Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (122)
Karadžić: Ne vraćamo teritorije!
Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara
Izdanje dnevnog lista "Politika" od 4. septembra 1992. godine
Govor Vladislava Jovanovića na samitu nesvrstanih u Džakarti: NEMA RAZLOGA DA SE JUGOSLAVIJA OKRIVLJUJE KAO AGRESOR (Džakarta, 3. aeptembra)
Samit nesvrstanih u Džakarti održava se u jedinstvenim okolnostima u istoriji, rekao je ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Vladislav Jovanović obraćajući se danas učesnicima samita. "Svetska zajednica u celini, pokret nesvrstanih zemalja i sve pojedinačne zemlje suočeni su sa novim izazovima i zahtevima da se očuva svetski mir, da se stvore pravičniji međunarodni politički i ekonomski odnosi i demokratski razvoj, prihvatljiv za nove ideje i civilizovane norme", rekao je ministar Jovanović, neglašavajući da su "nove velike nade na horizontu, ali one nisu bez novih briga".
Ministar Jovanović je u daljem govoru upozorio da je nestabilan mir u svetu postao, kako je rekao, "osnovni imenitelj međunarodnih odnosa", naglasivši značaj uloge pokreta nesvrstanih zbog miroljubive politike i mirovnih inicijativa.
Ministar Jovanović je dalje opširno izvestio članice pokreta nesvrstanih o promenama u Jugoslaviji, naglašavajući da "rekonstruisana Jugoslavija pod imenom SRJ nema aspiracija da bude jedini legalni naslednik bivše države SFRJ" i da se o tome posebno bavi konferencija o Jugoslaviji.
Ministar Jovanović je, dalje, istakao da su predsednik SRJ Dobrica Ćosić i premijer Milan Panić preduzeli odlučne akcije da se stvori demokratsko društvo zasnovano na političkom pluralizmu, poštovanju prava čoveka i sa slobodnim tržištem. "Nadasve", naglasio je Jovanović, "cilj nam je da se zaustavi ratno razaranje bivše Jugoslavije i postigne političko rešenje jugoslovenske krize kroz dijalog i poštovanje jednakih legitimnih interesa jugoslovenskih naroda."
"Uveren sam da će ove i druge reforme koje se ubrzano sprovode imati jak uticaj na stabilnost i stvaranje uslova za brži sveopšti demokratski razvoj SR Jugoslavije", naglasio je Jovanović.
Govoreći o spoljnoj politici, ministar Jovanović je istakao da Vlada SR Jugoslavije vodi aktivnu politiku mira i saradnje sa svim zemljama, zasnovanu na principima Povelje UN.
"Savezna vlada preduzima posebne napore da se odmah i bezuslovno zaustavi tragičan bratoubilački etnički rat u Bosni i Hercegovini", naglasio je Jovanović, ističući da su zalaganja Ujedinjenih nacija za rešenje krize u Bosni i Hercegovini u isto vreme i ciljevi Jugoslavije. "Mi se ne borimo protiv sankcija UN već preduzimamo sve što možemo da se što pre uklone razlozi koji su doveli do njih", rekao je Jovanović i dodao: "Jugoslavija je partner a ne suprotna strana u politici Ujedinjenih nacija o jugoslovenskoj krizi." Kao potvrdu tome, ministar Jovanović je podsetio na pismo premijera Milana Panića Savetu bezbednosti UN u kojem je prezentiran program od 12 tačaka za rešavanje krize. "Za realizaciju tog programa mi računamo na razumevanje, podršku i saradnju čitavog sveta, posebno pokreta nesvrstanih", rekao je ministar Jovanović.
"Pritisak koji se vrši na SR Jugoslaviju, koja se optužuje da je osnovni krivac za tragične događaje u Bosni i Hercegovini, teško je shvatiti. Nema nikakvog razloga da se Jugoslavija okrivljuje kao agresor", naglasio je ministar Jovanović u daljem govoru.
On je, zatim, podsetio da je sam komandant mirovnih snaga UNPROFOR-a u Jugoslaviji general Satiš Nambijar izvestio zvanično UN da na teritoriji Bosne i Hercegovine nema nijednog vojnika SR Jugoslavije.
"Jugoslavija nije okupirala niti jedan kvadratni santimetar teritorije BiH", naglasio je ministar Jovanović.
On je, zatim, primetio da nije dovoljno pažnje posvećeno činjenici da je SR Jugoslavija pozvala posmatrače UN da kontrolišu čitavu granicu između SRJ i BiH i što je od svetske organizacije zatražila da pošalje posmatrače na sve jugoslovenske vojne aerodrome da bi se uverili da nijedan avion ne poleće prema nekoj od susednih zemalja. takođe je primetio da je sa nedovoljnom pažnjom primljeno i zvanično saopštenje jugoslovenske vlade da SRJ poštuje granice svojih suseda, uključujući i BiH, da nema teritorijalnih pretenzija prema toj republici, da optužuje sve povrede prava čoveka i posebno osuđuje etničko čišćenje bez obzira na to od koje strane dolazilo, da je zatraženo da se svi ratni zarobljenički logori i drugi zatvore i svi zatvorenici razmene po principu "svi za sve".
"SRJ je uticala na stav bosanskih Srba da se vrate teritorije koje je bilo koja od tri strane u konfliktu u BiH zauzela silom", naglasio je ministar Jovanović. Takođe je naglasio da je ono što je dogovoreno na londonskoj konferenciji i rezultat aktivne saradnje delegacije SRJ, pomenuvši dve dogovorene stavke: prisustvo posmatrača UNPROFOR-a u svim vojnim jedinicama sve tri strane radi efikasne kontrole poštovanja primirja i dogovor da se snage UN razmeste duž granice BiH i SRJ, kao i duž granice BiH i Hrvatske.
"Jugoslavija sarađuje u svakom naporu da se obezbedi mirno dopremanje humanitarne pomoći narodu Bosne i Hercegovine", rekao je ministar Jovanović i podsetio da se pomoć pruža i iz jugoslovenskih rezervi, kao i da je ponuđeno da se beogradski aerodrom iskoristi za brzo i bezbedno slanje pomoći.
"Definitivno neće se stići miru ukoliko ova konferencija nepravedno označi neku od tri strane u ratnoj tragediji kao najkrivlju i najodgovorniju", upozorio je Jovanović, naglašavajući da, "nažalost, u ovom krvavom sukobu nema strane koja bi jedino mogla da se okrivi". "Postoji mnogštvo dokaza o masovnim masakrima i drugim ratnim zločinima koje su bosanski Muslimani i Hrvati počinili bosanskim Srbima", rekao je Jovanović i zaključio da bi "jedino pravedno bilo sa svetska zajednica izvrši uticaj i pritisak na sve tri strane u sukobu u BiH i na Srbe, i na Muslimane, i na Hrvate da odmah i bezuslovno prekinu sva neprijateljstva i da, u skladu sa londonskom konferencijom, ponovo sednu za pregovarački sto. Ključ za mir u Bosni i Herecegovini je u rukama sve tri strane", naglasio je ministar Jovanović.
Na kraju ministar Jovanović je izneo poglede na dalju ulogu pokreta nesvrstanih za koji je rekao da se nalazi na "istorijskoj prekretnici".
Vladislav Jovanović je naglasio da je nesvrstavanje "jedan od najvažnijih elemenata jugoslovenske spoljne politike", ali je primetio da Jugoslavija, koja je do sada bila predsedavajući u pokretu, pri kraju svog mandata, kako je rekao, "nije mogla da poklanja dovoljno pažnje pokretu" zbog "preokupacije rešavanjem jugoslovenske krize". "Zbog toga smo u saradnji sa Indonezijom, novim predsedavajućim, odlučili da transfer funkcije predsedavajućeg u pokretu izvršimo pre samita". "Uradili smo to u interesu pokreta i uspeha samita", naglasio je ministar Jovanović.
Ministar spoljnih poslova SRJ Vladislav Jovanović je na kraju zahvalio pokretu nesvrstanih za "iskrenu zainteresovanost, razumevanje i podršku Jugoslaviji i u vremenu otkako je izbila jugoslovenska kriza, što se pokret zalagao za njeno miroljubivo i pravedno rešenje uz poštovanje svih jugoslovenskih naroda".
***
PREDSEDNIK ĆOSIĆ POSETIO GENERALŠTAB
Predsednik Savezne Republike Jugoslavije i vrhovni komamndant Vojske Jugoslavije akademik Dobrica Ćosić posetio je juče Generalštab Vojske Jugoslavije. Tom prilikom predsednik Ćosić je govorio najodgovornijim starešinama Vojske Jugoslavije o rezultatima Londonske konferencije.
S predsednikom Ćosićem bio je i njegov specijalni savetnik prof. dr Svetozar Stojanović.
***
Nastavak Konferencije o Jugoslaviji u Ženevi: PREGOVORI POD SENKOM SUKOBA U BOSNI
Pod okriljem Ujedinjenih nacija i Evropske zajednice juče su se u Ženevi skupili funkcioneri i eksperti da otpočnu pregovore o uspostavljanju mira na teritoriji bivše Jugoslavije i o celovitom rešenju jugoslovenske krize.
Pregovori, kako ocenjuju posmatrači u Palati nacija u Ženevi, počinju pod senkom zaoštravanja situacije u Bosni i Hercegovini i političke krize izazvane inicijativom grupe poslanika poslanika za izglasavanje nepoverenja premijeru Milanu Paniću. Oba ta događaja su, kako se ocenjuje, u neposrednoj vezi sa ženevskim pregovorima, ali diplomatski posmatrači, ipak, ne veruju da bi oni mogli da ugroze dobro pripremljen pregovarački proces u Ženevi zasnovan na odlukama nedavne konferencije u Londonu.
Pregovori po radnim grupama koje će se konstituisati do kraja ove nedelje odvijaće se pod rukovodstvom već osnovanog Upravnog komiteta. Njegovi kopredsednici su Sajrus Vens, u ime Ujedinjenih nacija, i lord Oven, Oponomoćenik EZ. U komitetu od 17 članova trojica su predstavnici EZ (Velika Britanija, Portugal i Danska), druga "trojka" je iz KEBS-a (Čehoslovačka, Švedska i Nemačka), a tu su i izaslanici Rumunije i Italije iz kategorije "jugoslovenskih suseda". Islamsku zajednicu predstavlja delegat iz Senegala, a u ovom upravnom telu su predstavljeni svih pet stalnih članova Saveta bezbednosti. U njegovom radu, u ličnom svojstvu, učestvuje i lord Karington.
Tek pošto se dozna nešto iz istupanja učesnika na današnjoj zatvorenoj konstitutivnoj sednici Upravnog komiteta može se pouzdanije govoriti o opštim intencijama i konkretnim predlozima glavnih faktora koji nadlgedaju i usmeravaju ženevsku pregovaračku kompoziciju, kako javlja Tanjug. Saopšteno je da su na prvom sastanku Upravnog komiteta govorila oba kopredsednika i predsednici svih šest radnih grupa u kojima će se od idućeg ponedeljka odvijati složeni i dugi pregovori.
Predviđeno je da sutra počne konstituisanje sledećih pregovaračkih grupa: za Bosnu i Hercegovinu, humanitarne probleme, pitanje etničkih i nacionalnih zajednica i manjina, za kompleksne sukcesije Jugoslavije, pitanja ekonomske obnove na prostorima nekadašnje Jugoslavije in za mere uspostavljanja poverenja i bezbednosti na tim prostorima.
Drugi kopredsednik lord Oven je rekao da je "apsolutno uveren" da će međunarodna konferencija o Jugoslaviji "biti uspešna". Ipak je ranije upozoravao da u ovom pregovaračkom procesu ne treba očekivati da će "doći do brzog proboja" ka raspletu.
Ocene o izgledima "ženevskog maratona za mir" kako je konferencija nazvana u Parizu, različite su. Kao dobar signal pred prvi sastanak smatra se otvaranje obruča oko Goražda kome se uz velike napore približava konvoj pomoći Ujedinjenih nacija. Povoljno je primljeno obećanje Radovana Karadžića da će srpsku tešku artiljeriju staviti pod kontrolu UN, dok je NATO najavio slanje šest hiljada ljudi koji bi pod kontrolom UN štitili humanitarne konvoje. Sa negodovanjem se istovremno prate vesti o daljim bombardovanjima Sarajeva i upozorenja da se nastavlja etničko čišćenje teritorija za koje se po pravilu optužuju Srbi. (Z. Š.)
***
Tragom vesti - SANKCIJE: UKIDANJE ILI POTPUNA BLOKADA
Da li će Savet bezbednosti UN ukinuti sankcije prema SR Jugoslaviji? Iz Londona, prema jučerašnjem pisanju Tanjuga, takva mogućnost se najavljuje i to brzo. Iz Vašingtona, međutim, stižu zahtevi da "blokadu Srbije i Crne Gore treba još više pojačati".
Pozivajući se na diplomatske izvore, londonski dopisnik Tanjuga piše: "... Ako pregovori u Ženevi krenu dobro, o ukidanju postojećih sankcija ili o njihovom ublažavanju moglo bi da se razgovara u Savetu bezbednosti već u oktobru".
Gotovo u isto vreme, grupa američkih kongresmena, koja je krajem prošlog meseca obišla države bivše Jugoslavije, zatražila je od Bele kuće da se uvede potpuna diplomatsko-političko-ekonomska blokada države koju u zvaničnoj komunikaciji isključivo nazivaju Srbija i Crna Gora.
"Mislimo da bi to dovelo do pojačavanja pritiska na vlasti u Beogradu i daljeg slabljenja vladajuće garniture", izjavio je senator Frenk Radman (republikanac), uz napomenu da bi to doprinelo efikasnosti već uspostavljenih sankcija UN "čije je dejstvo počelo uveliko da se oseća".
Dve naizgled oprečne izjave u krajnjem ishodu svode se na isto: da se s jedne strane obećanjem, a sa druge pretnjom do maksimuma pojača pritisak na Jugoslaviju kako bi se zaustavio rat u Bosni. Londonska izjava je signal Beogradu da je Ženeva uslov promene vetrova na Ist riveru.
Američki kongresmeni, tvrde upućeni, pre svega se obraćaju svojoj javnosti sa ciljem da umire pristalice vojne intervencije i odbiju napade da su Sjedinjene Države "nedopustivo neodlučne" kad je reč o jugoslovenskoj krizi. (N. Ćurčić)
***
Plave beretke na terenu: UNPROFOR NA NEODREĐENO VREME
Šta će se desiti kad istekne 12 meseci, koliko je prvobitnom odlukom Saveta bezbednosti trebalo da traje mandat plavih beretki na teritoriji bivše Jugoslavije? Predsednik Hrvatske dr Franjo Tuđman kategorički je pre neki dan izjavio da će trupe UN, kad im u martu iduće godine istekne mandat, "otići iz Hrvatske". Član 30, rezolucije 721 Saveta bezbednosti iz februara 92. godine nije, međutim, ni izbliza tako jasan kada je reč o odlasku trupa UNPROFOR-a.
Uz predhodnu naznaku da bi snage Ujedinjenih nacija ostale u Jugoslaviji "dok se pregovorima ne postigne rešenje", pominje se i početni mandat od 12 meseci, ali se takođe dodaje da može biti obnovljen ukoliko Savet bezbednosti oceni da je to potrebno.
Mada se ne pominje da bi tom prilikom bila neophodna saglasnost obe strane u sukobu, gospođa Džini Piterson, viši oficir za vezu sa civilni sektor UNPROFOR-a, objašnjava za "Politiku" da se "u principu mirovna misija UN obavlja uz prethodnu saglasnost svih faktora", ali da to nije precizirano ni u jednom dokumentu, već da se uslovi i pravila boravka snaga UNPROFOR-a regulišu od slučaja do slučaja. Svaka misija je specifična, pa gospođa Piterson navodi primer aerodroma Butmir gde su trupe UNPROFOR-a raspoređene tek pošto je postignut sporazum koji su potpisale zaraćene strane, ali u kojem nikad nije ni poštovana najvažnija tačka - ona o primirju. A plavi šlemovi su i dalje tamo.
Mirovna misija UN na ovim balkanskim prostorima po mnogo čemu je originalna a najviše sigurno po tome što se usred najžešćeg rata u Bosni najavljuje dolazak novih kontigenata "mirovnjaka". Još se čeka tumačenje kako će ovi lako naoružani vojnici obezbeđivati mir i koji će putevi po Bosni postati zone UNPROFOR-a. Dileme ne muče samo ovdašnje visoke oficire i komandante već, po svemu sudeći, i samog Butrosa Galija koje sem deklaracija da će se misija proširiti na celu Bosnu ne zna još ni od kojih para, ni sa koliko vojnika, a ponajmanje kako.
Kako se osećaju "plavi" u sarajevskom grotlu može se pretpostaviti. Sigurno im nije ništa mnogo bolje nego ostalim Sarajlijama. Gospođa Džini Piterson kaže da ona ne zna za izveštaj UNPROFOR-a o kojem je pisao “Indipendent", ali kaže da je broj "mirovnjaka" veoma mali i da su raspoređeni na uskom delu oko aerodroma. Zbog toga pita kako je moguće da se u toj haotičnoj situaciji daju procene o tome ko je za šta kriv. Ipak, kada su stvari jasne, i samo onda, trupe sa terena, kaže gospođa Piterson, šalju svoj izveštaj u Njujork.
- Generalnog sekretara izvestili smo, na primer, kada je na meti bio britanski avion. Bili smo na terenu i utvrdili da se incident dogodio u oblasti koju drže hrvatske snage!
Taj izveštaj dostavljen je na vreme i na pravu adresu. Glavnokomandujući cele operacije general Nambijar vrlo ćesto upozorava da su sve špekulacije u ovoj delikatnoj situaciji krajnje opasne, pa funkcioneri UNPROFOR-a izveštaj o krivici šalju samo uz najpouzdanije dokaze, kaže viši oficir Piterson, uz napomenu da je do njih najčešće nemoguće doći.
Na granice sa SR Jugoslavijom, sva je prilika, uskoro stižu carinici iz civilnog dela UNPROFOR-a. Ovdašnji funkcioneri mirovne misije već su odredili 68 prelaza, od toga 45 putem i 21 na rekama. Ako bi se otvorila 46 prelaza po deset sati dnevno, računa se da bi kao pojačanje morala da stignu još 184 policajca i po 276 radnika za imigraciju i carinika. za ovaj posao angažovaće se svetski eksperti za međunarodno pravo. Prelazak bi bio dozvoljen samo na zvaničnim carinckim stanicama u njihovo radno vreme, a službenici UN potrudili bi se da onemoguće prenos oružja, kao i prelazak paramilitarnih grupa i grupica.
Granice naše zemlje, sa zonama pod protektoratom UN, tako bi na neki način privremeno bile ozvaničena, sve to bi trajalo do konačnog rešenja jugoslovenske krize. Opšta je procena da će se na to čekati bar još koju godinu i da će Savet bezbednosti u martu produžiti mandat plavim beretkama. Slagao se sa tim predsednik Hrvatske ili ne. (Zorana Šuvaković)
***
Izveštaj misije KEBS-a iz Bosne i Hercegovine: POSLEDNJIH NEDELJA POBOLJŠANI USLOVI U LOGORIMA
Petočlana misija KEBS-a, na čelu sa Brinacem, ser Džonom Tomsonom (u kojoj su još po jedan Francuz, Kanađanin, Šveđanin i Amerikanac) posle sedmodnevnog obilaska severnog dela Bosne i Hercegovine i posete logorima koje drže bosanski Srbi - prenela je sinoć svoje utiske novinarima na konferenciji u Međunarodnom pres centru.
Držeći se stila rada britanske vlade, na čijim se sastancima glavne, važne stvari kažu na kraju - ser Tomson je prvo pomenuo "one dobre vesti". Recimo: misija je dobro sarađivala sa tamošnjim vlastima ""nisu nam odbili ni jednu želju"), a zatim tu je i "utisak da vlasti koje drže logore uglavnom znaju za Ženevsku konvenciju i uslove u kojima zatvorenici treba da žive".
- Naš je utisak da su se u poslednje 2-3 nedelje poboljšali uslovi za život zatvorenika u logorima: hrana je bilja, tu su i veće mogućnosti da ih posete ekipe Međunarodnog crvenog krsta. I nešto je manje brutalnosti - rekao je ser Tomson.
Bolje uslove u logorima misija KEBS-a objašnjava rečima zatvorenika koje su čuli: verovatno zato što su mnoge logore već obišle ekipe Crvenog krsta i Visokog komesarijata UN za izbeglice.
- Moj lični utisak je da se vodi više računa i o međunarodnom javnom mnenju, da se ono više ne šokira - kaže ser Tomson.
- I logor u bivšoj kasarni "Viktor Bubanj", u Sarajevu, u kome Muslimani drže zatočene Srbe, njih oko 130, ima ponajviše civila. Šokirani smo bili činjenicom da su to u većini stara lica, penzioneri koji nikako ne mogu biti bezbednosna pretnja. Očito, namenjena im je uloga "piona" u budućim pregovorima - ističe šef misije KEBS-a.
Ima, kaže ser Tomson, "boljih i lošijih logora". Ali je, možda, najpatetičniji veliki strah vidljiv kod mnogih zarobljenika. Čak i posle 2-3 meseca u lošim zatvorima - mnogi bi više voleli da ostanu u njima nego da ih puste bez obezbeđenja. Jer znaju da možda ne bi daleko stigli, a mnogi ne znaju ni kuda bi sa sobom.
- Karadžić je na Konferenciji u Londonu rekao da je njegova vlada spremna da pusti sve zatvorenike iz logora - u nadi da će muslimanska i hrvatska strana učiniti isto. Po sistemu zamena zarobljenika "svi za sve". Iskreno se nadam da će to biti urađeno pod apsolutno neophodnom međunarodnom kontrolom, rekao je ser Tomson.
Na pitanje izveštača SRNE da li je misija KEBS-a obišla još 22 logora u Sarajevu u kojima Muslimani drže Srbe, šef misije odgovorio je da bi "bio zahvalan ako bi dobio tu listu logora. A najbolje bi bilo kada bi prestalo bombardovanje Sarajeva - kako bi ekipe Međunarodnog crvenog krsta, koje su se povukle posle ubistva jednog od svojih šefova, mogle da pomognu zatvorenicima hranom i medicinskom pomoći.
Na pitanje novinara o profilu zatvorenika u vojnom zatvoru Manjača, šef misije KEBS-a prenosi "vrlo jak lični utisak" da se uglavnom radi o civilima: "Uostalom, to su potvrdili i neki predstavnici vojnih vlasti u logoru - kaže ser Tomson.
Petočlana misija KEBS-a, koja je posetila logore u severnoj Bosni (Trnopolje, Bijeljina, Manjača) "na osnovu liste koju je dobila od protivničke strane" - ističe da u rudnicima Aleksinac (na koji im je pažnju skrenula muslimanska strana) "nema nikakvog dokaza da je nedavnoj prošlosti bilo zatvorenika".
Misija KEBS-a podneće detaljan izveštaj Londonu, kao što će to uraditi ona druga misija KEBS-a - koja obilazi južni deo Bosne, odnosno muslimanske i hrvatske logore u Livnu, Konjicu, Mostaru, Trebinju - a koja je još na terenu. (N. Dragović)
***
Predsednik Srpske Republike u BiH u razgovoru za "Politiku"- KARADŽIĆ: AKO RAT NE STANE, NEMA TERITORIJALNIH USTUPAKA
Predsednik Srpske Republike dr Radovan Karadžić, u više navrata, izjavio je da će se srpska strana povući i prepustiti teritorije osvojene u ratu. Tim povodom "Politika" je pitala, a dr Karadžić je šire objasnio o čemu se, zapravo, radi.
- Ne radi se ni o jednoj posebnoj teritoriji, nego o prostoru uzduž graničnih linija, pri čemu će volja stanovništva koje naseljava te prostore odlučiti o pripadnosti jednoj ili drugoj konstitutivnoj državi - odgovorio je dr Radovan Karadžić.
Odgovarajući na pitanje "Politike", dr Karadžić je rekao da treba da se ustupci sa srpske strane nude pod uslovom da rat stane.
- Ako rat ne stane, mi nećemo vratiti ništa, kaže Karadžić ističući pretpostavku da stane rat i počnu pregovori.
- Onaj ko dalje gura u rat, rizikuje da sve izgubi. Jer, neće biti isto kao da se sada rešava, nego kasnije, kada se prolije još više krvi.
Predsednik Predasedništva Srpske Republike navodi ustupke oko Goražda i Sarajeva sa artiljerijom. Ali, od toga nema ništa ako je drugoj strani svejedno i ako je ohrabrena zbog toga, jer se čini da nema rizika. U takvim okolnostima ništa se neće postići.
Uz to, sada je suprotna strana uverena u pobedu, primećuje Karadžić, navodeći istovremeno da na toj strani dnevno gine i po hiljadu boraca. I to proizilazi iz neobaveštenosti, a nastavak sukoba je proizilazo upravo iz toga što narod nije obavešten da je to rušenje Londonske konferencije.
Juče, upravo u vreme razgovora za "Politiku", Karadžić je imao pred sobom pismo Džona Mejdžora u kome stoji da dostavljanje oružja doprinosi nastavku eskalacije, pa su neophodne mere i sankcije protiv Izetbegovića da se zaustavi eskalacija. (M. Durić)
***
DŽIHAD NA VRATIMA EVROPE (Zagreb, 3. septembra):
Pod naslovom "Džihad na vratima Evrope", zagrebački "Večernji list" piše danas da različiti pogledi Zapada i njegovo stvarno nejedinstvo radikalizuju muslimanska gledišta.
List navodi pitanje londonskog "Sandi tajmsa" o "stotinama mudžahedina iz islamskog svijeta koji se već bore na teritoriji Bosne i Hercegovine", te da su oni "uznemirili i bosanske Hrvate, koji strahuju da bi po završetku rata oni mogli pretvoriti Bosnu u islmsku republiku".
Komentator "Večernjeg lista" ocenjuje da je "gotovo sigurno da džihad ulazi na evropska vrata" i upozorava "nesložni i neodlučni Zapad" "da će se suočiti s pitanjem mnogo zamršenijim nego što je to problem azilanata".
