Strogo čuvana tajna: Ratne sednice Vrhovnog saveta odbrane (11)
Ko neće da ratuje preko Drine, marš iz Vojske!
Godinama su, očigledno s razlogom, vlasti Srbije odbijale da Haškom Tribunalu dostave transkripte sa sednica Vrhovnog saveta odbrane na kojima se, otvoreno, govorilo o vođenju rata na teritorijama Hrvatske i Bosne; konačno, tokom suđenja Momčilu Perišiću, ovi transkripti otvoreni su pred sudom u Hagu. Zahvaljujući agenciji „Sense“ u prilici smo da čitaocima e-novina predstavimo sve transkripte koji osim dokumentarne vrednosti imaju još veći značaj – jer otkrivaju sve manipulacije i političke ambicije Miloševićevog režima iz jednog od najstrašnijih poglavlja novije istorije
Prisustvovali su: Zoran Lilić, predsednik SR Jugoslavije - predsednik Saveta; Slobodan Milošević, predsednik Srbije i Momir Bulatović, predsednik Crne Gore - članovi Saveta; dr Radoje Kontić, predsednik Savezne Vlade; Pavle Bulatović, savezni ministar za odbranu; general-potpukovnik Momčilo Perišić, načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije; general-major Slavko Krivošija, načelnik Vojnog kabineta Predsednika SRJ.
ZORAN LILIĆ: Predlažem da počnemo s radom. Za današnju sednicu dobili ste predlog sledećeg Dnevnog reda 1. Problem tekućeg finansiranja i materijalnog obezbeđenja transformacije vojske jugoslavije 2. Kadrovska pitanja (na predlog načelnika Generalštaba) 3. Tekuća pitanja. Da li se slažete sa predloženim dnevnim redom? (Odobravanje). Da li ima primedbi na zapisnik sa 13. sednice Vrhovnog saveta odbrane? (Nema). Konstatujem da je zapisnik sa 13. sednice usvojen bez primedbi. Prelazimo na prvu tačku dnevnog reda: ovo je ključna tačka današnjeg sastanka.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To je sve sadržano u ovom listu papira?
ZORAN LILIĆ: Da. Sve to što je tu predloženo rešava trenutno problem Vojske Jugoslavije kada je u pitanju finansiranje. Sigurno je da treba tražiti neki dugoročniji pristup finansiranju Vojske Jugoslavije. Koliko sam ja bio u ovom kratkom vremenu da se upoznam sa svime što se dešava, jedan od osnovnih razloga nedostatka para jeste nerealna projekcija stope inflacije sa kojom smo ušli u rebalans budžeta; drugo, rebalans je kasnio 20-ak dana, pa i ono što je projektovano istopljeno je. Vidi se da su obaveze porasle 40 puta u odnosu na avgust; onoliko puta za koliko puta je manje projektovana stopa inflacije. Zbog toga ne mogu nikako da se usklade prilivi i odlivi sredstava, odnosno odlivi stalno rastu za stopu inflacije. U ovom trenutku mi, praktično, ne možemo izmiriti bilo koju od ovih obaveza.
PAVLE BULATOVIĆ: Ne znam, da li ima potrebe da detaljnije elaboriram ovaj materijal koji ste dobili? Ova Informacija je sačinjena sa presjekom na dan 8. oktobra 1993. godine. General Perišić će to detaljnije objasniti.
MOMČILO PERIŠIĆ (Objašnjava grafikone na platnu): Ukupno 30. 3. 1993. bilo je za tekuće finansiranje i vojne penzije 26 milijardi ili 70,26 odsto. Program transformacije 11 milijardi ili 29 odsto (...) Ovo je pregled sredstava za tekuće finansiranje. Šta tu sve spada: sredstva za stambeno obezbeđenje; opremanje sredstvima i opremom opšte namene; zadaci redovne delatnosti; organizacijski i mobilizacijski problemi; obuka i vaspitanje; školstvo; obezbeđenje plana; održavanje nepokretnosti; održavanje remonta; ishrana; zdravstveno obezbeđenje; kulturno-prosvetne radnje; ostali zadaci. Dalje - neraspoređena sredstva; to su sredstva za rezervu. Šta spada u transformaciju: to je ono što je nametnuto Vojsci povlačenjem iz drugih republika, a to je: opremanje naoružanjem i vojnom opremom: nabavka municije, materijalnih rezervi itd; modifikacija naoružanja i vojne opreme: modernizacija tenkova, artiljerijskih oruđa itd; nabavka rezervnih delova; hrana i intendantska materijalna sredstva; zanavljanje rezervi, lekova i potrošnog materijala itd; građevinska delatnost: izgradnja i adaptacija vojnih objekata - to je, pre svega, zbog novih granica i prema - celoj Bosni i prema Makedoniji; izgradnja službenih stanova; uređenje i priprema teritorije - to je, pre svega, uspostava veza; naučno istraživački razvoj; obezbeđenje minimalnih životnih potreba za tri hiljade ljudi koji su ostali bez ikakve imovine; i lična primanja vojnika po ugovoru.
Još bih vam prikazao jedan grafikon - da vidite kako ide priliv sredstava. Sedmog septembra je bilo ovako - ovo su stvorene obaveze, a ovo su izmirene obaveze. Kako je vreme odmicalo od devetog meseca, vidite kako krivulja raste, da bi sada obaveze bile u iznosu od preko 60 milijardi, a podmirujemo dnevne obaveze ispod 10 milijardi. Ako ovako nastavimo, priliv za podmirenje, obaveza biće manji od kamate koju plaćamo.
ZORAN LILIĆ: Hvala. Izvolite, ko želi reč?
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nema tu mnogo šta da se diskutuje. Ovaj predlog je dobar. Ne znam da li general Perišić ima šta da doda ovom predlogu koji smo dobili?
MOMČILO PERIŠIĆ: Gospodine predsedniče, potpuno se slažem. Samo bih, ako dozvolite, rekao o našim ratnim materijalnim rezervama koje mi do sada trošimo, a ničim nisu iskazane i svakodnevno dovode u situaciju da su nam borbene sposobnosti sve manje, a ne možemo da pomažemo ni ove dvije republike. Pomoću grafikona bih vam prikazao kako izgledaju te rezerve. Mi svakodnevno trošimo rezerve, a ne dobijamo normalan priliv sredstava; a drugo, pomažemo vojske republika Srpske krajine.
Kod streljačkog naoružanja ovo su predviđene rezerve; za sedam BK imamo nešto više, jer su fabrike kod nas; kod podrške pešadije rezerve su predviđene da budu 10 borbenih kompleta, a mi imamo svega 3,4 ili - 34 odsto. Pošto se ta sredstva ne proizvode, znači nije usvojena proizvodnja, ili gde je usvojena, nemamo novca da platimo, onda to pada.
Da vidite kakvo je stanje kod pogonskih sredstava. Motorni benzin - treba nam toliko, a imamo svega 49 odsto; kod D-2 imamo svega 26 odsto; kod D-2-S-1 za zimske uslove imamo 26 odsto. Kod mlaznog goriva imamo svega 4,2 ili jedan dan rata. Znači, avijaciju možemo dići i - više je gotovo. Kod ostalih pogonskih sredstava 50 odsto. (...) Dalje, oko hrane. Ukupno, treba da imamo hrane za 30 dana rata, a imamo za 17 dana rata, ili 56 odsto. Ako ovakvo snabdevanje bude, mi ćemo pojesti ove rezerve i kad počne rat moraćemo stanovništvo totalno ispustiti, a Vojsku držati gladnom (...) Dalje, sredstva za higijenu. Ovo prikazujem, jer može doći do većih epidemija i zaraza. Mogu vam reći da nam je higijena na izuzetno niskom nivou. (...) Predlažem ili da materijalne rezerve više trošimo, ili da se obezbede sredstva da ispod minimuma trupnih rezervi ne idemo dalje. U protivnom, ako dođe do rata, desiće se sledeće: nećemo imati municije i narod će nas proglasiti nesposobnima za ovo što radimo - mislim na nas Vojsku; ili pak da vojno ne pomažemo Republiku Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku; ili pak da damo sredstva da proizvođači proizvode.
(...)
ZORAN LILIĆ: Tačka 2, Kadrovska pitanja. Reč ima general Perišić.
MOMČILO PERIŠIĆ: Ovo su kadrovska pitanja starešina koje su u vojsci Republike Srpske i Srpske Krajine. Tamo imamo 3.612 ljudi, čiji status novim Zakonom nije regulisan. Da bismo imali uporište, mi smo pripremili da predsednik države, u svojstvu vrhovnog komandanta, izda jedno naređenje kojim bi regulisao status njima kao i starešinama ovde. A da ne bi niko mogao da nam prigovori, mi smo izmislili privremenu formaciju kod nas u Vojsci Jugoslavije. Tu ih postavljamo; oni u stvari nisu tu, nego su tamo na dužnostima gde jesu. Mi smo to mogli dati samo vrhovnom komandantu, ali ja to nisam hteo da i vi to ne znate. Moramo stvoriti uporište da Generalštab može po ovim pitanjima da radi donekle u duhu Zakona, iako i ovo nije sto posto po zakonu. Ali, ne vidimo bolje rešenje.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da, ali ovo treba zadržati samo u jednom primerku kod Vas.
MOMČILO PERIŠIĆ: U naredbama mi njima pišemo, primera radi: Komandant te i te jedinice raspoređen je u školski korpus koji je kao ovde, a on u stvari ide tamo.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Može kako hoćete, samo nemojte to da se povlači.
MOMČILO PERIŠIĆ: U protivnom, ako nemamo neko uporište u normativnom aktu, onda mi njima ništa ne možemo obezbediti. Veoma je bitna tu još jedna stvar. Oni traže poimenično ljude. Ako ti ljudi neće da idu tamo, onda mi treba da ih smatramo dezerterima kada neće da brani svoj prag. Ako ga terate, nemate na osnovu čega, jer se on onda žali; sa tim može čak da izađe vani i da kaže: evo, pričaju da im pomažu, a u stvari pomažu.
MOMIR BULATOVIĆ: Ja mislim da je ovo veoma osjetljivo pitanje. Predložio bih, uvažavajući sve ove probleme da se to još malo izuči i pogleda. Jer koliko sam ja uspio da pročitam taj papir, najsporniji je ovaj elemenat prinude - ako neće da ide da ga izbacimo iz Vojske Jugoslavije. Ja sam tu za malo drugačiji pristup, s obzirom na osjetljivost ove problematike i negativna iskustva koja imamo. Mi ne možemo zaštititi tajnost ovih podataka, a vitalni državni interes je da to zaštitimo. Ja sam za jedan fleksibilniji pristup. Mi imamo otprilike sedam hiljada Srba i Crnogoraca koji su tamo rođeni. Pedeset odsto od njih ne prihvata da pođe tamo. Ako ih budemo prisiljavali da tamo odu, izlažemo se riziku. Ja jesam za to da na te ljude koji se ne odazivaju pozivu da tamo brane svoj narod primjenimo neke restriktivne mjere, ali ne ovako direktno. Polazim od pretpostavke da taj čovjek ne bi više mogao napredovati u službi; ili bi izgubio neko mjesto koje ima. Ali, ne bi smio izgubiti službu zbog toga što neće da pođe tamo. Ne smemo napraviti nikakav presedan u okviru ovakve naredbe koju bi potpisao naš predsjednik.
Predložio bih da o ovom problemu koji je delikatan još jednom razmislimo sa stanovišta tehnike. Ne sporim ni jedno moguće opredjeljenje koje je ovdje načelno dato. Ali, mi smo imali slučajeve, kada su naši policajci išli u Hercegovinu da se biju, imali smo sistem da im damo šest mjeseci plaćenog odsustva. Jesam za to da sačuvamo jedan stepen tajnosti, da uvažimo realnost koja je, ali da razradimo mehanizam koji bi bio apsolutno siguran sa stanovišta naše države. Ponavljam, po meni ti ljudi ne bi trebalo da ostanu u Vojsci Jugoslavije, ali ne bi smjeli samo zbog toga biti izbačeni sklonjeni na druga mjesta itd. Ova druga pitanja se jako komplikuju, počevši od unapređenja do svega ostalog. Da budemo krajnje iskreni u našem zatvorenom krugu - suočavamo se ili ćemo se vrlo brzo suočiti sa činjenicom da i u Republici Srpskoj i u Republici Srpskoj Krajini i u njihovim vojskama imamo dosta prisutan stepen ideologizacije, pa to neko neočetništvo koje tamo teško može da bude a priori preneseno i kod nas. Po meni, ima hiljadu razloga da se ovom problemu malo delikatnije pristupi i da ga pripremimo za narednu sjednicu.
MOMČILO PERIŠIĆ: Ja sam svojim internim naređenjem već regulisao da svi idu tamo; ko neće da ide treba da se nađe modus; i mi smo našli kriterije. Na primer, ako neće da ide tamo, a ima preko 30 godina staža, možemo da ga prevremeno penzionišemo, da to ne uvažavamo; reći ćemo da ne zadovoljava na dužnosti i sve drugo, osim da mu napišemo da nije hteo da ide tamo. Dakle, mi njima nećemo dati nikakvo zakonsko uporište. Međutim, mi možemo ovu naredbu po svim drugim segmentima da preradimo i da dostavimo predsedniku, a da samo izostavimo ovo što se odnosi da mora da ide. Mi ćemo na drugi način pronaći kako da ga se rešimo.
MOMIR BULATOVIĆ: Generale, tu ima još jedan momenat koji je za mene značajan; a to je da ostvarimo uvid u tog konkretnog čoveka. Može se desiti da je sasvim slučajno tamo rođen. Ja bih drugačiji odnos imao prema čoveku kojem je tamo brat, otac, pa neće tamo da pođe; tamo ima zemlju, onaj koji je vezan; ili prema nekome koji je sasvim slučajno usputno na tim prostorima rođen. Imate dosta starešina kojima su očevi bili starešine i nisu nikad na tim prostorima živeli, niti imaju moralnu obavezu u sebi da se tamo vrate. Dakle, jedan od dopunskih kriterijuma bi trebalo da bude da se napravi uvid u to da li je taj čovek stvarno u nekoj moralnoj ljudskoj obavezi da se tamo vrati, ili je samo u knjizi tako upisan.
MOMČILO PERIŠIĆ: U celini gledano, ako on nije spreman da ide da se bori bilo gde, a to je jedinstven narod, o njemu treba razmišljati da li uopšte da bude u ovoj Vojsci. Meni, koji sam rođen ovde, sada da naredite da idem da branim narod; ako ne bih otišao, ja ne bi trebalo na ovom mestu; niti ja niti bilo ko drugi. Međutim, ljudi idu linijom manjeg otpora i zato nam je tako kako jeste.
ZORAN LILIĆ: Ja sam razumeo Momu da ne spori tu činjenicu. On sasvim logično smatra da treba tehniku razraditi i da se drugačije postupi.
MOMIR BULATOVIĆ: Ovaj papir moramo vratiti natrag. Da ovo padne nekome u ruke, sankcije bi nam držali 10 godina.
ZORAN LILIĆ: Znači, predlog je da se ovo još jednom razmotri.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da, ali da to ostane kod generala!
ZORAN LILIĆ: Moraćemo o ovome još jednom da razgovaramo na Savetu.
MOMIR BULATOVIĆ: Imajte malo u vidu aspekt koliko su ljudi dugo tamo, kako ih vraćamo; moramo imati saznanja o tome. Onaj ko je dugo vremena bio u Bosni, teško sada može da ode, recimo, u Novi Pazar da ga postavimo. Moramo imati u vidu da se ljudi u ratu mijenjaju, ratnoj atmosferi, logici i da je to jedna politička opcija koju mi ovdje baš i ne prihvatamo; samo je podržavamo jer je u našem interesu.
ZORAN LILIĆ: Dobro, da se to odloži za sledeću sednicu Vrhovnog saveta odbrane. Idemo na drugo pitanje, generale!
MOMČILO PERIŠIĆ: Drugo, predlog je Vojske Republike Srpske i njihove Vlade da se unaprede u više činove, a Vrhovni savet treba da verifikuje sve njihove predloge. Oni predlažu: da se u čin general-potpukovnika unapredi general-major Talić Momir, komandant Banjalučkog korpusa; u čin general-majora pukovnici: Bojić Grujo, Gavrić Stanislav, Grubač, Kelečević i Simić Novica. Svi su oni tamo unapređeni, oni nose nove činove, ali mi to moramo da verifikujemo. Inače, ako im to ne verifikujemo, to ne važi ukoliko bi došli ovamo; tamo im to važi. U čin generala-majora avijacije Ninković Živomir. U čin general-majora Kovačević Dušan i Subotić Bogdan. U Vojsci Republike Srpske Krajine Novaković Mile i Đukić Borislav da se unaprede u čin general-majora.To su njihovi predlozi. Ako se slažete, da to verifikujemo, a ako se ne slažete, da vidimo šta da radimo.
MOMIR BULATOVIĆ: Kada mi to verifikujemo, šta to konkretno znači?
MOMČILO PERIŠIĆ: To znači da oni ovde imaju sva prava u pogledu činova koja su stekli tamo.
MOMIR BULATOVIĆ: Da li su njihove porodice tamo ili su ovde?
MOMČILO PERIŠIĆ: Nekima su tamo, nekima su ovde porodice. Gro njih je bio na službi ovde, pa kada se zaratilo otišli su tamo. Porodice su ostale u statusu u kakvom su se zatekle. To nisu samo oni, nego je to tri hiljade i nešto oficira. Zato ja insistiram da dobiju status kao i ovi ovde, da bi mogao da kupi uniformu, da može da se leči, da deca mogu da idu u školu itd.
MOMIR BULATOVIĆ: Koliko se ja sjećam, taj problem se dugo povlači. Slučajno sam zapamtio oko generala Subotića. Mislim da je on unapređen brzo u čin pukovnika, a posle toga u čin generala. Ne znam kako to ide po nekim normativima?
MOMČILO PERIŠIĆ: Kod njih je normativ kako se pokazao ko u borbi i konkretnom poslu koji radi.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Mislim da moramo, ako o tome rešavamo, da rešavamo na predlog generala Perišića, a ne da ovde budemo transmisija njihovih predloga koje su oni dali, a kriterijumi nam nisu poznati. Mislim da bi general Perišić trebalo da traži od generala Mladića mišljenje o svemu ovome; da sam izgradi svoje mišljenje i da nam onda predloži da pojedinačno o tome rešavamo.
MOMČILO PERIŠIĆ: Gospodine predsedniče, za neke znam; ali, zaista, moje ubeđenje i mišljenje nemam na osnovu čega da formiram za mnoge od ovih ljudi. Ne bih želeo vas da dovedem u poziciju da unapređujemo neke ljude koje ja ne znam. Bilo bi možda najbolje da ovo ostavimo za sednicu.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da, i da dođe Mladić ovde i da od njega čujemo šta ima da kaže, a da onda vidimo na predlog generala Perišića šta je to. Mi ne možemo rešavati po drugom predlogu, nego po predlogu načelnika Generalštaba.
MOMIR BULATOVIĆ: To je mnogo veći problem, nego što izgleda na prvi mah. Prvo, to je elita vojske Republike Srpske i Republike Srpske Krajine; to su najistaknutiji oficiri, činjenica da oni svoje činove tamo nose, a da ovde treba da verifikuju znači i sledeće: potpuno je svejedno sa stanovišta elementarnih prava; to je pitanje zdravstvene zaštite, statusa porodice, školovanja dece itd. Ali, problem je oko stana. Sada je pitanje da li ćemo mi kao država izvlačiti "cvijet" njihovog vojničkog kadra iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine prema Beogradu, ili ne. To je suština problema.
MOMIR BULATOVIĆ: To je direktno vezano sa ovim prethodnim pitanjem.
ZORAN LILIĆ: Apsolutno! Predlažem da o tome još jednom razgovarmao, a da nastavimo sa drugim predlozima generala Perišića.
No comments:
Post a Comment