Strogo čuvana tajna: Ratne sednice Vrhovnog saveta odbrane (18)
Milošević: Kako šlem može da se modernizuje?
Godinama su, očigledno s razlogom, vlasti Srbije odbijale da Haškom Tribunalu dostave transkripte sa sednica Vrhovnog saveta odbrane na kojima se, otvoreno, govorilo o vođenju rata na teritorijama Hrvatske i Bosne; konačno, tokom suđenja Momčilu Perišiću, ovi transkripti otvoreni su pred sudom u Hagu. Zahvaljujući agenciji „Sense“ u prilici smo da čitaocima e-novina predstavimo sve transkripte koji osim dokumentarne vrednosti imaju još veći značaj – jer otkrivaju sve manipulacije i političke ambicije Miloševićevog režima iz jednog od najstrašnijih poglavlja novije istorije
ZORAN LILIĆ: Nastavljamo sa radom. Raspravljamo o finansiranju Vojske Jugoslavije. Materijali su urađeni, prema zaključcima koje smo usvojili na prošloj sednici; imate kompletnu analitiku. Ko će podneti uvodne napomene? Momo, izvoli!
MOMČILO PERIŠIĆ: Gospodo predsednici, mi smo pošli od osnove da ratna opasnost ništa nije smanjena - čak je povećana; drugo, da su materijalne rezerve puno narušene. Ostali smo pri ovoj cifri - da nam za sve potrebe treba milijardu i 301 milion dolara (...) Hrana. Kod trupe još uvek smo uspeli da zadržimo rezerve za pet dana rata na nivou brigada i niže. Kod Armije imamo nekih artikala - tada smo imali 80 odsto, a od tada do sada, kada nismo imali redovne isporuke, na primer, mesa, to smo zamenjivali konzervama. Vrhovna komanda, vidite, nema ništa. Kod ostalih organa - i sami znate kako su narušene savezne robne rezerve. Znači, ukupno imamo svega za 17 dana rata, a treba da imamo do 30, što čuvamo kod nas. Kada tome dodamo da još u saveznim robnim rezervama treba da imamo za 90 dana rata, a znamo da skoro nemamo ništa, onda to nije dobro.
Kod intendantske opreme vidite kako to izgleda, da ne čitam sve procente; vidite da je to malo. Posebno je problem za oblačenje vojnika. Zadnju partiju regruta smo obukli u decembru, sa prekrajanjem i trošenjem zadnjih rezervi. Dobili smo oko hiljadu vojnika iz Republike Srpske Krajine da ih obučavamo kod nas; njih smo obukli. Sada nam šalju još 100, ali verujte ne možemo da ih primimo, jer nemamo čime da ih obučemo. Idemo dalje. Potrošna sredstva; za higijenu i ostale namene. Vi znate da nam je biološka vrednost ishrane smanjena sa 3.800 na 3.000 kalorija. Čak nas VMA upozorava da preti opasnost po zdravlje, jer je otpornost organizma daleko manja. Sredstava za higijenu je sve manje i preti opasnost zaraze. (...) Oficira ukupno imamo 16 hiljada, računajući ovde i one u Republici Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj. Otprilike, prosečno da imaju 60,34 dolara - to je toliko u dinarima; ukupno godišnje; i kada se dodaju svi porezi itd. za tu kategoriju je 26,94 miliona dolara. Podoficira imamo 13 hiljada; vojnika po ugovoru 20 hiljada - sada ih imamo 12 hiljada. Planiramo da ih primimo toliko da bismo nadoknadili ono što nemamo vojnika. Međutim, ne možemo ih primiti, niti ćemo primiti ako ostanu na visini sadašnje plate, jer nisu motivisani. Civilnih lica imamo 24 hiljade - gledano za sve tri države. Znači, ukupno plaćenih aktivnih lica u Republici Srpskoj Krajini, Republici Srpskoj i SRJ je 73.722 lica. Vojnih penzionera imamo 54 hiljade.
(...) Da bi naša borbena spremnost bila kao pre ulaska u rat, pored ovoga što sam izneo, trebalo bi nam još 294 miliona dolara. Ali, mi znamo da to sada ne možemo dobiti, pa ćemo to ostaviti za naredni period. To je za projektovanu veličinu ratne armije. Ovde su ogromna sredstva. Zašto? To je zato što ove rezerve ne računamo samo za mirnodopske nego ukupnu ratnu armiju.
RADOJE KONTIĆ: Samo nastavi.
ZORAN LILIĆ: Hvala. Čuli smo detaljno izlaganje načelnika Generalštaba. Tu imamo i ponuđenu alternativu.
RADOJE KONTIĆ: Ovih 858 miliona dolara nije 7,6%, nego 8,5% društvenog proizvoda.
PAVLE BULATOVIĆ: U polaznom računu Finansije su dale procenu društvenog proizvoda na 11 milijardi i nešto. Onda je to taj procenat. S obzirom da se sada predviđa društveni proizvod od 10 milijardi onda bi to bilo toliko. Angažovanjem vojnog kapaciteta, po prvoj usvojenoj varijanti, na 128 hiljada, plus Krajine, to je 136 hiljada?
MOMČILO PERIŠIĆ: Kada uzmemo sve starešine, sve ono što mi finansiramo, to je 136 hiljada; plus vojnike koje obučavamo kod nas iz Krajina; ako donesete odluku da ih ne obučavamo, ili da nam plaćaju, to možemo da smanjimo.
RADOJE KONTIĆ: Plate i penzije ovako niske ne mogu biti u 1994. godini. Prema tome, to nije varijanta od 850 miliona, nego da dodamo još 100-150 miliona, da zaokružimo na milijardu dolara.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja moram da kažem da mi taj deo, uopšte, nije jasan, bez obzira na svu moguću hrpu hartije. Ako se ide po ovoj varijanti "plate, naknade i druga primanja 239 miliona dolara", to je prosečno po glavi u Vojsci oko 300 dolara mesečno. Ako se ide po ovoj nižoj varijanti, koju je Moma objašnjavao - 122 miliona dolara, to je opet 145 dolara mesečno za sveukupni sastav. Po prvoj varijanti, to je oko 500 maraka mesečno, u drugoj varijanti 240 do 250 maraka mesečno u proseku po čoveku. Kako se u to "sakrije" plata od 40 dolara i penzija od 17 dolara, moram da kažem da meni nije jasno, to je za mene rebus.
MOMČILO PERIŠIĆ: Ja sam pitao Zebića - tamo je bio i ministar - ako građanin stvarno prima u proseku 56 i nešto dolara, mi možemo da izvršimo diferenciju, pa će oni kojima sleduju dodaci, oni će biti daleko iznad i uspostaviće se neka korelacija. Kod nas radno vreme nije osam sati, kod nas je radno vreme po potrebi za određene strukture. Ja, na primer, ne dobijem ništa iako dnevno radim po 18 sati, a i moji saradnici. Letački dodatak - samo leti pilot. Ne dajte mu letački dodatak, nema motivacije, niti će biti pilot.
MOMČILO PERIŠIĆ: Ne bih tačno sada to mogao reći. Letački dodatak primaju svi ljudi u vazduhoplovstvu koji su osposobljeni za to, bez obzira da li lete ili ne. Primera radi, komandant vazduhoplovstva je pilot; sleduje ga pilotski dodatak i on je dužan da leti određeno vreme, bez obzira što mu glavno zanimanje nije pilot. To je sve zakonom uređeno.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Koliko ima tih koji lete u Ratnom vazduhoplovstvu?
MOMČILO PERIŠIĆ: Pravih pilota ima negde oko 300; to su oni kojima je isključivo to zadatak. Letački dodatak po sadašnjoj Uredbi sleduje svim ljudima osposobljenim za letenje. Jer, u ratu lete svi koji znaju, bez obzira gde radili. Mi moramo imati odnos 2,5 pilota na jedan avion.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Dobro, koliko imamo aviona koji su sposobni za rat?
MOMČILO PERIŠIĆ: Sada imamo oko 700 aviona sposobnih za rat.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Koliko imamo pilota?
MOMČILO PERIŠIĆ: Pilota ima 700, plus drugi koji su na raznoraznim dužnostima koji obavljaju ulogu pilota kada treba.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Dobro, da li je to ukupno hiljadu pilota; da li je više? Dobro, neka imamo hiljadu pilota, iako ih nemamo. Jer, kada bi sada trebalo da analiziramo koliko imamo aviona koji bi bili upotrebljeni u ratu, onda bi nam, verovatno, ovi iz RV i PVO rekli mnogo manju cifru. Ali, da idemo s tom cifrom, da imamo hiljadu pilota.
MOMČILO PERIŠIĆ: Ali, imamo i helikoptera.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Dobro, to je hiljadu pilota. Letački dodatak za njih treba da iznosi devet miliona dolara u toku godine. To znači, po jednom prosečno devet hiljada dolara letački dodatak za godinu dana.
MOMČILO PERIŠIĆ: Vi to svodite samo na hiljadu pilota. Ja vam kažem da po sadašnjoj zakonskoj uredbi, svaki čovek koji je osposobljen za letenje, jer svaki mora imati kondiciju, bez obzira što nije pilot, prima letački dodatak. Mi možemo tu zakon da promenimo i da kažemo: to sleduje samo pilotima dok lete. To onda znači da se on sa neke druge dužnosti ne može vratiti u kondiciju i da bude pilot.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Momo, molim te, ja se zalažem za to da ljudi budu pristojno i realno plaćeni, da budu plaćeni tako da mogu normalno da žive, da imaju jednu stabilnost. Ali, ja sam i za to da ta evidencija bude tačna.
MOMČILO PERIŠIĆ: Ona je tačna!
MOMČILO PERIŠIĆ: Gospodine predsedniče, ja nemam nameru da vas obmanjujem. Ako polazite od te pretpostavke, onda ja ne treba da budem na ovom mestu. Ja vam tvrdim da je sve ovo tačno. Letački dodatak sleduje svakog čoveka u vazduhoplovstvu osposobljenog za letenje, bez obzira da li je pilot ili operativac.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Momo, ja te pitam - koliko ih ima? - rekao si prvo 300, posle kažeš da ih ima 700, sada kažemo neka ih ima hiljadu. Koliko ih, u stvari, ima?
MOMČILO PERIŠIĆ: Imamo ukupno 700 aviona, imamo toliko pilota; imamo oko dve hiljade i nešto oficira - svi su oni piloti i svi primaju letački dodatak.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Znači, imamo dve hiljade oficira koji primaju letački dodatak?
MOMČILO PERIŠIĆ: Ja ne znam cifru napamet, ali mogu proveriti.
RADOJE KONTIĆ: Generale, tu nešto ne štima. Mislim da se to ne može objasniti tako. Pogledajte samo - na 54 hiljade penzionera po 60 dolara, ukupno je 43 miliona godišnje. Polovina od toga je 21 milion dolara, a letački dodatak je 26 miliona dolara. Tu nešto nije u redu sa računicom.
MOMČILO PERIŠIĆ: Letački dodatak je veći od plate!
RADOJE KONTIĆ: Dobro, ali prema ovoj računici, vi treba da imate sedam do osam hiljada pilota!
MOMIR BULATOVIĆ: Ako imate hiljadu pilota, onda je to 370 dolara mjesečno za letački dodatak po pilotu. Jer ovde piše da je letački dodatak četiri miliona i 450 hiljada. Ako imate dvije hiljade korisnika, to je 185 dolara; ako ih imate tri hiljade, to je 123 dolara.
MOMČILO PERIŠIĆ: To je sve po propisima. Mi te uredbe možemo da promenimo, ali po sadašnjim uredbama to im pripada.
RADOJE KONTIĆ: To su stečena prava od mnogo ranije, kada je bila mnogo bolja situacija.
MOMČILO PERIŠIĆ: Ja vama prvi put iznosim činjenično stanje; verujem da do sada to niste znali, ali to je tako bilo. Ja nemam razloga pred vama bilo šta da sakrijem; nema tu nikakvog cilja da se nešto sakrije.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Niko tebi ne stavlja, Momo, primedbu za to. Ja komentarišem cifre koje su na tabli. Neka bude 600 dolara godišnje, puta 70 hiljada ljudi, to je 42 miliona dolara. Gde je do 122, odnosno gde je do 239 miliona dolara? Mi smo prošli put rekli Zebiću da vidi sa tvojim planerima i analitičarima, ali on to nije uradio kako treba. Momo, ima tu stvari koje nisu razjašnjene. Da li je tu ušao doprinos za penziono osiguranje?
RATOMIR MILOVANOVIĆ: Jeste za socijalno, penziono, i drugi porezi.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Prema tome, unutar plata i primanja ulaze doprinosi za penziono osiguranje, a onda ponovo ulazi iznos za penzije kao nova stavka!? Logično bi bilo da iz tih doprinosa za penziono osiguranje od 74 hiljade ljudi mogu da se obezbede penzije za 50 hiljada penzionera.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To je vrlo prosto, ali tu nešto nije u redu.
RATOMIR MILOVANOVIĆ: Moram da priznam da ja nisam finansijski stručnjak.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja jesam, pa zato pitam; izvinjavam se! Momo, tamo su u plate i lična primanja uračunati doprinosi za penziju, a imaš posebnu stavku za penzije!? Porezi i doprinosi za plate iznose 45,5 miliona dolara, za penzije četiri miliona dolara. Znači, oko 50 miliona dolara ide za poreze i doprinose, a ukupan iznos za penzije je 39 miliona dolara - znači, šest miliona dolara manje nego što su doprinosi. To znači da bar delimično, ako ne u celini, ovo može da pokrije to. Nemoguće je, s jedne strane, izdvojiti iznos za penzije, a s druge strane dopisati kao novu stavku za penzije.
MOMČILO PERIŠIĆ: Ako hoćemo da vršimo neke promene, moramo menjati zakone. Sve je ovo na osnovu Zakona rađeno.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja se bojim da tu nije dobra evidencija. Nešto tu nije u redu. Koliko ima ukupno oficira u RV-u?
MOMČILO PERIŠIĆ: Između tri i četiri hiljade; mogu to proveriti.
RATOMIR MILOVANOVIĆ: Na sastanku kod potpredsednika Zebića insistiralo se da se posebno to iskaže. Neki od dodataka se terete porezima i doprinosima, a neki ne. Logično je ovo što ste vi rekli (obraća se S. Miloševiću) da se penzije plaćaju iz doprinosa za penzije. Ali, ne znam kojom je to metodologijom rađeno. Oni su posebno iskazali plate za sve strukture - od vojnika do generala, a posebno su iskazani dodaci.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Mi smo zamolili Zebića da oni to pogledaju, jer nama ne odgovara da doprinosi terete vojni budžet, a posle toga da se vraćaju u državnu kasu. To ide iz državnog budžeta, pa se ponovo vraća u državni budžet, samo su različiti korisnici. Znači, to je ono - "uzimam, pa dajem, odnosno dajem pa uzimam".
MOMČILO PERIŠIĆ: Mi smo vojni osiguranici u vojno-medicinskim i drugim ustanovama; mi to pravo sada koristimo. Ako nam to oduzmete i date nekom drugom, onda morate promeniti način finansiranja VMA i svih garnizonih ambulanti itd.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Tu je predviđeno 60 miliona dolara za sanitetsko obezbeđenje.
MOMČILO PERIŠIĆ: To nije to.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To nije zdravstvena zaštita?
MOMČILO PERIŠIĆ: Jeste zdravstvena zaštita, ali to nije predviđeno za to što se izdvaja iz zdravstvenog i socijalnog osiguranja.
MOMČILO PERIŠIĆ: Evo, medicinska oprema, nabavka rezervnih delova, obezbeđenje ratnih materijalnih rezervi i lekova, lečenje vojnika u garnizonim ambulantama, lečenje vojnika u vojnim bolnicama, lečenje vojnika u zdravstvenim ustanovama, lečenje vojnih osiguranika u garnizonim ambulantama, lečenje vojnih osiguranika u vojnim bolnicama, lečenje vojnih osiguranika u zdravstvenim ustanovama, higijensko-epidemiološka i preventivna zaštita, veterinarsko zbrinjavanje...
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Momo, tu čak imaš stavku "lečenje vojnih osiguranika u zdravstvenim ustanovama van Vojske Jugoslavije". Onda, imamo posebnu stavku za lične dohotke, nose za zdravstveno osiguranje, a imamo doprinose za penziono osiguranje, a posebnu stavku za penzije koja isto tereti vojni budžet. Tu nešto nije jasno, nešto se tu dva puta pojavljuje.
MOMIR BULATOVIĆ: Ovo što priča Slobodan, da prevedemo na drugi jezik. Mi kao država treba da platimo 282 miliona dolara, i toliko se od nas traži u ovoj stavki u drugoj varijanti od 858 miiona. Od tih 282 miliona, neposredno na ruke će primiti ljudi svega 183 miliona dolara; 100 miliona dolara su doprinosi. U doprinosima su 17 odsto za penzije, to je 17 miliona; 24 odsto za zdravstvo, to je 24 miliona. Onda nam se ponovo sada traži 66 miliona za zdravstvo i 40 i nešto za penzije. Tu se nešto preklapa. Nama je cilj da u ovoj oskudici i nemaštini omogućimo da ova stavka od 282 miliona dolara omogući da pripadnici Vojske Jugoslavije imaju normalna primanja, ali da istovremeno vidimo kakvi su tu finansijski tokovi. Nemoguće je da dva puta istu veličinu obračunavamo.
ZORAN LILIĆ: Mislim da to treba da objasni onaj ko je radio ovaj materijal.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Znam, ali nije mesto da se to ovde radi. Zato sam i molio Zebića da organizuje jednu ekipu, zajedno sa Bulatovićem i da raščiste te stvari. Ja bih to mogao sam da uradim, ali nema smisla da ja uzmem i to da prevrćem. Momo, shvati, ovo je potpuno logična stvar!
MOMČILO PERIŠIĆ: Svakako! Slažem se s tim.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ti imaš u platama bruto iznos za penzije, neka je to 17 miliona dolara; imaš u platama bruto iznos za zdravstveno osiguranje, neka je to 25 miliona dolara - to je 42 miliona dolara. Na drugoj strani, pojavljuje se posebno za zdravstveno osiguranje, čak su obuhvaćene i stavke da se van vojnih ambulanti i VMA leče, i imaš potpuno autonoman iznos za penzije, kao da Armija ništa ne uplaćuje za penzije, nego budžet treba ekstra da da pare za penzije! Tu nisu stvari pomirene.
PAVLE BULATOVIĆ: Doprinos za penzijsko osiguranje ide direktno u fond vojnog penzionog osiguranja.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Treba uraditi moderniji način obračuna korišćenja, alimentiranja i upotrebe sredstava budžeta. To su radile neke računovođe koje jednostavno sabiraju stavke - svako radi svoje i onda to posle mehanički saberu, ne vodeći računa da stavke koje je radio jedan obuhvati i stavke koje je radio drugi.
ZORAN LILIĆ: Da zadužimo za to ministra odbrane.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To treba do kraja da se završi. Prošli put smo računali 56 dolara prosečna plata i 42 dolara prosečna penzija.To je 90 maraka prosečna plata. Ne treba Vojska da ima manje nikako. Sve ove "gimnastike" oko penzijskog, zdravstvenog osiguranja, poreza, doprinosa - glupo je da Vojsci država uzima porez, a Vojska se izdržava iz poreza. Direktan korisnik budžeta i budžetskih prihoda države je Vojska. Kako ja da oporezujem onoga ko je 100 odsto direktan korisnik budžeta: da mu uzmem pare, da bi mu to vratio "drugom rukom". To može da važi za sve druge civilne aktivnosti koje imaju makar jedan promil prihoda izvan budžeta. Vojska nema prihode izvan budžeta, i ne treba da ima prihode izvan budžeta.
ZORAN LILIĆ: Mislim da je najlogičnije da zaključimo da zadužimo ministra odbrane da sa ekipom stručnjaka koja je ovo radila to razmotri stavku po stavku.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Rajo, kaži Jovi Zebiću da je on vrlo neozbiljno shvatio dogovor od prošlog puta. On je dugo godina ministar finansija; najveća stvar u koju se on razume je budžet; on "testeriše" taj budžet od kada je živ. Rekao sam mu i prošli put: "Jovo, uzmi molim te i vidi na koji elegantniji i čistiji način to može da se uradi; pošto je Vojska isključivi korisnik budžeta, da se ne preklapaju stavke bez potrebe". Oni su se našli, popili su kafu, razgovarali su i napravili ovaj papir koji nije dobro napravljen; nije stručno napravljen kako treba. Ovde se, uopšte, ne dovodi u pitanje potreba da Vojska to ima, i kad je reč o platama, i kad je reč o penzijama, i kad je reč o intendantskom, sanitetskom obezbeđenju, naoružanju. Ali, treba i mora da se napravi jedan korektan račun. Na kraju, život će sve to da demantuje ako to nije dobro napravljeno.
Sada bih imao jedno marginalno pitanje. Tu su stavke kod obezbeđenja sredstava: šlemovi, gas-maske. Pa, ljudi, gde su te naše rezerve? Da li je moguće da Vojska Jugoslavije nije imala na zalihama šlemove, gas-maske? Zar je to toliko potrošna roba? Imali smo toliku vojsku. Nama je u TO svako imao gas-masku.
MOMČILO PERIŠIĆ: Da, ali usvajaju se novi tipovi maski, gospodine predsedniče, novi tipovi šlemova. Počela je modernizacija.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Tebi je, Momo, iznos za oznake ravan iznosu za penzije u toku godine - 40 miliona dolara treba za oznake.
MOMČILO PERIŠIĆ: Mi ih ne možemo napraviti, a radna organizacija toliko traži. Šta mi tu možemo?
RADOJE KONTIĆ: Ja bih molio da sada odredimo neku cifru sa kojom ćemo ići pred budžet, jer moramo budžet praviti. Da li se slažete da uzmemo iznos od 800 miliona dolara za Vojsku?
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: U svakom slučaju, ta minimalna varijanta dozvoljava jednu racionalizaciju. Ljudi u Armiji su to vrlo ozbiljno shvatili. Išli su na minimalnu varijantu i za to im treba odati svako priznanje. Ali, da bi to bilo još bolje, još racionalnije to treba raščistiti vrlo brzo.
RADOJE KONTIĆ: To treba raščistiti. Meni je bitna ova globalna cifra, a ovo ćemo prečistiti. U Stabilizacionom programu koji pravi Radna grupa je 600 miliona. Mislim da sa 800 miliona nećemo remetiti program.
ZORAN LILIĆ: To je 858 miliona.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To treba dinamički videti.
MOMČILO PERIŠIĆ: Gospodine predseđniče, to sam rekao, ali ne znam da li ste čuli, ali u ovim uslovima nemamo šansi pomagati ove preko (Drine), sem za nadoknadu. Na primer, damo im 100 hiljada municije, oni nama pare, mi to u proizvodnju da proizvedemo. Inače, pri ovakvom finansiranju za to nemamo mogućnosti, sem da sebe dovedemo u situaciju da ne možemo ništa uraditi, ako na primer počne nešto na Kosovu.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To je jasno, oni to moraju da pokriju, jer jednostavno nemamo mogućnosti. Meni se Radovan sinoć javljao. Oni su oduševljeni ovim programom da se ide na to. Kažu da imaju 20 miliona dolara rezervi kod svoje narodne banke i kažu da bi rado to deponovali kao pokriće, da i oni dobiju ovaj novi dinar. Mislim da je to sasvim u redu. Na bazi pokrića njihovih deviznih rezervi uvek možeš to da im odobriš, jer to se uklapa u program, pod uslovom da se to efektivno izvrši.
RADOJE KONTIĆ: Možemo na tu varijantu ići: daju 20 miliona dolara, evo ti 20 miliona dinara i završili smo posao.
ZORAN LILIĆ: Molim vas, da se ovo ozbiljno uradi, da se ove stavke razjasne.
RADOJE KONTIĆ: Tu je Pavle, tu je i Jova; i ja ću se sutra pridružiti; sešćemo sutra oko 12 sati i da sve vidimo; pripremite sve propise.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Koliko smo u Vojsci Jugoslavije imali pušaka?
MOMČILO PERIŠIĆ: Bez teritorijalne odbrane imali smo oko dva miliona. Zna se koliki je bio trošak školovanja pre osam godina i kolika je inflacija. Mi imamo problema i sa drugim strukturama. Imam komandanta bataljona koji je otišao da bude običan komandir straže u zatvoru kod Vučitrna, jer mu je tamo tri puta veća plata. Ali, ja nisam taj koji može da promeni zakon.
MOMČILO PERIŠIĆ: To je značajan administrativni datum. Imamo 17. april kada je bilo potapanje "Zagreba", što ne može doći u obzir. Imamo 10. januar, oslobođenje Bara; imamo 10. septembar - Podgora, imamo Bokeljsku mornaricu. Inače, mornari predlažu da to bude 10. avgust.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Mislim da je logičan 10. avgust.
MOMIR BULATOVIĆ: Mislim da je 10. januar logičniji datum, oslobođenje Bara. Ovo je bila bitka, a ono je u pitanju jedan brod i administrativno rješenje.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nije loš ni Momirov predlog za 10. januar.
SLAVKO KRIVOŠIJA: Ovde su izvučeni svi datumi koji bi mogli doći u obzir. Sve je to pregledano. Vojno-istorijski institut je konsultovan.
MOMČILO PERIŠIĆ: Ovaj izlazak u Bar nema elemenat zajedništva.
MOMIR BULATOVIĆ: Nema ni ovaj prvi (smeh). U stvari, to je skoro svejedno. Pretpostavljam da mornaričarima više odgovara avgust je je ljetnje doba. Ruku na srce, nijedan predlog nije upečatljiv. Da li imamo nešto iz novije naše istorije, što je ideološki neutralno?
MOMČILO PERIŠIĆ: Sve se odvijalo na prostorima koji sada nisu naši.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Kad je formirana Ratna mornarica?
MOMČILO PERIŠIĆ: Formirana je 1945. godine. Prva partizanska jedinica je formirana u Podgori. Taj datum je uzet za formiranje Ratne mornarice.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Koja jedinica je formirana u našem delu mora?
MOMČILO PERIŠIĆ: Na našem delu nema nijedna. Kada su bile završne operacije, tada je prvo mornarica upotrebljena kada je IV armija preko severno-dalmatinskih ostrva izvršila desant na Istru. To je sve na njihovom prostoru; kod nas nema ništa značajno.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Kada je napravljena prva mornarička baza na našoj obali?
MOMČILO PERIŠIĆ: Imamo Kumbor koji je formiran posle rata, ne za vreme rata.
MOMIR BULATOVIĆ: Ruku na srce, mi nemamo premnogo razloga da se stidimo Ratne mornarice; ona se izvukla najvećim dijelom. Ona je sada tu skoncentrisala. Zašto bi se mi stidjeli naše novije istorije. Mislim da je Slobodanov prijedlog dobar - da se uzme nešto što je vezano za Kumbor ili formiranje neke jedinice, porinuće nekog broda koji je sada najznačajniji u našoj floti itd.
MOMIR BULATOVIĆ: Može se uzeti datum kada je doneta odluka da se u Kumboru stacionira garnizon, ili kada je načelno doneta odluka da Kumbor bude vojna luka.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Na primer, može to da bude dan otvaranja luke u Kumboru.
MOMČILO PERIŠIĆ: Možemo uzeti taj datum - kada je formirana prva jedinica na prostoru našeg sadašnjeg mora. Ne moramo to ponovo stavljati na dnevni red.
MOMIR BULATOVIĆ: Neka predsednik to odredi (obraća se predsedniku Liliću).
MOMČILO PERIŠIĆ: Još bih vas nešto informisao vezano za predloge sa prošle sednice. Mi sa pozivima Republike Srpske i Republike Srpske Krajine pozivamo vojne obveznike. Organizujemo tehniku pozivanja i prevoženja, ako se nama jave. Ako se nama ne javljaju, onda preko MUP-ova obe republike, zahtev dolazi ovde da oba MUP-a njih privedu kod nas i mi ih vodimo do centra Zvornik ili Bijeljina.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Zašto to vodi vojska?
MOMČILO PERIŠIĆ: Pa, kako će. Ako ulovi jednog, gde da ga stavi, ne može u zatvor.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Skupio bih jedan autobus i vozio u Zvornik.
MOMČILO PERIŠIĆ: Da su oni bili pravi i dobri građani, oni ne bi ni pobegli. On će opet odatle da pobegne.
MOMIR BULATOVIĆ: Mi u SR Jugoslaviji moramo doneti niz destimulativnih mera. Sada gledam konkurs za stanove. Kada dođu kao izbeglice, nemaju ništa, tamo imaju imanje, kuću, ali to on ne računa; ovde traži stan, dobije posao itd... Ja bih imao jednu zamolnicu. Ja i general Perišić smo razgovarali ranije oko preduzeća "IROS", a jučerašnja "Pobjeda" je objavila veliki tekst o tome da je u vlasništvu tog preduzeća, pored dvije jahte, sada i treća jahta "Jadranka". Dobio sam informaciju od naše finansijske policije. Očigledno se radi o preduzeću koje je neko pokriće za neku kontraobaveštajnu ili obaveštajnu djelatnost.
MOMČILO PERIŠIĆ: Suština namene je upravo to.
MOMIR BULATOVIĆ: Da, ali po svim podacima koji postoje, mislim da je to samo pokriće za neku gotovo kriminalnu djelatnost. Vlasnik preduzeća je Jovanović Dragiša iz Beograda; mi nemamo bliže podatke o njemu; on se svuda u novinama predstavlja, daje neke izjave itd. Pretpostavljam da je to neki naš aktivni oficir. U preduzeću je zaposleno sedam radnika, na osnovu naređenja načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije. To su podaci koji su već i u opozicionoj štampi našoj objavljeni. U preduzeću nije ustrojena nikakva materijalno-finansijska evidencija; imaju 23 uplate preko svog žiro računa, a uplate se odnose na izvršene usluge pomorskog transporta za potrebe Vojske Jugoslavije. Mi ne znamo šta ćemo s brodovima da radimo, a plaćamo privatnicima.
MOMIR BULATOVIĆ: Tokom 1992. godine ovo preduzeće se obratilo Direkciji za oslobađanje prometa na pet automobila dobijenih od Vojske Jugoslavije: tri "opela", jedan "micubiši" i jedan džip. Oni nisu registrovani kod MUP-a Budve; po izjavi direktora, koristi ih Vojska Jugoslavije u Kumboru. Ti automobili su prodati privatnicima. Dalje, 24. 12. 1993. godine "IROS" je sklopio ugovor sa Vojskom Jugoslavije o korišćenju jahti za vršenje usluga trećim licima u kojima se kaže da 98 odsto prihoda po izvršenim uslugama pripada "Irosu", a dva odsto Vojsci Jugoslavije.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Alal im vera!
MOMIR BULATOVIĆ: Ugovor je overen pečatom Vojne pošte 5437, Split.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Naredi komandi Ratne mornarice da se brodovi oduzmu, i na vez u ratnu luku, a ovo da se raspravi. Lopove treba pohvatiti; da ustanovimo ko je to dao, zašto je dao itd. Znate li koliko košta takav jedan brod?
MOMIR BULATOVIĆ: "Primorka" košta 4 miliona dolara.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To je vlasništvo države Jugoslavije.
ZORAN LILIĆ: Do ovoga smo sasvim slučajno došli; pitanje je da li nema više takvih preduzeća.
MOMČILO PERIŠIĆ: Nije baš slučajno. Ja sam to otkrio i zato sam tražio vaše mišljenje. Sve bi to bilo u redu, i može takvo preduzeće da se napravi, ali da Savezna vlada donese odluku i da to na zakonu bude zasnovano. Međutim, odluka Savezne vlade je izbegnuta, potpisao je načelnik Generalštaba u ulozi načelnika Generalštaba i u ulozi ministra, i to je tako otišlo.
MOMIR BULATOVIĆ: Moguće je da treba da bude neki naš centar, ali ne sme biti tako stupidno zasnovan, da prvi čovek koji dođe da pogleda dokumente vidi da u privatnom preduzeću rade ljudi koji su na platnom spisku Ministarstva narodne odbrane i da se sklapaju ovakvi ugovori i da se vrši promet automobilima i nekretninama i da se daju izjave u javnosti kako su dobili na to na poklon, da je njihovo vlasništvo jahta koja je vozila Josipa Broza Tita.
SLAVKO KRIVOŠIJA: Informisao bih vas da je iz Švedske došlo pismo za jahtu koja je iz Dubrovnika ukradena. Samo što se tu ne kaže ime generala koji je kupio tu jahtu. Ovaj čovek se obraćao Vrhovnom savetu odbrane. To sam, gospodine generale, vama poslao. Radi se o velikoj i skupoj jahti. On je trideset godina već u Švedskoj, zaradio je tu jahtu. On kaže: ako treba da je dam državi i društvu - daću je, ali privatnom licu - neću. Neće da kaže ime generala.
MOMIR BULATOVIĆ: Ja ću vam reći! Ali, to je stvarno bruka.
PAVLE BULATOVIĆ: Nije valjda neki moj imenjak? (Smeh).
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Apsolutno! Momo, sve to treba da oduzmeš.
MOMIR BULATOVIĆ: Ovaj čovek se ne odaziva pozivu naše policiје. Sigurno da ima neku zaštitu; mora da je oficir Vojske Jugoslavije.
PAVLE BULATOVIĆ: Kapetan fregate.
MOMIR BULATOVIĆ: Kapetan fregate! Mi sada možemo da napravimo bruku, pa da zatvorimo tu firmu. Šta znači da je zatvorimo i da ulazimo u neke sukobe? Konačno, razgovor oko ovoga je počeo što je mene general Perišić pitao da li mi imamo nekog posebnog interesa da štitimo tu firmu, odnosno da li ju je naša Vlada registrovala. Ta firma je registrovana kod Privrednog suda kao i svaka druga firma. Imaju prostorije u SUBNOR-u u Budvi.
MOMČILO PERIŠIĆ: Što se tiče mene, ja ću to odraditi, samo mi treba vaša odluka. To je formirano van mene, nisam znao za to.
MOMIR BULATOVIĆ: Treba da se pročešljaju svi slični ugovori i ta naređenja da ih ne "kupimo" od policije finansijske. Gdje god mrdnete, izađe Žika Panić!
ZORAN LILIĆ: Dobro, Momo, mi smo se oko "IROS-a" inače dogovorili. Samo još treba posebna odluka.
MOMČILO PERIŠIĆ: Ja bih imao još dve stvari. Jedno je, kontigent robe koji se uvozi iz Rusije stoji u Bugarskoj. Deo toga je ušao i dalje će ulaziti. Možemo li to platiti iz odobrenih sredstava?
ZORAN LILIĆ: Rekli smo da se motori ne plaćaju odmah, ako je moguće.
MOMČILO PERIŠIĆ: Nama je kerozin najosnovniji u tome.
PAVLE BULATOVIĆ: Imam informacija da bi za dan-dva počeo da dolazi kerozin.
MOMIR BULATOVIĆ: Da li se gleda tehnička ispravnost tih motora?
MOMČILO PERIŠIĆ: Gleda se ispravnost, svakako!
ZORAN LILIĆ: Da li su za to bila odvojena sredstva, Pavle?
PAVLE BULATOVIĆ: Da, ali dio tih sredstava ulazi u portfelj podrška Programu. Mislim da će se moći zatvoriti.
MOMČILO PERIŠIĆ: Ovo drugo - za granicu tamo, rekao sam: neka ide kako ide, ali vas molim da uradite ono što treba.
MOMIR BULATOVIĆ: Ja sam to odmah prenio Milu Đukanoviću. On je rekao da će s predsjednikom Kontićem to raditi i za dan-dva će to završiti.
MOMČILO PERIŠIĆ: Dobro. Molim bilo kakav papir da ne bi došlo do neke nesreće.
ZORAN LILIĆ: Završite vi, pa ćemo mi pogledati; posle ćemo uključiti vojsku, da ne bi svi sedeli; ja imam malo više mogućnosti da to zajedno obavimo pre nego što dođe ovde. Sa ovim završavamo sednicu.
* Nastavak feljtona u četvrtak 21. jula
No comments:
Post a Comment