e-novine.com - Deklaracija o pomirenju sa nacionalističkom sudbinom

e-novine.com - Deklaracija o pomirenju sa nacionalističkom sudbinom: "Srpske žrtve u Skupštini Srbije
Deklaracija o pomirenju sa nacionalističkom sudbinom
Piše: Stipe Sikavica
Veličina slova: Decrease font Enlarge font
Photo: BETA/Nenad Petrović

Deklaracijom o srpskim žrtvama se po drugi put u biti omalovažavaju srebreničke žrtve (prvi put su skrnavljene u Deklaraciji srpskog Parlamenta o žrtvama u Srebrenici zato što je u njoj namerno izostavljena suština, a koja je sažeta u reči 'genocid'), jer se ovim dokumentom uspostavlja nekakav balans među svim ratnim žrtvama, a ujedno se podilazi srBskim nacionalistima

Ovdašnja oficijelna politika ih naziva huliganima, banditima, ekstremistima, nasilnicima i slično tome; međutim, po svemu dudeći, oni su gotovo u bukvalnom smislu vojnici jurišnog odreda srpske desnice. Otuda je čak i na skorašnjoj raspravi u Narodnoj skupštini (na dnevnom redu Deklaracija o zločinima nad Srbima u ratovima devedesetih) bila i te kako naglašena eufemistička crta i u nazivu i u rušilačkom dejstvu ovih jurišnika: te da su to 'mladi ljudi', 'naša deca', tako reći nevinašca Božija; te da je njihova 'reakcija' samo 'spontani izraz nezadovoljstva', i tako redom. Ali, nije reč samo o tim eufemizmima i minimalizaciji vandalskih učinaka rečenih specijalaca, nego se i središnjica skupštinske rasprave o pomenutoj Deklaraciji odvijala baš na fonu razumevanja 'naše dece' i opravdavanja 'spontanog izliva njihovog nezadovoljstva'. Štaviše, koliko god se činilo paradoksalnim, i sadržaj same Deklaracije ide na ruku ovim 'mladim i naivnim dušama'.

To da je Deklaracija besmislena, dakle i glupa, jasno je valjda svima kojima Bog ili priroda nisu oduzeli moć zdravog rasuđivanja, i bespredmetno je raspravljati o toj njenoj dimenziji. Državni činovnici tvrde kako je to 'komplementaran dokument sa Deklaracijom o osudi zločina u Srebrenici'. Taman posla. Njome se po drugi put u biti omalovažavaju srebreničke žrtve (prvi put su skrnavljene u Deklaraciji srpskog Parlamenta o žrtvama u Srebrenici zato što je u njoj namerno izostavljena suština, a koja je sažeta u reči 'genocid'), jer se ovim dokumentom uspostavlja nekakav balans među svim ratnim žrtvama, a ujedno se podilazi srBskim nacionalistima. Najposle, nisam baš siguran da se na ovaj način izražava pijetet i prema srpskim žrtvama. S druge strane, sam naziv 'Deklaracija Narodne skupštine Republike Srbije o zločinima počinjenim nad pripadnicima srpskog naroda i građanima Srbije' je, najblaže rečeno, problematičan. Onaj mali veznik 'i' (ako dobro razumem srpski jezik) čini jasnu distinkciju između etničkih Srba i 'građana Srbije'. Što će reći: a) da etnički Srbi nisu građani; b) da su 'građani Srbije' drugorazredni stanovnici države Srbije u odnosu na njeno srpsko etničko stanovništvo.

Skupštinska rasprava o pomenutom dokumentu posebna je tugaljiva priča. Gospođa Nada Kulundžija je bila valjda zadužena da u debati brani čast predlagača Deklaracije. Ali, ona je ostala nejaka pred verbalnim naletima s desnog krila koje su predvodili radikali Nemanja Šarović i Zoran Krasić i deesesovci Jovan Palalić i dr Slobodan Samardžić koji su, po ko zna koji put, opetovali svoje poznate teze (sa mnogima se, nažalost, podudaraju i stavovi Demokratske stranke): da je rat u Jugoslaviji devedesetih bio građanski; da su ga izazvali separatisti nasilnim otcepljenjem; da je u tom ratu srpski narod samo branio svoja vekovna ognjišta i da je najviše stradao; da bi trebalo da se Srbima izvini i Brisel zbog bombardovanja, a da se Hrvati ne mogu nikada iskupiti za Jasenovac i Gradišku Staru; da Srbija ne treba da se priklanja ni Severnoatlantskom savezu ni Evropskoj uniji, nego Rusiji, i tako do kraja strpljenja čitaoca.

E, pa ne služi baš na čast ni koalicionim partnerima demokrata, niti Čedinim LDP-ovcima, niti Čankovim socijaldemokratama što su u kakofoniji na skupštinskoj raspravi ostavili Nadu bezmalo usamljenu pod unakrsnom paljbom korifeja srpske desnice. Misli li neko da ta verbalna nadmoć u Skupštini neće imati čak snažnu rezonancu upravo među huliganima, banditima ili kako li ih sve zovu!?

Photomontage: Instruktor
Iz najsvežijih izjava zvaničnika iz redova demokrata i njihovih koalicionih saveznika, između redova se može iščitati poruka kako taj vladajući tabor nema nikakve veze sa divljanjem besprizornika o kojima govorimo. Neće biti da je tako, jer su upravo Demokratska stranka i njen aktuelni šerif i negovali i zalivali taj korov svojim činjenjem i nečinjenjem. Recimo. Ni oni nisu u stanju niti pokazuju ikakvu volju da jednom razvežu srpski ratni prtljag. Jesu li pre sadašnje garniture gotovo sve bitne poluge vlasti prepustili Koštunici, iako ovaj i njegovi jedva što su imali minimalnu podršku elektorata? Jesu. Jesu li Boris Tadić i Ivica Dačić potpisali Deklaraciju o političkom pomirenju između partija koje predvode? Tako je. Nisu li prvaci SPS-a uskočili na mnoge isturene političke i privredne funkcije, iako se socijalisti nikada nisu pokajali i izvinili građanima za sve nevolje i nepravde koje su im činili za Miloševićevog zemana? Odgovor je takođe potvrdan. Da li su ikada makar i pomenuli da je nužno istražiti političku pozadinu ubistva Zorana Đinđića? To nije zabeleženo. Da li je Dobrica Ćosić i nadalje ideolog Srbije? Naravno. Jesu li i zvanično izjednačeni četnici i partizani, pri čemu je antifašistički pokret u Srbiji skrajnut u beznačaj? Ni to se ne može poreći.

I opet se zapletoh u to odvratno nabrajanje. A htedoh još reći: ne može se u Evropu uz ljubakanje sa Miloradom Dodikom i sa Ratkom Mladićem u bekstvu, kome su službe i policija stalno na tragu, ali nikako da ga uhapse.
star

- Sent using Google Toolbar"