Strogo čuvana tajna: Ratne sednice Vrhovnog saveta odbrane (13)
Šifra 40. nastavni centar: Ideš u Bosnu!
Godinama su, očigledno s razlogom, vlasti Srbije odbijale da Haškom Tribunalu dostave transkripte sa sednica Vrhovnog saveta odbrane na kojima se, otvoreno, govorilo o vođenju rata na teritorijama Hrvatske i Bosne; konačno, tokom suđenja Momčilu Perišiću, ovi transkripti otvoreni su pred sudom u Hagu. Zahvaljujući agenciji „Sense“ u prilici smo da čitaocima e-novina predstavimo sve transkripte koji osim dokumentarne vrednosti imaju još veći značaj – jer otkrivaju sve manipulacije i političke ambicije Miloševićevog režima iz jednog od najstrašnijih poglavlja novije istorije
Sednica počela s radom u 12 sati. Prisustvovali su: Zoran Lilić, predsednik SR Jugoslavije - predsednik Vrhovnog saveta odbrane; Slobodan Milošević, predsednik Republike Srbije i Momir Bulatović, predseanik Republike Crne Gore - članovi Saveta; Dr Radoje Kontić, predsednik Savezne vlade; Pavle Bulatović, savezni ministar odbrane; general potpukovnik Momčilo Perišić, načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije; general-major Slavko Krivošija, načelnik Vojnog kabineta Predsednika SRJ - sekretar Vrhovnog saveta odbrane.
ZORAN LILIĆ: Prelazimo na usvajanje zapisnika sa 14. sednice Vrhovnog saveta odbrane. Da li ima primedbi na zapisnik? (Nema). Konstatujem da je zapisnik sa 14. sednice Saveta usvojen bez primedbi. Prelazimo na drugu tačku dnevnog reda. Kadrovska pitanja: a) Razmatranje kadrovskih pitanja u Vojsci Jugoslavije b) Regulisanje statusnih pitanja pripadnika Vojske Republike Srpske i Vojske Republika Srpske Krajine iz Vojske Jugoslavije i bivše JNA. Molim generala Perišića da da uvodne napomene.
MOMČILO PERIŠIĆ: Mi smo održali Kolegijum načelnika Generalštaba, na kojem smo zaključili da iz Vojske Jugoslavije treba da ode po osnovu novog Zakona: 303 pukovnika je već penzionisano; ostalih oficira 882; proces je u toku, jer to ide na niži nivo odlučivanja; podoficira 756 i civilnih lica 2.086 - znači, svega 4.027 lica. Momentalno stanje oficira, kada se ovi penzionišu, jeste: u Vojsci imamo još viška 233 oficira, ali računajući one koji su u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini; jer, oni nisu uračunati u potrebe, a tamo su. Dalje, podoficira imamo manjka preko hiljadu...
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Što ih onda toliko penzionišeš, kada ih imaš manje?
MOMČILO PERIŠIĆ: Ali, ovo će sve biti dovedeno u korelaciju sa novim ргоjektovanim snagama. Znači, idu samo oni po sili zakona i idu oni koji su se ogrešili u bilo kom smislu o kodeks ponašanja oficira. U Republici Srpskoj Krajini u odnosu na zadnji put ima 200 više, što ukupno iznosi 1.192, a 16. novembra treba da ide još 561. Posle toga, ovde bismo, imali oficira oko 1.300. Ja sam zauzeo poziciju, iako ste vi drugačije rekli, da ću sve uraditi da ti ljudi odu tamo. Ako neko baš neće da ode, onda ću sve uraditi da im pomognem da - ne ostanu u Vojsci. Jer, ako neko neće da brani svoj narod onda kada je najugroženiji, kada će ga onda braniti? Ali, to će se vršiti, zaista, selektivno; znači, neće biti samo kriterijum da je rođen tamo, nego će se uzimati u obzir i drugi kriterijumi. U Republici Srpskoj situacija je ovakva: kod njih ima 2.477, a 2.140 još ima ovde; a šesnaestog novembra ide tamo 205. To je situacija po prvom pitanju. Iz Vojske su išli svi oni po sili zakona koji su ispunili oba uslova i, drugo, oni koji su prešli 30 godina, a po svom ponašanju nisu dostojni da budu oficiri Vojske Jugoslavije.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Juče me zvao Radovan Karadžić i molio me za pukovnika Boru Stanišića, kojeg ste penzionisali. Karadžić kaže: "Boro Stanišić iz Komande odbrane grada Beograda je najbolji pukovnik koga ima JNA."
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Šta, lično se okoristio?!
ZORAN LILIĆ: Momo, meni su rekli: ako neko za njega nađe da se lično okoristio, daće mu nagradu. Kažu da je to čovek koji nema ni cipele, stan, auto - ništa! .
MOMČILO PERIŠIĆ: Ja mogu da napravim iznimku - to je u mojoj nadležnosti. Ali, vi znate da sada MUP oduzima puške; među tim puškama ima i vojničkih pušaka. To su mnogi davali na raznorazne načine. Vi ste videili: Ratko stalno traži oružje, a garantujem da kod njega mnogi imaju po tri oružja.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To da imaju to je sigurno!
MOMČILO PERIŠIĆ: To je, pored ostalog, "zasluga" i Bore Stanišića; to tvrdim! Dalje, predlažem da se razreše pukovnici koji su postavljeni ukazom; ja nemam pravo da ih razrešim: 1. Drobac Rada Veljko, koji je prošao sve dužnosti; dobar je starešina, ali, kadgod treba da ide u Republiku Srpsku Krajinu, on se "razboli". Nije bolestan da postane general, ali kad tamo treba da ide jeste bolestan. 2. Stojanovski Vasila Slave, Makedonac. Ne možemo ga postaviti na neku ključnu dužnost. Inače, to je dobar čovek.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ako je dobar čovek - zadržite ga!
MOMČILO PERIŠIĆ: Ali, da li da ga unapređujemo u generala?
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja ne bih pravio "etničko čišćenje" u Vojsci.
MOMČILO PERIŠIĆ: Gospodine predsedniče, mi i ne pravimo "etničko čišćenje"! Ali, mi imamo još jednog Makedonca.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: On je 1943. godište - znači ima 50 godina.
MOMČILO PERIŠIĆ: On sada nema regulisan status. Morali bismo da mu nađemo mesto. Ne znamo da li da ostane kao pukovnik ili da bude general?
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja ga ne bih skidao zato što je Makedonac; ja bih ga zadržao.
MOMČILO PERIŠIĆ: Znači, da ostane! Dobro. Sledeći je Šepec Vladimira Vladimir. Rođen je 1939. godine. Sada je na dužnosti u Sektoru za operativne poslove - isto je bez postavljenja. Bio je u Komandi 5. vojne oblasti u toku onog rasula.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ali, on ima već 54 godine. Kao pukovnik je prešao svoju granicu?
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Kakav je na poslu?
MOMČILO PERIŠIĆ: Sada lavira, ne samo on, nego svi ljudi druge nacionalnosti, a koji su ovde ostali. Oni sami su u teškom položaju; jer, ljudi ih ne prihvataju! Gospodine predsedniče, ja sam jugoslovenske orijentacije. Sa mnogima sam se borio; oni su ostavili sve i došli da se bore s nama, vođeni idejom jugoslovenstva; borili su se. Ali ti ljudi su sada u veoma teškoj poziciji. Kada čuju kako se neko zove u četi, bataljonu, neće da ga slušaju. Nažalost, jedan nacionalizam proizvodi drugi!
MOMIR BULATOVIĆ: Ako ja dobro shvatam problem, mi ovde treba samo da razrešimo od ukaza ove ljude. Ne mora etnički kriterijum biti jedini kriterijum da čovek ode u penziju. Mi nemamo interesa da bilo koga, mimo redovne procedure, unapređujemo u generalski čin; mi samo skidamo ukaze, a načelnik Generalštaba odlučuje onda.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Što se tiče Kurčuba, u redu je, ali što se tiče Stojanovskog, ne vidim da ima razloga da ima razloga.
MOMČILO PERIŠIĆ: Dobro, njega ćemo ostaviti u službi, i da ga ostavimo sa ukazom. Dalje, Rakić. On je Srbin, inače veoma nekorektan u smislu zloupotrebe položaja, krađe itd.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Onda tu nema šta da se razgovara!
MOMČILO PERIŠIĆ: Znači, Rakića skidamo i ja donosim odluku da ga penzionišem. Dalje. Zdravkovski Pavla Trpko. Rođen je 1938. godine. Bio je komandant Centra PVO u Zadru; zajedno smo se borili. Mogu vam reći da je bio izuzetan borac. Da je pao taj Centar, pao bi i moj Centar sa tehnikom. Meni je njega veoma žao, ali on je isto tako neprihvaćen.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nemојte koji su tek tako "neprihvaćeni", a borili su se, penzionisati.
MOMIR BULATOVIĆ: Nađite mu neko drugo mesto.
MOMČILO PERIŠIĆ: Ja bih zamolio da njega ostavimo ukazom.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Neka ostane. Šta je sa Vukom Obradovićem? On je direktor Vojnog servisa. Njega ne znam lično, ali bankari kažu da je vrlo stručan i vrlo solidan čovek.
MOMČILO PERIŠIĆ: Jeste stručan i solidan čovek, ali to mesto po novoj sistematizaciji nije generalsko mesto; general treba da bude onaj koji komanduje trupama i jedinicama.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: On je doktorirao, a mi tih bankara nemamo.
MOMČILO PERIŠIĆ: On je, prvo, van trupe. Po mom dubokom ubeđenju, ljudi van trupe su dosegli najviši stepen akademskog zvanja - doktorirao je, afirmisan je.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Postavlja se pitanje da li vam trebaju takvi kadrovi; vi nemate takvih kadrova.
MOMČILO PERIŠIĆ: Ja imam doktora finansijske službe; imam tri doktora. Ništa mi ne pomažu. Kod njega je načelnik finansija doktor, kod mene je doktor, Vuk je doktor, a Vojska nema ni da preživi! Šta mi vredi, gospodine predsedniče, od doktora; iako znam da oni nisu krivi što je to tako.
RADOJE KONTIĆ: On je dobar bankar.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja sam čuo odavno ideju kако vi hoćete da pravite posebnu vojnu banku. To vam je loša ideja.
MOMČILO PERIŠIĆ: Gospodine predsedniče, to niste od mene mogli nikad čuti!
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nisam čuo od tebe, to je bila ranija ideja. Mislim da oni moraju da budu vojni servis pri Narodnoj banci Jugoslavije; nikako drukčije.
ZORAN LILIĆ: Čak i sa manjim ovlašćenjima od dosadašnjih!
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Mnogi bankari su mi se javljali i kažu: čujemo da će Vuk Obradović da se penzioniše. Proverite to! Ako je formacijski to skinuto na nivo pukovnika, onda mu ukaz nije ni potreban.
MOMČILO PERIŠIĆ: On je postavljen vašim ukazom. Ja nemam pravo da mu to oduzmem, nego onaj ko je ukaz i doneo.
MOMIR BULATOVIĆ: Oni su ukazom stavljeni na generalsko mesto, a on nema pravo da skine ukaz koji smo mi doneli. Mi treba da skinemo ukaz i da ga stavi na raspolaganje.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Dobro, slažem se. Samo, vodi računa o stručnim ljudima.
MOMČILO PERIŠIĆ: Jasno! Sledeći je Ćilimković Muja. On je u Ratnoj mornarici; nema formacijsko mesto, niti znam gde da ga stavim, a nema šanse da bude načelnik Štaba, komandant Flote ili komandant Ratne mornarice. Tu moramo skinuti ukaz. Isti je slučaj i sa Sunarićem.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Sunarić je 1946. godište; to je mlad čovek.
PAVLE BULATOVIĆ: On mora da je Hrvat?
MOMČILO PERIŠIĆ: Da, Hrvat je.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Kako se drži?
MOMČILO PERIŠIĆ: On je dobar; nema ništa negativno. Međutim, neće ljudi da ga prihvate da bude komandant Flote ili načelnik Štaba Ratne mornarice.
MOMČILO PERIŠIĆ: Ja ga i ne mislim izbacivati iz Vojske. Predlažem da mu skine samo ukaz. To sam isto predložio i za Ćilimković Muju; on je 1941. godište. Da rekapituliramo: znači, Stojanovski Slave i Zdravkovski Tvrtko da ostanu sa ukazima, a ostalima da se skine ukaz.
MOMIR BULATOVIĆ: Znači, ova dva Makedonca da ostanu sa ukazima?
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da. Čuješ šta kaže Perišić: Ovaj se borio u Zadru". Ja sam za to da prema Makedoncima budemo krajnje benevolentni.
MOMIR BULATOVIĆ: Znači, da bude general, sa ukazom?
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Neka bude, zašto da ne bude, iako je Makedonac. On se borio u Zadru i na drugim mestima.
MOMČILO PERIŠIĆ: Sledeće je Razmeštaj generalskog kadra. Prošli put nismo uspeli sve da ih postavimo. U međuvremenu smo ljude postavili mojom naredbom, ali to su generalska mesta i sada bi trebalo da se postave ukazom:
1. Živanović Gradimir, načelnik Kabineta načelnika Generalštaba; prošao je sve dužnosti; završio sve škole. Kadrovski savet predlaže da ga postavimo na generalski položaj ukazom.
2. Simić Miodrag, pukovnik; dobar je i sposoban čovek.
З. Marjanović Svetozar, načelnik Uprave artiljerije; inače, ratnik. On je u Karlovcu prihvatio sva ona izvlačenja i sprečio pad Školskog inženjerijskog centra u Karlovcu. Za njega je izvršena ucena od nekoliko miliona maraka.
4. Arsenović Konstantin, pukovnik, koji je sada načelnik Tehničke uprave.
5. Smiljanić Spasoje, pomoćnik načelnika Centra visokih vojnih škola za specijalističku obuku. On je izuzetno sposoban.
6. Grahovac, komandant Centra za specijalističku obuku RV i PVO. Svojevremeno je bio jedan od kandidata za načelnika RV i PVO.
7. Terzić Zlatoje, učesnik rata u Vukovaru. Sada je postavljen za načelnika Štaba u Novosadski korpus. Izuzetno pismen i sposoban oficir.
8. Milan Zec, da bude načelnik Štaba Ratne mornarice. On je već admiral, ali da ide po ukazu na ovu dužnost.
9. Milan Radović, komandant Ratne flote. Tu smo razmatrali Sunarića, ali ga ljudi ne prihvataju zato što je Hrvat; on je rođen čak u Zaječaru, ali ljudi imaju averziju prema njemu.
10. Kadijević Radojica, u Saveznom ministarstvu za odbranu. Kod nas je bio načelnik Mornaričke tehničke službe. Gospodin ministar možda nešto više o njemu zna?
MOMČILO PERIŠIĆ: On je solidan čovek; završio je sve vojne škole. On je po struci mašinac. To bi bilo sve. Struktura činova je: ukupno general-potpukovnika pet, general-majora 45. Svega nas ima - 50. Po nacionalnoj strukturi: Srba iz Srbije 33, Srba iz bivše BiH tri, iz bivše Republike Hrvatske šest, Crnogoraca šest, Mađara jedan, Albanaca jedan, Makedonaca dva. Oba Makedonca su rođena u Makedoniji, a žene su im Srpkinje.
ZORAN LILIĆ: Dobro, predlažem da prihvatimo Informaciju KoIegijuma načelnika Generalštaba; znači, da prestane služba, onako kako je dato u izlaganju načelnika Generalštaba.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Znači, smanjiće se nivo kriminala u Vojsci kada ovi odu u penziju?
MOMČILO PERIŠIĆ: Treba da se smanji značajano nivo kriminala. Samo, iskreno da vam kažem, gospodine predsedniče, vojska bi morala biti čistija u odnosu na sve druge strukture, ali je nemoguće očekivati, ako u društvu ima kriminala da to ne zadesi i vojsku. Ja imam kao prvi zadatak da kriminalce isteram iz vojske. Zašto? Jer, on krade nešto od čega zavisi direktno borbena gotovost; to je puška, metak, gorivo. Takav ne sme nikako da ostane u Vojsci.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Mi smo mnoge pohapsili sa silnim naoružanjem. To naoružanje su pokrali iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, a tamo to treba za odbranu. Šta će mu to naoružanje u Inđiji, Leskovcu, Sremskoj Mitrovici? To je veliki lopovluk, ali videli ste kako su se proveli!
ZORAN LILIĆ: Predlažem da prihvatimo predlog razmeštaja generalskog kadra, onako kаkо je predložio načelnik Generalštaba. Da li se s tim slažete? (Odobravanje). Idemo na drugi deo kadrovskih pitanja. Momo, izvoli!
MOMČILO PERIŠIĆ: Drugo pitanje je pitanje regulisanja statusa u vojsci Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Prošli put smo pripremili Naredbu. Vi ste se s njom složili, sa napomenom da se izbaci klauzula da ako ne ode tamo - da mu prestaje služba u Vojsci Jugoslavije. Mi smo tu Naredbu izmenili i pripremili je za potpis. Dobili ste je.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To ostaje kod tebe?
MOMČILO PERIŠIĆ: To ostaje kod mene. To je, otprilike, ovako rešeno: imamo 40. nastavni centar gde su sve starešine Republike Srpske koje se vode kod nas. Tu starešina bude postavljen po formacijskim elementima i svemu kao kod nas, a on, u stvari, ide na rad u Republiku Srpsku. Imamo i 41. centar, to je za Republiku Srpsku Krajinu. Njima sve pripada kao da su u Vojsci Jugoslavije ovde, po svim pitanjima, samo što je tamo fizički odsutan, na bojnom je polju. To smo morali tako da rešimo, jer Zakon o službi u Vojsci Jugoslavije nikako drugačije ne tretira tu problematiku, a ja nemam mogućnosti, to prelazi moju kompetenciju, da tim ljudima bilo šta rešim, ako nemam uporište u višoj instanci, a to ste vi kao Vrhovni savet odbrane. Molim vas da mi pomognete da tim ljudima regulišem status.
MOMIR BULATOVIĆ: Ima jedna nelogičnost u Naredbi. Naređenje je, kako smo se prošli put dogovorili, ispoštovalo sve ovo što smo prošli put rekli. Naravno, kada se krene u realizaciju, to više nije tajna. Razgovarali ste s ljudima. Jedan broj ljudi se koleba i to je javna činjenica: ako ne ode u Republiku Srpsku Krajinu, nema mu ostanka u Vojsci Jugoslavije. U naređenju je problematično sljedeće: u tački 2. se kaže, sasvim s pravom, da taj starešina na kojeg se odnosi ova Naredba, po svom zahtevu i saglasnosti starešine Kadrovskog centra, bude upućen, raspoređen, ili premešten u odgovarajući kadrovski centar. To je u redu, jer je tu sadržan elemenat dobrovoljnosti. Međutim, u tački 4. se kaže: "... koja ne postupe po naređenju nadležnih starešina u Vojsci Jugoslavije o upućivanju, rasporedu..." itd, kažnjavaju se s tim da nemaju više napredovanja. Treba otkloniti protivrječnost između tačke 2 i tačke 4.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Mislim da tačka 4. uopšte nije ni potrebna; to ne mora da piše. Tvoja je nadležnost (obraća se generalu Perišiću) da li ćeš ga predložiti ili nećeš. To je tvoj kriterijum i diskreciono pravo.
MOMČILO PERIŠIĆ: Dobro, da brišemo taćku 4.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ti imaš generalno ovlašćenje za to; prema tome, ne treba ti i specijalno ovlašćenje za ono što je pokriveno generalnim ovlašćenjem.
ZORAN LILIĆ: Dobro, da ovako modifikujemo Naredbu, Da li se slažete? (Odobravanje).
MOMIR BULATOVIĆ: S tim da se apsolutno zadrži tajnost, jer je ovo stvarno osetljivo pitanje.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To postoji samo u jednom primerku i nalazi se kod generala Mome.
MOMČILO PERlŠlĆ: U naredbi koja licu ide na ruke kaže se: "Raspoređen je u 40. kadrovski centar". Tu se ne spominje ni Republika Srpska, niti Republika Srpska Krajina. U okviru ove tačke imamo još jedno pitanje. To smo bili započeli, ali nismo imali potpunu ocenu tih ljudi, a to je da se iznese ukaz o unapređenju starešina Republike Srpske i Republike Srpske Krajine u čin general-potpukovnika i general-majora ljudi koji su to tamo već dobili, a mi treba da im to verifikujemo. To je već predlagano. Imate taj spisak. Ako treba da pročitam? (Ne treba).
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da li je tebi referisao Mladić o svemu tome?
MOMČILO PERIŠIĆ: Jeste!
ZORAN LILIĆ: Da li mora da stoji klauzula da "se nalaze u Vojsci Republike Srpske i Republike Srpske Krajine"? Oni su, inače, na našem platnom spisku.
MOMČILO PERIŠIĆ: U ukazu neće postojati ta klauzula; to se nigde ne piše. To ide u obrazloženje, ali obrazloženje ne ide njemu.
ZORAN LILIĆ: Znači, donosimo ukaz, na predlog načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije.
MOMIR BULATOVIĆ: Ne insistiram, niti mi je na kraj pameti da to blokiram. Ali, ja se, uopšte, s tim ne slažem. I prošli put sam rekao - tu je u pitanju samo status, ništa drugo. Oni imaju već taj čin u Vojsci Republike Srpske. Ja se bojim da naša najbolja namjera ne preraste u svoju suprotnost, a to je da sve te ljude motivišemo da one sve svoje egzistencijalne i druge probleme rješavaju ovdje. Koliko ja razumem, to je samo zbog više bodova i rang lista i rješavanja stambenih i sličnih pitanja. Inače, ništa ne sporim, to su sigurno zaslužni ljudi, ratnici, ali oni već imaju te činove, imaju svoj ugled i tretman u Vojsci Republike Srpske.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Njima se to neće dostavljati?
MOMČILO PERIŠIĆ: Ne, to ostaje kod mene.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Predlažem da se to prihvati, ali kod tebe sve ostaje; ne treba da idu nikakvi papiri tamo i da se hvale po novinama.
ZORAN LILIĆ: Dobro, da li se slažete sa ovim predlozima? (Odobravanje). Imamo još jedno kadrovsko pitanje. Mi smo doneli ukaz o penzionisanju generala Terzića. On je svoja prava zatražio preko suda. Nema nijedan osnov za penzionisanje; nema pravo ni na penziju.
MOMČILO PERIŠIĆ: Ja to nisam predlagao, to je predloženo ranije.
ZORAN LILIĆ: Nije bitno da li je neko predlagao ili nije, nego je činjenica da smo doneli odluku; bilo bi korektno da je ispravimo.
МОМIR BULATOVIĆ: Ja sam danas dobio jedno mučno pismo vezano za taj slučaj. Objektivno smo napravili nepravdu prema čoveku.
RADOJE KONTIĆ: On se u zadnjom trenutku pojavio na spisku inače, nije bio na spisku. Ja ga znam.
ZORAN LILIĆ: On je "uskočio" u politiku. (Smeh). Ja uporno pričam da Vojska ne treba da vodi politku, a oni svi to vole - strašno vole! Trebalo bi da vidimo na koji drugi način njegov status da rešimo, ili da ostane ovako kako jeste.
MOMIR BULATOVIĆ: Ja ne znam čovjeka, niti znam šta je njegov grijeh. Ali, mislim da je racionalno da ispravimo tu grešku u odnosu na njega.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Momo, da li imaš neki predlog?
MOMČILO PERIŠIĆ: Gospodine predsedniče, od koga je i kako je predložen, ne znam. Mislim da bi bilo dobro da ga vratimo da stekne uslove za penziju. Ali, onda bi se pojavilo mnogih drugih recidiva u odnosu na onih 42.
ZORAN LILIĆ: On je jedini.
MOMČILO PERIŠIĆ: Obzirom da jedini to ne ispunjava, bio bih za to da se vrati, a našli bismo neko rešenje.
PAVLE BULATOVIĆ: Ja sam sa njim obavio dva razgovora. Ne znam da li je korigovao svoje mišljenje, ali rekao mi je da povlačenje ukaza ne dolazi u obzir; on ne bi mogao da prihvati da Vrhovni savet u njegovom slučaju povuče ukaz.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Šta onda hoće, nije mi jasno?
PAVLE BULATOVIĆ: On traži neku mogućnost da mu se izvrši dokup staža; on ima 28,5 godina staža.
ZORAN LILIĆ: On je finansijski oštećen, ali hoće da ostane izvan Vojske.
RADOJE KONTIĆ: Dolazio je i kod mene da se žali. Ja mu nijesam znao ništa objasniti.
SLAVKO KRIVOŠIJA: Gospodine predsedniče, ovde je problem što on ni po novom Zakonu, niti po bilo kojem drugom propisu, ne može da dokupi staž. Prečišćen tekst Zakona to ne onemogućava. Po prvom tekstu Predloga zakona, staž se mogao dokupiti za starosnu penziju, ali sada prema prečišćenom tekstu - staž se ne može dokupiti. Prema tome, on ostaje bez penzije!
SLAVKO KRIVOŠIJA: Ne može ni u januaru zato što ova klauzula važi do januara. On je upao u "makaze".
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: S obzirom da je on ovim ukazom oštećen u pogledu svojih radnih prava, penzionih prava, neka se ne vraća ni na kakvu dužnost, ali da ukinemo taj ukaz da ga ne bismo oštetili.
MOMIR BULATOVIĆ: Možemo da ukinemo naš ukaz, ali da ga stavimo u stanje mirovanja, da bude neraspoređen godinu dana.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: I da prima platu do trenutka kada stiče uslove za penziju.
ZORAN LILIĆ: Da li možemo tako uraditi? (Odobravanje).
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Pavle, dogovori se s njim. Mi prihvatamo kakogod se s njim dogovoriš. Mi nismo želeli i ne želimo da ga oštetimo.
ZORAN LILIĆ: Dobro, da tako zaključimo. Pozovite ga i napravite najkorektniju varijantu, da ga ne oštetimo, a da se ne vraća.
MOMIR BULATOVIĆ: I da povuče tužbu! (Smeh).
PAVLE BULATOVIĆ: On je meni rekao da je samo iz razloga predostrožnosti rezervisao u sudskom registru broj za tužbu.
SLAVKO KRIVOŠlJA: On je samo formalno podneo tužbu. Sud ne može da pobija odluke Vrhovnog saveta odbrane.
ZORAN LILIĆ: Dobro, oko ovoga smo se dogovorili. Završili smo kadrovska pitanja.
No comments:
Post a Comment