Ah taj DEPOS!
Kakvu je samo Milošeević opoziciju imao u to vreme, nije mu bilo lako. Ne znam da li je smeo i jedno oko da zatvori. Buka i smrad nesnosni, galama, šerpe, lonci, jagnjići, prasići, non stop marševi, petarde, prskalice stalne pretnje: Ne znaš ti, daj nama, mi to bolje radimo. Sve sami akademici, Bećković, Drašković, Tadić, Obretković, Mićunović, Šećerovski prekaljeni borci za onu stvar. Udružili se sa hipicima i narkomanima, al nisu ovo hipici ko što su nekad bili, nisu to vegetarijanci, šizle mizle, seke perse, to su bre mačo gay likovi, mogli bi da glume sa Rambom u svakom filmu, osvojiće oni jednog dana i Holivud i to kao glavni negativci. Tu je bio i jedan u odelu , on je najopasniji. Od njega je pretila i najveća opasnost. Svi su hteli njega za vodju a on stane na čelo kolone i viče : Ja sam za vama, ja sam za vama,i tako u nedogled, kao da niko ne zna da su svi za vama.
Za Miloševića nije bilo mira, gorilo mu je pod nogama. Zamalo, što ne bi gotov! Falila su samo dva prsta.
Pionirski park Vidovdanski sabor Beograd 1992.
No comments:
Post a Comment