Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (104)
Patrijarh Pavle: Srbi ne terorišu druge
Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara
Izdanje dnevnog lista "Politika" od 23. avgusta 1992. godine
ZVANIČNA NETRPELJIVOST
Tamo na obodu Beograda, gde povremeno živim, prvi mi je komšija Franjo. Moje i njegovo ime se poslednjih godina često pominje u javnosti, ali mi imamo drugačija prezimena i, uopšte, drugačiji smo.
Moj komšija Franjo i ja negujemo dobrosusedske odnose, iako sam, moram priznati, u početku bio malo podozriv.
Franjo je bio milicionar u Vinkovcima a ovde je napravio kuću i doselio se nekoliko meseci posle prve Tuđmanove pobede na izborima. Iako je imao nešto više od četrdeset godina, penzionisan je sa grupom "starih" i za novu vlast nepodobnih milicionara. Tako mi je rekao.
A otkud baš ovde da se naseliš? - pitao sam ga.
- Moj šogor je - veli - ovde kupio plac, pa sam i ja. Ovde mi je dobro, a tamo, u Hrvatskoj, nije.
Prolazilo je vreme, ali Franjina žena se nije pojavljivala. Samo su mu, povremeno, dolazila deca. Budu malo, pa se vrate. Četrnaestogodišnji sin je pokušao da ovde ide u školu ali je posle nekoliko meseci odustao. Nije se uklapio. Kćerka mu je prošle godine upisala fakultet u Beogradu, ali je napustila studije i vratila se. Oboje su sada sa majkom. Majka im je Srpkinja i po sopstvenom izboru živi u Hrvatskoj. Franjo i njegova žena nisu razvdeni, niti su, dok su živeli zajedno, imali neoubičajenih bračnih nesuglasica.
Njoj se, međutim, sviđa tamo, njemu ovamo. To nije stereotip.
Pri tome, sa Franjom živi brat njegove žene, takođe odlučan u nameri da se nikada ne vrati u zavičaj.
I još nešto, seljaci i vikendaši iz Baljevaca, Šiljakovca, Velikog Borka - kod kojih Franjo majstoriše i fizikališe za život - kao da ne čitaju novine, kao da ne gledaju televiziju, ne slušaju radio. Njima ne bode uho Franjino ime, ni nacija. Gledaju samo da im dobro uradi posao i ne zacepi cenu. Prosto je nenormalno koliko su normalni.
I dok nije bilo rata za mnoga bračna rastajanja bilo je dovoljno to što su supružnici protivničkog pola. Rat je na površinu izneo i naciju. To je dobrodošlo onim bračnicima različitih nacija koji su se i do tada mrezeli, ali nisu znali zbog čega. Ili ih je bilo stid od okoline i sopstvene dece da priznaju da više ne mogu da žive zajedno, tek tako, zbog netrpeljivosti, odnosno neslaganja naravi - kako to pravnici zgodno kažu.
Ona se, međutim, nije osećala herojski kako bi se osećala da je ostala prvi put, kad je pobegla.
Njen najstariji sin ove jeseni ide u vojsku, onu njihovu, a sin njenog brata iz Sopota u ovu, našu. Velika zvanična netrpeljivost nije splasnula i R. pada na pamet da bi moglo da se dogodi da dva brata, u nekom neshvatljivom spletu događaja, dođu u situaciju da pucaju jedan na drugog.
Ante nije došao treći put po svoju ženu. Nema vremena. On je sada dobrovoljac tamo.
Šta se ovo dogodilo? O čemu se radi? - pita me prijateljica.
Ni Maja P. iz Sinja nije shvatila o čemu je rreč. Po nekom instiktu, emocijama i tako nečim nerazumljivim je postupala.
Njen muž, oficir JNA (tada), u njenom rodnom mestu na službi, pa posle u Splitu, uhapšen je krajem prošle godine. Uhapsili su ga bezbednjaci JNA. Pod istragom je bio u Spužu i u Nišu, pola godine, bilo mu je suđenje i oslobođen je Radoje. Nije kriv, nije podrivao bojnu gotovost, nije izdao i sve ono za šta su ga optuživali. Sada je on opet oficir, a oni koji su mu namestili igru, pod istragom su.
To za ovu priču nije toliko važno. Važno je da je Maja P. još negde oko nove godine, kad je njen muž uhapšen, uzele njihovo dvoje dece i došla kod Radojevog oca u Beograd. Deci je rekla: zaboravite Sinj i sve što ste tamo voleli. Vi ste od sada pa zauvek ovde, u Srbiji. Maja, Hrvatica, Sinjanka, tamo je ostavila oca, majku i braću. Ne zna da li će ih ikada videti, ali je presekla. Učinila je onako kako je mislila da je najbolje (najmanje loše) i ni jednom nikome ovde nije pokazala da se pokajala. A Radojev otac, penzionisani vozač opštinskog komiteta, kada je od snahe čuo šta je bilo (negde oko nove godine) naredio joj je da nikome ne kaže šta joj je sa mužem. Otac se stideo što mu je sin uhapšen i što je izdajnik jer, verovatno je mislio, ne bi bio uhapšen da nije izdajnik. Otac je bio vozač u komitetu... a, da, to sam već rekao.
Maja je ćutala dva meseca a onda je uzela advokata i svima oglasila da će se do kraja boriti za svog muža jer zna da on nikoga nije izdao i jer ga voli.
Svake nedelje mu je išla u posetu, iz Beograda u Podgoricu, a posle u Niš.
Njihova decu su se sasvim dobro uklopila i u školu i u novo društvo.
Valjda je to ljubav sve održala. Obična, istinska ljubav protiv velike zvanične netrpeljivosti. (Slobodan Stojićević)
Izdanje dnevnog lista "Politika" od 24. avgusta 1992. godine
ĆOSIĆ NUDI PREGOVORE GLIGOROVU, TUĐMANU I KUČANU
Predsednik Savezne Republike Jugoslavije Dobrica Ćosić uputio je juče poruku predsedniku Republike Makedonije Kiri Gligorovu, predsedniku Republike Hrvatske dr Franji Tuđmanu i predsedniku Republike Slovenije Milanu Kučanu. Ćosić u poruci predlaže obrazovanje mešovitog komiteta za razgovore o rešavanju međudržavnih odnosa, privrede, komunikacija, državljanstva, robnog prometa, socijalnih i drugih pitanja od životnog značaja za sve građane.
Poruka Dobrice Ćosića glasi:
Proglašenjem nezavisnosti vaše republike i njenim odvajanjem od jugoslovenske federacije otvoreno je više pitanja od životnog značaja ne samo za naše dve državne zajednice, već i za hiljade građana, privrednih organizacija i institucija na obe strane. Duboko sam uveren da je u obostranom interesu da, izbegavajući konfrontaciju i nastavljanje sukoba, počnemo s neposrednim razgovorima i pregovorima o rešavanju svih tih zajedničkih problema.
Pored pitanja iz oblasti međudržavnih odnosa, privredne nsaradnje, saradnje u oblasti saobraćaja, komunikacija, uključujući PTT saobraćaj, platnog prometa i drugih, tu su pre svega egzistencijalni i svakodnevni nerešeni problemi ogromnog broja ljudi, naših i vaših sugrađana, koji očekuju da konačno rešimo probleme isplate i transfera njihovih penzija, obezbeđenje njihovih imovinskih prava i interesa, da na dobrobit ljudi koji ne smeju da budu žrtve našeg razdvajanja rešimo i sva druga pitanja, kao što je pitanje državljanstva, prebivališta, statusa nepokretnosti, prelaska granica i slično. Jedno od značajnih pitanje jeste i raspodela i razgraničenje prava i obaveza po međunarodnim ugovorima, pri čemu Vlada Savezne Republike Jugoslavije izražava svoju spremnost da u odnosu na depozitare i ugovorene strane pruži podrškun ostvarivanju svih legitimnih prava i interesa vaše republike u nastavljanju ugovorenih odnosa na osnovu najpovoljnijih modaliteta. Jedna od pretpostavkih za sve ovo jeste i prestanak medijskog rata.
U nadi da ćete motive i značaj ovog mog predloga razumeti kao obostrani interes i put ka trajnoj normalizaciji naših odnosa, očekujem vaš odgovor - kaže se na kraju poruke Dobrice Ćosića.
***
Patrijarh Pavle: NISAM POLITIČAR (Vranje, 23. avgusta):
Boraveći u manastiru Sveti Prohor Pčinjski i u Vranju povodom hirotonisanja novog vladike vranjskog gospodina Pahomija i njegovog ustoličenja u tron vranjskog episkopa, Njegova svetost patrijarh gospodin Pavle održao je konferenciju za štampu u Prohoru Pčinjskom.
- Uspešno je proturena neistinita tvrdnja da Srbi vrše teror nad drugim narodima, pre svega na Kosmetu, što je dovelo do nesuglasica između većine i manjine.
- U našoj stvarnosti Srbi su na Kosovu bili manjina, da bi, radi čišćenja Kosova i Metohije od Srba, nad našim narodom bio izvršen teror - istakao je patrijarh srpski gospodin Pavle. Došlo je do teškog stradanja Srba i na Kosmetu i sada u Bosni i Hercegovini. Narod može da strada zbog svojih postupaka, grehova i krivice, a ima i stradanja na pravdi Boga. Međutim, ako moramo da stradamo, da stradamo kao ljudi, jer je hiljadu puta bolje biti bačen u jamu, nego stradati nečasno. Pri svemu tome, nas Srbe napadaju da smo hegemonisti, da želimo veliku Srbiju.
Međutim, kad bi se postavilo pitanje osnivanja velike Srbije mi ne bismo dali podršku takvoj ideji.
- Čojstvo i junaštvo kao principe formulisao je Marko Miljanov. Junaštvo je braniti sebe od neprijatelja, a čojstvo - braniti neprijatelja. Ako se toga budemo držali, opstaćemo kao narod, jer mi, Srbi, borimo se za slobodu, mir, istinu i pravdu, što Srpska pravoslavna crkva, takođe, želi.
- Nisam političar - odgovorio je patrijarh srpski na pitanje - šta očekuje od londonske konferencije i kakav je njen značaj za Srbiju i Jugoslaviju. - Nadam se da će odgovorni u Londonu shvatiti o čemu je reč, jer je jednostranost i isključivost opasna. Pre zaključivanja treba pogledati sve dimenzije nastalog problema. U svetu smo pogrešno predstavljeni da postupamo neljudski i da hoćemo veliku Srbiju, a to nije istina. Da li će na londonskoj konferenciji naći snage da to shvate, videćemo. Štvar je utoliko teža što u svetu kasnimo sa istinitim informmisanjem o nama.
- U svakom pogledu - naglasio je dalje patrijarh srpski - narodi Srbije i Crne Gore imaju pravo da se demokratski izjasne u kakvoj državi žele da žive, što su i učinili, opredeljujući se za Jugoslaviju koja je postojala i koja postoji, bez obzira na otcepljenje Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije.
Upitan da li se, ustvari, vodi svetski rat protiv pravoslavlja i šta čini Srpska pravoslavna crkva u cilju jačanja odnosa među pravoslavnim zemljama, patrijarh srpski, gospodin Pavle je rekao da su međunacionalne netrpeljivosti dovele do komplikacija i tragičnih posledica, jer je na ovim prostorima Srba najviše, zbog čega mnogi zaziru od njih.
Sastanak patrijarha srpskog sa kardinalom Kuharićem i poglavarom Islamske zajednice Selimovskim trebalo bi da doprinese zaustavljanju krvoprolića, u kojem najviše stradaju nedužni ljudi.
- Mi, kao ljudi od vere - dodao je patrijarh srpski - treba da pozovemo na mir, u skladu sa hrišćanskim i muslimanskim učenjem, jer je Isus prorok i za Muslimane. Ukoliko do tog susreta dođe mi o ratu i miru nežemo moći da odlučujemo, ali ćemo pokušati da damo doprinos kako bi prestale ratne strahote i nepotrebna stradanja Srba, Hrvata, Muslimana i drugih, i kako bi mir bio vaspostavljen.
Napominjući da je raskol sa SPC u Americi prevaziđen i da će oktobra otići u SAD da bi se susreo sa Srbima u dijaspori i predstavnicima crkve, patrijarh srpski posebnu pažnju posvetio je pitanju odnosa sa makedonskom crkvom i sudbini srpskih crkava i spomenika istorije i kulture koji se nalaze u Makedoniji.
- Makedonska crkva se odvojila od srpske, posle čega je ona uradila svoj ustav, koji Srpska pravoslavna crkva nije potrdila - rekao je patrijarh srpski i dodao:
- Osećamo potrebu da budemo u zajednici da bi se održali kao pravoslavna crkva koja treba slobodno da izražava svoj evanđelistički stav. Mi nećemo priznati samostalnost makedonske crkve, jer ona neće imati ništa od toga ako je ne budu priznale i druge pravoslavne crkve.
- Što se tiče srpskih crkava i manastira, kao i drugih spomenika istorije i kulture u Makedoniji - rekao je patrijarh srpski - sve to ostalo nam je od slavnih predaka. Upravo zbog toga u Srpskoj pravoslavnoj crkvi nije svejedno šta će sa njima biti i da li će sve to moći da se održava na potreban način.
- Nadam se da je novi vranjski episkop spreman i dostojan da podnese sve lične žrtve služeći Bogu, crkvi i narodu ovog kraja - zaključio je patrijarh srpski gospodin Pavle. (M. Pešić)
***
DR NENAD KECMANOVIĆ PODNEO OSTAVKU
Dosadašnji član Predsedništva Bosne i Hercegovine dr Nenad Kecmanović obavestio je juče Tanjug da više nije član Predsedništva Bosne i Hercegovine.
U saopštenju za Tanjug, koje u celosti prenosimo, dr Kecmanović navodi:
"U višenedeljnom nedostatku bilo kakvih komunikacija sa Sarajevom, prinuđen sam da na ovaj način obavestim ne samo javnost nego i tamošnje vlasti da od momenta objavljivanja ovog saopštenja posredstvom Tanjuga više nisam član Predsjedništva BiH. Obrazloženje moje ostavke iznijeću naknadno u dnevnoj štampi".
U kraćem razgovoru sa novinarom Tanjuga dr Kecmanović nije želeo da da bilo kakve dodatne informacije. On je obećao da će o razlozima ostavke vrlo brzo obavestiti javnost.
***
MUSLIMANI PUCALI U SVOJE (London, 23. avgusta):
I, kaže (sada) "Indipendent": "Službenici Ujedinjenih nacija i zapadni viši oficiri veruju da su neke od najgorih pokolja nedavno, uključujući masakr najmanje 16 ljudi u redu za hleb, izvršili - ne Srbi u opsadi - već pretežno muslimanski branioci grada, kao propagandno lukavstvo, sračunato na zadobijanje svetskih simpatija i vojne intervencije."
To uverenje izraženo je u "poverljivim izveštajima koji kruže sedištem UN u Njujorku i u tajnim obaveštenjima za tvorce politike SAD u Vašingtonu", piše dopisnik lista iz Njujorka. "SVe to sugeriše da su branioci Sarajeva, pretežno Muslimani, ali i Hrvati i izvestan broj srpskih građana, preduzeli više napada na sopstvene ljude, u nadi da će dramatizovati sudbinu grada naspram srpskih nepokolebljivih izgleda (na uspeh, obj. dop.)", piše dopisnik.
On navodi sledeće pojedinosti: "Izveštaji navode niz zastrašujućih događaja, od bombardovanja reda za hleb 27. maja, do eksplozije na groblju za vreme sahrane dvoje siročića 4. avgusta i "koreografisane", minobacačke salve, 30 sekundi pošto je Daglas Herd ušao u zgradu, na sastanak sa bosanskim predsednikom Alijom Izetbegovićem 17. jula. Minobacački napad - koji je državni sekretar za spoljne poslove zanemario rekavši da "nije bilo tako rđavo kao bum u Dauning stritu 10 (aluzija na minobacački poduhvat Ire, objašnj. dop.) - ubio je i ranio 10 prisutnih. Bosanska straža, postavljena u interesu Herdove bezbednosti, već se, međutim, bila sklonila u zaklon."
U nastavku istog izveštaja iz Amerike stoji: "Televizirani prizori civila, raznetih u deliće eksplozijom dok su čekali u redu za hleb... užasnuli su međunarodno javno mišljenje i pridodali su narastajućem pritisku da se protiv srpske strane u ratu interveniše vojnički. Drastični filmski snimci prikazivali su ulice pretrpane telima ubijenih i ljude sa otkinutim udovima, u barama krvi na trotoarima. Napad je usledio neposredno pred sastanak ambasador Evropske zajednice, radi uspostavljanja sankcija Srbiji. Svetska štampa je zaključila (podvukao dop.) da su minobacačke granate ispaljene sa srpskih položaja i napad je naširoko tumačen kao ciničan dokaz srpske nepokornosti."
Evo nekoliko redova, zavučenih neupadljivo usred jednog uoštenog razmatranja o značaju televizije. Reč je o navodno postojećim srpskim "logorima smrti" - besramnom falsifikatorskom delu britanske televizije ITN, koja nije pokazala činjenični dokaz za ono što su njeni reporteri naglas tvrdili da su "čuli od preživelih" a - okrenula je američko javno mišljenje u pritisak, usred kojeg se izrodila odluka o vojnom angažovanju UN u Bosni.
Sakriveno od očiju miliona gledalaca televizije o tome sada "Tajms" objavljuje: "... Oduševljenja ekspeditivnošću njenog medija, Ajtienova (ITN) Peni Maršal (autor senzacionalnog priloga, prim. dop.) može sada da piše:
"Za dvadeset minuta (od pokazivanja u Britaniji, obj. dop.), izveštaj je bio reemitovan na američkoj televiziji. Džordž Buš je obećao pritisak za rezoluciju UN o upotrebi sile".
Razume se, relevantan izveštaj je proslavljeno njuškanje njenog tima (televizijske ekipe, prim. dop.) koje je pokazivalo patetičnu sudbinu izmučenih bosanskih zatvorenika u srpskom zatvoreničkom logoru. U samo nekoliko časova, ledi Tačer zahteva akciju, implicirajući kako je njen naslednik slabić, dok je bivši komandos Pedi Ešdaun mamuzao na helikopterskom izletu oko ratne zone, pod budnim okom televizijskih kamera, razume se. Tabloidi željni senzacija uskočili su u vagon s naslovnim transparentima iznad fotografija skinutih sa televizijskog ekrana proklamujući Belsan 92. Ali, to nije bilo to. Do danas, postojanje kampova smrti u ovom malom prljavom ratu nije potvrđeno (podvukao dop.) ni na jednoj strani.
Ali - ni posledice stidljivo otkrivenih falsifikata i laži britanske "nezavisne" televizije i štampe, nije mogućno ispraviti. Dok je uživo prenosio masakr ljudi u Sarajevu, u redu za hleb i na groblju - televizijski reporter je pružio ruku i pokazao: Eto, otud su pucali, to su Srbi!
Neslavan posao najamnika u službi moćnih gospodara svetske industrije vesti, koja manipuliše masama i diktira odluke uglednih vlada. (Petar Popović)
***
A ŠTA ĆE REĆI RUSI (Moskva, 23. avgusta):
Pre dva dana, jedna vest na moskovskoj televiziji, reč je o kanalu "Ostankino", koji je u svakom slučaju državni u mnogim pogledima, delovala je gotovo šokantno na sve one građane bivše SFR Jugoslavije, koji, po bilo kom osnovu, žive u Rusiji i ostalim državama bivšeg Sovjetskog Saveza.
Televizija je emitovala snimak iz Sarajeva: iz jedne zgrade na sve strane bukti plamen, ništa, uostalom, poslednjih meseci neuobičajeno.
Sarajevo gori!
Ali: reči koje su pratile snimak bile su ono što nazivamo šokantnim.
Rečeno je: ovo je posledica bombardovanja muslimanskih snaga.
Do tog trenutka, koliko nas pamćenje služi od kad je počeo taj, kako se naziva, bezumni (mi bismo rekli sramni) rat, na prostorima negdašnje Titove republike Bosne i Hercegovine, koja je važila kao obrazac kako "kako narodi mogu živeti u slozi, bratstvu i jedinstvu", nikad niko "nije nazivan zlikovcima i zlotvorima izuzev Srba".
Takve informacije su imali Rusi i od Si-En-Ena, i Aj-Ti-Ena, i Bi-Bi-Sija i Ha-Te-Vea i Te-Ve-Sarajeva. I raznih domaćih ekipa, koje su po raznim osnovama i na razne račune putovale.
Da li je taj šok ohrabrio Srbe, ni krive, ni dužne, koji žive u Moskvi, da li je naljutio Hrvate i Muslimane, takođe dislocirane od svojih prostora?
Svejedno. Beležimo činjenicu.
Znate gde?
U Bosni i Hercegovini, na desnoj obali Save.
Hrvatska je, bar tako zemljopis govori, na levoj obali.
Koja su onda njena prava da puca na desnu obalu, koja pripada drugoj državi?
I još jedan detalj, potom: sinoć je, takođe možda prvi put, rečeno da u Bosni i Hercegovini ratuju tri strane: srpska, muslimanska i hrvatska!
Sve ovo smo ispričali da bismo postavili pitanje kakav će sastav na londonskoj konferenciji o Jugoslaviji zauzeti ruska delegacija koju sačinjavaju dve značajne ličnosti: Andrej Kozirjev, ministar inostranih poslova Ruske Federecije i Jevgenij Ambracumov, predsednik Komiteta za spoljnu politiku Vrhovnog sovjeta (parlamenta Rusije).
Poznato je da njihova mišljenja o tome kako se valja ponašati prema Saveznoj Republici Jugoslaviji, odnosno sankcijama koje su voljom vrha Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, izuzimajući Kinu, kao stalnog člana i Zimbabve, preduzete ka Srbiji ("glavnom uzročniku rata u BiH") i Crnoj Gori (koja hoće da živi sa Srbijom, da bi zajedno nasledile Jugoslaviju), veoma razlikuju.
Kozirjev je za kažnjavanje "beogradskog, boljševičkog rukovodstva", koje podržava "sovjetska nacional-komunistička, neoboljševička i ostale "mračne" snage bivšeg Sovjetskog Saveza" koje bi "u neku ruku komunističku pošast vratile na sadašnje prostore Rusije".
Kozirjev piše da je uveren u to, ličnim prisustvom u bivšim jugoslovenskim zemljama da je potpuno "u pravu", da niko nije više učinio da se taj rat razbukti osim onih beogradskih rukovodilaca.
U međuvremenu, pošto je opozicija, zajedno sa nekim drugim snagama, tražila da Andrej Kozirjev ode sa svog mesta, pa i zbog "srpskog pitanja", nastala je prava euforija odbrane ministra spoljnih poslova.
Naravno, u glasilima koja su mu bliska, po raznim osnovama.
I sam Kozirjev je napisao predugačak tekst o spoljnoj politici Rusije, u kojem prevashodno govori o sebi i svom položaju. Tamo napada beogradsko rukovodstvo, ali saopštava da "ruska diplomatija, s pažnjom prati poteze Dobrice Ćosića i Milana Panića".
U jednom tekstu u "Novom vremenu", autor, pak, piše da je "Kozirjev pravi diplomata, na kakve Rusi do sad nisu navikli i da uopšte ne uzima za zlo ako se u novinama i na televiziji nije lepo govorilo o njemu".
Pored one poznate "Iz njegovih usta u božje uši", još valja dodati: "Daj bože da je tako!"
Isuviše smo odužili da bismo postavili pitanje: A šta će Rusi reći u Londonu na konferenciji o Jugoslaviji?
Hoće li, a verovatno je da će biti tako, ruska delegacija imati jedinstvena gledišta?
Samo još nekoliko dana ostaje da se to sazna.
U međuvremenu, valja javiti da je ovdašnja javnost zadovoljna što će na konferenciji u Londonu, koja po mnogo čemu može značiti prekretnicu ne za Balkan, Evropu, već i čitav svet, biti jedinstvena delagacija koju će sačinjavati Ćosić, Panić, Milošević i Bulatović, kojima će pomagati ministar Jovanović.
Sjajno bi bilo kad bi njihov glas bio dovoljno jasan i jak. (Borko Gvozdenović)
***
GNUSNA DVOSTRUKA IGRA MUSLIMANA
Vest da su niz zločina u Sarajevu, uključujući ubistvo 16 civila u redu za hleb, počinili Muslimani da bi pridobili svetsko javno mnenje za vojnu intervenciju protiv Jugoslavije, našla se danas u centru pažnje svetskih medija.
Pozivajući se na pisanje londonskog "Indipendenta" i svedočenje predstavnika UNPROFOR-a iz Sarajeva, dva najtraženija italijanska dnevnika "Korijere dela sera" i "Republika" otkrivaju danas istinu o, kako piše prvi list, "gnusnoj dvostrukoj igri Muslimana, koja rat u Bosni čini još svirepijim i užasnijim".
List "Korijere dela sera" navodi da su projektile na ljude u redu za hleb u Sarajevu ispalili oni koji su na taj način želeli da u propagandnom ratu "Srbima pripišu monstruozne zločine i da protiv njih izazovu odijum svetskog javnog mnenja".
"Sve ukazuje na to da su branioci Sarajeva, Muslimani i Hrvati, organizovali više napada na sopstvene građane u nadi da će na taj način produbiti dramu Sarajeva, svaljujući pri tom isključivo krivicu na Srbe", prenosi "Korijere dela sera" ocenu "Indipendenta".
List pominje i nova svedočanstva o zločinima Muslimana - dokumentarni film TV Beograd prikazan novinaru "Los Anđeles Tajmsa" o poklanim Srbima, kao i ubistvo američkog TV novinara Dejvida Kaplana u vreme posete premijera Milana Panića Sarajevu.
Pod naslovom "Dvostruka igra islamista", italijanski dnevnik "Republika" široko prenosi pisanje "Indipendenta" uz ocenu da je reč o "nastojanju Muslimana da se javno mnenje okrene protiv Srba zbog zločina, čiji su inspiratori i počinioci oni koji sebe predstavljaju žrtvama".
U tekstu pod naslovom "Bosanski Muslimani optuženi za ubijanje svojih" naglašava se da su "naoružani branitelji Sarajeva, pretežno Muslimani, smišljeno ubijali svoje sugrađane kako bi povukli obarač međunarodne vojne intervencije u BiH".
"Toronto star otkriva da su 4. avgusta "Muslimani gađali sahranu dvoje siročića napravivši u svetu od toga dobar propagandni kapital protiv Srba". List dodaje da su muslimanske snage izvršile i napad iz haubica tokom razgovora u Sarajevu šefa britanske diplomatije Daglasa Herda sa Uzetbegovićem, ubivši ili ranivši deset nedužnih prolaznika, kao i da je nedavno ubijeni ukrajinski vojnik, pripadnik mirovnih snaga UN, pokođšen metkom "iz pravca bosanskih položaja".
Uz ocenu da se "situacija na Balkanu komplikuje", ugledni kanadski dnevnik "Gloub end Mejl" takođe prenosi danas optužbe terenskih komandanata UNPROFOR-a upućene generalu Satišu Nambijaru iz Sarajeva protiv muslimanskihn oružanih snaga, o kojima je iscrpan izveštaj objavljen juče u londoskom "Indipendentu".
Grčki radio "Glas Grčke" prenosi danas pisanje "Indipendenta" i precizira da "američka vlada i UN raspolažu poverljivim informacijama prema kojima su bosansko-hercegovački Muslimani tukli minobacačima svoje sunarodnike, a potom su za te napade optužili Srbe, kako bi protiv njih pokrenuli međunarodnu javnost".
No comments:
Post a Comment