Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (109)
Gazda Jezda pomaže izbeglicama
Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara
Izdanje dnevnog lista "Politika" od 25. avgusta 1992. godine
SAMO MRZOLJUPCI GRME
Pod zastrašujućim naslovom "Zastupnik antisemitizma" ("Politika" od 13. avgusta, str. 22) veliki poglavica malog stranačkog plemena, poznatog kao "Srpska liberalna stranka", g. Nikola Milošević, nastavlja da se sa mnom dopisuje preko "Politike", praktikujući svoj islednički talenat (iako nije "pravnik po struci"). Ovo treba podvući zato što je taj gospodin svoju prepisku sa mnom započeo, zajedno sa g. Čavoškim, izjavom koju je prenela "Politika" iz "Tanjuga", da su mi uputili pismo u kome me obaveštavaju o svom istupanju iz Društva srpsko-jevrejskog prijateljstva, a to pismo nisam nikada primio što je pouzdan znak da pomenuta gospoda svoje "istupanje" koriste isključivo u prizemne propagandističke svrhe. Izvinjavajući se i "Politici" i čitaocima zbog ove nimalo prijatne prepiske, upozoravam da je dopisivanje g. Miloševića sa mnom puki nastavak njegovih denuncijacija koje je odavno započeo u raznim listovima, ponajviše u kragujevačkim "Pogledima" i espeovskoj "Srpskoj reči", optužujući Dragoljuba Mićunovića i mene za kolaboraciju sa "boljševičkim liderima" u Srbiji i za boljševizam. A glavni motiv ove nedostojne delatnosti g. Miloševića nalazi se, ponavljam, u velikom neuspehu koji je on, sa malom grupom svojih pristalica, pretrpeo na izborima za rukovodstvo Demokratske stranke pre dve godine, kada je nameravao da preuzme autoritarnu kontrolu nad Strankom. Taj neuspeh je za narcisoidnog g. Miloševića bio neprebolan i stoga nastoji da neprestanim intrigiranjem i lepljenjem etiketa izvuče za sebe i svoje neku ideološku korist. Moji odgovori na brojne izazove g. Miloševića objavljeni su u tri broja novosadskog "Stava" između 27. septembra i 6. decembra 1991., pa svaki zainteresovani čitalac može da se uveri o čemu je reč. U našem narodu čangrizave ljude, kakav je g. Milošević, nazivaju "gagricama". Ta gagrica je tražila i našla novi povod u nesrećnoj izjavi Mihaila Markovića o Ivanu Štajnbergeru: sprovela je, u svom stilu i maniru, pravi islednički poduhvat da bi mene i Društvo srpsko-jevrejskog prijateljstva optuživala kao "ispostavu" vladajuće stranke.
Ni jednog trenutka nisam pokušao da "zabašurim" ničiji "antisemitski ispad", pa ni izjavu Mihaila Markovića o političkoj delatnosti Štajnbergera. No i posle isledničkog poduhvata i detektivske "ekspertize" g. Miloševića, koji je otkrio da je g. Štajnberger kršten u pravoslavnoj crkvi (a ipak je, po Miloševiću, Jevrejin), nemam šta da izmenim u svom stavu. Istina je, zbilja, surova i prosta: g. Milošević i Čavoški koriste pomenuti incident da od njega naprave kakav takav politički kapital u svom opštem političkom i idejnom siromaštvu. Njihov protest protiv "antisemitskog ispada" ne predstavlja čin moralne indignacije, kako žele da se predstave u javnosti, već puki, providan potez prizemnog političkog "marketinga".
Gospodin Milošević se hvali da su me "pri pokušaju obmanjivanja uhvatili u sve četiri". Nema šta, blistav uspeh detektivsko-isledničke ekipe! Pa ipak, demagoška pseudologika otkriva svoju slabost. Zato treba da se još jednom vratimo famoznom članstvu g. Miloševića i Čavoškog u Društvu srpsko-jevrejskog prijateljstva i da niko ne "zabašuruje činjenice", da upotrebim premili izraz g. Miloševića. Ja sam zaista rekao da mi nije poznato da su pomenuta gospoda članovi Društva i da ne vreujem da poseduju članske karte. Ali rekao sam da se sećam prisustva g. Miloševića na skupštini Društva 5. marta 1989. godine. Da mi je bilo stalo do toga da poričem, na kategoričan način, kao što mi podmeće Milošević, da on nije "nikad bio član pomenutog društva", ne bih se sećao ni te, precizno iznesene pojedinosti. Bio sam naprosto iznenađen njihovim istupanjem iz članstva našeg Društva jer se nikada nisu angažovali u bilo kojoj njegovoj delatnosti, čak ni simboličnim prisustvom na nekoj od njegovih skupština. Pored toga, iako u evidenciji članstva, koju sam posle ove rasprave proverio, stoji da su se pomenuta gospoda učlanila, nema podataka (koji se, inače, precizno vode), da su obnavljali svoje godišnje članske priloge, pa, prema tome, odavno i nisu članovi Društva. Makar i ne davali toj činjenici presudan značaj, mahanje članskim kartama Društva je nedopustivo. Svoje "zaturene" članske karte i svoje zatureno članstvo Milošević i Čavoški su izvukli na svetlo dana iz razloga koje sam već naveo.
Gospodin Milošević smatra mojom "nehotičnom autoironijom" kada im kažem da su oni, vođe srpskih "liberala" protagonisti političke isključivosti i mržnje, a ne tolerancije kako bi trebalo da bude. Kada reč "liberali" stavljam pod znake navoda onda to činim isključivo imajući u vidu političko ponašanje poglavice Srpske liberalne stranke i njegovih doglavnika (čija se svekolika politika iscrpljuje) u bezobzirnim prokazivanjima političkih protivnika. A tolerancija, kako bi trebalo da bude, tekovina je istinskog liberalizma, a ne vrste "liberala" kakav je akademik Nikola Milošević. Prema tome, ja nisam držao nikakve "lekcije" o političkoj toleranciji već sam samo ukazao šta tolerancija u politici jeste, a šta, po prirodi stvari, nije. Nisam ni "grmeo protiv mržnje", jer samo mrzoljupci grme, a oni koji se opiru mržnji, govore tiho.
Akademik Milošević zaobilazi istinu kada mi imputira nastojanje "da po svaku cenu" odbranim antisemitski ispad potpredsednika stranek na vlasti, izvalčeći (sofistički) iz svoje vlastite imputacije moju (i Društva) spregu sa vladajućom partijom (i proglašavajući me "zastupnikom antisemitizma".) Tako zbilja postupaju bezobzirni ljudi niskog morala. Istoga je (logičkog i moralnog) reda i Miloševićev "dokaz" o rešenju ministra pravde vladajuće stranke kojim se onemogućuje formiranje Demokratske stranke Srbije. I to bi valjalo da bude neka nova "sprega".
Gospodin Milošević u svom "liberalnom" ideološkom zanosu tvrdi da bi mojoj političkoj orijentaciji mnogo više odgovaralo da sam predsednik Društva srpsko-kineskog prijateljstva. Odgovaram mu u dve reči: o, jadi! (Ljubomir Tadić, Beograd)
Izdanje dnevnog lista "Politika" od 26. avgusta 1992. godine
Ćosić: NADAMO SE POLITIČKOM ZAOKRETU
Sa dobrim nadama idemo u London, izjavio je Dobrica Ćosić, predsednik SR Jugoslavije, prilikom jučerašnjeg ispraćaja jugoslovenske delegacije na londonsku konferenciju o Jugoslaviji. Delegacija je na put krenula specijalnim avionom oko 14 časova sa beogradskog aerodroma. Istim avionom, pored predsednika Savezne Republike Jugoslavije otputovali su i Slobodan Milošević, predsednik Republike Srbije, i predsednik Predsedništva Crne Gore Momir Bulatović.
Delegaciju su ispratili potpredsednik jugoslovenske vlade Radoje Kontić, načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije general-pukovnik Života Panić i otpravnik poslova britanske ambasade u Beogradu Majkl Robinson.
- U London odlazimo sa nadom i strepnjom. Nadamo se da će konferencija doneti temeljit politički zaokret u pristupu jugoslovenskim problemima i uvesti ravnopravnost svih učesnika i uvažavanje prava na samoopredeljenje naroda, istakao je Ćosić.
Kako je naglasio, bez ta dva osnovna principa nema ni pravednog ni trajnog rešenja jugoslovenskih nesreća, ni stabilizacije jugoslovenskog i balkanskog prostora. Predsednik SR Jugoslavije je svoju strepnju vezao za neprihvatanje ta dva principa, ocenivši da bi, u tom slučaju, konferencija imala sasvim skromne rezultate.
- Budite uvereni da će naša delegacija učiniti apsolutno sve što je u njenoj moći da dođe do mira i da će izvršiti odgovarajući politički uticaj na sve faktore koji su odgovorni za te nesrećne prilike u Bosni i Herecgovini, rekao je Ćosić.
Predsednik je posebno naglasio da želi da obavesti našu javnost da SR Jugoslavija nije učestvovala u pripremi konferencije, što smatra velikim nedostatkom. Tek sinoć, nastavio je Ćosić, dobijen je stvarni dmevni red konferencije, kao i predlozi za dokumente, napomenuvši da to dovoljno govori u kakvim okolnostima radi jugoslovenska delegacija.
- Verujem da će odgovorni ljudi konferencije, prvenstveno domaćin i generalni sekretar UN, uložiti svoj autoritet i omogućiti nam časno i ravnopravno učešće u svim pitanjima koja se tiču naše sudbine. U to da ćemo mi i kompromisima i konstruktivno nastupati na konferenciji i da ćemo, pri tom, časno braniti naše vitalne interese i dostojanstvo ljudsko i nacionalno - ne treba niko da sumnja, naglasio je na kraju predsednik SR Jugoslavije DObrica Ćosić. (I. Stojanović)
***
JUGOSLAVIJA ČINI SVE DA SE ZAUSTAVI RAT U BIH
Predsednik Savezne Republike Jugoslavije Dobrica Ćosić primio je juče bivšeg predsednika poljske vlade, a sada specijalnog izvestioca Komisije za ljudska prava Ujedinjenih nacija Tadeuša Mazovjeckog.
U jednočasovnom razgovoru gospodin Mazovjecki je istakao da je glavni cilj njegove misije da proveri pitanja kršenja ljudskih prava u logorima na prostoru bivše Jugoslavije, posebno u Bosni i Hercegovini. Pri tom je naglasio da su prvi utisci o područjima koje je do sad posetio - da postoji veliki stepen međusobne mržnje, posebno "brutalnog i nečovečnog etničkog čišćenja". U tome posebno negativnu ulogu ima, kako je rekao, postojeći medijski rat.
Predsednik Ćosić je izrazio zadovoljstvo što gospodin Mazovjecki, cenjena ličnost iz Poljske, vodi ovu komisiju. rekao je da, kao predsednik SRJ i lično, osuđuje pojave i praksu međusobne mržnje i etničkog čišćenja. U Bosni i Hercegovini se, kako je izjavio, radi o jednom verskom, etničkom i građanskom ratu sa snažnim primesama genocidnosti. naša zemlja čini sve da se taj rat zaustavi i ispravno sagledaju njegovi pravi uzroci.
Predsednik Ćosić je, takođe, izjavio da u Saveznoj Republici Jugoslaviji nema logora, već postoje prebivališta za izbeglice, pa je gospodina Mezovjeckog pozvao da ih poseti.
Predsednik Republike Srbije Slobodan Milošević primio je juče Tadeuša Mazovjeckog, specijalnog izveštača Komisije Ujedinjenih nacija za ljudska prava, sa saradnicima.
Razgovor se odnosio na pitanja ostvarivanja ljudskih prava u Republici Srbiji.
Republika Srbija otvorena je za sve posete, obilaske i upoznavanja, kako za one koji dolaze poslom, tako i one koji dolaze kao turisti.
Što se tiče Kosova i Metohije, istaknuto je da u ovoj pokrajini nisu ugrožena ni pojedinačna ni kolektivna prava Albanaca, već je ugrožen, separatistički pokret koji Kosovo i Metohiju želi da odvoji od Republike Srbije, i da je kroz nacionalnu kajorizaciju od strane Albanaca pretvori u samostalnu državu, odnosno pripoji tuđoj državi. reč je, nesumnjivo, o napadu na integritet i ustavni poredak Republike Srbije, što njeni državni organi ne mogu dopustiti. Kosovo je Srbija i to će ostati. Sva pitanja koja se tiču Kosova mogu se rešavati samo na osnovu Ustava Republike Srbije, naglasio je u jučerašnjem razgovoru sa Tadeušom Mazovjeckim predsednik Slobodan Milošević.
***
POVRATAK U HAG (London, 25. avgusta):
Za srpsku stranu, moglo se i očekivati - ovo neće biti dijalog ravnopravnih. Britanski sekretar za spoljne poslove Daglas Herd, nagovestio je taj politički pristup konferencije noćas, kada je u televizijskom razgovoru obeležio Srbe i Srbiju kao "agresore" u međunarodno priznatoj Bosni.
Ministar je dosledno odbijao insistiranje novinara na mišljenju dela javnosti da čvor građanskog rata u Bosni i Hercegovini treba preseći silom - zapadnom intervencijom, vojnički. Dokazivao je da to ne bi bilo oportuno iz više razloga, ali pre svega zbog mogućnih zapadnih ljudskih gubitaka.
Herd je, međutim, rekao da postoje načini da se Srbija drugačije privoli poslušnosti, i da ti načini nisu iscrpeni. Pomenuo je u tom smislu pažljivi nadzor kojim bi se sprečilo kršenje trgovačke blokade. Tvrdio je da se neće dopustiti da se transporti kamionskog tereta sa destinacijom za treće zemlje istovaraju u tranzitu, u Srbiji. Rekao je da će transport nafte Dunavom biti sigurno presečen. I nagovestio je, kao mogućan, prekid poštanskih i telekomunikacionih veza.
O ovome je danas posle podne već razgovarano, za vreme prvog sastanka premijera Džona Mejdžora i Butrosa Galija.
Srbija nije bogata zemlja da može to da izdrži, objasnio je Daglas Herd i podsetio je novinara sagovornika da nije lako izdržati potpunu izopštenost iz sveta.
Za razliku od opštih britanskih istupanja, nedavno - ministar spoljnih poslova nije ni približno išta rđavo rekao o druge dve strane u sporu, o Muslimanima i Hrvatima.
Suprotno - on je zamerio autorima koji britanskoj javnosti sugeriraju utisak da je ratna sreća Srba u Bosni učinila svoje - da je fakat njene teritorijalne podele samo pitanje časa i javnog uvažavanja.
To je, eto,ono s čim se sutra počinje ovde - povratak u Hag.
Međunarodna garantija "veće autonomije" Kosova, uveliko je u osvitu konferencije u javnom opticaju. Sinoć je to tražio i Daglas Herd.
Zamisao dvodnevnog zasedanja 400 učesnika skupa jeste da se ustanove i prihvate "principi civilizovanog ponašanja" i da se formiraju tematski usmereni komiteti, u kojima bi se posle Londona produžilo pregovaranje.
Paralelno, u Londonu će se pružiti dodatni podstrek međunarodnoj istrazi ratnih zločina na tlu bivše Jugoslavije. Daglas Herd je sinoć potvrdio da postoji i da se dopunjuje "lista imena" lica koja će tražiti i izvesti pred međunarodni sud.
Svi mogućni vinovnici odgovorni su lično i pojedinačno, imenom i prezimenom. On je rekao da nikakav izgovor pozivanjem na naredbe viših mesta neće biti uvažen. Na karakteristično pitanje: da li to znači da pred sud mogu biti izvedeni i "neki koji u Londonu sede za stolom konferencije" - britanski ministar je odgovorio sa "da"! (Petar Popović)
***
LORD KARINGTON PODNEO OSTAVKU
Dan pred početak londonske konferencije o Jugoslaviji obeležila je vest o ostavci lorda Karingtona, predsedavajućeg mirovne konferencije Evropske zajednice o Jugoslaviji. Sam lord nije naveo preciznije razloge za svoje povlačenje, ali njegov korak očito nije izazvao preveliko iznenađenje. Posmatrači su razlog odmah prepoznali u dosadašnjem potpunom neuspehu u razrešavanju jugoslovenske krize i gotovo nikakvom napretku u pregovorima triju etničkih zajednica u Bosni, kako javlja BBC. U intervjuu za istu televizijsku stanicu isti razlog je posredno naznačio i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Butros Gali ocenjujući da su dosadašnji "ad hok" poitički pokušaji rešavanja jugoslovenske krize bili neproduktivni i uzaludni.
Obavešteni izvori, tvrdi Tanjug iz Londona, navode da je ovom primedbom Butros Gali ciljao na presedavajućeg konferencije EZ o Jugoslaviji lorda Karingtona. Diplomatski urednik BBC rekao je, prema Tanjugu, da je Karington odustao, jer njegovi napori nisu dali nikakve rezultate i jer ga "već mnogi u svetu vide kao prepreku za nalaženje rešenja".
Samo sazivanje londonske konferencije učinilo je Karingtonov opstanak diskutabilnim, a BBC još napominje: da je Karington imao bilo kakav uspeh u rešavanju jugoslovenskog čvora i građanskog rata u Bosni, onda ne bi bilo ni potrebno da se sazove londonska konferencija.
Da britanski lord nije juče podneo ostavku, vest dana iz Londona sigurno bi bila poruka koju je učesnicima konferencije uputio Radovan Karadžić, vođa bosanskih Srba. Karadžić je izjavio da će učiniti sve kako bi se uspostavile "sigurne zone" za utočište svim izbeglicama iz Bosne i Hercegovine, javlja Tanjug iz Londona. Na taj način je posredno odgovorio na procene Zapadnoevropske unije o neophodnosti vojne intervencije u Bosni kako bi se obezbedila "sigurna utočišta" za izbeglice, na način kako je to učinjeno za Kurde u severnom Iraku.
Karadžić je još izrazio i sopstevnu zabrinutost zbog "etničkog čišćenja" uz napomenu da su "nesumnjivo većina raseljenih Muslimani", ali i da je "znatan broj bosanskih Srba bio prinuđen da izbegne pred borbama i torturom".
- Naredio sam svojim jedinicama da sprečavaju svako nasilno premeštanje ljudi i proglasio nevažećim bilo kakve pismene izjave izbeglica da se neće vratiti na svoja ognjišta - obavestio je Karadžić konferenciju.
Vođa bosanskih Srba posvetio je nekoliko redova i ulozi Evropske zajednice u razrešenju jugoslovenske krize napomenuvši, kako izveštava Tanjug, da je "EZ bila pozvana da posreduje, a ne da presuđuje".
Sa svoje strane Komisija Evropske zajednice je juče saopštila u Briselu, preko svog predstavnika, da će je u Londonu predstavljati Žak Delor, njen predsednik i Abel Matutes, komesar za zemlje Mediterana. Isti izvor je za sinoć najavio sastanak šefova diplomatija evropske dvanaestorice na kojem bi trebalo da usklade stavove svojih zemalja pred početak konferencije.
Celog jučerašnjeg dana iz Londona su stizale vesti o prispeću pojedinih učesnika konferencije i njihovim početnim konsultacijama. Posebno zanimljiva vest stigla je, međutim, iz Ljubljane: Milan Kučan je odlučio da na konferenciji u Londonu ne učestvuje. Delegaciju Slovenije predvodiće Dimitrije Rupel.
Iz Moskve je, s delegacijom, ispraćen Andrej Kozirjev, ministar inostranih poslova. Galona Sidorova, politički savetnik ruskog ministra, izjavila je pri polasku za London, da je pripremljen konkretan i ostvarljiv "plan delovanja". Nije precizirala šta ovaj plan sadrži.
Dolazak Dobrice Ćosića, predsednika SR Jugoslavije, i predsednika republika Srbije i Crne Gore Slobodana Miloševića i Momira Bulatovića najavljivan je za juče po podne. Milan Panić, premijer SR Jugoslavije, koji je ranije stigao u London, već juče oko 16 časova imao je konferenciju za štampu. Najavljen je njegov susret sa Butrosom Galijem, Lorensom Iglbergerom i Andrejom Kozirjevim.
U rezidenciji britanskog premijera, javlja Tanjug, juče je održan i konsultativni sastanak na kojem su učestvovali pored Džona Mejdžora, Butros Gali, lord Karington i specijalni izaslanik UN za Jugoslaviju Sajrus Vens. Predmet njihovih konsultacija bio je nacrt dokumenta koji bi konferencija trebalo da usvoji.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija dao je intervju televizijskoj mreži BBC i, kako izveštava Tanjug, izričito odbacio vojnu intervenciju kao način za rešavanje problema u Bosni. Gali je objasnio da "vojna sila za sada nije potrebna ni za zaštitu humanitarnih napora međunarodne zajednice, budući da pomoć, ipak, redovno stiže preko sarajevskog aerodroma."
"Dopremanja pomoći moglo bi ići i bolje" rekao je Gali, "ali i ovoliko ipak zadovoljava". "Bilo kakva vojna pomoć drugih zemalja Bosni ne bi predstavljala realističnu soluciju, pa se treba držati poglavlja VII povelje UN" - bio je izričit Gali, kako tvrdi Tanjug.
Što se tiče izgleda same londonske konferencije, generalni sekretar Ujedinjenih nacija ocenio je da bi ona trebalo da pronađe "okvir razgovora", "ohrabri dijalog" i doprinese jačanju humanitarnih akcija, ali i da otvori put za "permanentan rad" na problemu Jugoslavije, preko stalnog komiteta i radnih grupa čije će sedište biti u Ženevi.
Kakav-takav optimizam generalnog sekretara Ujedinjenih nacije ne dele, međutim, svi učesnici današnje konferencije. Jedan neidentifikovani visoki američki funkcioner, na koga se poziva agencija Rojter, izjavio je juče u Londonu da su mali izgledi da će taj mirovni skup dovesti do okončanja rata u Bosni i Hercegovini. Zato, izjavio je isti funkcioner, zapadne i druge zemlje treba da budu spremne za davanje dodatne pomoći stanovništvu sa ratnog područja. Posebno su u ovoj izjavi apostrofirane islamske zemlje od kojih se očekuje da više učine za olakšanje položaja Muslimana u Bosni i Hercegovini.
Jugoslovenski eksperti koji učestvuju u radu grupe za sukcesiju, i juče su otputovali u London, takođe su se oglasili s ocenama njenih dokumenata zastupajući izvesne pesimističke tonove. Oni se, kako javlja Tanjug, tiču dela dokumenata u kojem se konstantuje da jugoslovenska federacija Srbije i Crne Gore ne može pretendovati da automatski bude jedini naslednik bivše jugoslovenske države. U tom delu dokumenata, smatraju članovi komisije, ima samo formalno mesta za skromni optimizam jer se iz pomenutih formulacija nameće zaključak da se mešaju kontinuitet i sukcesija što su dve sasvim različite stvari. Njima se, poziva se Tanjug na članove komisije, nastoji legalizovati izveštaj Badenterove komisije i amputirati SR Jugoslaviji nastojanje da bude sukcesor, što je suprotno njenim zalaganjima.
Sudeći po njegovom intervjuu datom bečkom listu "Standard" na konferenciju u Londonu bez optimizma je otišao i lider kosovskih Albanaca, Ibrahim Rugova.
"Naš glavni zahtev je nezavisnost Kosova - rekao je Rugova, kako prenosi Tanjug iz Beča - ali se bojim da konferencija neće pokazati dovoljno razumevanja prema nama".
"Nadamo se da će svet shvatiti - dodao je Rugova - da je nezavisno Kosovo - neutralno otvoreno prema Albaniji i Srbiji - jedino dugoročno rešenje". Rugova je, takođe, izrazio nezadovoljstvo predlogom lorda Karingtona da Kosovo dobije "specijalni status" unutar Srbije. (R. Ćirković-Matić)
***
ODLAZAK JOŠ JEDNOG PREGOVARAČA
Aleksander Piter Karington sa titulom britanskog lorda 351 dan bezuspešno se bavio Jugoslavijom. Za to vreme je održao 13 konferencija sa republičkim liderima, upinjući se najpre da očuva celovitost ove nesrećne zemlje, potom da spreči izbijanje sukoba, a onda da zaustavi krvoproliće s kakvim se svet nije suočio od završetka Drugog svetskog rata.
Graniči se sa ironijom ovako neslavan kraj jednog briljantnog diplomate koji je u mnogim sudbinskim krizama sveta (Avganistan, Zimbabve, odnosi SAD - Sovjetski Savez) svojim idejama podsticao trajna rešenja elemenata dugotrajnih kriza. Na jugoslovenskom slučaju je pao.
Jugoslovenska kriza traje kraće od svih dosadašnjih, osim, naravno rata na Lalvinskim ostrvima zbog koje je lord Karington morao da se oprosti od funkcije ministra diplomatije u vladi Velike Britanije. Ali, ni u jednoj dosadašnjoj krizi svet nije toliko posrtao kao u ovoj našoj.
Samo deset dana od prvog sastanka republičkih lidera u Hagu, lord je stigao u Jugoslaviju gde je u Igalu "naterao" Miloševića, Tuđmana i Kadijevića da javno priznaju sopstvenu odgovornost za sve što se ovde zbiva i da na to priznanje stave svoje potpise.
Iza tog događaja se ređaju deklaracije, rezolucije, odluke i stavovi Evropske zajednice i njenih institucija,Ujedinjenih nacija i Saveta bezbednosti, raznih mirovnih pokreta u svetu i koga još sve ne. Za to kratko vreme rat je protutnjao Hrvatskom i preneo se sa najvećim strahotama i užasima u Bosnu i Hercegovinu. Stigla je i vojska UNPROFOR-a. I, ništa. Karington je leteo u Beograd i Zagreb. Stigao je i u Sarajevo. I - opet ništa.
Trinaesta sesija Konferencije o Jugoslaviji bila je neviđeni debakl kojeg je zajedno s njom preživeo i lord. Jer, on se nije rvao samo sa mržnjom naroda na tlu bivše Jugoslavije i njihovom spremnošću na svirepost, već i sa međunarodnom zajednicom čije su brojne odluke bile redovno kontroverzne. Suočio se sa embargom na ekonomiju, ali se nije izborio za embargo na oružje. Teško je pretpostaviti da se lordova lucidnost okliznula na previdu banalne istine da nema dogovora ni mira kad su ruke pune oružja. Uvek je bilo i biće usijanih glava koje će ga upotrebiti. Bez ostatka. I milosti. (D. Tešić)
***
ĆOSIĆEVA PORUKA PREDSEDNIKU ZAMBIJE (Lusaka, 25. avgusta):
Poruka predsednika Sr Jugoslavije Dobrice Ćosića zambijskom predsedniku Čilubu, koja se odnosi na krizu u bivšoj SFRJ, uručena je ministru inostranih poslova te zemlje Vernonu Mvangi.
Poruku je uručio ambasador SR Jugoslavije u Zambiji Vladislav Drijević. On je sa šefom zambijske diplomatije razgovarao juče o naporima najviših predstavnika SR Jugoslavije za prevazilaženje, putem pregovora, duboke krize i podela između pojedinih jugoslovenskih republika, građanskom ratu u Bosni i Hercegovini i interesu za razvojem i unapređenjem bileteralnih odnosa.
***
Panić: ZA RAT KRIVI "MENTALNO BOLESNI" POLITIČARI (London, 15. avgusta):
Jugoslovenska vlada prihvata osnovne principe za rešavanje jugoslovenske krize koje su postavili predsedavajući londonske konferencije britanski premijer Mejdžor i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Butros Gali. To je danas na veoma posećenoj konferenciji za štampu u londonskom hotelu "In on d'park" saopštio jugoslovenski premijer Milan Panić. On je, takođe, najavio svoj plan od pet tačaka kao doprinos za konačno rešenje jugoslovenske krize.
Kao svoj doprinos rešavanju krize, premijer Panić je ponudio garancije da će humanitarna pomoć bezbedno stizati u Sarajevo. On je takođe rekao da je zabranio isporuke oružja iz Jugoslvije u Bosnu i Hercegovinu i sve letove aviona Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva u tu susednu republiku. Premijer Panić predlaže da se svi zarobljenički logori stave pod nadzor Međunarodnog crvenog krsta, a Jugoslavija nudi pomoć da se hrana i lekovi prebace u Bosnu i Hercegovinu. Etničko čišćenje Milan Panić je ocenio kao mrlju za svoj narod i saopštio da će učiniti sve da to spreči. Istovremeno, premijer je rekao da daje garancije za poštovanje ljudskih prava na Kosovu.
***
SUSRET PANIĆA I HERDA
Jugoslovenski premijer Milan Panić i šef britanske diplomatije Daglas Herd razgovarali su juče u Londonu o demilitarizaciji Bosne, uspostavljanju mira i sprečavanju "etničkog čišćenja".
U razgovorima je postignuta potpuna saglasnost, a Herd je naglasio da su stavovi, koje je Panić do sada iznosio tokom svojih mirovnih turneja, radi rešavanja jugoslovenske krize, "bili veoma mudri" - saznaje se iz obaveštenih izvora.
Herd je napomenuo da treba nastaviti razgovore o "rešavanju problema Kosova kao sastavnog dela Srbije", kako bi se sprečilo pogoršanje situacije.
Premijer Panić je upoznao ministra Herda sa time da je inicirao razgovore sa kosovskim Albancima i da je njegova vlada spremna za njihov nastavak.
***
NEPRAVEDNA OSUDA SAMO JEDNE STRANE U SUKOBU
Visok stepen decentralizacije vlasti, zasnovan na kantonalnom konceptu konfederalne države, pruža najviše nade za mir u Bosni i Hercegovini i za koegzistenciju njena tri konstitutivna naroda u budućnosti.
Ovo se naglašava u Memorandumu koji su, u ime prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, predsedavajućim londonske mirovne konferencije o Jugoslaviji, britanskom premijeru Džonu Mejdžoru i generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Butrosu Galiju, uputili članovi Krunskog saveta i Krunskog veća.
Podsećajući da je međunarodna zajednica mnoge odluke koje se odnose na Jugoslaviju donela na brzinu i nepromišljeno, pa da zato snosi svoj deo odgovornosti za sadašnju krizu na Balkanu, u Memorandumu se posebno naglašava neophodnost ukidanja oštrih sankcija prema Srbiji i Crnoj Gori.
"Srbija i njen narod nisu isto što i režim u Beogradu, čija se politika ne može smatrati politikom srpskog naroda. Stoga su sankcije nepravedne i ne pogađaju pravi cilj", navodi se u Memorandumu i dodaje da "nepravedna osuda samo jedne strane u sukobu nije u interesu svetske zajednice u celini, niti zapadnih demokratija posebno".
U Memorandumu se naglašava da je za pravedno rešenje sporova i sukoba neophodno uvažiti sve bitne istorijske, nacionalne, geografske, političke i druge činioce vezane za jugoslovensko područje, a naročito se ističe potreba jednakog poštovanja prava svih naroda na samoopredeljenje, odnosno na plebiscit.
Podsećajući na genocid nad srpskim narodom u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini u toku Drugog svetskog rata, potpisnici Memoranduma stavljaju do znanja da su događaji na tom području i poslednje dve godine, a posebno politika vlasti u Zagrebu i Sarajevu, probudili traume prošlosti među Srbima. "Opravdani strah srpskog naroda za sopstveni opstanak je u osnovi krize u BiH", navodi se u pismu.
U njemu se predsedavajući londonske konferencije upoznaju i sa prinudnim i veštačkim menjanjem etničke slike Kosova, pod pritiskom bivših okupatora, kao i pod pokroviteljstvom komunističkog režima Josipa Broza. Podseća se da je pod tim režimom srpski narod rasparčan u više federalnih jedinica, čije granice su iscrtane bez istorijskih ili etničkih principa, tako da je trećina Srba ostala van Srbije.
U Memorandumu se ističe nada da će sve te činjenice i okolnosti biti uzete u obzir prilikom odlučivanja na londonskoj konferenciji i izražava želja da ova ponovo vrati dijalog među suprotstavljenim stranama u bivšoj Jugoslaviji.
***
"JUGOSKANDIK" DAJE POLA MILIONA DOLARA ZA IZBEGLICE (Sveti Stefan, 25. avgusta):
Jezdimir Vasiljević, vlasnik "Jugoskandik" banke, uputio je pola miliona USA dolara Međunarodnom crvenom krstu, kao pomoć izbeglicama iz bivše Jugoslavije, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost.
"Humanitarna pomoć je, verujem, podjednako dobrodošla i Srbima, i Hrvatima, i Muslimanima, koji su u vihoru rata ostali bez domova", rekao je Vasiljević. Nada se, rekao je, da će primerom "Jugoskandika", koji će Međunarodnom crvenom krstu dati još pomoći od video i TV prava i ostalih prihoda od meča Fišer - Spaski, poći i mnoge druge organizacije u Jugoslaviji, ali i u svetu.
No comments:
Post a Comment