Strogo čuvana tajna: Ratne sednice Vrhovnog saveta odbrane (14)
Ako ne plati, Unprofor - bez vode i struje!
Godinama su, očigledno s razlogom, vlasti Srbije odbijale da Haškom Tribunalu dostave transkripte sa sednica Vrhovnog saveta odbrane na kojima se, otvoreno, govorilo o vođenju rata na teritorijama Hrvatske i Bosne; konačno, tokom suđenja Momčilu Perišiću, ovi transkripti otvoreni su pred sudom u Hagu. Zahvaljujući agenciji „Sense“ u prilici smo da čitaocima e-novina predstavimo sve transkripte koji osim dokumentarne vrednosti imaju još veći značaj – jer otkrivaju sve manipulacije i političke ambicije Miloševićevog režima iz jednog od najstrašnijih poglavlja novije istorije
ZORAN LILIĆ: Prelazimo na treću tačku. Po zaključku sa prethodne sednice, ostala nam je Poslovna avijacija, Transformacija SDPR-a; a ja bih dodao još jedno pitanje - pismo Vlade Republike Srbije gospodinu Kontiću u vezi nekih imovinskih odnosa. To pismo je upućeno i meni. Imamo još jedno pismo oko UNPROFOR-a, koji se nalazi u kasarni u Pančevu više od godinu dana. Idemo redom.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Predlažem da to odložimo, jer nemam stav; nisam tražio informaciju o tome. Ne znam da li imate vi informaciju.
RADOJE KONTIĆ: Ja imam informaciju. Imamo poslovnu avijaciju kod Vojske i poslovnu avijaciju kod Savezne vlade. Smatram da treba objediniti poslovnu avijaciju na jednom mjestu, a Vojsci da ostane ono što je najneophodnije za njene potrebe. Nema potrebe da imamo dvije paralelne avijacije, dva održavannja, dva stoka itd. Mi imamo jedan "Falkon" i dva "Lir-džeta", a oni imaju jedan “Falkon”, jedan “Lir-džet” i četiri JAK-a. Misiim da se sve to neracionalno koristi. Pošto je to poslovna avijacija, mislimo da to treba objediniti kod Savezne vlade, a ostaviti Vojsci nešto što je najneophodnije potrebno - jedan avion, JAK ili neki drugi.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ovo što kažeš da bi bilo dobro da se objedini na jednom mestu je racionalno. Samo, pitanje je kako da se objedini. Pokazalo se da Vojska mnogo bolje održava tu avijaciju nego Vlada.
RADOJE KONTIĆ: To baš nije tačno!
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Jer, ovo što Vlada ima - ne leti; sve je u kvaru.
RADOJE KONTIĆ: To nije tačno.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: "Falkon" nije leteo pola godine.
RADOJE KONTIĆ: "Falkon" je leteo non-stop; išao je po svijetu, a njihov nije išao nigde. Sem toga, ne možemo objediniti poslovnu avijaciju kod Vojske; neće valjda civili ići na Batajnicu. Tamo se može doći samo sa specijalnom propusnicom.
ZORAN LILIĆ: Stav Ministarstva odbrane je obrnut od ovog predloga.
RADOJE KONTIĆ: Savezno ministarstvo odbrane nije imalo pravo to ni da piše. Generalštab je prije imao drugačiji stav, a Perišić je meni drugačije govorio kada smo o tome razgovarali.
ZORAN LILIĆ: Predložio bih da sada ne otvaramo raspravu, nego da se to pripremi, usaglasi i da su ovde dođe sa jedinstvenim predlogom. Dobro je da se to objedini.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Prvo, to nije nikakva poslovna avijacija. To je jedna transportna brigada koja radi za rukovodstvo. Nama potpuno odgovara da to drži Vojska.
RADOJE KONTIĆ: Mi ne planiramo da samo lete za rukovodstvo, nego da se to komercijalizuje, da se zarađuje. Vojska to ne može da komercijaiizuje, i to još sa Batajnice.
ZORAN LILIĆ: Ja sam dobro proučio i jednu i drugu informaciju i Savezne vlade i Vojske. I jedni i drugi se slažu da to treba objediniti, ali i jedni i drugi misle da su bolji uslovi kod njih.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Čini mi se da će to racionalnije da radi Vojska, nego posebna služba koja sa avionima ima toliko veze koliko ima tih poslovnih aviona. Ratno vazduhoplovstvo ima veze sa mnogo više stvari, zašto bismo imali na dva mesta vazduhoplovstvo?
MOMČILO PERIŠIĆ: Možda bi bilo dobro da to nama date, a vi kada hoćete da ih angažujete da vam se stave avioni na raspolaganje.
PAVLE BULATOVIĆ: Ovde se i kod stava RVO pojavljuje pitanje: šta sa ljudima. U slučaju objedinjavanja, da li će svi piloti, svi aviomehaničari iz RV-a, moći da budu u Saveznoj vladi; da li će svi naći posao?
RADOJE KONTIĆ: Ра, ne mogu naći posao, jer bi bilo duplo pilota i ostalog osoblja.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Što se tiče ujedinjavanja, mislim da se možemo složiti Što se tiče lociranja, ja smatram da to treba da bude u RV-u.
RADOJE KONTIĆ: Zavisi šta hoćemo? Ako hoćemo da komercijalizujemo, onda to sigurno nije Batajnica.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Sve što odobri tvoj ministar koji daje odobrenje da se koristi, uz naplatu, oni će da lete.
RADOJE KONTIĆ: U svim državama postoji jedan avion kod vojske kojim se vozi predsjednik, a prevoz putnika i poslovna avijacija nikako nije kod vojske.
MOMIR BULATOVIĆ: Ovdje nije dobra argumentacija ni s jedne niti s druge strane. I jedna i druga strana je sebi postavila cilj da mora biti objedinjavanje kod mene i onda ću ja argumentima, da dokažem da je to tako. Sada se u argumentaciji, iza koje je stao i ministar odbrane, napominje da su loše održavani ovi avioni. S druge strane, sada postoji argumentacija da ti vojni avioni, ipak, ne mogu ići prema poslovnoj avijaciji itd. Mi se vrtimo u krug i to neracionalno koristimo. Mislim da je najjednostavnije rješenje da sada ne diramo u te odnose, nego da objedinimo listu korišćenja i da se, recimo, zna da četiri aviona JAK-a može Vlada da stavi u funkciju pod određenim komercijalnim kriterijumima. Dva čoveka sjednu i naprave za pet minuta listu prioriteta. Vojska, recimo, mora da zadrži "Failkon" za šefa države; jedan "Lir-džet" koristi za svoje namjene; drugi ide po nalogu nekog našeg komiteta i gotovo.
RADOJE KONTIĆ: Onda treba od Vojske tražiti pismeno, usmeno, saglasnost, dolazak, odlazak itd. Tu su i piloti, održavanje, djelovi, servisiranje, letenje.
MOMIR BULATOVIĆ: Ako objediniš poslovnu avijaciju kod Vojske Jugoslavije, ostade ti kompletno sve nezaposleno osoblje koje sada imaš kod civilne avijacije, jer Vojska Jugoslavije neće da primi te ljude, jer nisu po njenim kriterijumima.
PAVLE BULATOVIĆ: Možda je dobro ovo što je predsjednik predložio – da se to još jednom pogleda.
ZORAN LILIĆ: Mislim da treba pozdraviti stav da se avijacija objedini, ali da se sedne i vidi gde je najbolje mesto.
MOMIR BULATOVIĆ: Može se objediniti upotreba avijacije.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Naravno, da se objedini upotreba.
ZORAN LILIĆ: Predlažem da usvojimo prvobitni zaključak koji smo ponudili da se to objedini, ali da se još jednom pogleda; da se upotreba definiše i da se vidi ko, šta i kako. Da li se sa tim slažete?
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Zbog civilnih potreba, logično je da ta avijacija bude na Surčinu; jer, aко avion treba da uzleti sa Batajnice i da sleti na Batajnicu, to jo veliki trošak. Treba, zavisnood tehničkih mogućnosti tamo, zavisno od principa racionalnosti korišćenja sredstava i na zemlji u u vazduhu, videti gde da bazira ta avijacija.
MOMIR BULATOVIĆ: Tu ima onaj stari sistem; nađite dvojicu – jednog iz Ratnog vazduhoplovstva, drugog iz civilne uprave – i naredimo im da se slože; oni će naći rešenje i moraju ga naći.
ZORAN LILIĆ: To neka urade Raja i general Moma.
RADOJE KONTIĆ: Neće se složiti, upravo zbog ovoga što si ti govorio (obraća se Momiru Bulatoviću) – ovaj gubi ono, ovaj gubi ovo, pa zbog toga i ne mogu da se slože. Dobro, još jednom ćemo to videti. Treba videti zašto bi ljeteli, u koje svrhe, na koji način, ko ih koristi itd.
ZORAN LILIĆ: Dobro, to smo završili. Prelazimo na sledeću podtačku: Transformacija SDPR-a (državna vojna kompanija).
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Molim vas, to je državna stvar. Treba videti ko je to otuđio i organizovao, jer je to sve neovlašćeno urađeno. To mora da bude isključiva ingerencija države, a ne neka kompanija.
ZORAN LILIĆ: Oni imaju silna predstavništva napolju; to je sve sa ogromnim kapitalom, ogromnim potraživanjima.
RADOJE KONTIĆ: Da li ti možeš (obraća se Zoranu Liliću) tvojim naređenjem ovo da obustaviš?
ZORAN LILIĆ: Oni su se konstituisali kao holding, uz saglasnost Savezne vlade i tadašnjeg načelnika Generalštaba.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Sve to ukinite!
ZORAN LILIĆ: Stoji da ne mogu dalje da se transformišu, dok se ne utvrde imovinski odnosi. Oni su jasni – to je sve državno. Sve to treba istom odlukom Vlade stornirati i zabraniti.
PAVLE BULATOVIĆ: Zašto ovi iz Ministarstva pravde nisu dostavili onu informaciju?
RADOJE KONTIĆ: Ma, pusti Ministarstvo pravde!
PAVLE BULATOVIĆ: Sa mnom u razgovoru, Paligorić je izjavio da ima pozitivno mišljenje Ministarstva pravde; rekao je: “hoćete li da Vam ga pokažem?” Rekao sam: "Nemojte mi pokazivati , valjda ste ga dobili preko Vlade.” To nisam još dobio, a on kaže da to ima u tašni.
RADOJE KONTIĆ: Moramo naći pravnika da napiše predlog zaključka za Vladu, da Vlada treba da obustavi bilo kakvu dalju transformaciju; da to pripremimo za sednicu Vlade i da to završimo. To je naša imovina.
ZORAN LILIĆ: To treba raščistiti; ko treba da se uhapsi – da se uhapsi, ko treba da se nagradi – da se nagradi.
MOMIR BULATOVIĆ: Vidim da je ovdje, u više navrata, spomenuto ime Žike Panića. Čuo sam da je Žika Panić, iako smo ga poslali u penziju, i dalje angažovan u nekim poslovima. Da li je to tačno?
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Žika Panić je imao kontakt koji je tretiran kao privatni kontakt, a veoma je važan za obezbeđenje određenih sredstava prema Rumuniji i Bugarskoj. On je samo u tom smislu angažovan, a ne kao funkcioner Vojske Jugoslavije.
MOMIR BULATOVIĆ: Znam, ali ja moram da kažem da sam apsolutno protiv toga. Svi smo mi smrtni i promenjivi, ра privatni kontakt možemo prenijeti na nekog drugog. Mislim dа je veoma loše ako je on angažovan oko nekih stvari. Mi smo našli najbolje rješenje i za njega i za nas; odahnuli smo svi skupa i mislim da više ne treba ulaziti u bilo kakve rizike.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To je samo završavanje poslova koje je on započeo.
MOMIR BULATOVIĆ: Znam, ali svaki posao koji je on započeo može da završi neko drugi, jer on je otišao u penziju.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Možemo mi tako da odlučimo – nemam ništa protiv! Ali, uobičajeno je da čovek, kada ima spoljne veze, u interesu posla koji se radi to i koristi; ne može se tako brzo svako uvesti u taj posao. Međutim, neka to procenjuje general Perišić.
MOMČILO PERIŠIĆ: On je već isključen, jer je veza uspostavljena; on više ne radi na tome.
(…)
ZORAN LILIĆ: Dobro, prelazimo na sledeću podtačku: Pismo Vlade Srbije Saveznoj vladi. Pošto je pismo kratko, ja ću ga pročitati: "Kao što vam je poznato, Republika Srbija je Vojsci Jugoslavije stavila na korišćenje kapitalne objekte u Bubanj-potoku koji su vlasništvo Republike Srbije i brojne objekte i opremu Teritorijalne odbrane Srbije nakon njenog rasformiranja. Republici Srbiji je neophodno potrebno korišćenje kasarne na Zvezdari za potrebe MUP-a Srbije. U skladu sa napred rečenim, molimo vas da ustupite pomenutu kasarnu za potrebe MUP-a Srbije, kako se u sadašnjem trenutku ne bi izlagali nepotrebnim troškovima za izgradnju novog objekta. Vrednost kasarne je neuporedivo manja od upotrebljenih objekata. Zajednička komisija Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije utvrdila je da pomenuta kasarna nije neophodna Vojsci Jugoslavije i da se može preneti MUP-u Srbije za njegove potrebe." Za ovo je potrebna odluka Savezne vlade.
ZORAN LILIĆ: Predlažem da Vlada donese takvu odluku.
RADOJE KONTIĆ: Savezna vlada nije u takvoj mogućnosti. Savezna vlada je titular, ali ne može ustupiti; po zakonu nije moguće ustupanje. Savezna vlada može doneti odluku samo da to proda, da u zakup ili razmijeni, odnosno da se izvrši trampa. Jedan aspekt je taj. Drugi aspekt je vojni. U toj kasarni je oko 700 ljudi i oni se mogu preseliti u Bubanj-potok. Predlažem da se napravi jedna vrsta ugovora, da napravimo razmjenu između Bubanj-potoka i ove kasarne, ali i obećanje da se jedan dio kućica iz humanitarne pomoći obezbjedi.
ZORAN LILIĆ: Gde ćeš staviti humanitarnu pomoć za vojsku?
RADOJE KONTIĆ: To nije za Vojsku, nego za penzionisane ljude, za civile. Jedan dio toga treba njima dati na raspolaganje.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Neka to bude džentlmenski sporazum.
MOMČILO PERlŠIĆ: To se može preseliti za desetak dana. Tu ima i šest magacina, i to bi trebalo da ostane, uz obezbeđenje. Razgovarao sam sa Badžom i on je rekao – nema problema, neka to ostane. Ja ću tu ostaviti stražu.
ZORAN LILIĆ: Dobro, ovo smo završili. Imam još jedno pitanje. Sada smo u fazi postavljanja i vojnih izaslanika; neke smo vratili, neke ćemo penzionisati – Moma će ih penzionisati. To se nekada radilo po kriterijumima koji su u Vojsci bili formirani. Obzirom da se radi o veoma važnim mestima koja su na diplomatskom nivou, čak i u rangu ambasadora, mislim da o tome treba da odlučuje Vrhovni savet odbrane, na predlog ministra odnosno načelnika Generalštaba. Ili da to i dalje ostane u čistoj ingerenciji Vojske. Ali, to kako je do sada rađeno mislim da nije bilo dobro; tu je svašta rađeno. Među onima koji su odlazili ima i onih koji su sve drugo, samo ne orijentisani prema ovoj državi. Zato, mislim da je dobro da ti predlozi dolaze na Vrhovni savet odbrane i da odlaze uz saglasnost Vrhovnog saveta odbrane i načelnika Generalštaba.
MOMIR BULATOVIĆ: Koliko sada imamo vojnih izaslanika?
MOMČILO PERIŠIĆ: Imamo ih 15. Tu ima dosta promašaja. Na primer, u Americi su nam ljudi rekli: bolje da ga nemamo takvog, jer imamo više štete nego koristi; u Mađarskoj isto tako.
ZORAN LILIĆ: Izaslanik u Mađarskoj je rekao da ne priznaje ni jednu ni drugu republiku.
MOMIR BULATOVIĆ: Ja se slažem da mi to uzmemo u svoju ingerenciju, ali to znači izvršiti reviziju svih koji su sada vani.
MOMČILO PERIŠIĆ: Ja ću pripremiti za sledeći Savet informaciju šta sam do sada uraditi i šta dalje treba raditi.
ZORAN LILIĆ: Dobro, idemo dalje. To je pitanje UNPROFOR-a i Kasarne u Pančevu. Tu kasarnu u Pančevu koristi UNPROFOR. Tamo ima 11 tenkova, 35 oklopnih transportera itd. Oni su to, uz saglasnost Vlade, koristili godinu dana besplatno.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Molim vas, Jugoslavija je dala na besplatno korišćenje Centar u Pančevu na godinu dana. Ta godina je istekla u aprilu ove godine. Nismo dužni da im i dalje to dajemo na besplatno korišćenje. Oni kažu da nije uobičajeno da Ujedinjene nacije plaćaju korišćenje u zemlji gde se nalaze. Naš bi odgovor trebalo da bude: nije uobičajeno ni da zemlja bude pod sankcijama. Njima je 140 ili 150 hiljada dolara ispostavljen mesečni račun; taj račun bih i povećao. Lepo bih im rekao: gospodo, uopšte nismo zainteresovani da vi koristite taj objekat koji nam treba; ako želite da ga koristite morate da platite. To je jedno. Druga stvar, nikakva sredstva ratne tehnike na našoj teritoriji ne možete da držite. Oni su sada doveli tenkove i transportere da ih voze u Tuzlu. Pošto ovi iz Republike Srpske ne daju da to prođe preko njihove teritorije i kažu; nikakvu vojnu tehniku nećemo da prepuštamo, oni to sada zadržavaju ovde. Oni moraju ta sredstva da vrate sa naše teritorije. Mislim da treba uvesti pravilo da se, što se tiče kontakta sa UNPROFOR-om, po svim njihovim zahtevima konsultuje i ovde neko nadležan u Generalštabu.
MOMČILO PERlŠlĆ: Ako su oni upućeni u Republiku Srpsku krajinu, kao tranzit, onda bi moralo da se vidi da li oni hoće to da prime, ili neće. Jer, samim tim što oni neće da prime, a stacionirani su ovde, onda ovde ne mogu ostati. To bi tako nekako trebalo rešiti.
RADOJE KONTIĆ: U Operativnoj grupi koja dozvoljava transport su i predstavnici Vojske Jugoslavije. Samo se uz saglasnost Operativne grupe to može raditi.
MOMČILO PERISIĆ: Ali, nije se računalo na ovu varijantu da ovi neće da prime.
RADOJE KONTIĆ: Ne da neće da prime, nego su to vozila koja po gabaritima prelaze okvire naših puteva i moraju obavezno da imaju i pratnju, a ta pratnja mora da se plaća. A ovi u Republici Srpskoj neće ni da ih prime, ne ulazim u razloge. Mi smo tražili da plate 150 hiljada, oni daju 15 hiljada i to ne da plate, nego da odrade. Rekli smo im – ako ne možete da ih transportujete, da to vratite nazad. Sada je pitanje da li ćemo to definitivno i da završavamo, da to prekinemo i kažemo: molimo vas, gospodo – ili ili.
MOMIR BULATOVIĆ: UNPROFOR nije angažovan u mirovnoj operaciji u našoj zemlji, već samo logistički.
RADOJE KONTIĆ: Iрак, jesu! Tu su aerodromi, a ako smatramo Prevlaku našom teritorijom, onda su angažovani.
PAVLE BULATOVIĆ: Od kata to važi, da li od aprila kada je istekla godina dana?
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Naravno, od aprila kada je istekao rok.
RADOJE KONTIĆ: Ne, tu je bio Norveški bataljon, to nije sve korišćeno.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nije bitno da li ja koristim hotel, ako sam ga zakupio - ima da ga platim "puno za prazno".
ZORAN LILIĆ: Dobro, ovo smo završili. Da li ima još koje pitanje?
MOMČILO PERIŠIĆ: Zamolio bih da vidimo oko popune. Sada je najgore vreme jer dolazi proleće.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Meni te cifre nisu jasne. Momo, ti si izneo da imamo 80 hiljada regrutni kontigent?
MOMČILO PERIŠIĆ: Gospodine predsedniče, 45 hiljada je regrutni kontingent Srba i Crnogoraca.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Dobro, ali ne znači da svi ostali nisu i ne mogu da budu regruti.
MOMČILO PERIŠIĆ: Ne znači, ali znači da sigurno Albanci i Muslimani ne dolaze u Vojsku, a to je 17 do 20 hiljada.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja znam da veliki broj Muslimana hoće da ide u Vojsku. Muslimani se neki bune što ih ne zovemo u Vojsku. Kod mene je bila delegacija iz Gore; to su muslimani Goranci, koji su sto posto za nas. Oni kažu da je njih 70 konkurisalo za službu u Vojsci, a nijedan nije pozvan ni na pregled, jer imaju muslimanska imena. Prema tome, koristite te ljude. Iz reona Prijepolja, Priboja imate vrlo lojalne Muslimane.
MOMČILO PERIŠIĆ: Da vam kažem – svi vojni obveznici koji treba da služe vojni rok pozivaju se po normalnoj proceduri. Samo, stvar je u tome što Albanci bojkotuju. Ja sam vam predložio – i molim da se donese takav zakon; sada imamo podzakonski akt – da onaj ko neće da služi vojsku ima da plati za izdržavanje jednog profesionalca. Ovako je on nekažnjen.
ZORAN LILIĆ: Momo, pripremi predlog kako misliš da možemo da rešimo taj problem. Dobro, da li ima još pitanja za razmatranje? (Nema) Završavamo sednicu.
No comments:
Post a Comment