Strogo čuvana tajna: Ratne sednice Vrhovnog saveta odbrane (15)
Hvatajte izbeglice i šaljite ih odmah na front!
Godinama su, očigledno s razlogom, vlasti Srbije odbijale da Haškom Tribunalu dostave transkripte sa sednica Vrhovnog saveta odbrane na kojima se, otvoreno, govorilo o vođenju rata na teritorijama Hrvatske i Bosne; konačno, tokom suđenja Momčilu Perišiću, ovi transkripti otvoreni su pred sudom u Hagu. Zahvaljujući agenciji „Sense“ u prilici smo da čitaocima e-novina predstavimo sve transkripte koji osim dokumentarne vrednosti imaju još veći značaj – jer otkrivaju sve manipulacije i političke ambicije Miloševićevog režima iz jednog od najstrašnijih poglavlja novije istorije
Sednica je počela s radom u 13,30 sati. Prisustvovali su: Zoran Lilić, predsednik Savezne Republike Jugoslavije - predsednik Vrhovnog saveta odbrane; Slobodan Milošević, predsednik Republike Srbije i Momir Bulatović, predsednik Republike Crne Gore - članovi Vrhovnog saveta odbrane; Pavle Bulatović, savezni ministar odbrane; general-potpukovnik Momčilo Perišić, načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije; general-major Slavko Krivošija, načelnik Vojnog kabineta Predsednika SR Jugoslavije.
ZORAN LILIĆ: Za današnju sednicu predložen je sledeći dnevni red: 1. Politika odbrane Savezne republike Jugoslavije 2. tekuća pitanja. Da li ima primedbi na zapisnik sa 15. sednice Vrhovnog saveta odbrane? (Nema). Konstatujem da je zapisnik usvojen. Prelazimo na prvu tačku dnevnog reda. Koliko sam razumeo, radi se o Rezoluciji o politici odbrane koju Savezna vlada predlaže. Pavle, da li sam u pravu?
PAVLE BULATOVIĆ: Mi smo u okviru Ministarstva mislili da je ovo bolja formulacija, pošto Savezna vlada ima mogućnost da donosi i rezolucije i deklaracije da bi se izbjegla rasprava u Skupštini, sve moguće primjedbe i različiti pristupi. Dakle, ovo bi Savezna vlada usvojila kao svoju Rezoluciju. Shodno onim vašim sugestijama, tekst treba skratiti. Mi smo sada pokušali da samo elementarne stvari iz politike odbrane definišemo, ne ulazeći u njihovu dalju razradu, a planom i programom realizacije regulisala bi se obaveza svih subjekata iz domena odbrane (…)
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da li je ovo Ministarstvo napravilo u saradnji sa Generalštabom?
PAVLE BULATOVIĆ: Generalštab je, mislim, ovo gledao juče ili prekjuče?
MOMČILO PERIŠIĆ: Nismo!
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Onda mislim da bi trebalo da čujemo šta misli načelnik Generalštaba, pa posle to da uskladimo.
MOMČILO PERIŠIĆ: Gospodine predsedniče, o politici odbrane potrebna je šira rasprava. Neophodno je da Vrhovni savet odbrane usvoji ciljeve politike odbrane, pa kad ih usvoji da se na osnovu toga napravi širi materijal, koji bi se - pošto je kod nas višestranački sistem - dao na razmatranje širem auditorijumu; obavezno treba da se konsultuje Akademija znanosti i umetnosti Srbije i Crne Gore. Tek tako kompletan materijal bi išao na Skupštinu na verifikaciju.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Odakle ti ova ideja da konsultuješ Akademiju?
MOMČILO PERIŠIĆ: To je stvarno neophodno, ako želimo da napravimo materijal koji će da bude odraz interesa svih mogućih struktura. Gospodine predsedniče, pod tim ja ne podrazumevam da će u tim institucijama biti neki ekstremistički stavovi.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ne znam da li je "rezolucija" pravi naziv ovog dokumenta? Tu imaš neke ciljeve koje treba rezolutno saopštiti, kao što su nepriznavanje okupacije, zabrana kapitulacije, ali imaš i ova pitanja koja se odnose na finansijske instrumente - da će da se ukidaju carine ili ne znam šta drugo. Mislim da ovo nije samo rezolucija, nego je dokument koji obuhvata i neka druga pitanja koja nisu, po prirodi stvari, materija neke rezolucije.
MOMIR BULATOVIĆ: Savezna vlada izražava svoj stav kroz jednu formu rezolucije; ili može da nešto deklariše. U odnosu na poslovničke mogućnosti Vlade, mislim da je bolji izraz "rezolucija".
ZORAN LILIĆ: Znači, mi načelno podržavamo principe i opredeljenja.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da, tu nema spora.
ZORAN LILIĆ: Dobro, završavamo prvu tačku dnevnog reda. Prelazimo na drugu tačku. Kao prvo, imamo pitanje potreba i finansiranja Vojske Jugoslavije. Sva tekuća pitanja ostavljamo za generala Perišića.
MOMČILO PERIŠIĆ: Prvo u okviru tekućih pitanja imamo neka kadrovska pitanja. Razmatranje zahteva generala i admirala za koje je donet akt o prestanku vojne službe. Imamo dva zahteva, prvi
za četiri generala: Šljivić Vladan, Vojvodić Vladimir, Žunić Dušan i Perić Stanimir. Oni ispunjavaju zakonske uslove zа unарređenje u viši čin. Oni su to tražili. Međutim, stav Kolegijuma načelnika Generalštaba je da im se ne dodeli čin, iz dva razloga: prvo, jer su oni otišli iz Vojske u vreme kada je došlo do smanjenja broja generala; i pored ostalog, verovatno, što meni nije u dovoljnoj meri poznato, pretpostavljam i zato što baš i nisu bili pravi generali. Drugo, zato što za to ne postoji zakonski osnov; jer po izlasku novog Zakona o Vojsci Jugoslavije treba da izađe i Uredba o unapređenju (…) Drugi zahtev je došao od šestorice generala koji su tražili da budu vanredno unapređeni, a ne ispunjavaju uslove niti za vanredno niti za redovno unapređenje, iz razloga koje sam napred rekao; plus toga, nemaju nikakve zakonske osnove za to. To su: general-potpukovnik Domazetović, Stojković Zoran, Đorđević Slobodan, Mojsilović Miladin, Radmanović Milosav i Damjanović Radomir. Za svakog ponaosob od njih mogao bih da kažem da nije zaslužio da bude unapređen, a važi i ovo što sam napred rekao (…) Tu ima i nekih izričitih stavova, posebno od generala Domazetovića. Ja sam oko toga konsultovao širi krug ljudi - na primer, razgovarao sam sa bivšim načelnikom Generalštaba, Panićem. On kaže: "Ako on dobije čin general-pukovnika, ja ću da tražim čin generala Armije." (Smeh). Dakle, ja predlažem da nikog ne unapređujemo, nikoga da ne pohvaljujemo ili nagrađujemo. Predložio bih da penzionisane generale u ovoj godini predsednik države u svojstvu Vrhovnog komandanta, zajedno sa mnom, primi u Klubu Vojske Jugoslavije 28. decembra, uz jedan koktel.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Treba da ih primi, ali ne u Klubu Vojske Jugoslavije već u svom sedištu.
ZORAN LILIĆ: Znači, predlog je da se niko ne unapređuje?
MOMČILO PERIŠIĆ: Predlog Kolegijuma načelnika Generalštaba je takav, a mi smo dužni da realizujemo ono što vi odlučite. Ako dozvolite, pročitao bih šta piše Domazetović: "Ranije sam te upozorio da se moje unapređenje mora pokrenuti na sednici Vrhovnog saveta odbrane u pisanoj formi i od tebe. Koliko znam, ti to nisi uradio, što me veoma iznenađuje. Još jednom ti stavljam na znanje da to moraš da uradiš i to staviš na dnevni red. U vezi sa tvojim stavom, ukoliko se ne slažeš, želim da me obavestiš. Pravdanje da članovi Vrhovnog saveta odbrane nisu za to, meni nije nikakvo opravdanje. Sada si, Momčilo, na ispitu". Ovo je skoro ultimativno! Meni nisu ni ustaše ni muslimani mogli postavljati uslove; neće niti penzionisani general.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To kod vojnika znači da li ima čin više ili čin manje. Mislim da ljudima to treba reći na ljudski i otvoren način, tačno kakva je istina. Postoje, naravno, razlozi i za unapređenje jednog broja ljudi. Međutim, s obzirom na celokupne promene koje su izvršene, da je Kolegijum stao na stanovište da ne treba ići u značajna unapređenja, to je Vrhovni savet prihvatio kao obrazloženje; uz sva priznanja i uverenje da je sigurno bilo razloga de se poneko od njih i unapredi.
MOMIR BULATOVIĆ: Mene brinu ova pojedinačna obraćanja. Kao da smo mi u Vrhovnom savetu odbrane neki servis da samo unapređujemo. Recimo, Damjanović piše neka pisma protiv mene; ne piše ih meni, nego ih piše drugima. To nema smisla. Nema veze ko je kakav, ali moraju da poštuju instituciju Vrhovnog saveta odbrane. I sada takav general očekuje unapređenje. To je smiješno!
ZORAN LILIĆ: Znači, prihvatamo stav Kolegijima Generalštaba.
PAVLE BULATOVIĆ: Što se tiče više položajne grupe, tu Vrhovni savet odbrane nema potrebe da se izjašnjava.
MOMČILO PERIŠIĆ: Mi to radimo po sili Zakona. Ovde su, u stvari, istaknute njihove primedbe koje su oni dali u zapisnik kada su išli u penziju; normalno, ako nisu u pitanju stanovi itd. Skoro svako od njih je tražio da dobije još jednu stambenu jedinicu, i to ljudi koji su bili dužni da obezbede 18 hiljada beskućnika - nisu im obezbedili ništa, a kada oni idu u penziju, ne postavljaju problem tih beskućnika, nego svoj sopstveni problem. Na primer, general Strugar ima čak četiri stambene jedinice.
MOMIR BULATOVIĆ: Čak je i jahtu ukrao i registrovao na svoje ime, a sada još traži stan. On ima stan u Podgorici.
PAVLE BULATOVIĆ: Mislim da je vratio taj stan.
MOMIR BULATOVIĆ: Nije vratio - otkupio ga je, čak je hteo da otkupi i kompletan namještaj, pa mu nismo dali. On se obratio sa zahtevom: "Emotivno je vezan za frižider i hoće stvari da otkupi". (Smeh). Dakle, ima stan u Podgorici, kuću ima, ima stan u Beogradu, ima stan (ne čuje se mesto). Plus toga ima jahtu, koju je ukrao i registrovao na svoje ime.
MOMČILO PERIŠIĆ: Predlog za regulisanje stanja u službi generalskog kadra. Mi smo Bjelanović Mirka iz mornarice, general-majora, prebacili u 40. kadrovski centar, a to je Republika Srpska Krajina. Potrebno je, ako se vi slažete, da formalno predsedhik države potpiše ukaz o tome. Inače, on je tamo otišao, radi, ali zbog njegovih statusnih pitanja potrebno je da se donese takva odluka i da se to formalno reši. Naravno, to se njemu ne daje da bi mahao sa tim. Drugo, to je prestanak profesionalne službe za general-majora Jovanović Velibora, koji je podneo zahtev za prestanak službe. Bio je na razgovoru kod predsednika SRJ. Odbijen je taj zahtev. On je ponovo podneo zahtev; ima zakonske uslove za odlazak u penziju; to je izuzetno častan i pošten čovek, ali ima problema u porodici - supruga mu je bolesna, a i on je slabog zdravstvenog stanja. Mislim da ne bi bilo dobro da zadržavamo nekoga ko želi da ide.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ko traži i insistira da se penzioniše, treba mu to dozvoliti. Inače, ja sam o njemu čuo sve najbolje i za to mi je žao. Ali ako sam insistira, treba to dozvoliti.
MOMČILO PERIŠIĆ: Dalje, takođe je u pitanju penzionisanje, ali po drugom osnovu - to je Pavlović, komandant Ratnog vazduhoplovstva, koji je podneo zahtev za penzionisanje. On kaže sledeće: "U skladu sa čl. 107. stav 1. tačka 6. Zakona o Vojsci Jugoslavije, molim vas da pokrenete postupak za moje razrešenje dužnosti komandanta RV i PVO i prestanak profesionalne vojne službe. Na ovakav korak sam se odlučio zbog različitih ocena koje imamo o pojedinim postupcima i različitih pogleda na personalna rešenja u Upravi bezbednosti, ali i po nizu drugih pitanja. Kao profesionalni vojnik, svestan sam obaveze da poštujem i realizujem Vaše odluke. Međutim, kao komandant RV i PVO i kao čelni čovek ne mogu da prihvatim način na koji su donete konkretne, ali i neke druge odluke, te rešenje koje iz njih proizlazi. U takvoj situaciji, cenim da je zahtev za razrešenje od dužnosti i prestanak profesionalne službe jedini ispravan postupak za očuvanje mog ličnog dostojanstva, a i za očuvanje integriteta i autoriteta dužnosti komandanta RV i PVO." On je to uputio meni.
Obzirom da je general Pavlović to podneo; vi ste videli da on ide u neke vode koje nisu u skladu sa jedinstvom Vojske, a time donekle i države, mislim da bi njemu trebalo udovoljiti. Ako vi to udovoljite, onda ujedno i predlažem da se za komandanta Ratnog vazduhoplovstva postavi general-major Veličković Ljubiša. On je učesnik rata i u Sloveniji na aerodromu "Brežice" i u Hrvatskoj na aerodromu "Zemunik" i u Mostaru. On je sposoban za komandanta i nema neke devijantne, za ovo vreme stavove, nego upravo ide na stvaranje što većeg, stepena jedinstva Vojske Jugoslavije.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja nisam shvatio Pavlovićeva zalaganja oko organizacije kao devijantna. On je iznosio svoje mišljenje; i dobro je da komandanti, iznose svoja mišljenja i da se za njih zalažu; naročito ako je to bila stvar u jednom regularnom postupku - na sednici Vrhovnog saveta odbrane. U tom smislu ja njemu ne bih davao nikakve zamerke. Međutim, ako on to zahteva iz svojih razloga koje je naveo da bude razrešen i penzionisan; što me čudi, jer za to nisam mogao da dokučim neke ozbiljnije razloge, sasvim je principijelno da mu se izađe u susret.
ZORAN LILIĆ: Izvinjavam se, da li ovo podrazumeva da se za komandanta postavi Veličković?
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To je predlog načelnika Generalštaba. Mi ne znamo generala Veličkovića. Pretpostavljamo da je načelnik Generalštaba razmislio o svom predlogu?
MOMČILO PERIŠIĆ: Jesam, gospodine predsedniče; i konsultovao sam širi krug ljudi. Mi nemamo bolje rešenje.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Imamo poverenje u predlog načelnika Generalštaba.
MOMČILO PERIŠIĆ: Treće, to je postavijanje pukovnika Tomanović Radovana za pomoćnika komandanta Ratne mornarice za pozadinu, umesto generala Bjelanovića, Tomanović je, inače, do sada prošao sve trupne dužnosti; ima akademsko zvanje magistra.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da li je on pozadinac?
MOMČILO PERIŠIĆ: On je do sada bio i na pozadinskim dužnostima. Inače, mašinski je inženjer (…)
ZORAN LILIĆ: Da li je to sve?
MOMČILO PERIŠIĆ: Iz ove oblasti imam još jedno pitanje da se načelno, složite sa naredbom o generalskom kadru; u stvari o broju mesta generala u Vojsci Jugoslavije (…) Trenutno, u Vojsci sada imamo 48 generala. Smatramo da u vođenju kadra nikada ne smemo preći preko 70 generala. Ako se s tim slažete, onda bi gospodin predsednik imao mogućnost da potpise ovu naredbu koja bi za nas bila limit iznad kojeg ne bismo smeli ići.
ZORAN LILIĆ: Ovo je samo utvrđivanje formacijskih mesta?
MOMČILO PERIŠIĆ: Da, samo utvrđivanje formacijskih mesta. Kada pravimo formacije, mi bismo to ugradili u svaku knjigu formacije; time bismo svaki subjektivizam i želju za inflacijom generala sprečili.
(…)
MOMČILO PERIŠIĆ: Sledeće pitanje je služenje vojnog roka vojnih obveznika, odnosno regruta koji su došli sa prostora Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Tu imamo puno problema, jer oni nisu tamo i ne mogu tamo da služe Vojsku, a ovde mnogi nisu uzeti u evidenciju, a mnogi od tih koji su i uzeti u evidenciju nemaju državljanstvo. Tu imamo dve mogućnosti: jedna mogućnost je da ih pošaljemo tamo, a druga je mogućnost da služe vojsku kod nas, pa kad odsluže vojsku, kod nas, ako dođe do nekog stepena opasnosti, da ih pošaljemo tamo. Molim vas da donesemo odluku vezano za to. Naš predlog je da svi koji su se oglušili o povratak u Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu, da ih uvedemo u evidenciju i da služe vojsku kod nas. Primera radi, mi smo našom evidencijom uspeli da pronađemo sledeće: ukupno, na teritoriji SRJ ima 3.265 regruta - to je jedna brigada, a ima 19.765 vojnih obveznika.
MOMČILO PERIŠIĆ: To su oni koji su odslužili vojsku, podležu vojnoj obavezi, a nisu sada tamo.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Za 19.765 vojnih obveznika vojno-teritorijalni organi da izvrše pozivanje, da se oni okupe i, po dogovoru sa rukovodstvom Republike Srpske, koje će formirati mobilizacioni centar u Zvorniku, da se odvedu - pošto su to vojni dezerteri u Zvornik, predaju mobilizacionom centru i upute na službu u Vojsku Republike Srpske. To je čitav jedan korpus vojnih dezertera koji se bave kriminalom po Jugoslaviji, a tamo izbegavaju da brane svoju zemlju. Mi smo precizirali da oni imaju da naprave mobilizacioni centar u Zvorniku, da se ti ljudi privedu i odvedu u centar i uključe u jedinice Vojske Republike Srpske. Što se tiče ovih koji treba da služe vojsku, mogu da vojsku služe i kod nas, s tim što kad završe služenje vojnog roka, pa ako tamo nastane potreba posle vojske - da se upute u Vojsku Republike Srpske. Jer, besmisleno je da odavde idu dobrovoljci, a oni ovde da se šećkaju po Beogradu i Srbiji. Mislim da je taj broj od 19 hiljada nešto veći.
MOMČILO PERIŠIĆ: Taj broj je veći, a ja govorim samo o onome što smo uspeli evidencijom da pokrijemo.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Molim vas da dobro razvijete te organe, da se ustanovi taj veći broj, da se u jedan mah sve pozove, da se to ne bi razbežalo, da se negde privremeno koncentrišu i onda transportuju tamo i ide u mobilizacioni centar u Zvornik, znači na njihovu nadležnost. Franjo Tuđman mobiliše sve Hrvate koji su rodom iz Bosne i Hercegovine da bi popunjavao jedinice, a mi ne upućujemo one koji su pobegli iz bivše Bosne i Hercegovine na njihovu teritoriju.
MOMČILO PERIŠIĆ: Molio bih da ovde imamo u vidu dva momenta. Jedan je da su neki od ovih uspeli, raznoraznim vezama, da pribave državljanstvo SRJ. Drugo, ima jedan broj studenata koji ima odobrenje da studiraju na fakultetima. Treće, molimo MUP Crne Gore i MUP Srbije - njima ćemo se obratiti - da nam pomognu, jer mi nemamo pravo da šaljemo vojnu policiju u stan da nekoga privedemo, ako oni neće da idu.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Daćemo svu asistenciju; tu nema problema. U ponedeljak će i tvoja vlada (obraća se Momiru Bulatoviću) i naša vlada imati zahteve.
MOMIR BULATOVIĆ: Mi imamo hiljadu studenata iz Bosne i Hercegovine kod nas, koji su smešteni po studentskim domovima, fakultetima itd. Ako oni hoće da im to otkažu, prvo moraju da otkažu to što su tražili da ih smjestimo.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Među ovih 19 hiljada, najviše ima hiljadu studenata.
MOMIR BULATOVIĆ: Tu ima jedna specifična stvar, a to je obučavanje regruta. Mislim da to jedino možemo da uradimo kroz zakonsku mogućnost - vojna saradnja SRJ sa drugim državnim subjektivitetima. Mi tamo ne možemo da šaljemo djecu. Mi možemo da kažemo: ovdje ćemo da vam obučimo tu djecu.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Regrute tamo nema smisla da šaljemo.
MOMIR BULATOVIĆ: Da, možemo ih obučiti ovdje; oni treba da se obrate nama sa zahtjevom. Inače, mislim da tu nema mnogo koristi - mnogi će da se razbeže.
ZORAN LILIĆ: Dobro, Momo, ali treba pokušati. Idemo dalje.
MOMČILO PERIŠIĆ: Sledeće je Informacija o vojnim izaslanicima. Na zadnjoj sjednici vi ste to tražili. Imamo ukupno 17 vojnih izaslanstava, koliko treba da bude vojnih izaslanika; 13 pomoćnika, dva oficira... Od toga imamo 10 vojnih izaslanika, šest pomoćnika, jednog oficira i šest sekretara. Planirali smo da 1994. godine uputimo njih 10, i to kroz redovne smene itd, da vas ne mučim s tim. Sa nekima od njih nismo zadovoljni. Već smo smeniii vojnog izaslanika u Americi i Velikoj Britaniji. Radi podizanja kvaliteta ljudi koji predstavljaju našu zemlju - to su naši vojni ambasadori - molim vas da donesemo odluku da ubuduće mi predložimo, a da Vrhovni savet odbrane verifikuje vojne izaslanike koji će ići vani.
ZORAN LILIĆ: Takav zaključak smo doneli na jednoj od sednica.
MOMČILO PERIŠIĆ: Do sada je bilo protežiranja kojekakvih. Mogu vam reći da je njihov kvalitet u pet zemalja takav da ih moramo pod hitno smeniti. Ja sam već pripremio ljude i u fazi su obrade za odlazak tamo. Molio bih da ovde donesemo odluku kako bismo mogli da dalje nastavimo rad.
ZORAN LILIĆ: Tu odluku već imamo.
PAVLE BULATOVIĆ: Na osnovu mišljenja Generalštaba, Ministarstvo odbrane predlaže vojne izaslanike, ako se ja dobro sećam zaključka.
ZORAN LILIĆ: Da li je takav zaključak Saveta, generale?
SLAVKO KRIVOŠIJA: Jeste!
MOMČILO PERIŠIĆ: Inače, planirali smo redovnu smenu izaslanika u Bonu i Ankari, popunu upražnjenih mesta u Atinu, Parizu, Londonu i Vašingtonu; povlačenje ili zamenu izaslanika iz Sofije, Bukurešta, Kaira i Rima.
ZORAN LILIĆ: Izaslanik u Budimpešti ostaje?
MOMČILO PERIŠIĆ: Ja sam bio sve pripremio da ga povučem; Vi ste intervenisali. Radi se o Muslimanu koji ima izuzetan autoritet.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Kažu da je veoma solidan čovek; neka je Musliman, kakve to veze ima.
MOMČILO PERIŠIĆ: Ja predlažem da on ostane. On je Sandžaklija, iz Broda je rodom; ima ogroman uticaj i gore, a i u Sandžaku. Neki nacionalisti mnogo to potenciraju i kažu: kako SRJ može da predstavlja Musliman u Mađarskoj?
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: On je građanin SRJ.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To baci u korpu za otpatke.
MOMIR BULATOVIĆ: On je lud čovjek.
MOMČILO PERIŠIĆ: Ali, on će onda napasti Vojno tužilaštvo.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Neka napadne!
MOMČILO PERIŠIĆ: Dalje, potreban mi je vaš stav oko sledećeg. Vi znate da se zbog sankcija mnogi granični prelazi povremeno otvaraju; normalno, uz znanje MUP-a i vlada i jedne i druge republike. Međutim, to se kosi sa saveznim zakonima; tu može doći do incidenata sa izuzetnim posledicama. Bilo bi dobro da na ovom nivou donesemo odluku da se neki od tih prelaza legalizuju u skladu sa zakonskim okvirima, da ne bi došlo do incidenata koji bi imali nesagledive posledice, jer je narušen granični režim, a nemamo zakonsko odobrenje za to. Mi vojnici moramo ili to da sprečimo ili da primimo veliku dozu rizika - i Vojska, i MUP i vlade jedne i druge republike, a i Savezna vlada. Imam i konkretne podatke, ali mislim da nema potrebe sada da to iznosim.
MOMIR BULATOVIĆ: Mislim da bi predsednik Lilić u saradnji sa Kontićem trebalo da nađe neki modus. Očigledno je takva situacija da se svaka mogućnost treba koristiti. Recimo, ima švercerski kanal iz Albanije preko Skadarskog jezera. Jednom dođe vojska i viče na švercere, kao da će da ih odmah, postreljaju, uzmu im sve, ali im vrate burad; čim im vraćaju burad, to znači - idi ponovo. (Smeh). Onda švercere uhvati naša policija, pa im sve uzme. Tu ima neki "džentlmenski" dil.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Znači, ima "džentlmenski" dil za pljačku, a pošto se pljačkaju kriminalci, to je kao legalno!? Ne valja tako da se radi. Granični prelazi moraju da se urede. Za granične prelaze odgovara policija. Ono što nije granični рrelaze - za to odgovara vojska.
MOMIR BULATOVIĆ: Prelaz je recimo na jezeru. Jednom je naša vojska pucala po ljudima koji pregone tu naftu. Bila bi katastrofa ako se nafta izlije u jezero, ili ako neko pogine.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Na švercere ne treba pucati; treba im uzimati to što švercuju.
MOMČILO PERIŠIĆ: Gospodine predsedniče, ali negde oni potegnu oružje.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Drugo je kada potegne oružje.
MOMČILO PERIŠIĆ: Imam još jedno pitanje i ostaje samo pitanje o tradicijama. Vojska je izuzetno izdržljiva; može mnogo da podnese, ali moli sledeće. Zahvaljujući izuzetno korektnim i najvećem broju poštenih oficira, sve stvari smo do sada izdržali; izdržaćemo i još gore. Molim vas da ne dovedemo vojsku kao društvenu kategoriju, zbog nefunkcionisanja u pravom smislu savezne države, ili slabijeg funkcionisanja savezne države od republičkih država, da je ne dovedemo ispod socijalnog minimuma, ispod minimuma ostalih kategorija društva, posebno u republikama. Konkretan primer - radne organizacije, preko svojih sindikalnih organizacija pripremaju neke pakete u hrani; miliciji se daju ti paketi, a vojska nema od čega, jer jedva vojsku prehranjuje. Mi molimo da se pripadnicima vojske dodeli kao i drugima što se dodeljuje. Drugo, da se obezbede stabilni izvori finansiranja u granicama realno mogućeg, kako vojska od faktora stabilizacije ne bi došla u faktor destabilizacije. Jer, to su naoružani ljudi, koji su pet puta opasniji ako dođe do nekog bunta pod uticajem stranaka itd. Vi znate kako je bilo u Banjaluci, iako je to bila druga pozadina; to sada imamo u Istočnoj Slavoniji; to bi moglo da se desi i ovde. Za sada nema za to nikakvih indikatora. Ja garantujem da do toga neće doći, ali nеке druge društvene kategorije po nečemu ne bi trebalo da budu iznad vojske. Tu mislim na miliciju i slične organizacije. Kod nas ukupno ima oficira, podoficira itd. 54.866. U dva kadrovska centra u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini 7.233. Kada se planira bilo kakva vrsta socijalne pomoći, da se uzmu u obzir i ovi ljudi.
MOMČILO PERIŠIĆ: Mislim da su penzioneri obuhvaćeni kao i drugi penzioneri.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Svi su penzioneri obuhvaćeni.
MOMČILO PERIŠIĆ: Negde jesu, negde nisu.
MOMIR BULATOVIĆ: U Crnoj Gori su vojni penzioneri obuhvaćeni.
SLOBODAN MILOŠEVlĆ: Mislim da bi ovde trebalo da rešimo pitanje finansiranja Vojske, a ovo drugo što se tiče pomoći, to će drugi organi da rešavaju.
MOMIR BULATOVIĆ: U republikama je ovako: onaj ko traži, to dobije. Kod nas se nikad nije desilo da se neko obrati robnim rezervama, a da ne dobije.
MOMČILO PERIŠIĆ: Ja se ne mogu obratiti republikama.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Obrati se Saveznoj vladi.
MOMČILO PERIŠIĆ: Gospodine predsedniče, moram da upozorim ovaj auditorijum da ću sve uraditi, što se tiče mene lično, nema problema, ali ја moram ljudima da obezbedim minimum egzistencije da bi oni bili zaista to što tražite da budu. Ima 18 hiljada beskućnika koji su "oderani" od strane gazda itd. Postoji neka linija ispod koje ne smemo ići, jer se ta ogromna energija može usmeriti u negativnom smislu.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ne treba koristiti te argumente da će neko da se pobuni. Kada se Vojska pobuni zbog takvih stvari, Vojske više nema; onda vojska nije bilo kakav faktor s kojim treba razgovarati. Mi treba da rešavamo probleme, ne zato što će neko da se pobuni, nego što problemi treba da se reše.
MOMČILO PERIŠIĆ: Na kraju, imamo pitanje o tradiciji u Vojsci Jugoslavije. Kriterije za vrednovanje tradicija ste verovatno pročitali. To je odlučivanje o obeležavanju dana Vojske Jugoslavije (…) Predlažemo da Dan Vojske Jugoslavije bude 16. juni, Dan Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane 24. decembar i Dan Ratne mornarice 10. avgust. Za to obrazloženje postoji. Još mogućnosti za dan Vojske Jugoslavije može da bude 20. maj i 22. decembar. Da ne bismo dali opoziciji i drugima "materijala" mi smo izbegli 22. decembar, iako bih se ja lično, pravo da vam kažem, opredelio za 22. decembar.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ne znam što da menjamo 22. deccembar?
MOMIR BULATOVIĆ: Ima mnogo razloga da ga zadržimo, ali mislim da ima više razloga da ga promjenimo. To je čisto psihološki.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Onda, da idemo na 20. maj kada je stvorena Vojska Jugoslavije, na osnovu stvaranja nove države. Međutim, to nam ne ide u prilog sa stanovišta našeg kontinuiteta na kome insistiramo itd.
MOMIR BULATOVIĆ: Mislim da nije loše da se malo vratimo u prošlost, jer ta zajednička borba je, faktički, dovela do međunarodnog priznanja. Mislim da argumentacija za Dan Ratne mornarice nije dovoljna. Predložio bih da ostane stari Dan Ratne mornarice.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Slažem se, neka ostane stari Dan Ratne mornarice. Sta je Dan RV i PVO?
MOMIR BULATOVIĆ: To je formiranje prve srpske letačke jedinice. Mislim da to može biti Dan RV i PVO.
ZORAN LILIĆ: Dobro, šta će biti Dan Vojske Jugoslavije?
MOMIR BULATOVIĆ: Predlažem da to bude 16. juni.
ZORAN LILIĆ: Dobro, znači Dan Vojske Jugoslavije je 16. juni. Dan Ratne mornarice ostaje stari.
MOMČILO PERIŠIĆ: Imamo još usvajanje opšteg znaka. Vi treba da usvojite opšti znak Vojske Jugoslavije. On je dat na prvoj slici. Mi smo konsultovali sve moguće eksperte.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ne bih da raspravljamo sve detalje; ovo je sve dobro i lepo urađeno. Samo, smeta mi što na oznakama rodova i oficira i podoficira, vojnika i generala nema trobojke?
ZORAN LILIĆ: To je i moja primedba.
MOMČILO PERIŠIĆ: Gospodine predsedniče, on negde nosi opšti znak. Znači, imaće jedno na kapi, drugo će imati na rukavu i treće pripadnost jedinice još negde na uniformi. Tu će negde od ta tri znaka biti obavezan opšti znak, sa trobojkom. Nema potrebe da ona bude na sva tri znaka.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da, ali ovde isto može da bude trobojka (pokazuje na slici).
MOMČILO PERIŠIĆ: Nema problema, možemo svuda da stavimo trobojku.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da li generalski znak može biti bogatiji u odnosu na oficirski; gotovo da se i ne razlikuju? Dalje, šta će vazduhoplovcima - kompas?
MOMČILO PERIŠIĆ: Kompas smo izbrisali. Znači, svuda stavljamo trobojku i kod podoficira da otkinemo ovo gore (pokazuje na slici).
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja bih pre ostavio prsten svuda.
MOMČILO PERIŠIĆ: To je onda teško razlikovati, a to je i mnogo skupo.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Dobro.
ZORAN LILIĆ: Da li se slažete da zaključimo sednicu? (Sednica zaključena u 14,30 sati).
No comments:
Post a Comment