: Kod njih je normativ kako se pokazao ko u borbi i konkretnom poslu koji radi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Mislim da moramo, ako o tome rešavamo, da rešavamo na predlog generala Perišića, a ne da ovde budemo transmisija njihovih predloga koje su oni dali, a kriterijumi nam nisu poznati. Mislim da bi general Perišić trebalo da traži od generala Mladića mišljenje o svemu ovome; da sam izgradi svoje mišljenje i da nam onda predloži da pojedinačno o tome rešavamo.

MOMČILO PERIŠIĆ: Gospodine predsedniče, za neke znam; ali, zaista, moje ubeđenje i mišljenje nemam na osnovu čega da formiram za mnoge od ovih ljudi. Ne bih želeo vas da dovedem u poziciju da unapređujemo neke ljude koje ja ne znam. Bilo bi možda najbolje da ovo ostavimo za sednicu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da, i da dođe Mladić ovde i da od njega čujemo šta ima da kaže, a da onda vidimo na predlog generala Perišića šta je to. Mi ne možemo rešavati po drugom predlogu, nego po predlogu načelnika Generalštaba.

MOMIR BULATOVIĆ: To je mnogo veći problem, nego što izgleda na prvi mah. Prvo, to je elita vojske Republike Srpske i Republike Srpske Krajine; to su najistaknutiji oficiri, činjenica da oni svoje činove tamo nose, a da ovde treba da verifikuju znači i sledeće: potpuno je svejedno sa stanovišta elementarnih prava; to je pitanje zdravstvene zaštite, statusa porodice, školovanja dece itd. Ali, problem je oko stana. Sada je pitanje da li ćemo mi kao država izvlačiti "cvijet" njihovog vojničkog kadra iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine prema Beogradu, ili ne. To je suština problema.

Vitez od Mostara u akciji: Aluminijumski kombinat posle sukoba sa Perišićem

MOMČILO PERIŠIĆ: Tim prije, što znam, mnogi odatle kada dođu ovde, tamo im se odmah nešto desi. Ima mnogo oficira koji ovde provode vreme u najtežim situacijama, upravo zbog nerešenog statusa. To je pitanje koje moramo celovito rešiti. Ali, mi u ovoj situaciji nemamo bolji modus.

MOMIR BULATOVIĆ: To je direktno vezano sa ovim prethodnim pitanjem.

ZORAN LILIĆ: Apsolutno! Predlažem da o tome još jednom razgovarmao, a da nastavimo sa drugim predlozima generala Perišića.

Ne znate vi nas Crnogorce (3)Montenegrinjski opozicioneri

e-novine.com - Montenegrinjski opozicioneri:

Ne znate vi nas Crnogorce (3)

Montenegrinjski opozicioneri

Piše: Marko Vešović

Veličina slova:

Photo: jutarnji.hr

A šumjela je Morača ko Oka. / I, da nije tu bilo svjedoka / jamačno bi ostala i danas / sveosve neznana / i nekrštenoj i krštenoj duši / od Bjelasice do Lovćena / stvar da je Mićunović Nenad / u toj klasičnoj sačekuši / nogom i patikom broj 47 / poslanika Nebojšu Meda / šutnuo u dupe, ne bez gušta, / a imao je u šta. / Operaciju ovu / našpicavanjem zovu / žitelji Crne Gore. / O tempora, o mores!“ Ovo sam poslao prijatelju iz Podgorice uz opasku: “Medo mi uša u sabrana dela“. A on će: “Imao se rašta i roditi“.

U predvečernjoj šetnji dumao sam o Crnogorcima. Pa kažem: Ima li još đe onake sprdnje od naroda? A Bog će: “I ja se pitam: šta ovo stvorih, žalosna mi majka? Sreća što vas je... koliko vas je?“ “Oko 400 000“. “Da vas ima 4 000 000, svijet biste o jadu zabavili. Viđe li šta učinje onaj s Dedinja i onaj s Pala?“ “Viđeh, nijesu mi ispale“. Ponavljam: pod Crnogorcima podrazumijevam Motenegrinjake svih vjera i nacija koji se krste sa tri prsta.

Sunčev zalaz bio je crven ko đonovi cipela u hanume Nebojše Meda. To su Lubutinove cipele, lako prepoznatljive po crvenom đonu, a koštaju 5 hiljada eura: neka svak vidi da je to žena velikog borca protiv korupcije. Šteta, reče mi prijatelj u e-mailu, što u Podgorici nema Pionirske doline: MEDO bi bio njen viđen stanovnik. I bez toga je krasan prizor kad on, širi u dupetu no u plećima, i gospođa mu u cipelama od pet tisuća, šeću Bulevarom Svetog Petra Cetinjskog ispod bilborda Milovog Univerziteta Donja Gorica na kojim je ispisan, ne zezam se, slogan "Budite i vi dio istorije budućnosti". To je esencijalna Crna Gora.

Medo spada u najžešće opozicionere, čojske i sojske, jer je pare uzimao od Zemunskog klana, zato mu u CG tepaju Meda Zemunac. U Identitetu, listu zemunskog klana, Medo je pisao da je Đinđić (koga će Medovi poslodavci ubiti), prijetnja evropskim integracijama Srbije. Medo, koji je uzimao pare od Miškovića i Beka, tajkuna što su Srbiju zavili u crno, sad je u parlamentu predsjednik Savjeta za evropske integracije: taj ekspert dokazano zna da snajperski precizno uoči i ukloni sve prepreke na putu evropskih integracija i nije čudo što je CG bliže Evropi no Srbija.

Te noći, u snu mi reče Gogoljev Sobakjević: ”U CG ima samo jedan valjan opozicioner, to je Nebojša Medo, pa i on je obična prostitutka”. Iza buđenja nastavio sam najmiliji hobi: dranje Crnogoraca. To je narod na čijim se fakultetima izučava istorija budućnosti, narod koji je ljut ne zato što je lovac na Bošnjake Slobodan Pejović lagao već zato što je Šeki razotkrio njegove laži. Ne znate vi nas Crnogorce, otac nas očinski.

Duševne boli: Medojević N.

Photo: EPA

Prvo dovrših pjesmu o Medu: opjevana stvar se dogodila u februaru 2010, a započeta pjesma se dugo kiselila u kompjuteru, pa sjedoh da je završim i razveselim Region:

Nebojša Medo – ne sjećam se kada, / ali mi se, ne znam zašto, čini / da je godina bila nulta / i šumjela je Morača ko Visla – / novinarima je reka u Skupštini: / ’Zna se Crnom Gorom da ne vlada / Đukanović nego izvjesni Branislav / Mićunović, crnogorski sultan. / Idemo kod njega, da mu ruku / poljubimo, zamolimo Darka / Šarića da nam preda / koji se kod njega u Budvi krije’. / I barem pola Crne Gore / od ovih riječi je / ostalo u muku / ko bosansko selo kroz koje je Arkan / proša onako, radi reda. / A šumjela je Morača ko more.

Mićunović Branislav, bez imalo zloće, / iz Ministarstva kulture je dao / ’saopštenjenje’ gdje je rekao: / ’Branislav Mićunović primiće / poslanika Meda kad želi: to biće / bez ljubljenja ruku i ceremonije, / s njim razgovaraće o čemu god hoće. / Ministar Mićunović zaklinje se svima, / i javnost informiše da nikada nije / Šarić Darka srio, / a kamoli krio. / Jedino je dvije hiljade i neke / prošao kraj njegove diskoteke / ’Municipijum’ u Pljevljima / kada u radnoj posjeti je bio'.

Koji dan iza skupštinske izjave, / dok je šumjela Morača ko Istar, / Medo na ulici sreo je ne avet, / ni afričkog lava, / nego jednoga crnogorskog tića: / Nenada Mićunovića / bratanića / Mićunovića Branislava, / onoga koji nije ministar. / Taj dečko, vrlo vaspitan, stvarno, / dok Morača je – ni malo ni mnogo – / šumjela ko da oponaša Arno, / predstavio se ko je, šta je, reka / poslaniku Medu: familiju neka / ne pominje mu više i, ko resto / i u znak pozdrava, Medu dao nogom / u za to predviđeno mjesto.

Poslanik Medo, pun duševnog bola, / dok je Morača kao dvije Tare / šumjela, hitno sazvao je / za novinare / konferenciju prije koje / vjerovalo je Crne Gore pola / u sačekuši da je ubijen / ako i u živu sodu bačen nije. // Pred novinarima Medo se trudio / (to nije ljucka tanjež) / na visini renomea svoga / po svaku cijenu da ostane / i izbjegne odgovor na pitanje / gdje je tačno povrijeđen: ’gornji dio / butine, noga, / u predjelu leđa, sa strane’.

A šumjela je Morača ko Oka. / I, da nije tu bilo svjedoka / jamačno bi ostala i danas / sveosve neznana / i nekrštenoj i krštenoj duši / od Bjelasice do Lovćena / stvar da je Mićunović Nenad / u toj klasičnoj sačekuši / nogom i patikom broj 47 / poslanika Nebojšu Meda / šutnuo u dupe, ne bez gušta, / a imao je u šta. / Operaciju ovu / našpicavanjem zovu / žitelji Crne Gore. / O tempora, o mores!“ Ovo sam poslao prijatelju iz Podgorice uz opasku: “Medo mi uša u sabrana dela“. A on će: “Imao se rašta i roditi“.

Taj dan zovnu me isti prijatelj: zanima li me insert iz emisije na TV Monteni đe se Koča Pavlović uvlači Đukanoviću u zadnju jamu: vire mu samo nokti nožnih prstiju. “Ne umijem oko toga deverati. Pošalji Šekiju Radončiću. Je li to onaj Koča što je protestirao pred Skupštinom kad je CG priznala Kosovo?“ “Jes“. “Onaj što Šekija zove mafijašem, a sam je bio suvlasnik zloglasne podgoričke kafane 'Debela Berta' gdje se dilovala droga, a njegovog ortaka izrešetalo na ulici?“ “Taj“. Sutradan, Šeki mi šalje e-mail: “Evo kako je oštri opozicionar Koča u intervju sa Milom 14.02. 2001. ‘rasturao’ tog švercera cigareta, diktatora i učesnika u ratnim zločinima, kako sad kaže”.

Koča (ozareno): Danas na ’Dan zaljubljenih’, jedna Jelka iz Šibenika kaže da se svi građani CG zaljube u CG, i smatra da ste Vi najljepši predsjednik.

Milo: Hvala (zadovoljno se smješka).

Koča: Deset minuta prije ponoći. Ja bih samo želio da prenesem gostu da je veliki broj gledalaca uputio rođendanske čestitke. Naši gledaoci znaju da je vama uskoro rođendan (Milo se smješka). Za desetak minuta i mi ćemo se pridružiti čestitkama.

Milo: (uz osmijeh od uha do uha): Zahvaljujem se.

Koča: (ushićen) Hvala što ste bili gost na TV Montena. Ja to ovako lično, a i mi svi doživljavamo kao svojevrsno priznavanje našeg uspjeha profesionalnog.

Milo: Hvala vama na pozivu da sa mnom otpočnete ciklus emisija ‘Otvoreno’. Prije svega želim da kažem da ste sasvim ispravno doživjeli i moje gostovanje u vašoj emisiji. Dakle, sa velikim zadovoljstvom pratim informativno-politički program TV Montena (koji vodi Koča – Š. R.) i znam da je riječ o jednom dobrom prilogu nezavisnosti i profesionalnom odnosu crnogorskih medija. (Milo ne skida osmijeh sa lica).

Koča veli da svoje uvlačenje Milu doživljava kao uspjeh profesionalni, a Milo se slaže: ispravno ste doživjeli moje gostovanje u vašoj emisiji. Ne znate vi nas Crnogorce.

Prijatelj koji mi je nudio insert veli u e-mailu: Ljubav koju je prema njemu Koča pokazao Milo Britva je znao da nagradi: kad je Koča mjenicama prevario narod u CG i pobjegao u Italiju, njegov otac Milika bio je kod Mila da traži pare, i Britva dao i Koča se Milovim parama vrati u CG i vrati dugove.Vratio ih parama poreskih obveznika, kako bi rekao današnji proevropski Koča, a pošto je od dužnika bježao u Evropu, sad je ekspert po pitanju evropskih integracija. Potom je Koča postao najžešći protivnik kriminogenog režima Mila Đukanovića, kako voli reći.

Najžešći iza Željka Ivanovića i Miška Perovića koji su Vijesti napravili Milovim parama. U CG, ako ne uzmeš pare od Britve, ne mereš bit oštar opozicioner. Slobi je najdraži bio Šešelj, a Milu su svi najmiliji; on ih, ka dobar otac đecu, ne razdvaja: sve ih je plaćao. Pod Milom niko nije stradao ko Miško Perović koji živi u stanu od više stotina kvadrata kod hotela Crna Gora kupljenom od Milova brata Aca Đukanovića. Bio je toliko ljut opozicioner da su on i njegova familija, koju zovu Druga familija Crne Gore, sa familijom Đukanović, koju zovu Prva, osnovali Crnogorsku komercijalnu banku, najveću u Crnoj Gori, a radila je po svim pravilima monopolskog poslovanja i koristila državne i paradržavne privilegije. Samo od prodaje te banke Mikeli i familija mu uzeli su 20 miliona. Nešto ranije, od prodaje dijela banke Acu Đukanoviću uzeli su 4 miliona eura. Ovdje se moram sjetiti Brehta: "lopov nije onaj koji pljačka banku već onaj koji je osniva". Ne znate vi nas Crnogorce.

Pranje sa ispiranjem: Milo Đukanović, društveno odgovorni finansijer

Photo: EPA

Miško u Vijestima veli da Šeki i Marko peru Mila. Miška ne bi oprale sve fabrike vode koje posjeduje: svoju vodu je nazvao "Suza", po svojoj biogafiji: čista ko suza. Miško je najveće smeće među opozicionerima u CG, ali se ne radi o tom. Smeće je manje-više svud isto, mada ga ima mnogo više u CG no van nje, ali se ne radi ni o tom. Samo naš ološ ima golem dar za predavanja iz etike. Miško je oličenje našeg ološa koji se nikad neće umoriti od moralnih propovijedi. Ne znate vi nas Crnogorce.

Mišku sam zahvalan što je prekinuo moju polemiku s Jevremom Brkovićem u Monitoru. Nakon toga mu je, vele, isplatio 20 000 eura kao odštetu za pretrpljeni bol koji sam mu nanio u Miškovu listu, jer ja ne bijem da ne boli. Ne znam je li platio, ali znam da je, u dane kad sam ga derao u Monitoru, Brković u CKL Miškovog mrtvog oca iznogetao, i znam da je Ješo sad miljenik Vijesti: Miško doušnika dvori ka velje zelje, rekla bi Darinka. Miško je zaslužan za nastanak moje knjige Špijun iz Piperah u kojoj sam Ješu priredio veličanstvenu sahranu uz najviše državne počasti. Da me pustio da Žbira u polemici dotučem, ne bih tjerao zvjerku dalje i analizirao Ješova sabrana djela. Stoga Miško, profa računa (ne znam kakav je profa matematike, ali je genijalan profa računa) može biti gord što je jednom dobrom knjigom zadužio crnogorsku književnost.

Ne znate vi nas Crnogorce. Sarajlije zalud ubjeđujem da smo deset puta proračunatiji od Hercegovaca. Zalud im kažem: to bi, kad se sjeti koliko predačkih kostiju džaba leži na groblju, to bi otvorilo fabriku dugmadi.

Vidosav Stevanović: ZADAH NJEGOVE PLJUVAČKE

Vidosav Stevanović: ZADAH NJEGOVE PLJUVAČKE: "Monday, June 20, 2011
ZADAH NJEGOVE PLJUVAČKE



Iznenadim se kad me tamo neko napadne u medijima. Kao da posmatram fizički napad s druge strane ulice, čudim se šta se dešava iz čista mira, ne mogu da shvatim zašto mišićavi snagator bezdušno mlati pogurenog mršavka, patim što se ne mogu umešati.
Otkud taj tip tamo zna za mene? Ko sam mu ja, do đavola? Zašto misli na mene? Zašto troši vreme mrzeći me, izmisljajući optužbe za koje zna bolje od svakog drugog da su bez osnova ? Mene tamo nema. Mene tamo neće biti. Mene tamo možda nikada nije ni bilo. Nisam ostavio ni senku za sobom, ni trag potpetice u asfaltu. Kome se napadač obraća? Meni? Ne, ni video ga ni čuo. Fotorobotu što ga je režim izmislio, nacrtao prema svojim potrebama i postavio na mestima gde se može pljuvati?
Ali ja, koji mislim da postajem neko drugi, da me dve hiljade kilometara pomalo štite, ovde osećam zadah njegove pljuvačke i brišem lice, uzalud brišem lice.

iz 'Dnevnika samoće', 1993, Paris
Posted by VIDOSAV STEVANOVIĆ at 8:09 PM

- Sent using Google Toolbar"

Strogo čuvana tajna: Ratne sednice Vrhovnog saveta odbrane (10)Obračun generala: Mika vs Žika

e-novine.com - Obračun generala: Mika vs Žika:

Strogo čuvana tajna: Ratne sednice Vrhovnog saveta odbrane (10)

Obračun generala: Mika vs Žika

Pripremile: e-Novine

Veličina slova:

Photo: Stock

Godinama su, očigledno s razlogom, vlasti Srbije odbijale da Haškom Tribunalu dostave transkripte sa sednica Vrhovnog saveta odbrane na kojima se, otvoreno, govorilo o vođenju rata na teritorijama Hrvatske i Bosne; konačno, tokom suđenja Momčilu Perišiću, ovi transkripti otvoreni su pred sudom u Hagu. Zahvaljujući agenciji „Sense“ u prilici smo da čitaocima e-novina predstavimo sve transkripte koji osim dokumentarne vrednosti imaju još veći značaj – jer otkrivaju sve manipulacije i političke ambicije Miloševićevog režima iz jednog od najstrašnijih poglavlja novije istorije

Vrhovni komandant: Zoran Lilić, autoritet bez premca

Photo: Stock

STENOGRAFSKE BELEŠKE SA 12. SEDNICE VRHOVNOG SAVETA ODBRANE ODRŽANE 23. i 25. AVGUSTA 1993.

Prisustvovali su: Zoran Lilić, predsednik SR Jugoslavije - predsednik Saveta; Slobodan Milošević i Momir Bulatović - članovi Saveta; Radoje Kontić, predsednik Savezne vlade; Pavle Bulatović, savezni ministar za odbranu; general-pukovnik Života Panić, načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije; pukovnik Slavko Krivošija, načelnik Vojnog kabineta Predsednika SR Jugoslavije.

ZORAN LILIĆ: Predlažem da počnemo sa radom. Prethodni sastanak smo odložili zbog aktivnosti predsednika Miloševića i predsednika Bulatovića. Mislim da su efekti takvi da nemamo razloga da žalimo zbog odlaganja sednice. Za današnju sednicu dobili ste predlog dnevnog reda. Predlažem da prvo razmotrimo tačku dnevnog reda o prestanku aktivne vojne službe generalima-admiralima u Vojsci Jugoslavije, a da postavljenje generala Vojske Jugoslavije ostavimo za kasnije, da se izvrše konsultacije (…) Dobili ste Informaciju o stanju generalskog kadra, sa predlogom za prestanak aktivne vojne službe u 1993. godini. To je potpisao načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije. Ja sam i lično imao prilike da obiđem sve tri naše armije, da obiđem i Ratno vazduhoplovstvo i Ratnu mornaricu; da mnoge ljude vidim i da sa mnogima popričam.

Kada je u pitanju grupa od prvih osam, mislim da možemo da prihvatimo predlog koji je dao Generalštab, s tim što bih ja uz generala Simonovića, koji bi ostao, još dodao i generala Stevanovića, kao generala kome ćemo produžiti službu u Vojsci za neko dogledno vreme - koje budete odredili. To je prva grupa - po sili zakona. U drugoj grupi, sa navršenih 60 godina života, mislim da bi general Dragojević mogao da ostane uz generala Bijelića, obzirom da ga lično znam, a dosta smo i radili - što ništa ne mora da znači u konačnoj odluci.

U trećoj grupi: Stojanović Vladimir - mislim da može da se prihvati predlog o prestanku aktivne vojne službe; Biorčević Dušana Andrija, takođe; Cokić Marinka Jevrem, da ostane - mislim da to ne bi trebalo da bude sporno; Eremija Radomir da mu prestane vojna.služba; Ivanović Uroša Nikodin - mislim da bi trebalo da prestane vojna služba. Kod generala Mandarića i generala Polića predlog je da prestane vojna služba; možda bi u neko dogledno vreme načelnik Štaba mogao da obavlja tu funkciju dok se ne postavi novi - mislim da bi trebalo da ostanu.

Stojkoviću da prestane aktivna vojna služba kako je predloženo; Antunović - da prestane aktivna vojna služba; Babić da ostane; Bajić - da prestane; Baucan - da prestane; Boljević da prestane; Bojović da ostane kako je i predloženo; Carević da prestane; Čađo i Čupić da prestane; Čopić da ostane kako je i predloženo; Damjanović da prestane kako je i predloženo; Jovanović da ostane; Milošević Krsman da prestane; Nedeljković da prestane; Perišić da prestane; Perić da prestane; Radmanović da prestane; Šipčić da prestane; Trajković i Veličković kako je predloženo - da ostanu; Žerajić da prestane; Lazović da prestane i Žunić da prestane.

Iz četvrte grupe, kada je u pitanju upućivanje na novčanu naknadu: Ercegoviću da prestane aktivna služba; Elemirov da prestane; Miletić da ostane kako je predloženo; Pustinja Petra Sava da ostane kako je predloženo; i zadnja dvojica kako je predloženo - da prestane aktivna vojna služba. I po odluci Predsednika SRJ, obzirom da ne ispunjavaju uslove: Đorđević Dimitrija Slobodan - da mu prestane aktivna vojna služba - kako je predloženo; Kasum da prestane kako je i predloženo. Ovaj spisak bi još proširili i za generale Šljivića, Radinovića i admirala Simića. Mislim da se ovo, uglavnom, poklapa sa predlogom Generalštaba; osim u par slučajeva. Naravno, sve je ovo stvar za raspravu.

Razvrstani u strelce: Srpski vojnici brane Žiku i Miku

Photo: Stock

ŽIVOTA PANIĆ: Znači, predlog je da ostanu Simonović i Stevanović?

ZORAN LILIĆ: Predlog je da im se produži služba.

ŽIVOTA PANIĆ: Ja bih rekao šta o tome mislim. Predložili smo da Simonović bude prelazno rešenje - ako se prihvati da bude načelnik Generalštaba, a da za zamenika dovedemo Perišića. Perišić bi godinu dana tu bio kako bi se pripremao da primi dužnost od Simonovića. Znači, Simonoviću bi Vrhovni savet odbrane produžio službu godinu dana. Lično, a za to imam dosta razloga, nisam za to da Stevanović Božidar ostane. Gospodo, jer onda neće doći do dobrog stanja sve dotle dok je Mika Stevanović tamo. Ja znam sve šta je i kako je; ja znam da mu je nešto govoreno oko toga - sada u to ne bih ulazio. Ali, dolaze oficiri, i ostali iz vazdahoplovstva. Oni njega smatraju "Staljinom". Tamo se skupila jedna grupa oficira koje je on doveo; oni ne uživaju veliki ugled u Ratnom vazdunoplovstvu. Mi smo dosta o tome razgovarali. Naš je predlog da on obavezno ide u penziju. Neće Ratno vazduhoplovstvo da se raspadne ako on ode, a neko drugi dođe na njegovo mesto. Svako ko dođe na dužnost načelnika Generalštaba uvek će da ima muke i velike probleme zbog prevelike ambicioznosti Mike Stevanovića. Vi procenite sve to. Ja ću svaku vašu odluku da ispoštujem. Ali, ja lično nisam za to da on ostane, a za to nisu ni saradnici koji su oko mene. Mi smo od toga dosta razgovarali, jer smo pretpostavljali da bi moglo da dođe do jedne ovakve varijante. Mislim da je u interesu Vojske Jugoslavije da Mika Stevanović ide u penziju.

(…) Predložili ste da Bajić ide u penziju. Predlagali smo da bi Bajić mogao da bude komandant Ratnog vazdunoplovstva. On jeste iz Bosne i Hercegovine, ali to je jedan priznati pilot, dobar oficir; izvršavao je zadatke na prostoru Zagreba. General Stevanović ga je primio za načelnika Štaba. Kada je hteo da dovede svoje ljude, ovaj mu se malo suprotstavio nekim zahtevima i stavovima. Onda ga je najurio i sve je najgore govorio o njemu. Mislim da je ovo jedan vrstan pilot i čovek koga vole piloti.

Glasam za Miku, znam čoveka: Slobodan Milošević protiv Žike

Photo: Stock

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Mene interesuje predlog generala Panića oko Lazovića. Kakav je on kao oficir?

ŽIVOTA PANIĆ: On je veoma dobar; odlično radi svoj posao; stalno se bavi školstvom; doktor je. To je jedan viđen oficir. Može još dve godine da radi.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: On ima 38 godina staža, rektor je. Mislim da bi rezervu generala Panića oko rektora trebalo da uvažimo. Što se tiče drugih predloga koje je izneo predsednik Lilić, s njima se slažem.

MOMIR BULATOVIĆ: (…) Nemam nikakvih posebnih primjedbi na ovaj predlog, osim dva pitanja, čini mi se da su usko vezana: Bajić Miloša Ljubomir, general-mаjor koji bi trebalo po ovom predlogu da ide u penziju - verovatno zato što Mika Stevanović treba da ostane. Očigledno je da između njih dvojice ima tih problema. Moj stav je da bi trebalo da idu u penziju i Simonović i Stevanović, dakle, svih osam iz prve grupe, a da tražimo načelnika Generalštaba među mlađim ljudima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja nisam shvatio da je predlog da Bajić ide u penziju zbog toga što treba da ostane Mika Stevanović. Jer, niko ne treba da ide u penziju zbog nekog drugog. Ne znam, Lilić je imao verovatno neke kriterijume u vidu. Ne bi bilo dobro da neko ide u penziju zbog toga što neko treba da ostane i - obratno.

ŽIVOTA PANIĆ: Najbolje bi bilo - zato što želim dobro Vojsci Jugoslavije - da ova grupa ode u penziju; da postavite odmah mlađeg čoveka za načelnika Generalštaba da se polako uhodava. Već se svuda naveliko priča o nekim stvarima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Veliko je pitanje koje Žika otvara - šta je pametno. Vojska je, ipak, jedna glomazna organizacija. Neki preterano nagli rezovi, bez ikakvog prelaza, mogu da budu vrlo teški. Ovo oko Mike, svima nam je poznato da su malo lično u sukobu Žika i Mika. Ali, mi nismo uzimali ni ono što je Mika govorio protiv Žike, niti to je govorio Žika protiv Mike. To su njihove lične, više bih rekao profesionalne zađevice. Oni kao ljudi nisu imali lične sukobe kao ljudi ni u čemu.

ŽIVOTA PANIĆ: Ja nisam imao! Ja sam korektan prema njemu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Mika je - to je moj utisak, ne poznajem ga dobro kao vi iz Vojske - vrlo omiljen u Vazduhoplovstu.

ŽIVOTA PANIĆ: Nije tačno!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ako ja imam pogrešan utisak, to je loše. Ali, koliko god sam razgovarao sa ljudima iz Vazduhoplovstva, on je visoko cenjen; pažljiv je; ima dobar odnos s ljudima; tamo se oseti red kada se ode; tamo je dosta dobra atmosfera. Bilo je nekih stvari koje smo mu i mi zamerali, a i on nama pojedinačno oko toga; oko ideja, koncepcija itd. Sve su to stvari u funkciji traženja najboljeg rešenja za Vojsku, ne u funkciji isterivanja nečijih interesa (…)

ŽIVOTA PANIĆ: Treba porazgovarati sa ljudima i videti.

Krvave srpske orgije: Sarajevo 1993. godine, u vreme kad se raspravljalo o Žiki i Miki

Photo: Stock

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: On je dobro radio; radio je dobro za vreme rata. On je za vreme rata izvukao sve što je moglo da se izvuče.

ŽIVOTA PANIĆ: Sve je to izvukao Bajić!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Obavio je neke poslove koje je trebalo obaviti, čovek treba da bude pošten i to da mu kaže.

ŽIVOTA PANIĆ: Znam, ali gospodine predsedniče, ispunjava uslove za penziju. Na primer, on ima najmanje zasluga za izvlačenje. Ako hoćemo pošteno da govorimo, to je sve Jurjević izvukao; on veze nema sa tim! Jurjević je bio komandant Ratnog vazduhoplovstva. Bajić i on su sve iz Slovenije i Hrvatske izvukli. Ja i on smo veliki prijatelji. Mi i dan-danas razgovaramo, mada on nikada neće da se javi; moram ja da ga zovem. To će on da radi sa svakim, on je uvek napadao pretpostavljene, od kako ga ja znam; prvo je napadao Tusa i stalno je pisao; ko zna koliko je sastanaka održano zbog toga. Kada je Tus otišao, napadao je Jurjevića. Mi smo veliki prijatelji, a on vrši stalno napade bez razloga na mene. Ono što traži od mene, to ni vi ne možete da mu date kao Vrhovni savet odbrane.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Dobro, to je vezano za pare.

Dobrovoljačka dilema: Mika ili Žika, važno da se ubijaju srpski neprijatelji

Photo: Stock

ŽIVOTA PANIĆ: Drugi razlog ne postoji. Uveravam vas da ovde ništa nije lično. Ali, mislim da bi jako loše bile da ostane u Armiji; to bi jako loše bilo - i u Generalštabu i u Vojsci. Molim vas, kakav je to čovek koji šalje pojedincima da agituje da bi se postavio za načelnika Generalštaba?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nije on agitovao, koliko ja znam!

ŽIVOTA PANIĆ: Kako da nije?!

ZORAN LILIĆ: Načelnika Generalštaba ne postavljaju jedinice.

ŽIVOTA PANIĆ: Da, ali on traži podršku.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja sam Miku zvao da ga pitam oko intervjua, a on kaže da nije tačno.

ŽIVOTA PANIĆ: Kako nije tačno? Da li ste slušali snimak?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nisam slušao snimak.

ŽIVOTA PANIĆ: Kada sam ga ja zvao i pitao zašto daje intervjue, a zna kako smo se dogovorili, on je rekao: "Sve si ti meni to namestio i oficir bezbednosti". Novinarka je napisala, donela, predala, postoje snimci. On je najveći zagovornik za "Operu"; sada odbacuje "Operu". Najveći je zagovornik za Vasiljevića; sada i to odbacuje. Sve što se uradi, on jednostavno odbaci. To ne može tako.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nije mi jasno - što je protiv njega tolika kampanja? Ako, zaista, nije dao te intervjue, a oni mu ih emituju, onda ne znam.

ŽIVOTA PANIĆ: Što ih ne tuži!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Zašto ima da ih tuži? Bolje je da ih ne tuži. Što je tolika kampanja protiv Mike nije mi jasno? Nemoguće je da može jedan general u njegovom dobu i sa njegovom prošlošću da da intervju, pa da laže da ga nije dao itd.

ŽIVOTA PANIĆ: Ja ne razumem kako je to moguće - dođe novinar pa govori pred njegovim saradnicima; to se snima; to se piše. Rapajić nije hteo da da intervju "Dugi", nego ga je dao za "Svet", a Mika sada kaže: to nisam ja rekao, to su mi sve namestili. Njemu sve neko drugi namešta. Nemam ja ništa protiv; ja sam samo dužan da iznesem kakav je stav Kolegijuma načelnika Generalštaba. Ja sam to rekao.

ZORAN LILIĆ: To je ovo što je napisano?

Dozvolite da se predstavim: Ja sam Života Panić - Žika, nisam Mika

Photo: Stock

ŽIVOTA PANIĆ: Ne, ovo što sam sada izneo o Miki, i ovo što sam sada ovde rekao. Mislim da bi za Vojsku Jugoslavije i za Ratno vazduhoplovstvo bilo mnogo bolje da i on ode u penziju. Slažem se da Simonović ostane kao prelazno rešenje. Mada su danas došli kod mene i rekli su mi da će Mika da bude načelnik Generalštaba, da je to već odlučeno.

ZORAN LILIĆ: Ja zadnja dva meseca ništa ne radim nego se bavim Vojskom; samo sam čitao pisma jednih i drugih protiv jednih ili drugih.

ŽIVOTA PANIĆ: Od mene niste dobili nijedno pismo.

ZORAN LILIĆ: Ima raznih pisama - ne bih hteo s tim da zamaram niti predsednika Bulatovića, niti predsednika Miloševića. Moje je mišljenje - sa mnom je bio ministar Bulatović i zajedno smo obišli sve armije - da Vojska vapi za jednim potezom koji mora Vojsku da usmeri u pravcu koji je u interesu ove zemlje. Ovo što se sada radi je sve protiv Vojske i svega što se kovitla u Vojsci. Ja sam rekao za generala Stevanovića da su to moje lične impresije na osnovu onoga što sam video na aerodromu gde vlada veći red i mnogo bolja disciplina; drugačiji je odnos starešina prema njemu nego u drugim armijama gde su generali dolazili kada dolazi i vrhovni komandant, i to u košuljama s kratkim rukavima, bez uprtača, bez čizama, u letnjim cipelama itd.

ŽIVOTA PANIĆ: To je bilo u Drugoj armiji.

Dok VSO zaseda, mi branimo Srbiju u Krajini: Tenkovi Vojske Jugoslavije

Photo: Stock

ZORAN LILIĆ: Nije bitno gde je bilo. Istovremeno, svih ovih dana unazad se vrši strahovit pritisak protiv Mike; ne znam zašto; verovatno ima i istine u svemu tome. Ali, korektno je da se to iznese argumentovano. O generalu Bajiću sam i ja čuo neke dobre stvari, ali ima i drugih mišljenja.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ја sam, na primer, čuo da se ne trezni!

ŽIVOTA PANIĆ: To nije tačno; stvarno to nije tačno! Stalno je gore.

ZORAN LILIĆ: Rekli ste da je odličan pilot. Kad je zadnji put leteo?

ŽIVOTA PANIĆ: Mika ne leti; odnosno Mika leti, ali ga vozi Bane. Kada je sam upravljao avionom?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Onda kada je vozio Panića, jer sigurno je da Milan Panić nije upravljao avionom. (Smeh).

ŽIVOTA PANIĆ: Ako ste vi odlučili da Mika ostane, neka ostane, to nema nikakve veze!

ZORAN LILIĆ: Ne mogu ja sam da odlučujem, svi odlučujemo! Nije dobro govoriti da će zbog Mike - Vojska da propadne!

ŽIVOTA PANIĆ: Neće da propadne. Daleko od toga da će Vojska zbog toga da propadne. Samo, nije u redu da ostane!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Za mene ništa mnogo ne znače ova imena. Neke sam možda video i sreo, ali sigurno ne bih znao kakvo im je ime i prezime (…) Jedan od retkih koga lično znam je i Mika Stevanović. Kada sam čuo za te intervjue, zaista sam se pitao da li je to moguće, da li je to normalno. I zvao sam ga da ga pitam: "Čoveče, šta je to!" On se kune da su intervjui izmišljeni i montirani. On kaže: "Da li sam ja lud da takve stvori govorim i da takve stvari radim; i zašto bih to radio?" To bi bilo protiv njegovog sopstvenog ugleda. Kako čovek može protiv sebe toliko da radi?!

Sklon sam da verujem da su intervjui montirani. Ja sam, zaista bio zaprepašćen i pitao ga o čemu se radi i da li je to moguće. On kaže da to nije istina. Međutim, ako je to tako, onda se zaista postavlja pitanje šta je iza toga, odakle cela ta montaža, zbog čega je sve to! Kada "Duga" objavi onakav intervju, to je svakome jasno da je to protiv njega! Ja taj intervju slučajno imam u tašni. Samo lud čovek može tako da kaže protiv sebe. A on nije budala! Tu piše: "Ko je ućutkao srpskog generala". To što piše je dovoljno da ga "sahrani u zemlju". Lepo sam ga pitao: šta je ovo? - on kaže da nje tačno. Rekao je da je došla neka novinarka, za koju su rekli da treba da dođe, a on je rekao: nemam ništa da kažem, idite pišite druge stvari, ja nemam šta s vama da razgovaram. Čovek mora da je pošten prema svim ljudima, naročito kada donosi neke odluke. Kada to uradi "Duga", ja sam unapred sklon da pretpostavim da je to neki falsifikat. Tamo je teško naći iole zrno poštenja i principijelnosti; ali nije naš posao da to raspravljamo.

MOMIR BULATOVIĆ: Da li je nesporno da je taj čovek stekao sve uslove po sili zakona da ide u penziju?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Jeste, to uopšte nije sporno. Ali, ja uopšte nisam za takav prilaz. Mi onda ne treba da donosimo nikakve odluke; samo da pustimo neki kompjuter da izračuna ko je stekao kakve uslove, pa ćemo imati tačan broj koliko treba da ide u penziju.

MOMIR BULATOVIĆ: Ja samo želim da usmerim našu raspravu. Moralo bi da se radi apsolutno o čoveku koji ne izaziva ni trunku sumnje. A mi smo svi opterećeni sumnjom oko njegovog angažmana: da li je to tačno ili nije tačno, taj intervju, drugi, peti, deseti, izjave koje je dao javnosti itd. Evo narednog intervjua gde on kaže: "Ako budem morao da ostanem, ja ću imati velikih problema. Jer, kad Vojska reši svoje unutrašnje stvari, sledeći korak je država. Vojska mora da dođe u sukob sa državom, jer država misli da Vojska treba da joj bude krpa kojom će da čisti cipele. Ne može tako! Ako dođem za načelnika Generalštaba, mi ćemo u Vojsci sve brzo dovesti u red i povratiti joj ugled u društvu. Ali, šta nam vredi kada nam je država kriminalna. Država treba da se transformiše po istim principima kao i Vojska." Ovo je intervju - novosadskom listu.

ZORAN LILIĆ: To je skoro isti intervju kao i u "Svetu", samo je drugi naslov.

ŽIVOTA PANIĆ: Ne, to je drugi intervju. Ovo nije htela "Duga" da objavi.

ZORAN LILIĆ: Ja nemam nameru da branim Miku Stevanovića. Sve je to rađeno od istog novinara. Jedan je u "Dugi", jedan je u novosadskom "Dnevniku" i treći je u "Svetu". To je potpuno isti novinar i tekst. To je napisano iz pera jednog novinara.

Vozimo se dok ima para iz Srbije: Oklopni voz Krajina-Ekspres, kome ne trebaju šine

Photo: Stock

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: "Srpska reč" je pre dve-tri godine objavila dva-tri moja izmišljena intervjua. Tu je ime, prezime, slika, sve... Tu je pitanje, odgovor itd. Nisam uopšte reagovao. To je jednostavno samo da pljuneš i da šutneš. Svakom normalnom je jasno da ne bih dao intervju "Srpskoj reči". To je, na žalost, nivo na kojem se nalazi naše novinarstvo. Ako je tačno to što piše, onda Miku treba smeniti, a ne poslati u penziju.

ŽIVOTA PANIĆ: Kada sam Miku pozvao, rekao mi je: "Sve si mi ti to namestio; Vasiljević i Dimitrijević." Vidite koliko to daleko ide. To je nisko! Dimitrijević je častan čovek, izvršava svoje zadatke kako treba. Ja tu novinarku i ne poznajem. Sećate li se vi koliko ste na mene vršili pritisak da prekinemo aferu Vasiljević, a on je stalno institirao na tome: "Ne, ne i ne..." i opet bi ga tužio. Videćete koliko će tužbi sutra da pokrene; tu ću biti tužen i ja. To je takav čovek. Međutim, vi donosite odluke, ja nisam član Vrhovnog saveta odbrane; moje je samo da to tehnički realizujem.

MOMIR BULATOVIĆ: Podsjetio bih vas da je Vrhovni savjet odbrane prije dvije ili tri sednice - istina, ja sam tek kasnije konsultovan telefonom - donio odluku o postavljenju pukovnika Dimitrijevića. Pukovnik Dimitrijević nam je dao podatke kojih se svi sjećamo. Mi smo donijeli odluku da ga postavimo na to mjesto. Ako zadržimo generala Stevanovića, onda odmah da maknemo pukovnika Dimitrijevića; jedan s drugim ne mogu nikako.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Bio je nesporazum oko postavljenja Dimitrijevića. Ne dovodim u pitanje dobre namere, niti dovodim u pitanje rad Dimitrijevića. Ja o tome ništa ne znam. Ja dobijam ozbiljne informacije. Ne znam, u čemu je problem; koje informacije je dao pukovnik Dimitrijević?

MOMIR BULATOVIĆ: Pa, razmatrali smo ih na Savetu odbrane.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Informacije o Miki Stevanoviću?

MOMIR BULATOVIĆ: O uticaju Srpske radikalne stranke.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nema Mika veze sa Srpskom radikalnom strankom. Srpska radikalna stranka sigurno se trudi da vrbuje pojedine starešine Vojske Jugoslavije; ali, Mika Stevanović u njih ne spada. To je sigurno! Ako su oni toliko sposobni i genijalni da to mogu da sakriju, onda alal im vera. Do sada ništa nisu mogli da sakriju. Ja nisam video neku informaciju koja ukazuje na to da Mika sarađuje sa Srpskom radikalnom strankom.

MOMIR BULATOVIĆ: Pa, slušali smo je ovde - to nam je čitao general Panić.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Informaciju da Stevanović sarađuje sa Srpskom radikalnom strankom? Izvinjavam se, ja za takvu informaciju ne znam.

ŽIVOTA PANIĆ: Ima nekih informacija o 12. korpusu, Novi Sad.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Tu nije bio spomenut Mika.

ŽIVOTA PANIĆ: Bilo je nekih stvari, ali ja sada tačno ne mogu da se setim te informacije; postoje te inforamcije kod vas.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Čini mi se da bih to zapamtio. Sećam se da je bilo govora o 12. korpusu, ali se ne sećam da je tu bio i Mika?

ŽIVOTA PANIĆ: On ima nekog svog čoveka koji to tera - neki prof. Pavićević; on juri na sve strane, piše svašta. On je penzionisani pukovnik i ne izlazi iz Mikine kancelarije.

ZORAN LILIĆ: On je mene sreo na Zlatiboru, pa je i meni to rekao. Inače, spomenuo je Momira, Mila itd. Ako gledamo šta ko kaže, onda ćemo daleko dogurati. On ima 84 godine i sada je strašno uticajan na svakog!

MOMIR BULATOVIĆ: Da li je tačna informacija da sada Šešelj u Vojvodini prati Biorčevića?

ZORAN LILIĆ: Tačno je! To smo videli i na televiziji. Ja sam zato i rekao da moramo razgovarati na osnovu argumenata.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Mika nije povezan sa Srpskom radikalnom strankom; to je sigurno! Ja predlažem da nas trojica pozovemo Miku i da nam svoj trojici da odgovore na pitanja koja ko ima.

MOMIR BULATOVIĆ: Ja predlažem da ga ne pozivamo, uopšte. Nema smisla takvim metodom da radimo. Ne može država da počiva na nečijoj reči. Moj stav je da on treba da ide u penziju! Mislim da bi bila prava katastrofa da on bude načelnik Generalštaba. Ja koliko budem mogao, a nisu mi prevelike snage, protiv toga ću se suprostaviti, po cijenu da više ne učestvujem u Vrhovnom savjetu odbrane! Nakon svega što nam se dešavalo ovdje, ni jednog jedinog razloga nemamo da ga ostavimo. Jer, ako ga ostavimo u Vojsci, on mora biti načelnik Generalštaba, apsolutno! A ja mislim da treba dovesti mlađeg čoveka i ići na radikalniju kadrovsku obnovu. Napravićemo rusvaj ako ostane ovde. On će u svom osvetničkom zanosu da mijenja i postavlja druge ljude. Na stranu Neđo Bošković koga je on izmislio i doveo i na stranu sve što je bilo u zadnjoj predizbornoj kampanji. Ja bih bio lud kada bih dao svoj glas za čovjeka koji je mene rušio!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da li je on nešto izjavljivao protiv tebe?

Važnija sudbina Mike i Žike od rata u Bosni: Vrhovni savet odbrane, klasično neobavešten o učešću svojih trupa na teritoriji međunarodno priznate države

Photo: Stock

MOMIR BULATOVIĆ: Nije izjavljivao, nego je radio "rukama i nogama". I on i dosta drugih oficira sa ovog spiska, ali ja ne želim da to miješam. Ono gdje ja mogu da odlučujem, jer je on meni htio da "dođe glave", onda - ne može! Ja doživljavam ovu našu diskusiju kao da zabadamo sami sebi nepotrebno "trn u oko"!

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Predlažem da pređemo preko ovoga i da vidimo da li imamo još neku tako žestoku tačku neslaganja, pa da onda lociramo stvari.

MOMIR BULATOVIĆ: Diskusija je to locirala - ovo je centralna tačka.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Što se Mike tiče, Momo, ja nisam ništa u različitoj poziciji. Jer, kada bih verovao u to, onda je jasno. Ne mogu da verujem da može to da radi. To što je Momo radio protiv tebe, ti možda znaš; ja ne znam da je radio protiv tebe. Onog Boškovića nije doveo Mika, nego Branko Kostić; to znaš! Što se Mike tiče, Bošković kod njega nije ni radio, jer je bio u penziji.

ŽIVOTA PANIĆ: Mika se zalagao za njega; bio je kod njega.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Mika ima veliki ugled u Ratnom vazduhoplovstvu. To je moj utisak. Mislim da o stvarima o kojima se dogovaramo treba da postignemo saglasnost; ne treba da se konfrontiramo, niti preglasavamo. To nikad ne bih mogao da prihvatim; u organu koji čini tri čoveka preglasavanje je smešna stvar. To je onda jedno nasilje. Ali, Momo, ni druga stvar nije u redu koju si malopre rekao: "Ja ću onda da istupim i neću da sarađujem u ovom organu. Treba kao ljudi da pređemo preko ovoga; ne treba niko nikoga da ucenjuje. Nije dobra ni jedna ni druga krajnjost (…) Ako su ovo takve crne nameštaljke, onda moramo neke druge stvari da raščistimo. Ako je to istina, nemoj uopšte da sumnjaš da tu možemo da se razlikujemo. Ali, pravo da vam kažem meni ovo mnogo "smrdi"; da čovek daje tolike intervjue, a da je svestan da mu to škodi; on bi bio za posmatranje kada bi to radio.

PAVLE BULATOVIĆ: Kažu da ima traka; ja je nijesam slušao.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ni ja nisam slušao nikakvu traku. Ali, ako traka postoji, treba da je čujemo.

ŽIVOTA PANIĆ: I ja nisam slušao traku, ali znam da postoji!

ZORAN LILIĆ: Niko nije slušao, a pozivamo se na traku i intervju.

ŽIVOTA PANIĆ: Ako hoćete traku, narediću da se donese?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Donesite traku!

ŽIVOTA PANIĆ: Predsedniče (obraća se Miloševiću), cenim vas iznad svega; to kažem bez ikakvog okolišenja. Ali, mislim da ne bi bilo dobro da Mika ostane. To Vam kažem, pre svega, kao načelnik Generalštaba; drugo, kažem vam kao drug, prijatelj, kako god hoćete! Zašto da pravimo probleme bez razloga? Ako ga prihvati Ratno vazduhoplovstvo, ostali sigurno neće da ga prihvate. To vam kažem najiskrenije. Inače, ispunjava sve uslove za penziju.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Dragi Žiko, ja veoma cenim tvoje mišljenje oko svega toga, ali nekako ne mogu da se otmem utisku da je tu napravljeno mnogo nameštaljki!

Oficir i džentlmen: Vukovarska JNA-saga sa Miroslavom Radićem u glavnoj ulozi

Photo: Stock

ŽIVOTA PANIĆ: Nije napravljena nijedna nameštaljka! Ako je bilo nameštaljki, onda to treba sve isterati na čistinu! Zamislite da njegov oficir bezbednosti, koji je isto sumnjiv - vi znate zbog koga i zbog čega - pozove sve oficire bezbednosti Ratnog vazduhoplovstva i zabrani bilo kakav kontakt sa KOV-om i ostalim organima bezbednosti.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ne bih ja žrtvovao nijednu vrednost u Armiji ni zbog koga, ni zbog nekog od nas. Nama je Vojska izuzetno važna institucija. Međutim, i ona treba da dođe u normalnu organizaciju. Kada pogledamo celu Vojsku, ona ima 64 hiljade koji primaju platu. To je, otprilike, kao Železnica u Srbiji. Valjda nije to neko nesavladivo preduzeće, tim pre što postoji čista hijerarhija, činovi, vertikala itd. Valjda to može dobro da funkcioniše i dobro da radi.

ŽIVOTA PANIĆ: Vojska jede konzerve iz rezervi. Kako može da funkcioniše, kada nema pare, ne može ništa da kupi, nemamo standard, stanove, nemamo ništa? Ovo su nadčovečanski napori Vojske, naročito na Kosovu; oni žive u logorskim uslovima.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Valjda bi sama Vojska mogla da privređuje toliko koliko privređuje i ova naša železnica, a ne privređuje ništa. Ekonomski ništa nije teže rešiti vojsku nego železnicu, a treba nam (…) Nema smisla da ovoliko gubimo vremena. Mi bismo mogli da donesemo odluku; da se danas objavi da smo raspravljali kadrovska pitanja u Vojsci Jugoslavije i doneli odluku o prestanku aktivne vojne službe 38 generala i admirala i da će u nastavku svoga rada Vrhovni savet razmatrati dalja rešenja i pitanja organizacije i kadrovskog unapređenja itd.

MOMIR BULATOVIĆ: Ali, još nismo doneli definitivnu odluku - da li je 38, 39 ili 40 generala. Nema smisla da obaveštavamo javnost da smo za sada penzionisali 38, pa ćemo sutra još jednog ili dva da penzionišemo.

PAVLE BULATOVIĆ: Mišljenja sam da bi Vrhovni savjet morao da izađe sa preciznim saopštenjem kada je u pitanju penzionisanje, da se ne otvara nikakva mogućnost za sutra.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Zar ovo nije precizno saopštenje?

MOMIR BULATOVIĆ: Nije! Zavisi od naše odluke - može biti 39, može biti 40.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Više uvek može; neće biti manje od 38.

MOMIR BULATOVIĆ: Ako sada objavimo da je penzionisano 38, onda smo objavili da ostavljamo ovu dvojicu.

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da, ali nismo još objavili imena; sutra može da bude i 40 i 39, samo neće biti 37.

Mika je uvek radio protiv mene: Momir Bulatović, Žikin čovek

Photo: EPA

MOMIR BULATOVIĆ: Za mene bi smisao današnjeg rada bio da donesemo odluku o broju penzionisanih; zatim, da donesemo odluku ko će biti novi načelnik Generalštaba i da to objavimo. Neka predsednik i general Panić prime te oficire, ne mora ići slika, da im se zahvale; i neka to bude obaveštenje za javnost. Pitanje je možemo li mi danas da riješimo pitanje ko će biti novi načelnik Generalštaba. Slobodane, shvatam da je tvoj predlog da general Stevanović bude načelnik Generalštaba?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja predlažem da mi, prvo, raščistimo ko ostaje u Vojsci.

MOMIR BULATOVIĆ: Pod pretpostavkom da ostaje, da je ovo sve izmišljeno, da li ti misliš da on treba da bude načelnik Generalštaba?

SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ne znam šta je i kako je, ali mi bismo morali da raščistimo to do kraja, da vidimo šta stoji iza čega. Nije dobro, opet će da budu neke senke, kao što je bilo posle Vasiljevića; ne znam kome se više ne sudi iz Vojske. Ako me pitaš za načelnika Generalštaba, ako ovo ovako ide, logično je - još se ne vrše postavljenja; znači, svakoga zastupa onaj ko je ostao na tom mestu. Prema tome, dužnost načelnika Generalštaba vrši Simonović, dok se ne donese odluka - ili Simonović da bude postavljen za načelnika ili da bude postavljena neka treća ličnost za načelnika Generalštaba. Tako je u vojsci na svim nivoima - onaj ko odlazi ima zamenu.