Strogo čuvana tajna: Ratne sednice Vrhovnog saveta odbrane (10)
Obračun generala: Mika vs Žika
Godinama su, očigledno s razlogom, vlasti Srbije odbijale da Haškom Tribunalu dostave transkripte sa sednica Vrhovnog saveta odbrane na kojima se, otvoreno, govorilo o vođenju rata na teritorijama Hrvatske i Bosne; konačno, tokom suđenja Momčilu Perišiću, ovi transkripti otvoreni su pred sudom u Hagu. Zahvaljujući agenciji „Sense“ u prilici smo da čitaocima e-novina predstavimo sve transkripte koji osim dokumentarne vrednosti imaju još veći značaj – jer otkrivaju sve manipulacije i političke ambicije Miloševićevog režima iz jednog od najstrašnijih poglavlja novije istorije
Prisustvovali su: Zoran Lilić, predsednik SR Jugoslavije - predsednik Saveta; Slobodan Milošević i Momir Bulatović - članovi Saveta; Radoje Kontić, predsednik Savezne vlade; Pavle Bulatović, savezni ministar za odbranu; general-pukovnik Života Panić, načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije; pukovnik Slavko Krivošija, načelnik Vojnog kabineta Predsednika SR Jugoslavije.
ZORAN LILIĆ: Predlažem da počnemo sa radom. Prethodni sastanak smo odložili zbog aktivnosti predsednika Miloševića i predsednika Bulatovića. Mislim da su efekti takvi da nemamo razloga da žalimo zbog odlaganja sednice. Za današnju sednicu dobili ste predlog dnevnog reda. Predlažem da prvo razmotrimo tačku dnevnog reda o prestanku aktivne vojne službe generalima-admiralima u Vojsci Jugoslavije, a da postavljenje generala Vojske Jugoslavije ostavimo za kasnije, da se izvrše konsultacije (…) Dobili ste Informaciju o stanju generalskog kadra, sa predlogom za prestanak aktivne vojne službe u 1993. godini. To je potpisao načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije. Ja sam i lično imao prilike da obiđem sve tri naše armije, da obiđem i Ratno vazduhoplovstvo i Ratnu mornaricu; da mnoge ljude vidim i da sa mnogima popričam.
Kada je u pitanju grupa od prvih osam, mislim da možemo da prihvatimo predlog koji je dao Generalštab, s tim što bih ja uz generala Simonovića, koji bi ostao, još dodao i generala Stevanovića, kao generala kome ćemo produžiti službu u Vojsci za neko dogledno vreme - koje budete odredili. To je prva grupa - po sili zakona. U drugoj grupi, sa navršenih 60 godina života, mislim da bi general Dragojević mogao da ostane uz generala Bijelića, obzirom da ga lično znam, a dosta smo i radili - što ništa ne mora da znači u konačnoj odluci.
U trećoj grupi: Stojanović Vladimir - mislim da može da se prihvati predlog o prestanku aktivne vojne službe; Biorčević Dušana Andrija, takođe; Cokić Marinka Jevrem, da ostane - mislim da to ne bi trebalo da bude sporno; Eremija Radomir da mu prestane vojna.služba; Ivanović Uroša Nikodin - mislim da bi trebalo da prestane vojna služba. Kod generala Mandarića i generala Polića predlog je da prestane vojna služba; možda bi u neko dogledno vreme načelnik Štaba mogao da obavlja tu funkciju dok se ne postavi novi - mislim da bi trebalo da ostanu.
Stojkoviću da prestane aktivna vojna služba kako je predloženo; Antunović - da prestane aktivna vojna služba; Babić da ostane; Bajić - da prestane; Baucan - da prestane; Boljević da prestane; Bojović da ostane kako je i predloženo; Carević da prestane; Čađo i Čupić da prestane; Čopić da ostane kako je i predloženo; Damjanović da prestane kako je i predloženo; Jovanović da ostane; Milošević Krsman da prestane; Nedeljković da prestane; Perišić da prestane; Perić da prestane; Radmanović da prestane; Šipčić da prestane; Trajković i Veličković kako je predloženo - da ostanu; Žerajić da prestane; Lazović da prestane i Žunić da prestane.
Iz četvrte grupe, kada je u pitanju upućivanje na novčanu naknadu: Ercegoviću da prestane aktivna služba; Elemirov da prestane; Miletić da ostane kako je predloženo; Pustinja Petra Sava da ostane kako je predloženo; i zadnja dvojica kako je predloženo - da prestane aktivna vojna služba. I po odluci Predsednika SRJ, obzirom da ne ispunjavaju uslove: Đorđević Dimitrija Slobodan - da mu prestane aktivna vojna služba - kako je predloženo; Kasum da prestane kako je i predloženo. Ovaj spisak bi još proširili i za generale Šljivića, Radinovića i admirala Simića. Mislim da se ovo, uglavnom, poklapa sa predlogom Generalštaba; osim u par slučajeva. Naravno, sve je ovo stvar za raspravu.
ZORAN LILIĆ: Predlog je da im se produži služba.
ŽIVOTA PANIĆ: Ja bih rekao šta o tome mislim. Predložili smo da Simonović bude prelazno rešenje - ako se prihvati da bude načelnik Generalštaba, a da za zamenika dovedemo Perišića. Perišić bi godinu dana tu bio kako bi se pripremao da primi dužnost od Simonovića. Znači, Simonoviću bi Vrhovni savet odbrane produžio službu godinu dana. Lično, a za to imam dosta razloga, nisam za to da Stevanović Božidar ostane. Gospodo, jer onda neće doći do dobrog stanja sve dotle dok je Mika Stevanović tamo. Ja znam sve šta je i kako je; ja znam da mu je nešto govoreno oko toga - sada u to ne bih ulazio. Ali, dolaze oficiri, i ostali iz vazdahoplovstva. Oni njega smatraju "Staljinom". Tamo se skupila jedna grupa oficira koje je on doveo; oni ne uživaju veliki ugled u Ratnom vazdunoplovstvu. Mi smo dosta o tome razgovarali. Naš je predlog da on obavezno ide u penziju. Neće Ratno vazduhoplovstvo da se raspadne ako on ode, a neko drugi dođe na njegovo mesto. Svako ko dođe na dužnost načelnika Generalštaba uvek će da ima muke i velike probleme zbog prevelike ambicioznosti Mike Stevanovića. Vi procenite sve to. Ja ću svaku vašu odluku da ispoštujem. Ali, ja lično nisam za to da on ostane, a za to nisu ni saradnici koji su oko mene. Mi smo od toga dosta razgovarali, jer smo pretpostavljali da bi moglo da dođe do jedne ovakve varijante. Mislim da je u interesu Vojske Jugoslavije da Mika Stevanović ide u penziju.
(…) Predložili ste da Bajić ide u penziju. Predlagali smo da bi Bajić mogao da bude komandant Ratnog vazdunoplovstva. On jeste iz Bosne i Hercegovine, ali to je jedan priznati pilot, dobar oficir; izvršavao je zadatke na prostoru Zagreba. General Stevanović ga je primio za načelnika Štaba. Kada je hteo da dovede svoje ljude, ovaj mu se malo suprotstavio nekim zahtevima i stavovima. Onda ga je najurio i sve je najgore govorio o njemu. Mislim da je ovo jedan vrstan pilot i čovek koga vole piloti.
ŽIVOTA PANIĆ: On je veoma dobar; odlično radi svoj posao; stalno se bavi školstvom; doktor je. To je jedan viđen oficir. Može još dve godine da radi.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: On ima 38 godina staža, rektor je. Mislim da bi rezervu generala Panića oko rektora trebalo da uvažimo. Što se tiče drugih predloga koje je izneo predsednik Lilić, s njima se slažem.
MOMIR BULATOVIĆ: (…) Nemam nikakvih posebnih primjedbi na ovaj predlog, osim dva pitanja, čini mi se da su usko vezana: Bajić Miloša Ljubomir, general-mаjor koji bi trebalo po ovom predlogu da ide u penziju - verovatno zato što Mika Stevanović treba da ostane. Očigledno je da između njih dvojice ima tih problema. Moj stav je da bi trebalo da idu u penziju i Simonović i Stevanović, dakle, svih osam iz prve grupe, a da tražimo načelnika Generalštaba među mlađim ljudima.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja nisam shvatio da je predlog da Bajić ide u penziju zbog toga što treba da ostane Mika Stevanović. Jer, niko ne treba da ide u penziju zbog nekog drugog. Ne znam, Lilić je imao verovatno neke kriterijume u vidu. Ne bi bilo dobro da neko ide u penziju zbog toga što neko treba da ostane i - obratno.
ŽIVOTA PANIĆ: Najbolje bi bilo - zato što želim dobro Vojsci Jugoslavije - da ova grupa ode u penziju; da postavite odmah mlađeg čoveka za načelnika Generalštaba da se polako uhodava. Već se svuda naveliko priča o nekim stvarima.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Veliko je pitanje koje Žika otvara - šta je pametno. Vojska je, ipak, jedna glomazna organizacija. Neki preterano nagli rezovi, bez ikakvog prelaza, mogu da budu vrlo teški. Ovo oko Mike, svima nam je poznato da su malo lično u sukobu Žika i Mika. Ali, mi nismo uzimali ni ono što je Mika govorio protiv Žike, niti to je govorio Žika protiv Mike. To su njihove lične, više bih rekao profesionalne zađevice. Oni kao ljudi nisu imali lične sukobe kao ljudi ni u čemu.
ŽIVOTA PANIĆ: Ja nisam imao! Ja sam korektan prema njemu.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Mika je - to je moj utisak, ne poznajem ga dobro kao vi iz Vojske - vrlo omiljen u Vazduhoplovstu.
ŽIVOTA PANIĆ: Nije tačno!
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ako ja imam pogrešan utisak, to je loše. Ali, koliko god sam razgovarao sa ljudima iz Vazduhoplovstva, on je visoko cenjen; pažljiv je; ima dobar odnos s ljudima; tamo se oseti red kada se ode; tamo je dosta dobra atmosfera. Bilo je nekih stvari koje smo mu i mi zamerali, a i on nama pojedinačno oko toga; oko ideja, koncepcija itd. Sve su to stvari u funkciji traženja najboljeg rešenja za Vojsku, ne u funkciji isterivanja nečijih interesa (…)
ŽIVOTA PANIĆ: Treba porazgovarati sa ljudima i videti.
ŽIVOTA PANIĆ: Sve je to izvukao Bajić!
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Obavio je neke poslove koje je trebalo obaviti, čovek treba da bude pošten i to da mu kaže.
ŽIVOTA PANIĆ: Znam, ali gospodine predsedniče, ispunjava uslove za penziju. Na primer, on ima najmanje zasluga za izvlačenje. Ako hoćemo pošteno da govorimo, to je sve Jurjević izvukao; on veze nema sa tim! Jurjević je bio komandant Ratnog vazduhoplovstva. Bajić i on su sve iz Slovenije i Hrvatske izvukli. Ja i on smo veliki prijatelji. Mi i dan-danas razgovaramo, mada on nikada neće da se javi; moram ja da ga zovem. To će on da radi sa svakim, on je uvek napadao pretpostavljene, od kako ga ja znam; prvo je napadao Tusa i stalno je pisao; ko zna koliko je sastanaka održano zbog toga. Kada je Tus otišao, napadao je Jurjevića. Mi smo veliki prijatelji, a on vrši stalno napade bez razloga na mene. Ono što traži od mene, to ni vi ne možete da mu date kao Vrhovni savet odbrane.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Dobro, to je vezano za pare.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nije on agitovao, koliko ja znam!
ŽIVOTA PANIĆ: Kako da nije?!
ZORAN LILIĆ: Načelnika Generalštaba ne postavljaju jedinice.
ŽIVOTA PANIĆ: Da, ali on traži podršku.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja sam Miku zvao da ga pitam oko intervjua, a on kaže da nije tačno.
ŽIVOTA PANIĆ: Kako nije tačno? Da li ste slušali snimak?
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nisam slušao snimak.
ŽIVOTA PANIĆ: Kada sam ga ja zvao i pitao zašto daje intervjue, a zna kako smo se dogovorili, on je rekao: "Sve si ti meni to namestio i oficir bezbednosti". Novinarka je napisala, donela, predala, postoje snimci. On je najveći zagovornik za "Operu"; sada odbacuje "Operu". Najveći je zagovornik za Vasiljevića; sada i to odbacuje. Sve što se uradi, on jednostavno odbaci. To ne može tako.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nije mi jasno - što je protiv njega tolika kampanja? Ako, zaista, nije dao te intervjue, a oni mu ih emituju, onda ne znam.
ŽIVOTA PANIĆ: Što ih ne tuži!
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Zašto ima da ih tuži? Bolje je da ih ne tuži. Što je tolika kampanja protiv Mike nije mi jasno? Nemoguće je da može jedan general u njegovom dobu i sa njegovom prošlošću da da intervju, pa da laže da ga nije dao itd.
ŽIVOTA PANIĆ: Ja ne razumem kako je to moguće - dođe novinar pa govori pred njegovim saradnicima; to se snima; to se piše. Rapajić nije hteo da da intervju "Dugi", nego ga je dao za "Svet", a Mika sada kaže: to nisam ja rekao, to su mi sve namestili. Njemu sve neko drugi namešta. Nemam ja ništa protiv; ja sam samo dužan da iznesem kakav je stav Kolegijuma načelnika Generalštaba. Ja sam to rekao.
ZORAN LILIĆ: To je ovo što je napisano?
ZORAN LILIĆ: Ja zadnja dva meseca ništa ne radim nego se bavim Vojskom; samo sam čitao pisma jednih i drugih protiv jednih ili drugih.
ŽIVOTA PANIĆ: Od mene niste dobili nijedno pismo.
ZORAN LILIĆ: Ima raznih pisama - ne bih hteo s tim da zamaram niti predsednika Bulatovića, niti predsednika Miloševića. Moje je mišljenje - sa mnom je bio ministar Bulatović i zajedno smo obišli sve armije - da Vojska vapi za jednim potezom koji mora Vojsku da usmeri u pravcu koji je u interesu ove zemlje. Ovo što se sada radi je sve protiv Vojske i svega što se kovitla u Vojsci. Ja sam rekao za generala Stevanovića da su to moje lične impresije na osnovu onoga što sam video na aerodromu gde vlada veći red i mnogo bolja disciplina; drugačiji je odnos starešina prema njemu nego u drugim armijama gde su generali dolazili kada dolazi i vrhovni komandant, i to u košuljama s kratkim rukavima, bez uprtača, bez čizama, u letnjim cipelama itd.
ŽIVOTA PANIĆ: To je bilo u Drugoj armiji.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ја sam, na primer, čuo da se ne trezni!
ŽIVOTA PANIĆ: To nije tačno; stvarno to nije tačno! Stalno je gore.
ZORAN LILIĆ: Rekli ste da je odličan pilot. Kad je zadnji put leteo?
ŽIVOTA PANIĆ: Mika ne leti; odnosno Mika leti, ali ga vozi Bane. Kada je sam upravljao avionom?
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Onda kada je vozio Panića, jer sigurno je da Milan Panić nije upravljao avionom. (Smeh).
ŽIVOTA PANIĆ: Ako ste vi odlučili da Mika ostane, neka ostane, to nema nikakve veze!
ZORAN LILIĆ: Ne mogu ja sam da odlučujem, svi odlučujemo! Nije dobro govoriti da će zbog Mike - Vojska da propadne!
ŽIVOTA PANIĆ: Neće da propadne. Daleko od toga da će Vojska zbog toga da propadne. Samo, nije u redu da ostane!
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Za mene ništa mnogo ne znače ova imena. Neke sam možda video i sreo, ali sigurno ne bih znao kakvo im je ime i prezime (…) Jedan od retkih koga lično znam je i Mika Stevanović. Kada sam čuo za te intervjue, zaista sam se pitao da li je to moguće, da li je to normalno. I zvao sam ga da ga pitam: "Čoveče, šta je to!" On se kune da su intervjui izmišljeni i montirani. On kaže: "Da li sam ja lud da takve stvori govorim i da takve stvari radim; i zašto bih to radio?" To bi bilo protiv njegovog sopstvenog ugleda. Kako čovek može protiv sebe toliko da radi?!
Sklon sam da verujem da su intervjui montirani. Ja sam, zaista bio zaprepašćen i pitao ga o čemu se radi i da li je to moguće. On kaže da to nije istina. Međutim, ako je to tako, onda se zaista postavlja pitanje šta je iza toga, odakle cela ta montaža, zbog čega je sve to! Kada "Duga" objavi onakav intervju, to je svakome jasno da je to protiv njega! Ja taj intervju slučajno imam u tašni. Samo lud čovek može tako da kaže protiv sebe. A on nije budala! Tu piše: "Ko je ućutkao srpskog generala". To što piše je dovoljno da ga "sahrani u zemlju". Lepo sam ga pitao: šta je ovo? - on kaže da nje tačno. Rekao je da je došla neka novinarka, za koju su rekli da treba da dođe, a on je rekao: nemam ništa da kažem, idite pišite druge stvari, ja nemam šta s vama da razgovaram. Čovek mora da je pošten prema svim ljudima, naročito kada donosi neke odluke. Kada to uradi "Duga", ja sam unapred sklon da pretpostavim da je to neki falsifikat. Tamo je teško naći iole zrno poštenja i principijelnosti; ali nije naš posao da to raspravljamo.
MOMIR BULATOVIĆ: Da li je nesporno da je taj čovek stekao sve uslove po sili zakona da ide u penziju?
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Jeste, to uopšte nije sporno. Ali, ja uopšte nisam za takav prilaz. Mi onda ne treba da donosimo nikakve odluke; samo da pustimo neki kompjuter da izračuna ko je stekao kakve uslove, pa ćemo imati tačan broj koliko treba da ide u penziju.
MOMIR BULATOVIĆ: Ja samo želim da usmerim našu raspravu. Moralo bi da se radi apsolutno o čoveku koji ne izaziva ni trunku sumnje. A mi smo svi opterećeni sumnjom oko njegovog angažmana: da li je to tačno ili nije tačno, taj intervju, drugi, peti, deseti, izjave koje je dao javnosti itd. Evo narednog intervjua gde on kaže: "Ako budem morao da ostanem, ja ću imati velikih problema. Jer, kad Vojska reši svoje unutrašnje stvari, sledeći korak je država. Vojska mora da dođe u sukob sa državom, jer država misli da Vojska treba da joj bude krpa kojom će da čisti cipele. Ne može tako! Ako dođem za načelnika Generalštaba, mi ćemo u Vojsci sve brzo dovesti u red i povratiti joj ugled u društvu. Ali, šta nam vredi kada nam je država kriminalna. Država treba da se transformiše po istim principima kao i Vojska." Ovo je intervju - novosadskom listu.
ZORAN LILIĆ: To je skoro isti intervju kao i u "Svetu", samo je drugi naslov.
ŽIVOTA PANIĆ: Ne, to je drugi intervju. Ovo nije htela "Duga" da objavi.
ZORAN LILIĆ: Ja nemam nameru da branim Miku Stevanovića. Sve je to rađeno od istog novinara. Jedan je u "Dugi", jedan je u novosadskom "Dnevniku" i treći je u "Svetu". To je potpuno isti novinar i tekst. To je napisano iz pera jednog novinara.
ŽIVOTA PANIĆ: Kada sam Miku pozvao, rekao mi je: "Sve si mi ti to namestio; Vasiljević i Dimitrijević." Vidite koliko to daleko ide. To je nisko! Dimitrijević je častan čovek, izvršava svoje zadatke kako treba. Ja tu novinarku i ne poznajem. Sećate li se vi koliko ste na mene vršili pritisak da prekinemo aferu Vasiljević, a on je stalno institirao na tome: "Ne, ne i ne..." i opet bi ga tužio. Videćete koliko će tužbi sutra da pokrene; tu ću biti tužen i ja. To je takav čovek. Međutim, vi donosite odluke, ja nisam član Vrhovnog saveta odbrane; moje je samo da to tehnički realizujem.
MOMIR BULATOVIĆ: Podsjetio bih vas da je Vrhovni savjet odbrane prije dvije ili tri sednice - istina, ja sam tek kasnije konsultovan telefonom - donio odluku o postavljenju pukovnika Dimitrijevića. Pukovnik Dimitrijević nam je dao podatke kojih se svi sjećamo. Mi smo donijeli odluku da ga postavimo na to mjesto. Ako zadržimo generala Stevanovića, onda odmah da maknemo pukovnika Dimitrijevića; jedan s drugim ne mogu nikako.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Bio je nesporazum oko postavljenja Dimitrijevića. Ne dovodim u pitanje dobre namere, niti dovodim u pitanje rad Dimitrijevića. Ja o tome ništa ne znam. Ja dobijam ozbiljne informacije. Ne znam, u čemu je problem; koje informacije je dao pukovnik Dimitrijević?
MOMIR BULATOVIĆ: Pa, razmatrali smo ih na Savetu odbrane.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Informacije o Miki Stevanoviću?
MOMIR BULATOVIĆ: O uticaju Srpske radikalne stranke.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nema Mika veze sa Srpskom radikalnom strankom. Srpska radikalna stranka sigurno se trudi da vrbuje pojedine starešine Vojske Jugoslavije; ali, Mika Stevanović u njih ne spada. To je sigurno! Ako su oni toliko sposobni i genijalni da to mogu da sakriju, onda alal im vera. Do sada ništa nisu mogli da sakriju. Ja nisam video neku informaciju koja ukazuje na to da Mika sarađuje sa Srpskom radikalnom strankom.
MOMIR BULATOVIĆ: Pa, slušali smo je ovde - to nam je čitao general Panić.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Informaciju da Stevanović sarađuje sa Srpskom radikalnom strankom? Izvinjavam se, ja za takvu informaciju ne znam.
ŽIVOTA PANIĆ: Ima nekih informacija o 12. korpusu, Novi Sad.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Tu nije bio spomenut Mika.
ŽIVOTA PANIĆ: Bilo je nekih stvari, ali ja sada tačno ne mogu da se setim te informacije; postoje te inforamcije kod vas.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Čini mi se da bih to zapamtio. Sećam se da je bilo govora o 12. korpusu, ali se ne sećam da je tu bio i Mika?
ŽIVOTA PANIĆ: On ima nekog svog čoveka koji to tera - neki prof. Pavićević; on juri na sve strane, piše svašta. On je penzionisani pukovnik i ne izlazi iz Mikine kancelarije.
ZORAN LILIĆ: On je mene sreo na Zlatiboru, pa je i meni to rekao. Inače, spomenuo je Momira, Mila itd. Ako gledamo šta ko kaže, onda ćemo daleko dogurati. On ima 84 godine i sada je strašno uticajan na svakog!
MOMIR BULATOVIĆ: Da li je tačna informacija da sada Šešelj u Vojvodini prati Biorčevića?
ZORAN LILIĆ: Tačno je! To smo videli i na televiziji. Ja sam zato i rekao da moramo razgovarati na osnovu argumenata.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Mika nije povezan sa Srpskom radikalnom strankom; to je sigurno! Ja predlažem da nas trojica pozovemo Miku i da nam svoj trojici da odgovore na pitanja koja ko ima.
MOMIR BULATOVIĆ: Ja predlažem da ga ne pozivamo, uopšte. Nema smisla takvim metodom da radimo. Ne može država da počiva na nečijoj reči. Moj stav je da on treba da ide u penziju! Mislim da bi bila prava katastrofa da on bude načelnik Generalštaba. Ja koliko budem mogao, a nisu mi prevelike snage, protiv toga ću se suprostaviti, po cijenu da više ne učestvujem u Vrhovnom savjetu odbrane! Nakon svega što nam se dešavalo ovdje, ni jednog jedinog razloga nemamo da ga ostavimo. Jer, ako ga ostavimo u Vojsci, on mora biti načelnik Generalštaba, apsolutno! A ja mislim da treba dovesti mlađeg čoveka i ići na radikalniju kadrovsku obnovu. Napravićemo rusvaj ako ostane ovde. On će u svom osvetničkom zanosu da mijenja i postavlja druge ljude. Na stranu Neđo Bošković koga je on izmislio i doveo i na stranu sve što je bilo u zadnjoj predizbornoj kampanji. Ja bih bio lud kada bih dao svoj glas za čovjeka koji je mene rušio!
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da li je on nešto izjavljivao protiv tebe?
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Predlažem da pređemo preko ovoga i da vidimo da li imamo još neku tako žestoku tačku neslaganja, pa da onda lociramo stvari.
MOMIR BULATOVIĆ: Diskusija je to locirala - ovo je centralna tačka.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Što se Mike tiče, Momo, ja nisam ništa u različitoj poziciji. Jer, kada bih verovao u to, onda je jasno. Ne mogu da verujem da može to da radi. To što je Momo radio protiv tebe, ti možda znaš; ja ne znam da je radio protiv tebe. Onog Boškovića nije doveo Mika, nego Branko Kostić; to znaš! Što se Mike tiče, Bošković kod njega nije ni radio, jer je bio u penziji.
ŽIVOTA PANIĆ: Mika se zalagao za njega; bio je kod njega.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Mika ima veliki ugled u Ratnom vazduhoplovstvu. To je moj utisak. Mislim da o stvarima o kojima se dogovaramo treba da postignemo saglasnost; ne treba da se konfrontiramo, niti preglasavamo. To nikad ne bih mogao da prihvatim; u organu koji čini tri čoveka preglasavanje je smešna stvar. To je onda jedno nasilje. Ali, Momo, ni druga stvar nije u redu koju si malopre rekao: "Ja ću onda da istupim i neću da sarađujem u ovom organu. Treba kao ljudi da pređemo preko ovoga; ne treba niko nikoga da ucenjuje. Nije dobra ni jedna ni druga krajnjost (…) Ako su ovo takve crne nameštaljke, onda moramo neke druge stvari da raščistimo. Ako je to istina, nemoj uopšte da sumnjaš da tu možemo da se razlikujemo. Ali, pravo da vam kažem meni ovo mnogo "smrdi"; da čovek daje tolike intervjue, a da je svestan da mu to škodi; on bi bio za posmatranje kada bi to radio.
PAVLE BULATOVIĆ: Kažu da ima traka; ja je nijesam slušao.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ni ja nisam slušao nikakvu traku. Ali, ako traka postoji, treba da je čujemo.
ŽIVOTA PANIĆ: I ja nisam slušao traku, ali znam da postoji!
ZORAN LILIĆ: Niko nije slušao, a pozivamo se na traku i intervju.
ŽIVOTA PANIĆ: Ako hoćete traku, narediću da se donese?
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Donesite traku!
ŽIVOTA PANIĆ: Predsedniče (obraća se Miloševiću), cenim vas iznad svega; to kažem bez ikakvog okolišenja. Ali, mislim da ne bi bilo dobro da Mika ostane. To Vam kažem, pre svega, kao načelnik Generalštaba; drugo, kažem vam kao drug, prijatelj, kako god hoćete! Zašto da pravimo probleme bez razloga? Ako ga prihvati Ratno vazduhoplovstvo, ostali sigurno neće da ga prihvate. To vam kažem najiskrenije. Inače, ispunjava sve uslove za penziju.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Dragi Žiko, ja veoma cenim tvoje mišljenje oko svega toga, ali nekako ne mogu da se otmem utisku da je tu napravljeno mnogo nameštaljki!
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ne bih ja žrtvovao nijednu vrednost u Armiji ni zbog koga, ni zbog nekog od nas. Nama je Vojska izuzetno važna institucija. Međutim, i ona treba da dođe u normalnu organizaciju. Kada pogledamo celu Vojsku, ona ima 64 hiljade koji primaju platu. To je, otprilike, kao Železnica u Srbiji. Valjda nije to neko nesavladivo preduzeće, tim pre što postoji čista hijerarhija, činovi, vertikala itd. Valjda to može dobro da funkcioniše i dobro da radi.
ŽIVOTA PANIĆ: Vojska jede konzerve iz rezervi. Kako može da funkcioniše, kada nema pare, ne može ništa da kupi, nemamo standard, stanove, nemamo ništa? Ovo su nadčovečanski napori Vojske, naročito na Kosovu; oni žive u logorskim uslovima.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Valjda bi sama Vojska mogla da privređuje toliko koliko privređuje i ova naša železnica, a ne privređuje ništa. Ekonomski ništa nije teže rešiti vojsku nego železnicu, a treba nam (…) Nema smisla da ovoliko gubimo vremena. Mi bismo mogli da donesemo odluku; da se danas objavi da smo raspravljali kadrovska pitanja u Vojsci Jugoslavije i doneli odluku o prestanku aktivne vojne službe 38 generala i admirala i da će u nastavku svoga rada Vrhovni savet razmatrati dalja rešenja i pitanja organizacije i kadrovskog unapređenja itd.
MOMIR BULATOVIĆ: Ali, još nismo doneli definitivnu odluku - da li je 38, 39 ili 40 generala. Nema smisla da obaveštavamo javnost da smo za sada penzionisali 38, pa ćemo sutra još jednog ili dva da penzionišemo.
PAVLE BULATOVIĆ: Mišljenja sam da bi Vrhovni savjet morao da izađe sa preciznim saopštenjem kada je u pitanju penzionisanje, da se ne otvara nikakva mogućnost za sutra.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Zar ovo nije precizno saopštenje?
MOMIR BULATOVIĆ: Nije! Zavisi od naše odluke - može biti 39, može biti 40.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Više uvek može; neće biti manje od 38.
MOMIR BULATOVIĆ: Ako sada objavimo da je penzionisano 38, onda smo objavili da ostavljamo ovu dvojicu.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da, ali nismo još objavili imena; sutra može da bude i 40 i 39, samo neće biti 37.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja predlažem da mi, prvo, raščistimo ko ostaje u Vojsci.
MOMIR BULATOVIĆ: Pod pretpostavkom da ostaje, da je ovo sve izmišljeno, da li ti misliš da on treba da bude načelnik Generalštaba?
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ne znam šta je i kako je, ali mi bismo morali da raščistimo to do kraja, da vidimo šta stoji iza čega. Nije dobro, opet će da budu neke senke, kao što je bilo posle Vasiljevića; ne znam kome se više ne sudi iz Vojske. Ako me pitaš za načelnika Generalštaba, ako ovo ovako ide, logično je - još se ne vrše postavljenja; znači, svakoga zastupa onaj ko je ostao na tom mestu. Prema tome, dužnost načelnika Generalštaba vrši Simonović, dok se ne donese odluka - ili Simonović da bude postavljen za načelnika ili da bude postavljena neka treća ličnost za načelnika Generalštaba. Tako je u vojsci na svim nivoima - onaj ko odlazi ima zamenu.
No comments:
Post a Comment