Strogo čuvana tajna: Ratne sednice Vrhovnog saveta odbrane (30)
Umalo incident: Svađa Miloševića i Perišića
Godinama su, očigledno s razlogom, vlasti Srbije odbijale da Haškom Tribunalu dostave transkripte sa sednica Vrhovnog saveta odbrane na kojima se, otvoreno, govorilo o vođenju rata na teritorijama Hrvatske i Bosne; konačno, tokom suđenja Momčilu Perišiću, ovi transkripti otvoreni su pred sudom u Hagu. Zahvaljujući agenciji „Sense“ u prilici smo da čitaocima e-novina predstavimo sve transkripte koji osim dokumentarne vrednosti imaju još veći značaj – jer otkrivaju sve manipulacije i političke ambicije Miloševićevog režima iz jednog od najstrašnijih poglavlja novije istorije
MOMČILO PERIŠIĆ: Ja ću napisati krivičnu prijavu za sud, sud će utvrditi stanje i ja ću vas upoznati sa činjenicama i presudom suda, ali to je proces koji traje. Komandant koji se oglušio o vaše naređenje u smislu izdavanja sredstava, kojih inače nemamo - municija i gorivo - mora da odgovara.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Čuješ li da je bio šest meseci u Školi?
MOMČILO PERIŠIĆ: Jeste bio, ali je izdavano i kada nije bio u Školi.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Pre toga!? Pre toga nije bilo onih koji nisu izdavali. Što ne smeniš ovog tvog Babića? - on je izdao to posle naše Naredbe?
MOMČILO PERIŠIĆ: Babić je utvrdio i izvestio mene da je njegov potčinjeni izdao. On, znači, vlada situacijom, to je prijavio i mi smo preduzeli mere protiv tog komandanta. Ali, Boro se indolentno odnosio prema tome šta se dešavalo. Ja vam kažem da je štetno da ga držimo na dužnosti komandanta Korpusa, upravo zato što je dozvolio niz radnji koje nisu dozvoljene.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: On nije imao šta da dozvoli ako je bio u školi šest meseci!
MOMČILO PERIŠIĆ: Bio je šest meseci, ali nije bio celu godinu.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Pre toga je svako izdavao. To što komandant Korpusa seljacima napravi put, to je svako radio, i to su pekli jagnjad. Ja znam na sto mesta u Srbiji: pomogne im vojska da naprave put i oni to urade. Valjda nisu sve odlučivali Gošnjak, Tito i ne znam ko u svako doba. Komandant divizije je mogao da izgradi gde je hteo put.
MOMČILO PERIŠIĆ: To je moglo prije, ali ne i sada.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nisu ga valjda korumpirali da pošalje inženjerijsku četu da pravi put? Ovu municiju koju je davao za Vojsku RSK pretpostavljam da je to to. Valjda nije davao da bi se obogatio, nego da pomogne!?
ZORAN LILIĆ: Na osnovu toga je i pokrenut postupak.
MOMČILO PERIŠIĆ: Gospodine predsedniče, ja sam zbog toga i pokrenuo postupak. Za ove druge gluposti nisam ništa uzimao u obzir. Ja sam pokrenuo to što je zloupotrebljavao vozila.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Kako je zloupotrebljavao vozila?
MOMČILO PERIŠIĆ: Što je slao ljude kojekuda, davao im da se privatno prevoze sa službenim vozilom i trošio benzin.
ZORAN LILIĆ: Zbog toga bismo morali da smenimo pola oficira Vojske Jugoslavije - svi se po Beogradu voze i privatno.
ZORAN LILIĆ: Ovo su ozbiljne stvari, koje su ovde date, a koje nemaju dokaza. Strašno je ako "izblatimo" čoveka koji nije kriv.
MOMČILO PERIŠIĆ: Ali, nismo mi sudije - to će utvrditi sud.
ZORAN LILIĆ: Čim ga dovedemo u situaciju da se brani, dok dokaže da nije kriv - on je gotov!
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ti si dao predlog odluke da se smeni zbog zloupotrebe službenog položaja?
MOMČILO PERIŠIĆ: Jeste!
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Gde je dokazana zloupotreba službenog položaja?
MOMČILO PERIŠIĆ: Evo dokaza: on nema municije onoliko koliko treba da ima, jer ju je dao iz svog borbenog kompleta.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nemaš ni ti koliko treba, jer si dao iz svog borbenog kompleta!
MOMČILO PERIŠIĆ: Mi dajemo, gospodine predsedniče, na osnovu vašeg naređenja iz rezervi vantrupnih. Kada on digne svoj tenkovski bataljon, mora da ima municije koliko je propisano. Kada sam spao na trupne rezerve, ja sam vama rekao: mi nemamo municije da bilo kome pomažemo - samo možemo dati nešto što je van formacije. Vi ste se složili i rekli ste: "Perišiću, od marta meseca ne daj ništa". Nisam ništa ni davao.
MOMČILO PERIŠIĆ: Da, ali smo komandanta Brigade smenili.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nije im dao samo Babić, ko zna ko im je sve još dao. Dali su im ovi iz "Krušika" i drugi.
MOMČILO PERIŠIĆ: Ovo iz "Krušika", to nije iz Vojske Jugoslavije, oni daju za pare. Ako ja ne prekinem sa Borom, onda nemam šanse da teram druge. Ako hoćemo da dozvolimo javašluk, a javno govorimo da se borimo protiv kriminala, mislim da to nije u redu.
ZORAN LILIĆ: Ovo je sve "klimavo" što ste naveli.
MOMČILO PERIŠIĆ: Vi slušate njega!
ZORAN LILIĆ: Pošto ja "nemam" pametnija posla, ja sam sedeo tri dana i ovo sam čitao stranu po stranu, svaku tačku. Nema tih stvari - kogagod da su iz Vojske napadali, nisu ga branili ako je bilo argumenata. Protiv Mrkšića imam anonimnu prijavu. Hoćemo li da gа uhapsimo!? Tu piše da ima "četiri cvećare u Beogradu, da ima tri automobila". Da li on ima tri automobila? - što to ne proverite!?
MOMČILO PERIŠIĆ: I proveravamo!
ZORAN LILIĆ: Smenite ga, suspendujte ga - on je jedan od tvojih zamenika!
MOMČILO PERIŠIĆ: Proveravamo i za njega.
ZORAN LILIĆ: Najgori put je okriviti čoveka, pa posle dokazivati. Ja sam juče slušao svašta! Mislim da je najbolje da je ispoštovan redosled, da je prvo došlo ovde, da vidimo da li da ga suspendujemo ili ne, a ako nećemo - mi na sebe preuzimamo rizik. Ovde piše da je prodao 300 metara drva iz šume, iz Našica - "pretpostavlja se", a on sinoć tvrdi da može da dokaže da fizički uopšte tada nije bio na tom poslu tamo!?
MOMČILO PERIŠIĆ: Ali, ja njemu to ne pišem u prijavi.
ZORAN LILIĆ: Momo, nije važno šta mu piše u prijavi, važno je da ste ga toliko ocrniti, da on neće biti sposoban da radi gdegod da ga staviš. Ima i on dvoje dece, ima bolesnu ženu. Ne možemo ljude tako da blatimo - nijednog, nema veze kako se zove! Evo, vraćamo Rakića za koga smo prošli put tvrdili da je radikal, da je alkoholičar, svašta i predlažete sada da ide u Generalštab!? Da li je, Momo, tako bilo?
MOMIR BULATOVIĆ: Još nijesmo doneli nikakvu odluku.
MOMČILO PERIŠIĆ: Kako vi kažete!
ZORAN LILIĆ: Ovi zaključci su, znači, tačni?
MOMČILO PERIŠIĆ: To je potpisano.
ZORAN LILIĆ: Tu piše i ko je to izdao. Taj kaže da je izdao na osnovu usmenog naloga Bore Ivanovića, koji kaže da nije bio tamo uopšte.
MOMČILO PERIŠIĆ: On će na sudu dokazati da li je istina ili nije.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Momo, pre naše zabrane svako je izdavao municiju.
MOMČILO PERIŠIĆ: On je izdavao posle zabrane.
ZORAN LILIĆ: Ja sam sve ovo pročitao. Sve kada se to sabere, sve optužbe koje su bile, kasnije je rečeno da nema dokaza ili da ne stoje, osim ovoga na osnovu čega je general Perišić podneo stavku: izdato jedno pešadijsko naoružanje jedan komad, instrument optičke razmere tri komada, 238 hiljada komada municije razne itd. Tu piše da je izdao i 205 hiljada litara goriva.
MOMČILO PERIŠIĆ: Ja ga i teretim za to (...).
ZORAN LILIĆ: Za ostalo što ste izneli i što nema dokaza.
ZORAN LILIĆ: Momo, ovo što je napisao general treba da se dokaže - ja ću se, isto, potruditi za to, kao i predsednik Milošević.
MOMČILO PERIŠIĆ: Ja sam kriv što sam vama dao kompletan materijal.
ZORAN LILIĆ: Ti ćeš da daš to kadagod ti budem tražio! Izvini ti, molim te za to! Daćeš što je potrebno, kadagod neko od nas trojice traži!
MOMČILO PERIŠIĆ: Dobro.
ZORAN LILIĆ: Osim ako vi nećete neku drugu politiku - to je onda druga stvar!? Meni je stvarno dosta da ispravljam "krive Drine" tamo! Ti kažeš da si kriv što si mi to dao - jel nije trebalo da nam daš?
MOMČILO PERIŠIĆ: Ne, nego vas opterećujem.
ZORAN LILIĆ: Evo ja sam pristao da čitam da je u pitanju čovek koji je tamo ratovao i izvukao devet puta više municije (...) Optužili ste ga da je Arkanu dao tenkove, optužili ste ga da je gradio Arkanu pumpu, a on (...) oterao, a ne gradio! Molim vas, kogod je kriv, neka ide, da ide i treba da ide u zatvor! Ali, onda treba imati isti aršin prema svima! Na kraju, nema smisla da se svim tim stvarima bavimo i to na način na koji se bavimo. Ovde piše da zastavnik overava moj potpis!? Na šta vam ja ličim!? Koji ukaz!? Ukazom, bez mog potpisa, da smeni čoveka! Pa, to nije smeo da uradi magacioner kada prima 100 grama repromaterijala.
MOMIR BULATOVIĆ: Kako je došao ovaj ukaz do tebe?
ZORAN LILIĆ: To je druga stvar.
MOMIR BULATOVIĆ: Ne, vidio sam to. Nego, da li je taj ukaz uručen Bori Ivanoviću?
ZORAN LILIĆ: Ne, ovo je pečat komandanta Prve armije. To je Cokić završio, a mi smo verifikovali Cokićevu volju! Da li i on može da radi šta hoće!? Ima sve uslove za penziju i bilo bi najlepše da ode tamo gde su i svi pre njega otišli.
MOMČILO PERIŠIĆ: Dobro.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ko je ovaj ukaz falsifikovao? Ovde ima pečat Komande Prve armije?
MOMČILO PERIŠIĆ: Ja sam bio poslao ukaz vama na potpis.
ZORAN LILIĆ: Ali, ja to nisam hteo da potpišem. Ukaz... tu je general Krivošija, živi svedok, kada je general bio u Novom Sadu da uruči ukaz!? Da li je tako bilo ?
MOMČILO PERIŠIĆ: Mi nismo mogli ništa raditi dok Boro ne ode na odmor. Za vreme odmora je utvrđeno stanje. Samo za ono što imam činjenice ja sam podneo krivičnu prijavu.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Primio ga je predsednik Lilić. Čovek je potpuno demantovao sve što tu piše, a dokaza nema!
MOMČILO PERIŠIĆ: Dobro, izaći ćemo na sud.
MOMČILO PERIŠIĆ: Dobro, vratićemo ga.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To je prvo. Drugo, da se ustanovi sve redom od ovih optužbi i da se vidi šta je od toga tačno, a šta nije tačno. Potpisali su razni ljudi, i ustanovićemo ko laže, a ko govori istinu! Inače, dok se ne dokaže, on nije kriv!
MOMČILO PERIŠIĆ: Ali ćemo ga držati na položaju gde će i dalje moći da redi ono što ne sme da radi. To ima veoma veliku štetu. Predlažem, ako može ikako, da mu nađemo drugo mesto, da ne bude tamo komandant Korpusa. Za to vreme neka sud radi.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ne možete smenjivati komandante korpusa po svojoj volji! Izvinite, to ne možete da radite!
MOMČILO PERIŠIĆ: Nismo ga mi smenili; ja sada tražim od vas da ga smenite!
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Smenili ste ga pre ko zna koliko vremena.
MOMČILO PERIŠIĆ: Ako smatrate da treba da bude komandant Korpusa, neka bude. Onda ja ne mogu vama da odgovaram, gospodine predsedniče, za borbenu gotovost tog Korpusa, kada je čovek tako neodgovoran i toliko ubojnih sredstava, koja znače borbenu gotovost, dao bez odobrenja!
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: On tvrdi da to nije tačno!
MOMČILO PERIŠIĆ: Tvrdi vam Boro da nije tačno, a ja tvrdim, na osnovu izjava, da je to tačno!
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Na osnovu izjava? Ti ne možeš da tvrdiš, jer nisi bio na licu mesta. Njegove izjave ne vrede manje nego njihove izjave, dok se ne dokaže!
ZORAN LILIĆ: Da li je Terzić bio nekada u trupi, koga ste predvideli za komandanta Korpusa, ili nikad do sada nje bio u trupi?
ZORAN LILIĆ: To nije sporno, tu se svi slažemo!
MOMČILO PERIŠIĆ: Ja kažem da bi bilo dobro da sklonimo čoveka koji je uradio tri stvari za koje imam činjenice, a za ove druge gluposti ga nisam optuživao. Ako mi ne verujete, onda vi recite kako da se uradi, ja sam vojnik, reći ću "razumem" i izvršiti zadatak! Ali, više ćemo imati štete ako takvog čoveka ostavimo tamo. Sve je ovde urađeno po propisu, sem što je...
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ma, ništa ovde nije urađeno po propisu! Momo, ja te molim da nas ne ubeđuješ da je to rađeno po propisu. Ovde ništa nije urađeno po propisu! Ne može niko da udalji sa dužnosti komandanta korpusa, osim Vrhovne komande koja imenuje komandanta korpusa! To je nezamislivo! Prvo, to nije urađeno po propisu, a onda zatim sve drugo nije urađeno po propisu. Ja imam 53 godine, nisam besprizornik sa ulice i neću niko sa mnom tako da radi! Neću da stavljam svoju odluku iza nečega u što nisam uveren, pogotovo kada su u pitanju nezakonite radnje! Uostalom, nas ima trojica, neka odluči Vrhovni savet kakogod hoće! Ja sam kategorično protiv i kategorično sam protiv uzurpacije ovlašćenja Vrhovne komande! Niko nema pravo da uzima ovlašćenja Vrhovne komande i da odlučuje umesto nje. To su navike iz bivše JNA. Niti je ovo bivša JNA, niti su ovo "punjeni fazani", bivše Predsedništvo SFRJ, koje kada dođu da se potpiše odluka - prirede ručak! Zato je tako i radila ta Vojska, jer nije imala komandu!
MOMČILO PERIŠIĆ: Onda ćemo držati njega takvog, pa će opet biti je bilo, pojedinci će zloupotrebljavati položaj za lično bogaćenje. Hiljadu starešina mu nema stan, a on ga drži - ko zna zašto?
ZORAN LILIĆ: Opet greška! Ta Komisija koju ste formirali konstatovala je da za to nije kriv general Ivanović, nego Stambena komisija Vojske Jugoslavije. Stavljate me u ulogu branioca Ivanovića.
MOMČILO PERIŠIĆ: Vidim da ga branite!
MOMČILO PERIŠIĆ: Ja mogu samo da zaključim da vi mislite da sam ja pristrasan i da neke ljude proganjam?
ZORAN LILIĆ: Momo, ja čitam ovo što piše i neću da učestvujem u onome što ja smatram nekim osnovnim kriterijumima pravde!
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ma, nećemo to da obrazlažemo! Mi ovde stvarno vodimo razgovore koji ne priliče ovom nivou. Ima da se radi po propisu i po odlukama ovog organa.
ZORAN LILIĆ: To sam rekao što general Perišić kaže da ga optužuje za municiju, a stalno mu na dušu stavljate stanove, kola itd. - sve ovo što piše u optužbi koju ste izneli, a nije dokazano i nema elemenata da se bilo kakav postupak vodi. Kada bi sve ovo bilo tačno, taj čovek bi sutra trebalo da bude u zatvoru.
MOMIR BULATOVIĆ: Baš smo se zapetljali! Za mene je najužasniji dokumenat od svih ovih koje sam video - dokumenat koji je (potpisao) zastavnik. Po istoj logici, koju ovdje čujemo, treba (ispitati) odgovornost komandanta Prve armije.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nego kako!? Ja i mislim da ćemo da tražimo odgovornost, nego da raščistimo o čemu se radi!
MOMIR BULATOVIĆ: Mislim da je neobično značajno i Zoranovo i Slobodanovo insistiranje. Apsolutno je neprihvatljivo da se donose odluke izvan nadležnosti Vrhovnog savjeta odbrane. To je stav broj jedan. Drugo, prihvatam da postoji sumnja koja je već osvjedočena u ovim papirima. Konstatujem ono što je rekao predsjednik Lilić, da je u razgovoru sa komandantom Novosadskog korpusa, Borom Ivanovićem, konstatovao njegovu spremnost da se ove osnovne optužbe dokažu na Vojno -disciplinskom sudu. Predlažem da se ovo pitanje ukaza posebno razjasni, jer je to očigledno krivotvorenje. Drugo, da Bori Ivanoviću damo priliku da na Vojno-disciplinskom sudu dokaže ove osnovne navode i tvrdnje, a da to vreme ne popunjavamo mjesto komandanta Korpusa, kao što je ovdje predloženo, nego da ostane načelnik Štaba koji bi vršio tu dužnost.
Mislim da je to jedini izlaz iz sadašnje situacije. Ukoliko zaista postoji sumnja - vjerujem generalu Perišiču da je stvorena jedna klima, nije ni čudo da je stvorena iz svih ovih papira, priča i ogovaranja, ali ta klima ne bi doprinjela procesu rukovođenja i komandovanja u Novosadskom korpusu. Predlažem da se po skraćenom postupku, odmah pred Vojno-disciplinskim sudom utvrdi osnovanost ovih radnji koje su potakle generala Perišića. Ali, ponavljam, za mene je najveći problem ovaj (dokument) gdje se krivotvori i lažno predstavlja ukaz Predsjednika SRJ.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja se slažem sa prve dve tačke predloga predsednika Bulatovića. Što se tiče treće tačke, ne bih mogao da se složim iz principijelnih razloga sa ozvaničenjem nelegalnog udaljenja komandanta korpusa sa dužnosti.
MOMIR BULATOVIĆ: Ja nisam bio dovoljno precizan. Moj prijedlog je pretpostavljao činjenicu da mi ne popunjavamo mjesto, kao što je dato u prijedlogu načelnika Generalštaba.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Zato što nije upražnjeno! Da preformulišem: ne slažem se sa načinom na koje je upražnjeno mesto komandanta Novosadskog korpusa. Prema tome, on nije udaljen sa dužnosti. Jer, ako je udaljen sa dužnosti, onda smo mi legalizovali i verifikovali jednu potpuno samovoljnu i nezakonitu odluku Komandanta Prve armije.
ZORAN LILIĆ: Ako nije udaljen, onda mora da se vrati na to mesto!
MOMIR BULATOVIĆ: Suština ovog kompromisnog prijedloga je u tome: funkcionalno, on nije komandant Novosadskog Korpusa, formalno - jeste, do završetka postupka pred VDS-om.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To što "funkcionalno nije", to je ometanje komandanta Korpusa u vršenju dužnosti na nelegalan i nezakonit način od strane komandanta Prve armije. To pitanje treba posebno da se raspravi. Komandanta korpusa imenuje ovaj organ! On ga nije razrešio, mesto nije upražnjeno, on je nelegalno i nezakonito udaljen sa vršenja dužnosti, čime je dovedena u pitanje borbena gotovost Korpusa, zbog njihovih međusobnih odnosa!
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ne može on da dokazuje ništa - treba oni da dokažu! Ne treba on da dokazuje da nije lopov, nego da oni dokažu da je lopov.
MOMIR BULATOVIĆ: Ja sam samo pokušao da pomognem da izađemo iz ovoga, jer se mnogo zapetljalo.
ZORAN LILIĆ: On je zvanično udaljen ukazom koji mi nismo doneli.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Koji je falsifikovan!
MOMČILO PERIŠIĆ: On je samo poslat na odmor.
ZORAN LILIĆ: Ovde piše: "Ukaz. Udaljuje se od dužnosti..."
MOMČILO PERIŠIĆ: Dobro, ali niste ga vi potpisali, gospodine predsedniče!
ZORAN LILIĆ: Pa, nisam ga mogao potpisati kada nismo doneli odluku.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: U tome i jeste problem.
MOMČILO PERIŠIĆ: Ja sam našao kompromis da ga pošaljem na odmor za vreme dok istražna komisija ne ustanovi činjenično stanje. Nisam ga za sve optužio, nego samo za ono za što imam materijalne dokaze.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Mislim da ta optužba - da je dao municiju - treba odmah da se povuče!
MOMČILO PERIŠIĆ: Gospodine predsedniče, to ne možemo, oprostite! Da ga damo na sud, pa neka sud odluči.
ZORAN LILIĆ: On je rekao ovako...
MOMČILO PERIŠIĆ: Ma, šta je on rekao?
ZORAN LILIĆ: Nemoj "šta on", on je general ove Vojske. On je rekao da radije prihvata da ide na sud nego na VDS, obzirom na način na koji se formira VDS.
MOMČILO PERIŠIĆ: Dobro, neka ide na sud.
ZORAN LILIĆ: Mislim da komandant korpusa zaslužuje da ga ljudi saslušaju.
MOMČILO PERIŠIĆ: Njegovi potčinjeni ljudi su tražili da se spreči zloupotreba. On je samo išao na obilaske jedinica i ručkove.
MOMČILO PERIŠIĆ: Imam izjave svedoka koji ga terete. Evo, primera radi: puk. Miodrag Petrović je jedan od svedoka.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Evo, vidi ovo: "General-major Bora Ivanović, zato što je..." pa to, i potpis "oficir".
MOMČILO PERIŠIĆ: To je anonimka. Dokaz za ovo što sam ga ja optužio - evo svedoka i puno ime i prezime. Svedok je potpisao svaki list. To je prvi svedok. Evo drugog svedoka, evo trećeg svedoka. Ja ga na osnovu prijave i izjave svedoka dajem na VDS i na vojni sud i sud će utvrditi činjenično stanje. Evo četvrtog svedoka, evo petog svedoka itd. To nije napamet rađeno, nego je greška što smo vama dali da se opterećujete sa svim materijalima. Ja sam mogao dati samo moju prijavu i izjave svedoka.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Evo šta piše ovde što si mi dao: "Na dužnosti pomoćnika komandanta za pozadinu Korpusa nalazim se od 1. 2. 1994. godine. U ovom periodu general Ivanović nije ništa naređivao preko pozadinskog organa da se bilo kakva i koja materijalno-tehnička sredstva izdaju Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. Sve zadatke je izdavao na Kolegijumu, a posebne zadatke meni nije izdavao i nije mi nijednom naredio da uradim bilo šta protivzakonito". To piše u ovome što si mi dao.
MOMČILO PERIŠIĆ: To je dokaz da su ljudi pisali što je on pričao.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: A ti mi kažeš: evo ti zapisnik o saslušanju svedoka u kojem ga terete! Dalje: "Ako je šta radio, onda je radio direktno preko komandanata jedinica, ali preko pomoćnika komandanta za pozadinu toga nije bilo".
MOMČILO PERIŠIĆ: Ali, sredstva su, gospodine predsedniče, izašla!
MOMČILO PERIŠIĆ: Nema potrebe da se sporimo - ja dalje ćutim! Moja savest je zadovoljena time što sam predložio, na osnovu argumenata, to što sam predložio, a vi kako odlučite - ja sam vojnik i izvršavam naređenja! Ako ćemo da tolerišemo Boru da izdaje sredstva koja nemamo, bez našeg naređenja, molim - ja ću ga vratiti na dužnost! Ali, time stvaramo uslove da se dalje tako radi, a ja ne dam tako da se radi. Ako vi smatrate da treba, u redu. On je to mudro radio: direktno pozove, bez pismenog naređenja, i kaže da se da to i to.
MOMIR BULATOVIĆ: Kako mi treba da poništimo ukaz koji nismo doneli!?
MOMČILO PERIŠIĆ : On je de facto komandant Korpusa. Ja nisam član Vrhovnog saveta, ja samo dajem predloge, vi možete doneti odluku da se on ili zadrži van Korpusa, dok istražni postupak traje, a zamenik njegov obavlja dužnost i, drugo je - da ga vratite na dužnost komandanta Korpusa.
ZORAN LILIĆ: Momo, mi ga nismo ni sklonili odande.
MOMČILO PERIŠIĆ: Dobro, da meni kažete da mu naredim da odmah ide tamo. Ali, ja kažem da je štetno da on bude sada u Korpusu dok se ovaj proces ne završi.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Mislim da je štetno da se na ovakav način likvidira komandant Korpusa!
MOMČILO PERIŠIĆ: Mi ga ne likvidiramo, gospodine predsedniče!
ZORAN LILIĆ: To je posle naše odluke.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To je bilo 1. 2. 1994. godine - od tada je sigurno bio u toj Školi. "Pre oko dva meseca, načelnik Štaba, pukovnik Terzić, naredio je načelniku Tehničke službe, pukovniku Tričkoviću da se izda gorivo nekom vozilu iz RSK, na šta ga je ovaj upozorio da nema pravo i pukovnik Terzić je povukao svoje naređenje. Upitani je izjavio... mene predložio generalu Ivanoviću protiv lica kod kojih je u kontrolama ustanovljeno neovlašćeno izdavanje materijalnih sredstva, odgovorio: od kako sam na ovoj funkciji, nisam se upuštao i nisam predlagao mere protiv lica kod kojih je bilo izdavanje materijalnih sredstava neovlašćeno, jer sve se ovo desilo ranije, pre nego što sam ja bio zastupnik pomoćni komandanta za pozadinu. Međutim, za manjak goriva od oko 18 tona koji sam ustanovio, odnosno sasvim tačno 22.247 litara, kao načelnik OMJ u januaru 1994. godine, u 453. motorizovanoj brigadi, predložio sam pokretanje postupka za naknadu štete pričinjene na imovini Vojske Jugoslavije, što je i učinjeno. O ovome sam referisao načelniku Štaba. Ali, izuzev pokretanja naknade štete, za manjak nisam predlagao, a koliko mi je poznato nisu preduzete druge mere.
Upitan da objasni bliže izjavu, "ako je šta radio, onda je radio preko komandanta", izjavio je: ja nisam upoznat da je general Ivanović nekome nešto naređivao da se šalje, a u kontrolama vidim da ima dosta opreme i sredstava koje su iz jedinica izdate preko VRS i VRSK. Ovo sam saznao kroz kontrole. O tome da je to išlo, znao sam i ranije, a praksa u Korpusu je bila da je išlo naređenje samo na nivou komandant - komandant, ali to je bilo dok je bio komandant general Biorčević, a nepoznato mi je za generala Ivanovića"! (Smeje se).
MOMČILO PERIŠIĆ: A ovaj je nastavio tu praksu.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Evo šta ti piše taj pukovnik, a to si mi ti sada dao da pročitam, kao krunski dokaz!?
MOMČILO PERIŠIĆ: To je jedna od izjava.
MOMIR BULATOVIĆ: Prvo, mi ne možemo da stavimo van snage ukaz koji ne postoji. Taj čovek je komandant Korpusa. Mi možemo samo da odlučimo hoćemo li ga penzionisati, zbog zloupotrebe službenog položaja, kako je predloženo ili nećemo.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ne, mi smo informisani da je neovlašćeno udaljen sa dužnosti komandanta Korpusa.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ne slažem se s tim. On može da ide na disciplinski sud, i neka ide, ali ne može da bude udaljen sa dužnosti bez naše odluke.
MOMIR BULATOVIĆ: Nije udaljen - to je rečeno, on jeste komandant Korpusa.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ne može da bude udaljen sa dužnosti. Ne postoji suspenzija komandanta korpusa, bez odluke onoga koga je postavio.
MOMIR BULATOVIĆ: On sam želi da to dokaže. On jeste optužen osnovano ili neosnovano, ali treba uvažiti činjenicu - pretpostavljam da je general Perišić u pravu, da većina tih oficira očekuje da se zna da li je to istinito ili ne. To ne može da presudi ni Vrhovni savet odbrane, ni Generalštab. Stvarno mislim, s obzirom na ujdurmu koja je tu napravljena, treba da penzionišemo komandanta Prve armije, po istoj logici objektivne odgovornosti za stanje tamo, kao što je i ovaj "ukaz". Taj "ukaz" je proizveo svoju štetu, iako je falsifikat - proizveo je dejstvo koje predlažem da uvažimo, a da ovo bude paralelna stvar.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja se slažem da se penzioniše komandant Prve armije i da njegovu funkciju nastavi da vrši načelnik Štaba, dok imenujemo komandanta. Ovo s ovim "ukazom" je apsolutno nedopustivo! Ljudi su potpuno zaboravili gde su - "gde je nebo, gde je zemlja"! To je takav bezobrazluk, da to apsolutno ne može minut da se toleriše! Tu su i prekoračenja ovlašćenja, ali još da izda ukaz predsednika Republike samovlasno, to je nedopustivo!
MOMIR BULATOVIĆ: I da ovjeri neki siromah zastavnik, koji nije "nit luk jeo, nit luk mirisao".
ZORAN LILIĆ: Znači, da se penzioniše komandant Prve armije.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nikada ne verujem da sam sreo tog Boru Ivanovića - možda jesam u grupi oficira; ne znam kako izgleda. Sada da mi postrojite 20 generala, ne bih znao da kažem ko je Bora Ivanović.
ZORAN LILIĆ: Ja sam mu pre dva meseca predavao u školi odbrane, tako da sam ga video.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ovaj posao koji mi radimo mora da se radi "ni po babu, ni po stričevima".
MOMČILO PERIŠIĆ: Gospodine predsedniče, ali nema municije, nema goriva!
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Momo, koliko ste vi dali posle naše naredbe, pa je bilo dokaza da nije davano!?
MOMČILO PERIŠIĆ: Samo van formacije.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Babić je objasnio da su mu "oteli".
MOMČILO PERIŠIĆ: Tog komandanta Brigade smo smenili, ali Babić je pravilno reagovao.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Lepo ti tu piše pukovnik "da je izdavano dok je bio Biorčević".
MOMČILO PERIŠIĆ: Jeste, dok je bio Biorčević, davao je i tenkove, šta nije radio; to je bio javašluk. Ja sam vas zamolio da zaštitimo naš narod tako što ćemo sredstva držati ovde. Vi ste na osnovu toga doneli odluku i ja sam prikazao kolike su rezerve.
ZORAN LILIĆ: Ne, ja za to nisam imao potrebe.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ma, ne govorim o tome - besmislicu kažem, da pokažem kolika je ovo besmislica. Ne može tako da se radi! Nema vojske koja tako sme da radi!
ZORAN LILIĆ: Da pokušamo da zaključujemo.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da se vrati na dužnost Bora Ivanović, da se penzioniše komandant Prve armije.
ZORAN LILIĆ: Znači, da se penzioniše komandant Prve armije, Jevrem Cokić, general-pukovnik, a da funkciju obavlja načelnik Štaba, Ojdanić Dragoljub, do postavljenja komandanta Prve armije. Da se povede VDS protiv general-majora Bore Ivanovića, a do tada važi prethodni ukaz.
MOMČILO PERIŠIĆ: Ali, on insistira da to ide na sud, a ne na VDS. Ako ide na sud, onda sada treba da odlučite.
ZORAN LILIĆ: Neću ja da odlučim da li će ići na sud - to vi odlučite.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Neka ga na sud tera onaj ko ima za to osnova. Mi ne predlažemo da ide na sud. Šta je to VDS?
ZORAN LILIĆ: VDS formira načelnik Generalštaba ili Generalštab.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Tu mora da se radi po zakonu - ne znam da li je vojno-disciplinski ili krivični i koji je, neka ide po zakonu!
MOMČILO PERIŠIĆ: Ako napravim prijavu i ide na krivičnu odgovornost, onda vi sada morate doneti odluku da se on udalji sa dužnosti!
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ne moramo mi, Momo, ništa - nego kako odlučimo!
MOMČILO PERIŠIĆ: Ne morate, nego govorim ako ga šaljemo na krivičnu.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Mi ga ne šaljemo, a ko može da "stegne petlju", da potpiše krivičnu prijavu, neka to uradi!
MOMČILO PERIŠIĆ: Evo, ja ću biti taj koji ću da podnesem krivičnu prijavu. Kad podnesem krivičnu prijavu, ja moram da vas tražim da ga udaljimo s dužnosti, jer on ne može biti pod istragom i biti komandant Korpusa.
MOMČILO PERIŠIĆ: Zato što je tako propisom regulisano!
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nema propisa!
MOMČILO PERIŠIĆ: Propis je takav.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Koji propis? Nemoj samo o propisima da govorimo, jer ovo je sve urađeno nepropisno!
MOMČILO PERIŠIĆ: Dobro, ali da bismo dalje radili propisno, moramo tako.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Dalje, kad odlučimo da nije komandant Korpusa, onda neće biti, a dok je komandant Korpusa - on je komandant Korpusa.
MOMČILO PERIŠIĆ: Dobro, onda mene stavljate u poziciju da se ja, uopšte, ne borim protiv kriminala u Vojsci.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: E, to nije lepo da kažeš! Jer, mi ovde ne štitimo kriminal, nego izražavamo sumnju da se može na bazi nedokazanih činjenica čovek proglasiti kriminalcem, i to general Vojske Jugoslavije, komandant jednog korpusa. A, ne izražavamo sumnju, nego krajnje ogorčenje da komandant Armije falsifikuje ukaz Predsednika Republike! To nije pod sumnjom, to je eklatantno, pošto mi sedimo ovde.
MOMIR BULATOVIĆ: Ne valja da ide krivična odgovornost.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To je njihova stvar po Zakonu, ja u to ne ulazim. Vojni savet ne predlaže ništa u vezi s tim. Oni ako imaju šta da predlože, neka izvole i neka predlože. Mi ne sprečavamo krivičnu odgovornost; ne možemo da kažemo "nemoj nekog da goniš"!
MOMČILO PERIŠIĆ: Ako ja sada, gospodine predsedniče, predložim da ide na krivičnu odgovornost, ja moram vama predložiti da ga za to vreme udaljite sa dužnosti.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Mi ćemo proceniti da li je to što je u predlogu za njegovu krivičnu odgovornost osnovano, da treba da bude udaljen sa dužnosti, pa ćemo odlučiti o tome.
MOMČILO PERIŠIĆ: Na osnovu ovoga sada, ja da ga i ne predlažem neka radi šta hoće.
PAVLE BULATOVIĆ: Tužilac cijeni da li će prihvatiti prijavu ili ne.
MOMČILO PERIŠIĆ: Da, tužilac ceni da li će prihvatiti ili ne prijavu. Ja imam osećaj, da budem iskren, da mnoge strukture koje su, možda, zajedno s njim radile, utiču da on ne ide na odgovornost. Ja zato nisam hteo sam da odlučim. Ja sam mogao po svojem pravu i nadležnosti da dam prijavu i za krivično gonjenje i za VDS i da vas ne izvijestim, a kada prihvati tužilac, da to izvijestim. Ja sam hteo da sprečim da to ide u javnost, da to ne poprimi šire razmere, pa sam zato ovde izneo ovakve predloge. Ja ću sada pokrenuti krivičnu odgovornost, pa ako tužilac prihvati, ja ću vas izvestiti.
MOMČILO PERIŠIĆ: Svakako.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Prema tome, dužan si da pokreneš krivičnu odgovornost i protiv komandanta Druge armije, Babića, pošto si nas izvestio da je izdata municija mimo odobrenja, i protiv svakog drugog starešine za kojeg postoji bilo kakav podatak da je izdao municiju bez odobrenja, protiv naređenja koja si ti dao! Prema tome, ukoliko se te prijave ne podnesu sve, a kasnije se ustanovi da su postojale, a zataškane su - onda se mora snositi odgovornost! Znači, kako je rekao predsednik Lilić, isti aršin za sve.
MOMČILO PERIŠIĆ: Tačno, ali da je Boro Ivanović izvestio da je neki njegov potčinjeni komandant uradio to i to, bila bi sasvim druga stvar, znači, on se bori protiv toga. Ali, on je ili činjenjem ili nečinjenjem omogućio ovakvo stanje. Nije u redu da takav čovek bude komandant Korpusa.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ovaj tvoj pukovnik, pozadinac, tvrdi da on to nije ni radio.
MOMČILO PERIŠIĆ: To je jedna od izjava. Nemam šta da krijem.
MOMIR BULATOVIĆ: Slobodane, ali objektivno je različita situacija. Oko onog izdavanja za Goražde, prvo, Babić je tvrdio da nije dato ništa. Komandant Korpusa, Obradović, da nije dato ništa. Kada smo insistirali da je stvarno dato, proveli su istragu i ustanovili su da je dato.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da, da su nas obmanuli!
ZORAN LILIĆ: Ali, tek na osnovu našeg insistiranja.
MOMIR BULATOVIĆ: Dobro. Ali, onda su preduzete mjere. Ovdje objektivno postoji razlika - da li daješ oružje i municiju iz neke strateške rezerve, ili ugrožavaš formaciju. Objektivno, odgovoran je komandant armije ako se daje iz armijskih rezervi. Razvodnjavamo mnogo stvari, čini mi se. Uzimam za mogućnost da je napravljena greška i nepravda. Ali, uzimam za mogućnost i ovo, da može da bude krajnje negativan efekat ako sad vratimo čoveka oko kojeg se digla toliko velika prašina.
ZORAN LILIĆ: Momo, da li je tačno da su svi njegovi saradnici premešteni iz Novosadskog korpusa?
MOMČILO PERIŠIĆ: Nije tačno! Evo, njegov komandant brigade je u zatvoru zbog ovih stvari.
ZORAN LILIĆ: Dobro, to je jedini. To je ovaj iz Subotice. Na osnovu njegove prijave. Kada je video nepravilnosti, podneo je prijavu.
MOMČILO PERIŠIĆ: Nije na osnovu Borine prijave, nego je on otkrio i rekao: "Boro mi je sve usmeno naređivao da radim", nije dat nijedan materijalni dokaz i onda je to povedeno na osnovu više iskaza svedoka.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Taj Bora ispade državni neprijatelj, što ja apsolutno ne mogu da prihvatim.
MOMČILO PERIŠIĆ: Gospodine predsedniče, vi ste meni naredili, i od tada ne dam ništa i jurim ljude koji ne izvršavaju naređenja.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ako se ustanovi da je Bora izdao mimo tvog naređenja, biće smenjen; tu nema problema!
MOMČILO PERIŠIĆ: Dobro, kada podnesem krivičnu prijavu i tužilac prihvati, ja ću vas izvestiti: "prihvatio je tužilac" i onda se mora Boro udaljiti od dužnosti.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ne mora - mora samo da se umre!
MOMČILO PERIŠIĆ: Oprostite, onda Vi negirate sud!
MOMIR BULATOVIĆ: Kod nas, mi smo prvo tražili skidanje imuniteta za poslanika, da bi se protiv njega vodio krivični postupak - to je regulisano.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Mi ne branimo vođenje krivičnog postupka, apsolutno!
MOMIR BULATOVIĆ: Ali ga moramo omogućiti!
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Omogućen će biti, jer će okrivljeni biti na raspolaganju, a ne može biti unapred osuđen!
MOMČILO PERIŠIĆ: Ne može biti na toj dužnosti, a vodi se krivični postupak protiv njega!
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ono što ne može - ne može ovo što ovde piše!
MOMIR BULATOVIĆ: Predlažite zaključke, kako bismo izašli iz ove situacije!
ZORAN LILIĆ: U nadležnosti je načelnika Generalštaba da se povede krivični postupak, ako za to ima elemenata. To nije naš posao. Mi nismo doneli ukaz kojim je general Bora Ivanović sklonjen sa mesta komandanta Korpusa; prema tome, nemamo šta da potvrđujemo ili da bilo kakvu drugu odluku donosimo. On je za nas komandant Novosadskog korpusa! Ne vidim kakvi su tu zaključci potrebni? Zaključak je da se penzioniše komandant Prve armije, general-pukovnik Jevrem Cokić u grupi A, po sili zakona. On ispunjava oba uslova. Funkciju komandanta Prve armije obavljaće načelnik Štaba, Ojdanić Dragoljub, dok se ne postavi novi komandant Prve armije.
MOMIR BULATOVIĆ: Znači, iz grupe B brišemo predlog broj 3. - Ivanović Boro, on sada ne postoji u ovom predlogu.
MOMČILO PERIŠIĆ: Da.
ZORAN LILIĆ: To znači da je on komandant Novosadskog korpusa.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da li je Krasnići Ismet ispunio uslove za penziju?
MOMČILO PERIŠIĆ: Nije ispunio, nego ja vama to samo stavljam do znanja da to znate. Svakako bi politički bilo dobro da ostane.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Neka ostane.
ZORAN LILIĆ: Neka ostane i ovaj Makedonac.
ZORAN LILIĆ: Imamo ove iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine.
MOMČILO PERIŠIĆ: To je samo radi verifikacije.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Šta je to, šta "iz republike"?
ZORAN LILIĆ: To je predložio za 40. kadrovski centar Martić.
MOMČILO PERIŠIĆ: Da, Martić i Karadžić, odnosno Ratko Mladić.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Šta treba da radimo?
ZORAN LILIĆ: Da ih penzionišemo.
MOMČILO PERIŠIĆ: Oni su penzionisani od njihove strane.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nećemo to, uopšte, da primamo k znanju!
MOMČILO PERIŠIĆ: Gospodine predsedniče, mi ih još uvek odavde plaćamo a razlika je ako su penzionisani - manje primaju kao penzioneri. U tom smislu, bilo bi dobro da tako regulišemo. Ako sada tako ne odlučimo, oni će primati punu platu. Ukoliko se penzionišu pošto su njihova dosijea ovde, primaju penziju oko 85 odsto, zavisno koliko ko ima godina.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja neću da odobravam nikakve odluke organa Republike Srpske!
MOMČILO PERIŠIĆ: Onda, da ne vodimo njihov kadar? Onda nešto moramo radikalno menjati.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Apsolutno!
MOMČILO PERIŠIĆ: Dobro, znači ovo je znak pitanja?
ZORAN LILIĆ: To imamo kao posebnu podtačku.
MOMIR BULATOVIĆ: S obzirom da je Odluka o formiranju 30. i 40. kadrovskog centra naša odluka, za mene je jedina tačka gde možemo apsolutno da "aminujemo" ova tačka - odlazak u penziju. Unapređenja do sada nismo "aminovali". Odlazak u penziju proizvodi samo materijalno- finansijska prava tih ljudi koji su tamo, u skladu sa našim prethodnim odlukama. Znači, mi ne "aminujemo" odluke Republike Srpske, nego naše odluke i konstatujemo činjenicu da treba da dobijaju penziju.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da im damo mogućnost da dobijaju penziju.
ZORAN LILIĆ: Znači, to je u redu.
Tražite zajam za konsolidaciju duga, neosigurane zajmove, poslovne zajmove, hipotekarne zajmove, zajmove za automobile, studentske zajmove, osobne zajmove, rizični kapital, itd.! Privatni sam zajmodavac, dajem zajmove tvrtkama i pojedincima uz niske i razumne kamatne stope od 2%. Pošaljite e-poštu na: christywalton355@gmail.com
ReplyDelete