Jagode u krvi :: Dnevni list Pobjeda

Jagode u krvi :: Dnevni list Pobjeda: "Jagode u krvi

Ličnosti koje su inspirisale agresiju, zločine i pljačku, i koje su neposredno učestvovale u rekonstrukciji režima, njegovih institucija, kulture i sistema vrednosti, same za sebe lišene potrebe da se preispituju, da se kaju, da se stide, i dalje dominiraju medijima i institucijama koje se bave mladima

Hapšenje najtraženijeg haškog optuženika, osumnjičenog za masovna zverstva i zločine bez presedana izazvalo je, u Beogradu, reakciju čitavog jednog sistema laži, obmana i manipulacija. Gotovo da niko, u javnosti, posredstvom medija, nije govorio istinu. U metežu prebiranja po najosetljivijim područjima humane etike i političke odgovornosti, nastupio je, složno, bez obzira na odlazak generala, prvi ešalon medijskih spinera i mešetara. Za njima je, naročito u toku poslednje decenije, ostajala politička i moralna pustoš. Kriminalizovane su, unapred, sve eventualne plemenite vrednosti srpske politike, za koje se očekivalo da će se postepeno obnavljati nakon pada diktatora i povlačenja, u senku, svih njegovih bandi.

Prva obnova zločinačkog poretka odigrala se upravo u medijima, koji su za račun bezbednosnih službi, Zemunskog klana i kabineta V. Koštunice kriminalizovali premijera Đinđića, Đukanovića i Crnu Goru koju politički i vrednosno zastupa, i sve reformske procese koji bi Srbiju evropeizirali. I ovoga puta najmanje važni su bili zločini koje su Ratko Mladić i njegovi podređeni, za račun i pod komandom i zvaničnog i nezvaničnog Beograda, počinili od Kninske krajine, preko Sarajeva, Žepe i Srebrenice, do kasarni u samoj Srbiji gde su likvidirani vojnici koji su ga mogli prepoznati (ima pretpostavki da ih je do dvadeset). I do naših ulica i trgova gde se uporno, smišljeno i sistematski pale džamije, razbijaju izlozi, uništava infrastruktura. Među mentalne žrtve „projekta“, koji je mitologizirao Mladića kao egzekutora, da bi nalogodavci ostali zaštićeni, spada i generacija rođena u prvoj polovini devedesetih, koja se o događajima obavestila tek naknadno, posredstvom medija, porodice i školskog sistema.

RTS, Pink, B92, Avala, Prva, defilovali su spineri „projekta“, zaduženi za relativizaciju vrednosnog i organizacionog sustava zločinačkog projekta, koji bi trebalo da, kako su planiralo, postane i Osmi putnik evropske integracije u kojoj bi Srbija, koristeći ograničenu moć Evropske unije, trebalo da zadrži netaknutom elitu koja je svoj provincijalizam i primitivizam iskalila na Kosovu, u Hrvatskoj i Bosni, a njen novi plen su Crna Gora i ostaci zdravog razuma i građanskog poretka u samoj Srbiji. Ljiljana Smajlović, Ljubica Gojgić, Miroslav Lazanski, Željko Cvijanović, talibansko-pravoslavni serijal Agape na Studiju B, medijski saradnici Zemunskog klana kao redovni gosti RTS-a i Pinka, s vojskom svojih saradnika, u medijima koji nastaju, traju, nestaju ili se transformišu u neprozirnoj tami sprega politike, kriminala i tajkunskog biznisa, jasan je kontinuitet relativizacije osnovnih demokratskih vrednosti, evropske kulture, odnosa zločinaca i njihovih žrtava, i to u toku povezanih događaja, najmanje od medijske pripreme atentata na premijera Đinđića, preko spinovanja procesa u Hagu kojima su Milošević, Šešelj i njihovi privatni koljači u potpunosti dekonstruisani u smislu njihove lične odgovornosti, sve do nastojanja, u poslednjim danima, da se Mladićev mit rehumanizuje, s jagodama, televizorom, ruskim klasicima, porodicom i ministrom zdravlja koji je zapravo otkrio da je njegova javna potpora, ako ne i saučesnik.

U najboljem slučaju, Srbija je danas u stanju unutrašnjeg nemira, preispitivanja i jasno izražene političke šizofrenije. Ispitivanje vrednosnih stavova studenata beogradskih fakulteta otkriva da oni istovremeno najviše poverenja imaju u SPC i vojsku, a to su, pretpostavljam, formacije Amfilohija Radovića i Ratka Mladića koje oni mogu percepirati kao verodostojne,

i da najveći broj njih želi da ode iz Srbije, takođe pretpostavljam ne u postojbinu ruskih pisaca nego u civilizaciju koja je bila, i danas je, predmet i tradicionalnih i savremenih, i ruskih i srpskih, najgorih političkih osobina, podrazumevajući antisemitizam, teorije zavera, itd.

Hapšenjem Mladića Srbija je, pod pritiskom, nevoljno i neiskreno, ispunila samo polovinu jednog od deset uslova za kandidaturu na koje je pristala u pregovorima sa EU. Ni hapšenje Gorana Hadžića, ukoliko bi usledilo, ne bi uklonilo osnovne razloge zbog kojih postoje politički i pravni sporovi sa susedima i međunarodnim institucijama, budući da se mreža zločina, loših namera, ljudskog mraka, krpi u slobodnom vremenu koje otvaraju neodlučnost i koruptivnost nove vladajuće, upravljačke generacije. Ličnosti koje su inspirisale agresiju, zločine i pljačku, i koje su neposredno učestvovale u rekonstrukciji režima, njegovih institucija, kulture i sistema vrednosti, same za sebe lišene potrebe da se preispituju, da se kaju, da se stide, i dalje dominiraju medijima i institucijama koje se bave mladima. I tu decu truju, posredstvom televizije, krugova u crkvi, sporta, škola i univerziteta, upravo onom ideologijom koja je razorila i Jugoslaviju i ljudsko društvo. Samo u jednoj od takvih prilika, državni tužilac je propustio da reaguje optužbom za zločinačko udruživanje i ometanje predistražnih radnji kad je grupa intelektualaca, novinara i profesora podnela peticiju kojom je „osudila kao nedostojan pokušaj da se Vojislav Koštunica poveže sa ubistvom premijera Zorana Đinđića“. Da bi, u proteklim danima, već pristigle verodostojne informacije da je vlada V. Koštunice ipak pomagala prikrivanje Ratka Mladića, i najverovatnije je odgovorna za zatiranje dokaznog materijala i ubistva vojnika u kasarnama, ne pominjući propagandu koja je, prelazeći preko sopstvenih ljudskih žrtava, preko zatrte Srebrenice, ponovo zagadila i srpsku kulturu i duše naše dece.

- Sent using Google Toolbar"