Objavljujemo izabrane transkripte sa suđenja Dragoljubu Mihailoviću, o saradnji njegovih potčinjenih sa okupatorom. General Mihailović se branio da verovatno postoji neki komandant koji nije sarađivao, ali "trenutno ne može imena da se seti", da je takvo stanje zatekao, da su svi radili na svoju ruku, da su slušali njegova naređenja samo kad im se dopadne. I da nije bio obavešten
DEPEŠA JE MOJA, ALI NIJE MI POZNATO ŠTA U NJOJ PIŠE
Predsednik: Ovde je vaš originalan rukopis.
Optuženi: Ne sećam se celog predmeta.
Predsednik: Možete da pogledate. Da li je to vaš rukopis?
Optuženi: Jeste moj je.
Predsednik: Ima tu i jedna vaša depeša od 21 avgusta 1942 godine koja je upućena kao raspis svima, a u kojoj se kaže: „Saopštite svima legalizovanim odredima sledeće..."
Optuženi: Morao sam tako da kažem. Ja sam gledao da ih izvučem i neke sam vratio u šumu ponovo.
Predsednik: Da li ste imali u drugim pokrajinama takve legalizovane odrede?
Optuženi: U Crnoj Gori našao sam drugo stanje.
Predsednik: Je li vama poznato da su legalizovani odredi zajedno sa okupatorskim i ostalim kvislinškim formacijama učestvovali u vršenju zločina, ubijanju stanovništva, paljenju sela i borbi protiv Narodnooslobodilačke vojske?
Optuženi: Nije.
PIŠE MIHAILOVIĆ, ALI TO NISAM JA
Predsednik: Da li Vam je bilo poznato da su tada Blažo Đukanović, Lašić i Pavle Đurišić sarađivali sa okupatorom?
Optuženi: Dok nisam došao u Crnu Goru nije mi to bilo poznato.
Predsednik: Dobro, jeste li u proleće, januara, februara, marta i aprila 1942 godine izdavali naređenja četničkim komandantima u Crnoj Gori, kojima ste odobravali rad i davali uputstva za borbu protiv partizana i za taktiziranje prema Italijanima?
Optuženi: Ne, ja to nisam mogao da izdajem - ne sećam se.
Predsednik: Potsetiću Vas na vašu depešu broj 21 za Pavla Đurišića (čita tekst depeše).
Optuženi: Pročitao sam tu depešu, to može da bude samo Zaharije Ostojić.
Predsednik: Znam, ali dole piše: pozdrav, general Mihailović.
Optuženi: Na depeši može on da piše šta hoće.
JESAM KOMANDANT, ALI NISAM OBAVEŠTEN
Predsednik: Da li vam je poznato da su vaši komandanti sarađivali tada sa okupatorom?
Optuženi: Ne, nije mi poznato.
Predsednik: Je li vam referisao štogod Pavle Đurišić o svome sastanku sa Birolijem? Je li vam pričao da je bilo razgovora kako da se prećutno ta saradnja vrši?
Optuženi: Ja mislim da su Italijani imali računa da me uhvate, jer su me se plašili.
Javni tužilac: Pitam optuženoga da li je Đurišić bio njegov komandant?
Optuženi: Đurišić i Stanišić su priznali moju komandu. Ono što je za mene, kao vojnika, bilo najteže, to je što sam počeo sa 26 ljudi, a pojedinci su ubrzo postajali starešine i, prema tome, ja sam zadovoljan kad me oni priznaju.
ILEGALAC U SPLITU, MOJ ČOVEK NA TERENU
Laković: Gde je Trifunović bio pre sastanka?
Optuženi: Trifunović je došao iz Splita.
Laković: Iz Splita. Sa sastanka kuda je otišao Trifunović?
Optuženi: U Split.
Laković: U čijim je rukama bio Split?
Optuženi: U italijanskim rukama.
Laković: Dakle njegova komanda bila je u Splitu?
Optuženi: Ja sam ih smatrao kao ilegalne. On nije mogao da razvije veliku komandu, nego ilegalno da radi tu.
Laković: Znači ilegalno je radio u Splitu?
Optuženi: Jeste.
Laković: Je li vas izvestio o sastancima sa generalom Mariom Roatom, Spigom Umbertom i drugim?
Optuženi: Jeste. O tom imaju njegova pisma.
Laković: Je li taj rad prema tome bio legalan ili ne?
Optuženi: Takvo stanje sam zatekao.
Sudija Laković: Prema tome, komanda četnička bila je legalna.
PUSTIO SAM IH NEKA RADE NA SVOJU RUKU I MOJU KAMU
Sudija Laković: Činjenice, međutim, pokazuju saradnju Crnogorske komande sa Italijanima, je li tako?
Optuženi: Jeste, to.
Sudija Laković: Jeste li vi, kao njihov komandant, nešto učinili da ta saradnja prestane, ili ste pustili da ide kako ide?
Optuženi: Ja ne mogu da se setim šta sam radio. Kada sam došao u Crnu Goru video sam da oni vode neku politiku, da imaju zelenaše s kojima, tvrde, imaju teške sukobe. Ja nisam bio u staroj Crnoj Gori. Pustio sam ih neka rade.
Sudija Laković: Jeste vi stalno tu bili sa Pavlom Đurišićem i Bajom Stanišićem u gradovima.
Optuženi: Stanišić je živeo na Ostrogu, a Đurišić u Kolašinu.
Sudija Laković: Je li išao na Cetinje i kod koga?
Optuženi: Išao je, išao je kod guvernera.
Sudija Laković: Je li general Đukanović bio pod vašom komandom?
Optuženi: Jeste, iz naročitih razloga.
Sudija Laković: Gde je on živeo?
Optuženi: Na Cetinju. Ja sam imao za to razloga.
Sudija Laković: A na Cetinju je živeo i guverner Biroli. Protiv koga su se vaši odredi borili?
Optuženi: Protiv partizana, protiv ustaša...
Sudija Laković: Imamo dokaze da su sarađivali sa Italijanima protiv partizana.
Optuženi: To su odredi koji su radili na svoju ruku. I ti svi sporazumi bili su rađeni na svoju ruku.
RADE RADIĆ RADI SA USTAŠAMA I NEMCIMA Sudija Laković: Da li ste znali da je Rade Radić, vaš komandant za zapadnu Bosnu, koji je imao pod svojom komandom osam četničkih odreda, vodio borbe u zajednici sa Nemcima i ustašama protiv Narodnooslobodilačke vojske?
Optuženi: Nisam znao za to.
Sudija Laković: Da li je dolazio kod vas Rade Radić?
Optuženi: Dolazio je.
Sudija Laković: Da li vam je referisao o svojoj saradnji sa Nemcima i ustašama?
Optuženi: Ne znam.
Sudija Laković: Da li su oni bili dužni poštovati vaša naređenja?
Optuženi: Njih je više privlačilo to da dobiju neku pohvalu preko radio Londona ili kakvo odlikovanje. To je bila za mene jedina mogućnost da ih privolim na izvesnu poslušnost. Udaljen nisam mogao kontrolisati njihov rad.
UBACIO SAM LJUDE U NEMAČKE REDOVE, ALI BEZ IKAKVIH ZADATAKA
Tužilac Minić: Vi ste Sudu izjavili i odgovarali ste da vi niste izdavali naređenja svojim odredima da se legalizuju kod okupatora, to jest da stupe u otvorenu službu kod okupatora. Ja bih želeo da vam pokažem jedno kratko vaše ovlašćenje da nam odgovorite da li je to rukopis vaš i da li je vaš potpis?
Optuženi (dugo gleda dokumenat i kaže): Moj je rukopis i moje je ovlašćenje.
Tužilac (čita ovlašćenje Đuri Ivetiću da može da radi u Glavnom štabu za okupatora, samo da ostane na nacionalnoj liniji. Datum 12 oktobar 1942 godine, izdato u „Slobodnim srpskim planinama): Prema tome da li ste vi naređivali vašim komandantima da se legalizuju ili ne?
Optuženi: Ne. Ovo može da bude samo specijalni zadatak. Ja sam ubacivao ljude u njihove redove. Isto što su i partizani ubacivali svoje ljude u Gestapo.
Tužilac: A jesu li Glišić i Ignjatović imali specijalne zadatke?
Optuženi: Ja mislim ne.
Tužilac: Jeste li vi Glišića i Ignjatovića postavili za komandante korpusa?
Optuženi: Ja sam docnije saznao da su oni komandanti korpusa.
Tužilac: Ja raspolažem dokumentima i vi ćete se naći posle u nezgodnoj situaciji.
Optuženi: Ja ne znam.
BRANIO SAM ŽANDARME JER RADE ZA MALU PLATU
Tužilac: Jesu li partizani razoružavali žandarmske stanice? Jeste li vi uzimali u zaštitu stanice?
Optuženi: Jesam. Primamljivao sam žandarme da dođu meni.
Tužilac: Jesu li žandarmi služili otvoreno Nemcima 1941 godine ili ne?
Optuženi: Ja mislim da za ono malo plate što su imali nisu radili ništa.
SA BUGARIMA PROTIV PARTIZANA SAMO SLUČAJNO, OMAKLO NAM SE, ŽIVI SMO LJUDI
Tužilac: Kakve ste veze uspostavili sa štabom bugarske okupacione vojske u Nišu?
Optuženi: To je bio samo pokušaj. Ja sam već imao pred sobom kapitulaciju Italije. Hteo sam da prigrabim uticaj na bugarske trupe u našoj zemlji.
Tužilac: A da li su vaše trupe zajedno sa bugarskim okupacionim trupama učestvovale u borbama protiv Narodnooslobodilačke vojske?
Optuženi: Samo slučajno.
BLAŽO ĐUKANOVIĆ SA OKUPATOROM NA CETINJU
Tužilac: Da li se možete setiti kad ste vi došli u Crnu Goru gde se nalazio general Blažo Đukanović?
Optuženi: Na Cetinju.
Tužilac: Na Cetinju.
Tužilac: Jeste li vi postavili njega za komandanta Crne Gore?
Optuženi: Iz naročitih razloga jesam. To sam dao u iskazu.
Tužilac: Je li on živeo na Cetinju slobodno, nesmetano?
Optuženi: Potpuno.
NIJE LAKO BITI UŽIČANIN
Tužilac: Zar zaista niste imali silu, moć i autoritet da naredite jednom Pavlu Đurišiću, Baji Stanišiću, ili jednom Petru Baćoviću i da im kažete: ne može biti više saradnje sa Italijanima.
Optuženi: Drugi momenat je njih odlučio na to. Ja sam ukazivao na tu stvar. Ja sam hteo da ih prevedem na borbu prema Nezavisnoj državi Hrvatskoj.
Tužilac: Kad ste videli sa kakvim ljudima imate posla, zašto niste raskinuli sa njima?
Optuženi: Zato što sam Užičanin. Zato što sam hteo da ih drugim veštim sretstvima prevedem da se ne izgube.
TRAŽIO ENGLEZIMA HRANU DA BI PRESTAO SA KOLABORACIJOM
Predsednik: Jeste li preduzimali što da to stanje promenite?
Optuženi: Jesam. Tražio sam i preko Hadsona i svojom depešom da mi se omogući pet hiljada obroka hrane da dobijem, jer je vladala glad u Crnoj Gori i Hercegovini isto tako.
NAPADALI SMO ITALIJANE, ALI TAKO DA ONI TO NE PRIMETE
Tužilac: Sad mi odgovorite na ovo pitanje: Da li ste vi ma kom od vaših komandanata izdali naređenje da se potuče sa Italijanima, da povede otvorenu oružanu borbu protiv Italijana?
Optuženi Mihailović (odrečno vrti glavom): Bilo je slučajeva gde je bio maskiran napad. Posle napada dolazili su četnici da oslobode Italijane i oduzimali im oružje.
Tužilac: Da li je bilo otvorene borbe onako kako su se vaši otvoreno borili protiv Narodnooslobodilačke vojske?
Optuženi: Ja ne mogu unapred da odgovorim na to. To je teže. Ne raspolažem nikakvim materijalom.
Tužilac: Je li ta saradnja sa Italijanima po vašem shvatanju izdaja? Jesu li vaši komandanti time izdali narod? Šta mislite?
Optuženi: Tako je. Ja to nisam mogao da promenim.
PREDRAG RAKOVIĆ DOBIJAO MUNICIJU OD NEMACA
Tužilac: Već malo pre Sud vam je postavio pitanje da li vam je poznato da je Raković sarađivao sa okupatorom u Srbiji?
Optuženi: Da.
Tužilac: Postavljam vam konkretno pitanje: da li vam je poznato da je Raković imao sastanak sa nemačkim komandantom Gornjeg Milanovca, da je dobio 5.000 metaka i s time naoružao jedinice?
Optuženi: Ne sećam se toga.
NIJE SARADNJA, NEGO PREVARA
Tužilac: Pa dobro, tu se sastaju vaši komandanti u Srbiji s Nemcima i sarađuju s njima. Ima li koji komandant koji nije sarađivao s neprijateljem?
Optuženi: Ja mislim da stvarne saradnje nikada nije bilo. U odnosu na Nemce komandanti u Srbiji imali su na umu jednu jedinu stvar - prevaru.
ILIJA TRIFUNOVIĆ BIRČANIN ODLIKOVAN ZA SARADNJU SA ITALIJANIMA
Tužilac: Jeste li Birčanina predložili za odlikovanje?
Optuženi: Predložio sam ga posle smrti.
Tužilac: Posle smrti? Birčanin je otvoreno sarađivao sa Italijanima.
Optuženi: Nemam ubeđenje da je radio otvoreno.
Tužilac: Je li vam poznato da su Birčaninu držali stražu karabinijeri?
Optuženi: Da je tu bilo i malo pameti takvo što ne bi dozvolio.
NIKO ME NIJE SLUŠAO, MEK SAM KAO DUŠA
Tužilac: Kakvu ste to vojsku imali koja neće vaše naredbe da sluša? To liči na izvrdavanje, prosto rečeno, ipak ste vi bili general, armiski, načelnik štaba Vrhovne komande, ministar vojske i mornarice, morao vas je neko da sluša.
Optuženi: Niko. (smeh u dvorani)
JEZIČKE NEDOUMICE: DA LI JE ZAJEDNIČKA BORBA SARADNJA?
Predsednik: Objasnite, kad se istovremeno i vi i Nemci tučete protiv partizana, je li to saradnja?
Optuženi: Kako god hoćete tumačite. Ja objektivno kažem ovo: zašto ste me napadali, zašto su partizani napadali?
Predsednik: Odgovorite Sudu na pitanje: kad se vi zajedno sa Nemcima tučete protiv Narodnooslobodilačke vojske, je li to saradnja ili nije?
Optuženi: Ja sam se branio. Morao sam da se branim.
Predsednik: Odgovorite na pitanje: kad se vi zajedno sa Nemcima tučete protiv Narodnooslobodilačke vojske je li to saradnja ili nije?
Optuženi: Za mene nije.
Tužilac: A što se niste branili od Nemaca?
Optuženi: Oni nisu bili na terenu.
Predsednik: Je li to pomaganje okupatoru?
Optuženi: Ja nisam mislio da je to pomaganje okupatoru.
Predsednik: A je li bilo stvarno?
Optuženi: Može da bude, ali ja nisam mislio. Moja je težnja da ne pomažem okupatora.
Predsednik: Je li to pomaganje okupatora ili nije?
Optuženi: Nije.
Predsednik: A kad se okupator zajedno sa vama bori protiv Narodnooslobodilačke vojske je li onda okupator pomagao vas?
Optuženi: Okupator je dobro iskoristio našu uzajamnu borbu.
IZDRŽI JOŠ MALO, NEMAČKA AVIJACIJA STIŽE
Predsednik: Ko je to Ljubiša Đorđević?
Optuženi: Ljubiša Đorđević? Ne znam.
Predsednik: Komandant SDS, Nedićev major. A ko je Marko Muzikravić?
Optuženi: Marko Muzikravić je komandant moje brigade u Gruži.
Predsednik: Šestog oktobra Ljubiša Đorđević piše Muzikraviću: „Dragi Marko, izdrži još malo. Nemačka avijacija bombarduje prostor od Vrbane, ima dosta bombi i mitraljeza. Obrazovao sam zajednički štab sa Nemcima. Načelnik štaba dolazi da vodi Nemce". Šta je to?
Optuženi: To je izdaja.
Predsednik: Je li to saradnja sa okupatorom?
Optuženi: Jeste.
SVE PO SPISKU
Predsednik: Kad se sve ovako rezimira, kako se tu pred Sudom odvijalo, da u Bosni, u Lici, u Hercegovini itd. četnički komandanti sarađuju sa okupatorima, sa Nemcima, sa Talijanima, možete li vi Sudu da navedete ijednog vašeg komandanta koji nikada nije sarađivao sa okupatorima?
Optuženi: Imalo je.
Predsednik: Navedite imena. Nije dovoljno reći imalo je, već nam navedite ime i prezime, jedinicu, korpus taj i taj i teritoriju na kojoj je komandovao.
Optuženi: Ne mogu da se setim imena korpusa.
Predsednik: U redu, kad ne možete da se setite imena korpusa, setite se imena komandanata.
Optuženi: Imalo je. Ja se trenutno imena ne mogu da setim.
Predsednik: Kad je imalo, gde je imalo, ko je to bio? Da li je bilo u Crnoj Gori?
Optuženi: Nije bilo.
Predsednik: U Hercegovini?
Optuženi: Bilo je komandanata koji nisu sarađivali.
Predsednik: Koji su to?
Optuženi: Ne znam imena.
Predsednik: Jevđević, Danilo Salatić, Baćović?
Optuženi: Ne znam imena, ne mogu da imenujem.
Predsednik: Idemo dalje; Dalmacija?
Optuženi: Mislim da je bilo.
Predsednik: Navedite imena. Ilija Trifunović-Birčanin, Radovan Ivanišević?
Optuženi: Ne znam.
Predsednik: U Lici?
Optuženi: Imalo je.
Predsednik: Navedite imena.
Optuženi: Ja imena ne pamtim.
Tužilac: Navedite ime, a ja ću sutra naći depešu da je sarađivao.
Predsednik: Jeste li u stanju sada pred Sudom da date imena?
Optuženi: Nisam u stanju sada da to dam.
Predsednik: Ja ću vam kazati one koje ste u istrazi naveli kao glavne da ste imali. Evo u Srbiji navedite koji nisu sarađivali. Velimir Piletić?
Optuženi: Nije Piletić, a mislim da nije ni Siniša Ocokoljić.
Predsednik: Ljuba Jovanović-Patak?
Optuženi: Ja mislim da Ljuba Jovanović nije. Nisam imao podatke.
Predsednik: Ima li i jedan koji je čist, koji nije sarađivao?
Optuženi: Ljuba Jovanović nije.
Predsednik: Dragoslav Pavlović?
Optuženi: Nije.
Predsednik: Major Milanović?
Optuženi: Nisam imao nikakve podatke za njega.
Predsednik: Dimitrije Radojević?
Optuženi: Nije ni on. On nije bio komandant. On je bio delegat.
Predsednik: Mančić?
Optuženi: Nije.
Predsednik: Milan Stojanović.
Optuženi: Nije.
Predsednik: Dragutin Keserović?
Optuženi: Nije ni on. (smeh u dvorani)
Predsednik: Pop Radojica Perišić?
Optuženi: Ja nisam imao podataka o njemu.
Predsednik: Petar Baćović?
Optuženi: Ja iz ovih podataka vidim da je imao.
Predsednik: Slavko Bjelajac?
Optuženi: On je imao.
Predsednik: Miloš Glišić?
Optuženi: On nije ni radio.
Predsednik: Voja Lukačević?
Optuženi: Imao je.
Predsednik: Pavle Đurišić?
Optuženi: Imao je.
Predsednik: Blaža Đukanović?
Optuženi: Imao je.
Predsednik: Bajo Stanišić?
Optuženi: Imao je.
Predsednik: Neško Nedić?
Optuženi: Neško Nedić, on je pripadao četvrtoj jurišnoj grupi, imao je.
Predsednik: Predrag Raković?
Optuženi: Imao je.
Predsednik: Gogić Todor?
Optuženi: Nije imao.
Predsednik: General Miroslav Trifunović?
Optuženi: Imao je.
Predsednik: Major Radomir Cvetić?
Optuženi: Nije imao veze sa okupatorom.
Predsednik: Miloš Marković?
Optuženi: Nije imao.
Predsednik: Predrag Raković?
Optuženi: Imao je.
Predsednik: Smiljanić Dušan?
Optuženi: Nije imao.
Predsednik: Nikola Kalabić?
Optuženi: Imao je.
Predsednik: Nikola Bojović?
Optuženi: Nije imao.
Predsednik: Sveta Trifković?
Optuženi: Nije imao.
Predsednik: Živan Lazović?
Optuženi: Živan Lazović pre no što je došao kod mene pripadao je organizaciji, mislim Nedićevoj. Imao je.
Predsednik: Aleksandar-Saša Mihailović?
Optuženi: Ja nisam imao podataka do ove optužnice. Nisam za njega znao da radi te stvari.
Predsednik: Ne možete da kažete odlučno?
Optuženi: Imao je.
Predsednik: General Svetomir Đukić?
Optuženi: Imao je.
Predsednik: Vladimir Komarčević?
Optuženi: Za njega nisam imao podataka.
Predsednik: A šta mislite?
Optuženi: Nije imao.
Predsednik: Neško Nedić?
Optuženi: Imao je.
Predsednik: Dragomir Topalović?
Optuženi: Nikad.
Predsednik: Zvonimir Vučković?
Optuženi: Imao je.
Predsednik: Miloš Radosavljević?
Optuženi: Nije imao.
Predsednik: Dragoslav Račić?
Optuženi: Imao je.
Tužilac: Molim vas, šta znači: imao je?
Predsednik: „Imao je" - imao je veze sa okupatorom, a „nije" - nije imao veze sa okupatorom. Dimitrije Lazarević?
Optuženi: Ne znam ko je to.
Ptičica: First Verde sa četnicima
Predsednik: Dušan Radović-Kondor?
Optuženi: Nije.
Predsednik: Bora Mitranović?
Optuženi: Nije imao.
Predsednik: Stevan Damjanović?
Optuženi: Nisam imao podataka za njega. Nije imao.
Predsednik: Pop Sava Božić?
Optuženi: Imao je.
Predsednik: Cvijetin Todić?
Optuženi: Ako se računa ono što je sa ustašama bilo onda je imao, inače sa Nemcima nikada.
Predsednik: Slavoljub Vranješević?
Optuženi: Nisam imao podataka da je imao.
Predsednik: Znači, znak pitanja. Gojko Borota?
Optuženi: Nije imao.
Predsednik: Sad smo čitali depešu?
Optuženi: To nisam znao.
Predsednik: Da li je imao veze ili nije?
Optuženi: Imao je.
Predsednik: Sergije Mihailović?
Optuženi: Ja ne znam. On je poginuo.
Predsednik: Jezdimir Dangić?
Optuženi: Imao je.
Predsednik: Boško Todorović?
Optuženi: Nisam znao da je imao.
Predsednik: A da li je imao?
Optuženi: Nisam siguran.
Predsednik: Uroš Drenović?
Optuženi: Ne znam. Nisam sa njim imao kontakt.
Predsednik: Radivoje Kerović?
Optuženi: Nije imao.
Predsednik: Stevan-Leka Damjanović?
Optuženi: Malopre ste pitali. Ja mislim da nije.
Predsednik: Rade Radić?
Optuženi: Imao je.
Predsednik: Manojlo Perić?
Optuženi: Nije imao. On nije bio komandant.
Predsednik: Petar Baćović?
Optuženi: Imao je.
Predsednik: Pop Stevan?
Optuženi: Mislio sam da nije imao.
Predsednik: A sad?
Optuženi: I sad mislim da nema ništa.
Predsednik: Dobrosav Jevđević?
Optuženi: Imao je.
Predsednik: Ilija Trifunović-Birčanin?
Optuženi: Imao je.
Predsednik: Momčilo Đujić?
Optuženi: Imao je.
Predsednik: Mladen Žujović?
Optuženi: Za njega ne znam. Ja sam njega poslao u Dalmaciju da izdvaja te delove.
Predsednik: A gde je sedeo?
Optuženi: Ne znam.
Predsednik: Slavko Bjelajac?
Optuženi: Nije imao.
Predsednik: Miodrag Kapetanović?
Optuženi: Ne znam.
Predsednik: Aleksandar Mišić?
Optuženi: Uopšte nije radio.
Predsednik: Karlo Novak?
Optuženi: Nisam imao podataka i smatram da nije imao. On je bio uhapšen.
Predsednik: Ivan Prezelj?
Optuženi: Nije imao.
Predsednik: Janjić?
Optuženi: Onaj što je bio u Slavoniji? Imao je.
Predsednik: Žarko Todorović?
Optuženi: Nikad nije imao.
Predsednik: Aleksandar Nikolić?
Optuženi: Imao je.
Predsednik: Dragiša Vasić?
Optuženi: Nije imao.
Predsednik: Brativoje Urošević?
Optuženi: Nije imao
Predsednik: Voja Lukačević?
Optuženi: Imao je. Mi smo njega prešli.
Predsednik: Jovan Jelovac?
Optuženi: Nije imao.
Predsednik: Bajo Stanišić, Pavle Đurišić, Đorđe Lašić?
Optuženi: Imali su.
Predsednik: Rajo Bančić?
Optuženi: On je bio šef propagandnog otseka na Majevici. Nije imao.
Branilac Miloša Glišića: Šta je sa Glišićem?
Predsednik: Ja sam odmah u početku pitao. Da li vam je poznato da je Glišić imao veze sa okupatorom. Branilac to traži.
Optuženi: Jeste.
IPAK SMO SARAĐIVALI SA OKUPATOROM, POMALO, TAKVO VREME BILO, MORALO SE
Tužilac: Optuženi Mihailoviću, vi ste juče, nabrajajući vaše komandante koji su sarađivali sa okupatorom a koji nisu, izneli izvestan broj vaših komandanata za koje ste tvrdili da nisu sarađivali sa okupatorom. Ja moram da vas upozorim na nekoliko depeša iz istražnog materijala i da tražim od vas izjašnjenje, pošto su to vaše depeše, upravo vama poslate depeše, da li je to vama bilo poznato kada ste juče davali iskaz. Evo, vi ste rekli za vašeg komandanta Dušana Radovića da nije sarađivao sa okupatorom. Kako je bilo njegovo ime - pseudonim?
Optuženi: Kondor.
Tužilac: Dobro, Kondor. 22 novembra 1943 on vam javlja: „U Užicu se već dve noći hapse komunisti po spisku koji je sastavio... Izvešten sam da je noću između 21 i 22 izvršeno streljanje nekoliko takvih..." Jeste li pročitali u svoje vreme ovu depešu?
Optuženi: Ne.
Tužilac: Vidite li sada da je i Kondor sarađivao sa okupatorom.
Optuženi: Vidim.
Tužilac: Da li je vaš komandant Predrag Raković sarađivao sa okupatorom?
Optuženi: Ja mislim da sam rekao da jeste.
Tužilac: U redu, onda neću čitati njegove depeše.
JEŠA DRŠKA IPAK SARAĐIVAO, BIO JE SARADLJIV ČOVEK
Tužilac: Molim vas da li je Ješa Simić, zvani Drška, vaš pukovnik sarađivao sa okupatorom?
Optuženi: Ja za njegov rad ne znam.
Tužilac: Dakle za Simića niste znali da je sarađivao sa okupatorom?
Optuženi: Ja ne znam, to sam rekao.
Tužilac: Da vidimo za one za koje ste rekli da nisu sarađivali, treba da prečistimo to. Ovo je foto kopija jednog vašeg dokumenta, prilog 294.
Optuženi: Da.
Tužilac: Da li je ovo vaša primedba?
Optuženi: Da.
Tužilac: Očigledno da. (čita pismo Ješe Simića od 18 aprila 1944 godine u kome saopštava stanje na celom prostoru) Vi ste stavili primedbu 18 aprila 1944 godine, dan kad ste čitali. Ko su to Krceli?
Optuženi: Ne znam, ali mislim pre da su možda bugarske trupe, ako su iz te oblasti.
ITALIJANI GAĐAJU SVE ŠTO JE POTREBNO
Tužilac: Da vidimo dalje za vaše komandante koji nisu sarađivali. Evo na primer Milorad Momčilović, za njega ste rekli da nije sarađivao. Evo on vam šalje izveštaj 5 aprila 1943 godine. Iz izveštaja se vidi da je pomenutome bila poverena odbrana nekoliko otseka na Drini. Na jednom otseku bila je jedna italijanska desetina sa puškomitraljezima. Jedna četa sa dva bacača.Komandant baterije je izjavio da može da gađa sve što je potrebno. Da li ste vi 5 aprila bili tamo? Da li ste početkom aprila bili tamo sa Zaharijem Ostojićem?
Optuženi: Po danima ja tačno ne znam. Ne znam gde sam bio.
Tužilac: Da li vam je ranije bilo poznato da je Momčilović sarađivao sa okupatorom?
Optuženi: Nije mi bilo poznato.
SARAĐIVAO JE ISUVIŠE SA OKUPATOROM, SVE MORA DA BUDE S MEROM
Tužilac: Da li je Radmilo Grđić sarađivao sa okupatorom?
Optuženi: Isuviše. (smeh u dvorani)
Tužilac: Onda neću ni čitati o njemu. Za Voju Lukačevića pročistili smo da je bio sa Nemcima, Italijanima i sa svima.
Optuženi: On je imao ugovor.
Tužilac: Imao je ugovor. A Dragutin Keserović? i Nikola Kalabić?
Optuženi: Ne.
Tužilac: Da li vas je XX izvestio u jednoj depeši da je došao do Augusta Majsnera dokumenat iz koga se vidi tačan sporazum između nemačke komande, Lukačevića i Keserovića?
Optuženi: Keserovića ne. Mislim da XX to nije izvestio. Ja sam to sa druge strane imao.
Tužilac: Molim ispričajte po sećanju.
Optuženi: Voja Lukačević poslao je u Beograd kapetana Milorada Mitića i on je bio u hotelu „Mažestik".
Tužilac: Jeste li šta preduzeli protiv Voje Lukačevića?
Optuženi: Ništa mu nisam mogao.
PARTIZANI UBIJU ČETNIKE, NEMCI STRELJAJU PARTIZANE
Tužilac: Dobro, ništa mu niste mogli. Sava Vukadinović je vaš delegat? Je li tako? Delegat Vrhovne komande u Crnoj Gori.
Optuženi: Da.
Tužilac: Vidite šta on vas izveštava povodom ubistva Baja Stanišića i Blaža Đukanovića u Ostrogu. Je li vam to poznato? On veli: „Za ubistvo Baje i Blaža tražio sam od naših ljudi u Podgorici da intervenišu preko Nemaca da se strelja preko 300 komunista".
Optuženi: To mi nije poznato.
Tužilac: Ta je depeša stigla u vašu komandu.
Optuženi: Nije mi poznato. Moja komanda je imala pretežno oficire iz Crne Gore baš na vodećim položajima.
Tužilac: Vidite, Sava Vukadinović traži od Nemaca da izvrše odmazdu zbog ubistva Blaže i Baja. Jesu li Blažo i Bajo sarađivali s okupatorom?
Optuženi: Jesu.
Tužilac: Vi ste juče pominjali da vam nije poznato da su oni sarađivali sa okupatorom, a i za Dragišu Vasiljevića ste rekli da isto tako nije sarađivao sa okupatorom.
Optuženi: Verovatno, ja nisam kazao.
Tužilac: Ja imam ovde jedan dokumenat. Ako hoćete da ga pročitam.
Optuženi: Kako hoćete.
Tužilac (čita dokumenat u kome Mihailovićev komandant izveštava da će „crveni" ovih dana napasti četnike. U depeši se kaže da treba izvestiti Nemce i da oni iziđu na teren): Je li to vaš komandant?
Optuženi: Da.
Tužilac: Kako ste mogli imati takve komandante?
Optuženi: Meni nije pisao.
Tužilac: Ali znali ste šta se radi. Imali ste dobru obaveštajnu službu.
NEMCI I ČETNICI GONE PARTIZANE
Tužilac: Čiji je to pseudonim „Stipe"?
Optuženi: Ja ne znam tačno.
Tužilac: To je Ješa Simić. Da li vas je on izveštavao da su „crveni" potisnuti prema Ivanjici, da je Cvetić ranjen i prenet u bolnicu u Ivanjici, da od Ibra gone partizane Nemci i Javorski korpus.
Optuženi: Molim vas, da se razumemo. U pogledu depeša ne može se tražiti opširno izlaganje gde se ko nalazi. Iz toga izlaganja ništa se ne vidi jasno.
ŠEF BRITANSKE MISIJE JAVLJA DA SARAĐUJU ČETNICI, NEMCI I BUGARI
Tužilac: Za Cvetića ste juče rekli da nije sarađivao sa okupatorom.
Optuženi: Ja ne znam da sam rekao.
Tužilac (čita depešu koja je upućena Draži Mihailoviću da je 18 kamiona sa ljotićevcima otišlo za Ivanjicu. U depeši se dalje kaže „da se sa više strana potvrđuje da je Tito u Srezu moravičkom"): Vi ste dobili o Cvetiću obaveštenja od Armstronga. Ko je on bio?
Optuženi: Brigadir britanski.
Tužilac: U kakvoj funkciji?
Optuženi: Šef misije.
Tužilac: Evo šta vam on javlja. To vam prenosi Hans. To je šifra. Za koga?
Optuženi: Za „Dronju", generala Miroslava Trifunovića.
Tužilac (čita Armstrongovu depešu): „Sledio sam Cvetića do Negbine. Ali Cvetić je bio više na zapadu. Nisam video da su komunisti napali četnike. Nisam video ništa strašno. Nema zapaljenih sela. Jasno je da su partizani napali Osovinu u Ivanjici i posle su partizani bili gonjeni." U nastavku, broj 958 od februara 1944 godine, stoji: „Jasno je da četnici, Nemci i Bugari napadaju partizane blizu Zlatibora. Niži Cvetićevi oficiri zaboravljaju Nemce. Umesto Nemaca, oni misle da su partizani neprijatelji."
ČETNICI BRANE BUGARE I NEMCE U UŽICU
Tužilac: Kapetan Radović vam šalje izveštaj: „U noći 17 i 18 oko 12,30 časova" - to je novembra 1943 godine, to je bilo kada su partizanske snage zagrozile Užicu, kada su se približile Užicu na Zlatiboru. Sećate li se toga događaja?
Optuženi: U pogledu vremena ne.
Tužilac: „Noću 17 — 18 o. m. oko 12,30 časova komunisti su sa jačim snagama napali Bugare i Nemce u Kremnima i posle osmočasovne borbe komunisti su razbili 1800 Bugara i 200 Nemaca. Bugari u najvećem neredu i bez oružja povlače se za Užice, beže glavom bez obzira. Bugari su imali 5 tenkova, od kojih su tri oštećena, tako da su ona dva, koja su ostala u ispravnom stanju, odvukli za Užice. Bugarska artilerija je pala u ruke partizanima. U momentu pisanja ovog izveštaja izvestan deo Bugara, koji se povlači u redu, vodi borbu sa komunistima u Bioski." Znate li gde je Bioska?
Optuženi: Znam
Tužilac (čita): „Naši odredi stupili su u borbu kod Bioske." Šta je to sada?
Optuženi: Dušan Radović-Kondor i njegove snage nisu bile na frontu.
Tužilac: Onda znači da je sve ovo lažno?
Optuženi: Ne kažem da je lažno, ali kažem za njega da je on bio pozadi fronta dvadeset kilometara.
Tužilac: Uostalom, Sud je tu i on će to sve ceniti.
TO JE SAMO INTRIGA
Tužilac: Evo za Novaka. Vas je Novak nešto pitao, pa mu vi odgovarate, i to ovako: „Što se tiče nekih razgovora sa italijanskim komandantima to nije poželjno, ali ukoliko možete da ih izradite na pogodan način, učinite to, ne kompromitujući ni pokret ni sebe. U teškoj borbi koju vodimo treba iskoristiti jednog neprijatelja protiv drugog. Organizacija jugoslovenske vojske na vama leži. Učinite da ona ojača bez obzira na sve prepreke." Zar ovo nije davanje odrešenih ruku Karlu Novaku da radi sa Italijanima?
Optuženi: To je samo intriga.
Tužilac: Ja ne razumem tu vašu intrigu. Zar nije ovo onako uvijeno rečeno: koristite potajno, pazite da se ne kompromitujete.
Optuženi: Po mome mišljenju ne sme da se kompromituje, a da intrigira može.
UROŠ DRENOVIĆ IPAK SARAĐIVAO
Tužilac: Vi rekoste da Uroš Drenović nije sarađivao sa okupatorom.
Optuženi: Ja sam s njim najmanje veze imao. Mislim da uopšte nije sarađivao.
Tužilac: Dobro. Ja ću pročitati vaše depeše pisane vašim rukopisom iz kojih će se to videti. Da li je sarađivao sa Nemcima, ustašama i Italijanima, sa svima vrstama okupatora?
Optuženi: Docnije sam to mogao saznati.
GOJKU BOROTI NEMCI ISPUNJAVAJU ŽELJE
Tužilac: Evo jednog drugog dokumenta, broj 324, u kome se kaže da Nemci poručuju hitno sledeće: „Sve želje u pogledu municije ispunjene i biće otposlate kuda treba." Evo Borote, za koga vi rekoste juče da nije sarađivao.
Optuženi: Meni nije bilo poznato.
Tužilac: Da se zadržimo na tome pitanju. Da li vam je to bilo poznato ili ne? Evo ovde su originalne knjige depeša Borote sa overom i pečatima. Sud može, ako hoće, da se osvedoči. Ja ću ih predati Sudu. Ovo je jedna depeša Borotina, koja glasi: „Nemci poručuju hitno sledeće. Sve želje u pogledu municije ispunjene i biće otposlato kuda treba. Treba da se sporazume sa vama i da dođe jedan od vaših opunomoćenika da se stvari postave na svoja mesta. Predlažu da bacimo trupe po terenu i da uništavamo, a oni da daju municiju i ostale potrebe. Traže da se uspostavi radioveza. Žele i nama da daju jednu radiostanicu. Traže kod njih jednog radiotelegrafistu. Molim hitno instrukcije. Pukovnik Borota." Eto, to vam je depeša.
Optuženi: Ja to ne znam i ne verujem.
Tužilac: Sad ću naći šta ste vi njemu odgovorili i šta je on vama pisao. Pazite, sada ste kazali jednu netačnost i čitava ova publika će videti da je to netačnost.
Tužilac: Sada imamo depešu broj 32, poverljivo 98 - 3861 - 9/324: „Nemci poručuju mi hitno sledeće: Sve želje u pogledu municije ispunjene su kako treba". Zatim pod brojem 259 sa potpisom Borotinim. Na to vi kažete u depeši broj 232: „važno je samo naglasiti da je potrebno da se hitno ispuni naše traženje" Šta kažete na to?
Optuženi: Ja ne znam.
Tužilac: Vi ne znate? Znači da Borota laže?
Optuženi: Ne znam.
Tužilac: Je li vi ne priznajete da je ovo vaša depeša?
Optuženi: Ja ne znam.
Tužilac: Da, da, vi ste samo kupovali (municiju). Evo vam vaše depeše 242 i 243 od 13 januara, koju vi šaljete Boroti „Broj, poverljivo, fer 98..." Šta znači ovo „fer"? To je, svakako, ključ Vrhovne komande?
Optuženi: Jeste.
Tužilac: U toj depeši kažete: „Nemačka Komanda stavlja na raspoloženje grupu od 64 sabotera pod komandom Gare. Snabdeveni su sa jednom većom i tri manje radiostanice, odlično instruisani i opremljeni... u Sarajevo je već pristiglo njih 29 koji su svršili specijalne kurseve... svi su Srbi... Gara mi je poručio da se potpuno stavljaju na raspoloženje našoj organizaciji i primaju sve naše direktive."
Predsednik: Ta je depeša već pročitana juče.
Optuženi: Ja ne znam za tu depešu. Centar veze odvojen je od mene. Ja se nalazim na Trebavi a centar veze je u Sarajevu i prima depeše iz cele zemlje i u najvažnijem obliku dostavlja se što je meni potrebno.
Tužilac: Vaši oficiri će vas sutra demantovati. Vi ste toliko pažnje svemu posvećivali i sve držali u svojim šakama.
DRUŽE TUŽIOČE, DOKLE ĆETE NABRAJATI SVE TE KOMANDANTE
Predsednik: Druže tužioče, dokle imate da nabrajate te sve komandante?
Tužilac: Ja sam hteo za svakoga.
Predsednik: Vi onda imate da nabrajate čitav dan. To je već raščišćeno. Optuženi nije u stanju da navede nijednog komandanta koji nije sarađivao s Nemcima.
Tužilac: Ja želim da optuženi pokaže da od njegovih komandanata nema ni jednoga koji nije sarađivao sa neprijateljem.
Predsednik: Vidite, optuženi Mihailoviću, juče ste kazali, ne znam, a posle, kad sam vas pitao postoji li i jedan vaš komandant koji nije sarađivao sa Nemcima i kad su počela da se čitaju imena komandanata i originalne depeše utvrđeno je da su svi sarađivali. Sada, vidite, gubimo vreme oko toga, da vam se ponovo postavlja pitanje, postoji li ijedan vaš komandant koji se nije uprljao u saradnji sa Nemcima?
Optuženi: Ne mogu da kažem, a verujem da ih ima.
Predsednik: Sud će iz toga izvući zaključak.
NEMCI TRAŽE, ČETNICI DAJU
Tužilac: Evo vam sada jedan drugi dokumenat. Komandant brigade sreza azbukovačkog, - a vi se sećate njega, - iz pocerske grupe (optuženi: Sećam ga se), uputio vam je pismo u kome vas izveštava da nemačka komanda iz Šapca moli da joj se dozvoli opravka puta za Krupanj. (čita dokumenat u kome se kaže da nemačka komanda iz Šapca moli da se dozvoli opravka puta i da joj se stavi na raspoloženje potrebna radna snaga. U pismu se saopštava da Nemci pripremaju akciju protiv komunista u Bosni. Zbog toga traže da četničke komande rađevskog i azbukovačkog sreza dozvole popravku puta i stave potrebnu radnu snagu na raspolaganje. Dalje se kaže da je četnički štab izdao potrebnu dozvolu Nemcima i traženu radnu snagu. Pismo se završava rečima: „S verom u Boga, za kralja i otadžbinu".) A sada da razjasnimo pitanje držanja teritorije. Da li je to značilo ono što vi nazivate držanjem teritorije, da li je to ono zašta vi kažete da su vaše trupe držale teritorije u Srbiji?
Optuženi: Da.
Tužilac: Da li je to izdaja?
Optuženi: Jeste. Ali, to isto tako dokazuje i drugu stvar: da Nemci ne smeju da izađu a da nas ne pitaju.
Tužilac: A koja je treća stvar, koju to dokazuje?
Optuženi (upitno gleda u Tužioca).
Tužilac: Da li to dokazuje isto tako da se četnici i Nemci ne tuku? Da li je to tačno?
Optuženi: Jeste.
Tužilac: Znači, odavde se vidi da se četnici nisu tukli sa Nemcima.
Optuženi: Jasno je. Ali, stvar je u tome da su oni morali da mole.
Tužilac: Jasno je da su sarađivali.
ULIZIČKI GOVOR PAVLA ĐURIŠIĆA
Tužilac: Pročitaću vam sada jedno pismo Pavla Đurišića i posle toga postaviti jedno pitanje da odgovorite na njega. On vam dostavlja svoj govor koji je održao u Kolašinu kada je dočekao Pircija Birolija. Ja moram da vam taj govor pročitam, jer je u vezi sa pitanjem koje ću vam posle postaviti. To je Pavlov govor, evo vidite iz primedbe sa strane. On govori guverneru Crne Gore Pirciju Biroliju. Iskopčan je iz vaše arhive. Govor počinje ovako: „Poštovana Ekselencijo, poštovani gosti, draga braćo i sestre... (Tužilac čita Đurišićev govor, prenosimo delove) Komunisti, koji su se u Crnoj Gori bili sakupili iz svih delova Jugoslavije, iskoristili su ovaj revolt srpskog naroda, poveli su ga na klanicu - u borbu protivu okupatora... U tom vremenu kada je narod u Crnoj Gori bio doveden u jedan težak položaj, sreća nam se nasmejala i baš tada došao je među nas veliki prijatelj srpskog naroda, solunac, nosilac Belog orla sa mačevima, njegova ekselencija armijski đeneral gospodin Aleksandar Pircio Biroli. Došao je za guvernera Crne Gore... On je sa svojim komandantima Nj. E. generalom Luiđi Mentastijem, generalom Silvijem Boninijem, generalom Ćitorijem i drugim potčinjenim komandantima dao mogućnosti da se vidno ispolji izraz nacionalnog ponosa i svesti kod srpskog naroda u Crnoj Gori, da uz pripomoć italijanske vojske i italijanskog oružja očisti Crnu Goru od tih izroda i jevrejskih plaćenika i da zavede red i mir u Crnoj Gori... Ekselencijo, za uspostavljeni red i mir vi ste nagrađeni od Rima i Berlina, ali isto tako ste nagrađeni i od srpskog naroda, koja se nagrada vidno manifestuje u ljubavi i poštovanju prema vama... Ja vas, ekselencijo, sa svima četnicima pozdravljam sa: Dobro nam došli i živeli."
Tužilac: Jeste li vi odobravali ovakav rad Đurišića?
Optuženi: Zatečeno stanje.
Tužilac: I mirili ste se s tim?
Optuženi: Nisam mogao ništa. Bio sam sa 50 ljudi.
SVI SU MOJI KOMANDANTI SARAĐIVALI OSIM MENE
Tužilac: Optuženi Mihailoviću, do sada smo konstatovali da vi ne možete sigurno kazati ni za jednog svoga komandanta da nije sarađivao sa okupatorom.
Optuženi: Ja ne znam.
Tužilac: Šta ne znate?
Optuženi: Ima masa starešina.
Tužilac: Vi ne znate nikoga da navedete.
Optuženi: Ja sam znao samo najstarije, pa i njih se ne sećam. To je samo jedan deo starešina.
Tužilac: Je li Ostojić sarađivao?
Optuženi: Jeste.
Tužilac: A Mirko Lalatović?
Optuženi: Jeste.
Tužilac: Šta je bio Zaharije Ostojić u vašoj vrhovnoj komandi?
Optuženi: Načelnik operativnog odeljenja, obaveštajnog odeljenja i organizacionog odeljenja.
Tužilac: Za to vreme šta je bio Lalatović?
Optuženi: Šef veze.
Tužilac: A posle Ostojića?
Optuženi: Postao je istaknuti centar Vrhovne komande.
Tužilac: Počev od vaše vrhovne komande, od dva vaša najbliža saradnika pa naniže, svi su sarađivali sa okupatorom?
Optuženi: Oni su me izneverili svi.
Predsednik: U pogledu komandanata, to je raščišćeno.
OD ITALIJANA 20.000 PUŠAKA UMESTO VILA I AŠOVA
Tužilac: Molim još samo jedno mesto iz ovoga pisma. Kažete ovako: „Nema oružja" - Žujović vam piše - „tražio sam od Italijana, kao što sam vam javio depešom i prekosutra idem u njihovu armiju da tražim barem 20.000 pušaka da naoružam ljudstvo koje držim u Kninu naoružano vilama i ašovima." Je li Mladen Žujović prema tome, sarađivao sa okupatorom?
Optuženi: Jeste, ali sam u svom pismu potvrđuje kakvu je ulogu imao.
Tužilac: Ali je činjenica i to da je sa okupatorom uspostavio saradnju. Je li tako?
Optuženi: Jeste.
KOMANDANTI SU RADILI NA SVOJU RUKU, ALI NIŠTA BEZ MOG NAREĐENJA
Tužilac: Vi kažete da su vaši komandanti izvršavali vaša naređenja samo utoliko ukoliko su hteli. To je vaša formulacija. Da li je to tačno?
Optuženi: Ja mislim da jeste.
Tužilac: A vi ste na strani 70-toj vašeg zapisnika o saslušanju kazali malo drugačije. Vidite, vi ste, objavljajući napad na Fazlagića Kulu, dali jednu opštu formulaciju. Ja ću je pročitati, da biste se izjasnili da li je tačna. Vi ste rekli: „Tačno je da se ni jedna akcija ni u jednom delu naše teritorije nije mogla preduzeti bez mog naređenja". I vi ste to potpisali. Hoćete li da pročitate?
Optuženi: Ja to znam.
Tužilac: Pa, to je onda u kontradikciji sa vašom ranijom izjavom na pretresu da su vaši komandanti radili na svoju ruku. Vidite li da tu ima kontradikcije?
Optuženi: Ja nisam pravnik. A za mene, pravo da vam kažem, i samo stanje zdravlja u kome se nalazim...
Tužilac: Ja mislim da ste vi zdraviji od mene.
Optuženi: Verovatno.
Tužilac: Ja mislim. Možda vam samo nije prijatno što ste na optuženičkoj klupi i to je razumljivo, jer nikom nije prijatno da bude na optuženičkoj klupi.
SVAKO RADI ŠTA HOĆE, A SVI HOĆE DA SARAĐUJU SA OKUPATOROM
Tužilac: Znači da ostajete i dalje pri tome da vaši komandanti nisu izvršavali vaša naređenja?
Optuženi: Kazao sam, kad im se dopadne.
Tužilac: Koliko ste imali komandanata?
Optuženi: Bilo ih je dosta.
Tužilac: Sto, dvesta. Znači, svakome kad mu se dopadne izvršiće?
Optuženi: Tako je.
Tužilac: A od kuda jedinstvena linija u saradnji sa okupatorom?
Optuženi: To nije moja linija.
Tužilac: Osećate li izvesnu krivicu do sebe?
Optuženi: Nisam bio u stanju da popravim.
SVI SU SARAĐIVALI, MIMO MOJE VOLJE
Tužilac: Znači vi niste hteli saradnju sa okupatorom. Da li je tako?
Optuženi: Tako je. Nisam hteo.
Tužilac: Vi niste izdavali naređenja za saradnju sa okupatorom?
Optuženi: Nisam.
Tužilac: Vaši su komandanti sarađivali mimo vaše volje?
Optuženi: Mimo moje volje i ono stanje koje sam zatekao u Crnoj Gori nisam očekivao.
TAKTIZIRAJTE TAJNO Tužilac: Evo šta vi kažete Borivoju Bori Mitranoviću, vaša depeša od 13 decembra 1943 godine (pokazuje depeše prema optuženome). Tu se kaže: „Naša borba mora biti bez kompromitovanja. Učinite sve što možete da do kompromitovanja ne dođe. Ako taktizirate onda taktizirajte, ali to mora biti tajno. Ne mogu vam dati tačne upute, jer ne poznajem prilike. Ponavljam, taktizirajte tajno, ali bez kompromitacija." Je li to vaša depeša?
Optuženi: Ne znam.
OPTUŽIVAO PARTIZANE DA SARAĐUJU
Tužilac: Vi ste neprekidno javljali u inostranstvo da partizani sarađuju sa neprijateljem. Je li to bila propaganda?
Optuženi: Ja ne mogu bez materijala da odgovaram na pitanja ovako u skokovima.
Tužilac: Niste vi čovek bez memorije. Kad je nešto povoljno za vas onda se svega sećate, a kad dođe ovako, onda sve okruglo pa na ćoše.
SA NEPRIJATELJIMA SE MOŽE RAZGOVARATI
Tužilac:Da li ste se sastali sa Šterkerom?
Optuženi: Jesam.
Tužilac: Koliko puta?
Oituženi: Četiri puta ukupno.
Tužilac: Da li ste se sastali sa Nemcima 1941 godine?
Optuženi: Jesam.
Tužilac: Da li ste se sastali sa Milanom Nedićem?
Optuženi: Jesam. Sa neprijateljima se može razgovarati. I to nije ništa za osudu. Nemce posle Divaca nikada ne bih primio da nije bilo pukovnika Mak Dauela.
Tužilac: Da li ste davali direktive Gojku Boroti da traži municiju od Nemaca?
Optuženi: Ja mislim da ne.
Tužilac: Ako vam predočim depeše?
Optuženi: (Ćuti)
ZAPOVEDAO LJOTIĆEVCIMA BEZ LOŠE NAMERE
Tužilac: Jesu li se nedićevci stavili pod vašu komandu? Jesu li se ljotićevci stavili pod vašu komandu?
Optuženi: Jeste, ali sam imao druge namere.
ZATEČENO STANJE SE NIJE MOGLO MENJATI NI POPRAVITI
Tužilac: Je li uopšte bilo borbe protiv Italijana? Navedite jednu jedinu borbu protiv Italijana?
Optuženi: Ja sam zatekao stanje koje mi se nije dopalo.
Tužilac: Mi konstatujemo istoriske činjenice. Je li bila makar i jedna borba protiv Italijana?
Optuženi: To je bilo zatečeno stanje, koje se nije moglo menjati ni popraviti.
NAZOVIMO STVARI SVOJIM IMENOM
Predsednik: Da li je ovo što je radio Trifunović, Keserović, Račić u proleće 1944 godine, Neško Nedić, Zvonimir Vučković, Mirko Lalatović, Ostojić, da li je takav način rada izdaja naroda?
Optuženi: Rđav rad.
Predsednik: Da li je izdaja?
Optuženi: Teško mi je to da kažem.
Predsednik: A je li tačno?
Optuženi: Jeste.
PRESUDA
“Utvrđeno je da su svi komandanti optuženog Mihailovića i sve njegove četničke formacije sarađivale sa Nemcima, Italijanima i bugarskim okupacionim trupama za sve vreme okupacije u oružanim borbama protiv Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, primajući kroz čitavo to vreme od okupatora oružje, municiju, hranu i drugo u nameri uništenja oslobodilačkog ustanka i pružanju pomoći okupatoru u održavanju sistema okupacije.” (Iz presude generalu Dragoljubu Mihailoviću)
e-novine.com - Svi smo sarađivali sa Nemcima, osim mene
