Strogo čuvana tajna: Ratne sednice Vrhovnog saveta odbrane (4)
Gde srpski pešadinci krenu, tu trava ne raste
Godinama su, očigledno s razlogom, vlasti Srbije odbijale da Haškom Tribunalu dostave transkripte sa sednica Vrhovnog saveta odbrane na kojima se, otvoreno, govorilo o vođenju rata na teritorijama Hrvatske i Bosne; konačno, tokom suđenja Momčilu Perišiću, ovi transkripti otvoreni su pred sudom u Hagu. Zahvaljujući agenciji „Sense“ u prilici smo da čitaocima e-novina predstavimo sve transkripte koji osim dokumentarne vrednosti imaju još veći značaj – jer otkrivaju sve manipulacije i političke ambicije Miloševićevog režima iz jednog od najstrašnijih poglavlja novije istorije
RADE POLIĆ: Gospodine predsedniče, ono što je najznačajnije razrađeno gospodin general je izložio. Ja bih samo rekao par rečenica. Mi imamo razrađene sve procene mogućeg ugrožavanja bezbednosti naše zemlje po različitim situacijama i slučajevima. Za takve procene na našoj teritoriji su razrađeni svi planovi za sve varijante. Međutim nemamo razrađene planove za upotrebu naših oružanih snaga SRJ na prostoru Bosne i Hercegovine i Krajine, ukoliko bi se tu angažovali. Mogli bismo razraditi posebnu varijantu angažovanja dela snaga na tom prostoru, ukoliko se donese politička odluka i naredi Vojsci da može da interveniše tamo.
RISTO MATOVIĆ: Gospodine predsedniče, možda bi trebalo razmišljati i o sadašnjoj pomoći narodima u Republici Srpskoj i Republici Srpska Krajina. Kao kadrovik, imam velikih problema u pogledu odziva ljudi u Republiku Srpsku - odziv starešina, koje su im tamo neophodne. Tamo do zločina i nedela koji se prave u Bosni i Hercegovini od strane (...) iz slabo organizovane vojske i zbog nedostatka starešina, pa se pojedinci proglašavaju za vojvode, četničke komandante (...) ponašanjem prave to što prave. Zato, mislim da dobrovoljnost (...) u pogledu upućivanja starešina na te prostore, treba (...)
DOBRICA ĆOSIĆ: Imate li podatke o broju dobrovoljaca?
RISTO MATOVIĆ: Ja govorim o odzivu starešina u Vojsci Jugoslavije sa tih prostora.
DOBRICA ĆOSIĆ: Hercegovina se žali na slabu popunjenost; zabrinjavajuće je slab odziv Hercegovaca.
RISTO MATOVIĆ: Oko 1800 starešina se nalazi na tom prostoru: iz bivše JNA. Jedan deo tih starešina su, u stvari, sadašnji dobrovoljci – njih nekoliko stotina - a ostali su se zatekli, odnosno izjasnili su se o razdvajanju JNA na Vojsku Jugoslavije i na Vojsku Republike Srpske, najveći broj je upravo u reonu Banja Luke. Dok su oni tamo sa starešinama popunjeni preko 80%, dotle u istočnobosanskom korpusu imamo brigada u kojima su rezervne starešine komandiri i komandanti, recimo, rezervni vodnici.
RISTO MATOVIĆ: Dvojicu, osim Mladića. U RSK imamo trojicu.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Mi moramo da razmatramo celinu stvari. Ne može se celina stvari razmatrati, ako se u analizu ne uzme i pitanje "pete kolone" u našoj zemlji na čelu sa (...) i stranom grupom koja je, očigledno, na strani koalicije i snaga koje tu "petu kolonu" direktno podržavaju. Prema tome, da mi govorimo o tome šta će se dogoditi, a da ne govorimo šta nam je pod “krovom", bilo bi krajnje neodgovorno i naivno. To je pitanje koje ozbiljno mora da se uzme u analizu. Drugo, svako pitanje koje se tiče bezbednosti naše obaveze i odgovornosti da pomognemo Republici Srpska Krajina i Republici Srpskoj, moralo bi da prethodno ima vrlo temeljnu konsultaciju sa rukovodstvom i jedne i druge republike da mi s ove strane ne procenjujemo sve njihove procene bez njih i da vidimo u kom pogledu i kako najbolje oni mogu od nas da očekuju odgovarajuću pomoć. Prema tome, ta dva aspekta bi morali da uzmemo u obzir za celinu pitanja. Mi ne možemo ta pitanja da raspravljamo samo od elemenata kojima u ovom trenutku raspolažemo.
DOBRICA ĆOSIĆ: Potpuno ste u pravu. Ali ja sam smatrao da danas treba da raspravljamo odbrani države koju predstavijamo, zauzimanju generalnih stavova političkog i vojnog vođstva SRJ. Mislio sam da vam posebno predložim hitne razgovore sa političkim vođstvima i RSK i Republike Srpske. Vaša primedba (obraća se Miloševiću) je umesna - da moramo da razmatramo i unutrašnje neprijateljske snage. Pored lokacije i ove identifikacije koju ste Vi dali (obraća se Miloševiću), molim vas, da tome pridružimo razmatranje stanja političkih stranaka koje su potencijalno "petokolonaške".
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: I na njih mislim, one su uvezane sa ovim.
DOBRICA ĆOSIĆ: Nisu sve uvezene. Treba da dokažemo obaveštajno koliko je s kim uvezan. Ali, mi moramo vrlo dobro znati naše unutrašnje političke kolaboracionističke i "petokolonaške" snage koje nisu male i skromne. To treba da vidimo.
ŽIVOTA PANIĆ: Slažem se; mi možemo samo jedan (...)
DOBRICA ĆOSIĆ: To, doista, moramo da izučimo; ako nismo danas spremni za taj razgovor, a nemamo te materijale, da damo našoj obaveštajnoj službi za to; ne znam koji je drugi put, osim naših javnih procena koje nisu dovoljne za temeljitu analizu; da bude argument u odluci ovakvog vojnog i odbrambenog karaktera. Dakle, da damo nalog obaveštajnim službama da to prouče i da to što hitnije dostave.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Kada je reč o kontaktima sa jednom i drugom srpskom republikom, da ne razgovaramo o "C" dok im ne pomognemo oko "A" i "B".
DOBRICA ĆOSIĆ: Dobro.
DOBRICA ĆOSIĆ: Dobro. Predlažem da nas trojica pozovemo vođstva ovih republika, čim se Karadžić vrati iz Ženeve; da temeljito s njima porazgovaramo, da vidimo njihove potrebe, vidimo njihove procene, da čujemo sve te zahteve.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nas trojica, i Žika; on je neophodan.
DOBRICA ĆOSIĆ: Gospoda generali znaju - koliko sam ja obavešten, a i vi ste obavešteni - da činimo, doista, sve što možemo.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Vidite , ja nisam siguran da sve činimo. Na primer, održavanje velike tehnike u Krajini je, na neki način, njima stavljeno na teret, a oni za to nemaju dovoljno sposobnosti. Nešto im pomažete.
ŽIVOTA PANIĆ: Šaljemo sve.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Drugo, oni tamo nemaju čak ni odgovarajuću količinu goriva.
ŽIVOTA PANIĆ: Oni imaju 20 hiljada litara - to je moj poslednji podatak.
DOBRICA ĆOSIĆ: I ja imam taj podatak.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Šta je to 20 hiljada litara?
ŽIVOTA PANIĆ: Oni mogu da imaju nafte kolikogod hoće, jer Bosna i Hercegovina nije zatvorena za nabavku nafte. Oni mogu Dunavom iz Mađarske da uvezu ogromne količine nafte. A u pitanju su pare. Gospodine predsedniče, mi ne smemo više na rezerve, koje su 40% u pojedinim artiklima, da dajemo, ostaćemo bez municije. Molim da se daju pare da uvezemo i za njih municiju. Rekao sam Vam da smo dužni (...) dinara "Krušiku" u Valjevu.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da ne idemo po tim detaljima. Vi biste morali da napravite budžet, potreba materijalnog osposobljavanja vojske koji mora da pokrije sve. Mi govorimo o odbrani, a ne obezbedimo tehnička sredstva, municiju, materijalna sredstva itd.
ŽIVOTA PANIĆ: Mi već radimo na tome; neke mere smo već preduzeli; neke pare će da dođu i da to ublažimo.
DOBRICA ĆOSIĆ: Momire, šta Vi mislite?
MOMIR BULATOVIĆ: Naravno da ne možemo predviđati kako će se odvijati međunarodna situacija, ali jedna stvar je sasvim izvesna. Taj negativan trend u odnosu na nas i u odnosu na Republiku Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku sasvim je izvesan. Do juče smo se se pitali i dvoumili hoće li ići ili neće; ali sada su te informacije o vojnim udarima, u početku ograničenim, sve bliže Savjetu bezbjednosti. Uvažavam ono što je rekao naš Predsjednik, a to je jačanje islamskog faktora, koji "žari i pali" po svijetu i kupuje sve moguće političare. No da ne pričamo o onome što svi znamo. Ne mogu da se otmem utisku, na osnovu stanja i informacija koje imam, da možda malo precenjujemo našu borbenu gotovost. Mislim da smo u nekim oblastima lošiji nego što to na papiru izgleda.
Ako sam dobro shvatio ove stručne sugestije, mi bismo u trenutku te najnepovoljnije varijante, znači, jedne opšte agresije Hrvatske na Republiku Srpsku Krajinu i eventualno pojačavanje međunarodne intervencije na Republiku Srpsku, morali da djelujemo na ovaj način koji je ovdje znači, diplomatski, pomoć, slanje dobrovoljaca (...) Međutim, znači da ćemo sa tog područja imati ogroman talas izbjeglica koje će prijeći na ovo naše područje, što će automatski usložiti već ionako složenu situaciju na koju smo sami sebi skrenuli pažnju; veliki je broj ljudi izbjeglica sa tog područja i veliki broj ljudi treba puškom da natjeramo odavde da uzmu tamo pušku u ruke. Tu sreće nema, to svi znamo. S druge strane, ukazujem i na sljedeću međuzavisnost: svaki dokazani slučaj nasilnog otkazivanja gostoprimstva izbjeglicama će nam ukinuti pomoć međunarođnih humanitarnih organizacija i suočićemo se sa činjenicom da na prostoru SRJ 700 hiljada izbjeglica sada, a u toj varijanti i mnogo više, nećemo moći da izdržavamo zahvaljujući pomoći humanitarnih organizacija. Po njihovim pravilima - dokažite jedan slučaj da je neko nasilno deportovan i vraćen tamo, nemate više pravo na pomoć.
U odnosu na sve istorijske i državne dileme koje nas okružuju, krajnje pojednostavijeno, ključ za rješenje je u rukama bosanskih Srba. Mislim da moramo veoma intenzivno, otvoreno, drugarski, bratski - kakogod hoćete - da razgovaramo s tim ljudima. Ja sam prije neki dan kada sam razgovarao sa našim predsjednikom, zaista, izrazio svoje, neshvatanje - ne znam kakav je dalje smisao vojnih operacija u Bosni i Hercegovini.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ne znaju ni oni. Meni Radovan kaže da ne zna što su uzeli Jajce, i to muslimanski grad koji nikako neće moći da zadrže. Zašto i jedan čovek da pogine za Jajce?
DOBRICA ĆOSIĆ: Zašto ratuju za Maglaj, Goražde itd.?
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Zato su sada i formirali Vrhovnu komandu i to stavili pod kontrolu. Oni čine dva zla: prvo, uzeli su nešto što će sigurno morati da napuste, jer im nikako ne pripada i oni znaju da im ne pripada; druga, stiskaju Muslimane, sabijaju ih na manji prostor - znači, veća je reakcija pred njima. Po toj osnovi mogu očekivat i nove gubitke.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nemaju. To čak nije ni Karadžićeva politika.
ŽIVOTA PANIĆ: Nije njegova politika kada je ovde.
DOBRICA ĆOSIĆ: Tačno! Koliko smo ga puta savetovali za Sarajevo. No, ostavićemo to pitanje za kasnije. Momire, nastavite!
MOMIR BULATOVIĆ: Mislim da je stvar suviše ozbiljna i da suviše dugo traje. Kada o tim stvarima ovdje generalno raspravljamo svi se slažemo; ali, danas smo došli u situaciju da zbog tih svima nama nerazumljivih operacija, prvo, Srbi u Bosni imaju velike žrtve; drugo, ne mogu da zaštite etnički nesporne teritorije; treće, dopunski destabilizuju unutrašnju političku situaciju u SRJ, jer se proglašavamo za izdajnike; četvrto, stavljaju nas u poziciju da se jednostavno sada spremamo za rat. Ako uspijemo da odlučno i zajedničkih našim naporima stanemo na kraj takvoj nerazumnoj politici (...) imati stabilniju situaciju i u Republici Srpskoj Krajini jer mislim da će ključ za to rješenje biti kod bosanskih Srba.
Nešto bih rekao oko Kosova. Kada budemo uskoro imali prilike opširnije o tome da raspravijamo, molio bih da se u pripremi toga uzme jedna moja sugestija. Mislim da se secesionizam na Kosovu i eventualni secesionizam u Sandžaku mora posmatrati i sa jednog političkog, ne samo sa vojnog stanovišta. Jer, ukoliko idemo sa onom logikom da ćemo aktivirati naše vojničke potencijale i pregaziti te secesioniste, moramo računati sa činjenicom da je takav utisak stvoren u međunarodnoj javnosti, a posebno da Amerika vrši snažan pritisak preko Kosova, suoćićemo se opet sa "vukovarskim sindromom", ne u smislu da će vojne operacije mnogo trajati, ali da ćete imati stalno prisutne novinare, posmatrače, laži koje će se plesti sa tog područja. Prema tome, možda bi trebalo u naše strateške planove unijeti varijantu apsolutne odlučnosti da se taj prostor štiti i zaštiti. Ali, da se vojne operacije prilagode promijenjenim uslovima ratovanja. Trebalo bi malo izanalizirati objektivnu drugačije ponašanje ruske vojske u sličnim situacijama u odnosu na naše dosadašnje postupanje i na našu vojsku koja je bila u ratovima u Sloveniji, Hrvatskoj, prvo – zatečena, a onda isprovocirana na masovna razaranja i uništenja koja su stvorila kontraefekte. Trebalo bi razraditi neki plan; da pokušamo da uz prvo borbeno vozilo bude i televizijska kamera; da se kranje oprezno i postupno - ne ulazim u pitanje odlučnosti i spremnosti da se taj prostor i teritorija zaštiti, ali da izbjegnemo da nam se na ovom primjeru može potpaliti unutrašnji fitilj koji je sada trenutno najosetijiviji i na Kosovu i u Sandžaku. Znači, možda bi bilo dobro - srećom još nemamo relativno snažnih i brzih povoda - da osmislimo kakva bi to bila naša intervencija, jer tamo imamo (...) i političke snage na Kosovu; da vidimo kako se može sprovestiti intervencija uz što manje žrtava i što manje (...), uz što veću pozitivnu publikaciju o tome da se radi o klasičnom slučaju secesionizma. Ako mislimo da napalmom možemo uništiti neko određeno područje, teritoriju, izazvati ogromne žrtve, onda možemo očekivati da će neko nama napalm poslati.
ŽIVOTA PANIĆ: Ove podatke koje imate o Drugoj armiji i Ratnoj mornarici, mi nemamo; procene su iste. Međutim, mi takve informacije nemamo.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Kako - "iste procene, a različite informacije"?
ŽIVOTA PANIĆ: Ja sam išao dole nekoliko puta; sada više takvih informacija nemamo. Komandant armije je ogromna ličnost. Ako bi načelnik Generalštaba, Generalštab i Ministarstvo odbrane radili za račun komandanta armije, onda ne bi trebalo postavljati komandanta Armije. Recimo, oko Kosova, odlaskom Simonovića za komandanta Armije, dole nemamo nikakvih problema. Čime se bavi ovaj komandant Armije moram da vidim - da armija nije sposobna da izvrši zadatak. Na referisanju nemamo takve podatke. To se isto odnosi i na Ratnu mornaricu. Ratna mornarica ukupno broji 5300 ljudi. Komandant mi je rekao da neće moći da popuni sa tog prostora kompletno; onda mora iz cele Jugoslavije da popunjava. Ratna mornatica mora da se oslobodi jednog balasta; tamo imamo brodova i brodova. Mi smo njima dozvolili da oni mogu te brodove da konzerviraju, ostavljaju, prodaju itd. Obala je mala - 109 km, pitanje je koliko ćemo imati jakih brodova da se suprotstavimo na moru; ali glavna odbrana mornarice, naše obale i zaobalja zahteva dosta sredstava, imamo raketnih sistema, imamo dobru avijaciju u Podgorici itd.
MOMIR BULATOVIĆ: Ja ne mogu da ulazim u to ko je u pravu, a ko nije; naravno, ja vjerujem Vama. Ali, u okviru ovog prestrojavanja, po zaključku i ovlašćenju predsednika Ćosića, razgovarao sam s ljudima u Ratnoj mornarici. Da budemo kranje otvoreni i iskreni: formirana je jedna struktura borbenih jedinica koja je prilagođena postojećem komandnom sastavu. Sada imate broj brigada, broj jedinica, štabovi su popunjeni; sada se kaže - popunjava se sa ove teritorije, gde nema ni jednog jedinog obveznika koji to može da popunjava, jer se popunjavaju jedinice Druge armije. Kako se to radi - stručno ili nestručno - ne mogu da ocenim; samo Vam kažem da imam te informacije - da imamo jedinice koje su na papiru, a za koje ne znamo kako ćemo izvršiti mobilizacijsku popunu; recimo, naslanjate se na Bar, a u Baru imate Muslimana i Albanaca koji su i prošli put bacili oružje i neće više da ga uzimaju, a ne treba im ga ni dati u ruke pri sadašnjem stanju stvari. To su podaci koji se ne mogu kriti; stvaraju nedoumice i političke insinuacije: ne popunjava se Druga armija zbog toga što će se Crna Gora otcijepiti itd.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Mislim da mi treba da napravimo spisak stvari i red poteza koji moraju da se vuku odmah nakon ovog Vojnog saveta. Prva stvar je finansijski budžet potreban za ovo što postoji i forsirano materijalno obezbeđenje po svim elementima. Druga stvar - pretresanje sastava armije. Vi biste morali u najskorije vreme da imate svojih 100 hiljada sa ratnim rasporedom uručenim i potpisanim.
ŽIVOTA PANIĆ: To je uradjeno 95%.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Treće - sredstva. Ne možemo praviti "ražanj, a zec u šumi''. Ove dve stvari su u funkciji onih mirnodopskih uslova koji se stvaraju da bi zemlja, uopšte, mogla da se brani. To je nešto što mora da se radi hitno, da se radi brzo, da se radi efikasno.
ŽIVOTA PANIĆ: Što se tiče ovih 600 hiljada, što je 95 % popunjeno, to je sa pozivima, i ljudi koji se sada nalaze na ratnom rasporedu i žive u Jugoslaviji. Nisu uzeti u obzir ovi koji su pobegli, nisu uzeti u obzir Šiptari, nisu uzeti u obzir Muslimani oko Bara i Ulcinja i nije uzet u obzir jedan deo Mađara koji su ekstremni i koji pomažu Agoštona; to je prostor Kanjiža - Senta - Ada - Mol.
RADE POLIĆ: Naše procene u Generalštabu su da u ovoj situaciji, ukoliko bi vršili potpunu mobilizaciju, čekamo prosečno oko 70% odziva; a ako bi vršili delimičnu mobilizaciju oko 30 do 50 % odziva, s tim što bi u nekim krajevima bilo znatno više, a na prostoru Beograda i nekim drugim sredinama bio bi manji odziv. Ргe mesec i po dana vršili smo kompleksniju analizu borbene gotovosti i konstatovali da ratna popuna u Ratnoj mornarici od 48 % ne zadovoljava i ocenili je slabom; pored ostalog, i zato što zona popune nije prosečna za Ratnu mornaricu. Stavili smo im u zadatak da prošire zonu. Pre petnaestak dana na analizi borbene gotovosti referisao je komandant Ratne mornarice da je preko 70 % sada ratna popuna Ratne mornarice. Stoji činjenica da je mirnodopska popuna Ratne mornarice i II armije nešto slabija u odnosu na armije gde imamo Kosovo na kriznom području, gde smo morali 100% popuniti taj prostor i gde moramo u Vojvodini držati gotove bataljone i čete spremne da u svakom momentu krenu ako bi bilo ugroženo srpsko stanovništvo i pojava genocida. Sada je u Ratnoj mornarici popuna sa starešinama 85 %, s tim što je bila 69 %. Mirnodopska popuna sa vojnicima je 48%. Najslabija je popuna u II armiji sa mirnodopskom popunom.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Koliko imate na Kosovu snaga brojčano?
ŽIVOTA PANIĆ: 4700 ljudi; to je popuna 100 %.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Mi milicije dole imamo oko 3000, ali brzo možemo da povećamo na 10 hiljada.
ŽIVOTA PANIĆ: Oklopna brigada je veoma snažna. U tenku ima tri čoveka; znači, brojno stanje je malo, a mogućnosti oklopne brigade su ogromne. Tako je slučaj i sa mehanizovanim brigadama - ima 10 pešadinaca, ali gde oni krenu "trava ne raste". Ovo je mirnodopska popuna; inače, korpus ide i do 30 hiljadi, ljudi u ratu.
DOBRICA ĆOSIĆ: Obaveza mi je da i ja kažem nekoliko reči, ne po funkciji predsedavajućeg, nego po osećanju odgovornosti. Najpre, smatram da izveštaj koji general Panić, po svom sastavu, po elementima, potrebama, uslovima i mogućnostima za težinu odgovornosti koju imamo mi kao Vrhovni savet odbrane nije potpun. General Panić nije imao vremena da se pripremi za ovaj sastanak. Da bismo donosili ovako teške i sudbonosne odluke, moramo da imamo jedan temeljitiji izveštaj koji mora da nam se dostavi; koji mora da se prouči i o kojem moramo da se izjašnjavamo odgovornije no što ja mogu na jedno "uvo" da činim. I ja imam osećanje da u ovom izveštaju ima forma logističkog pristupa, tekućeg institucionalnog odnosa i patriotskog optimizma koji ja visoko cenim, ali koji nam nije povoljan za ovakva pitanja i odgovore koje smo postavili sebi.
Zato, sa predlozima koje je dao gospodin Milošević, sa primedbama koje je izgovorio gospodin Bulatović, a sa nekim nijansama koje sam čuo u procenama o nekim stavovima od generala Radinovića, predložio bih i zamolio Generalštab da nam pripremi temeljan, svestran izveštaj u kome, pored potpunijih procena naših potencijala, mora da đođe i procena unutrašnjih neprijatelja, procena moralno-političkog stanja zemlje za koju ne snosite punu odgovornost, ali koju možete da cenite kao Genealštab; a nas trojica smo pozvani da učestvujemo u toj proceni. Uzmite u obzir, ako hoćete, i to da sam ja već zvanično sklon pesimizmu; mislim da je to evidentno i da je to moj "organski nedostatak"; ja uvažavam da to podrazumevate. Mislim da je moralno-političko stanje našeg ljudstva za mobilizaciju nezadovoljavajuće; biću vrlo eufemističan.
Za tako velike ciljeve koje sebi postavljamo, naše procene moraju da budu ubedljivije i realnije. Nas trojica se moramo za taj sastanak obavezati da učestvujemo još odgovornije nego vi u proceni moralno-političkog odbrambenog potencijala našeg društva. Stoga, nalažem, predlažem Generalštabu u punom sastavu da dostavi ovom Savetu temeljit izveštaj (…) koji može da ima istorijsku vrednost, istorijsku. Ova zemlja, ljudi koji odgovaraju za nju, i mi moramo da ostvarimo dokumenat o našoj ozbiljnosti, o našoj odgovornosti za odbranu zemlje. I ja sam se bavio istorijom i znam vrlo dobro koliko to može da bude kobno u moralnom, istorijskom i nacionalnom smislu - loša procena, politička nezrelost i naša nespremnost da dobro vidimo stvari, da dobro vidimo svoje stanje. Odgovoran sam pred vama što vas nisam na vreme obavestio za ovaj sastanak i što sam uzeo inicijativu da počnemo razgovor bez dovoljno priprema; ali započeli smo taj razgovor; razume se, posao nam je da ga nastavimo; nije nikakva nesreća što danas ne možemo da imamo nekakve radikalnije i svestranije zaključke. Mi smo samo otvorili pitanje. Ono što ne može biti sporno nikako za sve nas ovde, to je odbrana zemlje, odbrana Jugoslavije svim sredstvima. Ja kao građanin, kao predsednik Republike, zastupam to uverenje.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Kako bi drugačije moglo da bude?
DOBRICA ĆOSIĆ: A drukčije niti mogu, niti bi smelo da se dogodi. Ali je pitanje, razume se, kako da se ta odbrana ostvari. Pošto nama realno preti opasnost da budemo ugroženi sa Kosova, po mom uverenju, u narednim godinama, ako ne u narednim mesecima, sigurni su ozbiljni nacionalni poremećaji i pokušaji da se razbiju granice, da se stvori velika Albanija, što uključuje razbijanje Makedonije. Da sprečimo takav razvoj događaja, da dočekamo te događaje u povoljnijoj međunarodnojnoj konstelaciji, da pred svetom skinemo sa sebe političke i moralne odgovornosti, mislim da pred SRJ i Srbijom predstoji zadatak da politički učinimo sve što možemo, a mislim da možemo još više nego što činimo; o tome nas trojica treba da razgovaramo - da vidimo šta možemo da učinimo za Kosovo, da pacifikujemo te odnose i da našim neprijateljima ne damo motivaciju za provokacije, diverzije, akcije koje mogu da nas uvedu u težak rat.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ako dozvolite, jedna upadica: na Kosovu je mir, jer znaju da smo jaki; da misle da nismo jaki, tamo ne bi bio mir.
DOBRICA ĆOSIĆ: Ne znam, moj dragi Slobodane Miloševiću, dokle će tako da bude. Opet ću kao pesimista da kažem - ne verujem da će to dugo trajati; a vi znate dobro kako unutra stoje stvari.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Naravno, ako unutra popustimo, slažem se.
DOBRICA ĆOSIĆ: Ja ću vama već sutra dostaviti neke izveštaje. Mi imamo evidentno destruktivnu delatnost dela Ženevske konferencije prema Kosovu; imamo evidentno razaračku delatnost na koju moramo na odgovarajući način da reagujemo i da vidimo šta se tu konstruktivno može učiniti. Gospodo generali, molim vas, ako ste saglasni sa mnom, da narednih dana radite na ovom zadatku. A nas trojica preuzimamo obavezu da se po Karadžićevom povratku što pre posebno sastanemo sa jednom, posebno s drugom vladom; da razgovaramo bez ikakvih tajnih, konspirativnih uslovnosti.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Šta to znači ''nekonspirativno''?
DOBRICA ĆOSIĆ: To znači da ćemo raditi uz zapisnik.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To je drugo - uz ovakav zapisnik.
DOBRICA ĆOSIĆ: Dakle, da se radi uz zapisnik, a treba dati i možda neko saopštenje da smo ih primili i da smo s njima razgovarali. Jer, to radi Tuđman, to radi Alija Izetbegović u Džedi, Ankari itd.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Samo da nam Alija i Tuđman ne budu "mustre".
DOBRICA ĆOSIĆ: Ne, moraju da nam budu "mustre", ali nam daju neka prava za neka legitimnija ponašanja. No, možemo se s njima I drukčije dogovoriti. Doista je neophodno ove primedbe, ova pitanja koja imamo, da postavimo njima, treba da ih postavimo; i da sa stavovima i procenama na budući sastanak ovog Saveta izađemo; razume se, da upoznamo i Generalštab koji ima svoje zadatke i svoj udeo.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nemojte vi da "perete ruke" od tih obaveza.
ŽIVOTA PANIĆ: Ne "peremo ruke", ali da ne bi bila vojska samo ta koja će dati procene.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Svako sa svog apsekta treba da da procene; vi sa vašeg aspekta - ono što ugrožava organizaciju, vojske i borbena dejstva i što potencijalno može da je ugrozi s obzirom na odgovarajuće funkcije; to ste dužni da date. Što se tiče drugih stvari, to ne oslobađa druge da sa stanovišta svojih odgovornosti to isto učine. Prema tome, ako vama ne smeta grupa stranaca u Ministarstvu odbrane i Vladi i ne smatrate da to može da ugrozi bezbednost zemlje u pogledu njene oružane aktivnosti vojno-političke itd. - nemojte ništa o tome da kažete.
ŽIVOTA PANIĆ: Mi smo se o tome maksimalno već izjasnili.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Političko izjašnjavanje nije bitno, nego je bitno da date svoje stručne procene i da zaštitite vojsku.
ŽIVOTA PANIĆ: Gospodine Predsedniče, ovo što ste rekli mi ćemo da pripremimo - i ratni plan; kad budete došli kod nas u našu ratnu salu, mi ćemo izneti konkretno procenu, našu odluku kakva je; vi ćete je videti i potpisati, i mi iza toga stojimo. Malo nezgodno pada kada kritikujete Generalštab (obraća se predsedniku Ćosiću).
DOBRICA ĆOSIĆ: Moram da vas kritikujem. Ja ću da vas pitam šta znače određene formulacije.
ŽIVOTA PANIĆ: Morate biti optimista.
DOBRICA ĆOSIĆ: Dobro, kritikujte vi mene za pesimizam, ali јa vidim ovde vaše formulacije koje su u sadržajnom smislu formalističke. Ali, to više nije važno, važno je da se dogovorimo šta da radimo.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Sve ovo ne treba da zadržava da se "uveze" ratna armija od 600 hiljada. Tome bih dodao jednu konkretnu stvar: mislim da bi dobro bilo da nas Generalštab obavesti čim pripremi plan o operaciji zatvaranja granice prema Albaniji i Makedoniji i da to imamo po sadržini i po vremenu; znači, da znamo - u trenutku kada se izda naredba da se zatvori granica prema Albaniji i Makedoniji - za koje vreme će to biti; deo će biti otvoren za desetak dana činjenicom da kada padne sneg ne može ni pile da prođe na nekim delovima, ali ima delova koje teško možeš da zatvoriš. Prema tome, treba videti to zatvaranje granice prema Albaniji i Makedoniji sa tim "čepom" koji je, po mom mišljenju, dobra ideja da se ostavi da mogu da idu "nizbrdo"; i da vidimo koliko vama treba vremena kada se da naređenje: "zatvori granicu", kada je to završeno. Jer, to je jedino parče granice koje ćemo da zatvorimo. Na ovim drugim stvarima nemamo zatvaranje granica, nego naprotiv, ustanovljavanje odgovarjućih prolaza koji moraju da funkcionišu. To zatvaranje treba vrlo dobro operacionalizovati. Ja sam pitao Sajrusa Vensa u "četiri oka": da li postoji bilo kakva opasnost da se po isteku mandata UNPROFOR-a povuku snaga UN? Rekao je kategorično: "ne, to bi značilo rat".
DOBRICA ĆOSIĆ: Meni je govorio drugu širu varijantu: "nemaju pare UN, mnogo košta, postoji veliki pritisak" itd.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: I to je vrsta pritiska na Vas.
DOBRICA ĆOSIĆ: Ja imam sastanak sa Butrosom Galijem, 28. na njegov zahtev. Pitaću gospodina Galija da li misli da povuče trupe?
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Treba ga pitati da li misli da donese odluku o ratu, jer to je - to. Prema tome, preuzimaju svu odgovornost, a sa nas skidaju svaku odgovornost za dalje uzdržavanje od pomoći.
ŽIVOTA PANIĆ: Oni sada "gužvaju" veliku "gužvu" u Indiji, i to će sada biti centar zbivanja u svetu.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Biće i Rusija centar zbivanja.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Momire, poznato je u vojnoj praksi da, čak, i kada se vrše manevri u blizini granice, podiže se bojeva gotovost, jer se nikad ne zna zadnja namera tih manevara. Prema tome, naša odluka na osnovu činjenice da možemo da sumnjamo u ugroženost naše zemlje može da bude dovoljna osnova du izvršimo opštu mobilizaciju.
ŽIVOTA PANIĆ: Delimična ne dolazi u obzir.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Naravno, mi ne saopštavamo nikome kako ćemo da upotrebimo vojsku; mi smo suverena država, možemo da izvršimo opštu mobilizaciju, jer u našem okruženju postoje radnje koje nas na to obavezuju. Mislim da mi ne treba da dajemo saopštenje sa ovog sastanka. Ne treba mi mnogo da pričamo i da dajemo u javnost; mi prvo treba da se spremamo jako dobro.
ŽIVOTA PANIĆ: Kod opšte mobilizacije mi garantujemo popunu 70 i više posto, a jedinice sa 70 i više posto saziva izvršavaju zadatke. Drugo, gospodine predsedniče, mi ne idemo nigde, mi branimo našu zemlju; patriotska dužnost je svakog da se odazove.
DOBRICA ĆOSIĆ: To je Vaše, a i moje uverenje; ali koliko je to realno uverenje? Dobro, da završimo ovaj razgovor o prvoj tački dnevnog reda.
No comments:
Post a Comment