Strogo čuvana tajna: Ratne sednice Vrhovnog saveta odbrane (27)
Milošević: Neuračunljivo rukovodstvo s Pala
Godinama su, očigledno s razlogom, vlasti Srbije odbijale da Haškom Tribunalu dostave transkripte sa sednica Vrhovnog saveta odbrane na kojima se, otvoreno, govorilo o vođenju rata na teritorijama Hrvatske i Bosne; konačno, tokom suđenja Momčilu Perišiću, ovi transkripti otvoreni su pred sudom u Hagu. Zahvaljujući agenciji „Sense“ u prilici smo da čitaocima e-novina predstavimo sve transkripte koji osim dokumentarne vrednosti imaju još veći značaj – jer otkrivaju sve manipulacije i političke ambicije Miloševićevog režima iz jednog od najstrašnijih poglavlja novije istorije
ZORAN LILIĆ: Čuli smo procene, bezbednosne i obaveštajne i predloge mera. Moram da priznam da neke mere iz nadležnosti Vrhovnog saveta odbrane meni nisu dovoljno jasne, pogotovo mera pod brojem 1? Jer, ako ništa nije poznato u ovoj zemlji, bar je poznato šta je naš nacionalni interes.
MOMČILO PERIŠIĆ: Gospodine predsedniče, to je vezano za dosadašnje opredeljenje u smislu pomoći Republici Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj. Sada je ovim nama nejasna odluka - da li da prekinemo sve, ili da pomažemo, i da li u nekoj situaciji pomagati? To je u tom smislu.
ZORAN LILIĆ: Mi imamo odluke Vrhovnog saveta odbrane. Jedino se postavlja pitanje da li ih treba menjati ili ne, to je pitanje? Otvaram raspravu o ovim pitanjima i molim da se izjasnimo o predlozima koje smo čuli. Reč ima predsednik Milošević.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ako dozvoljavaš, nekoliko stvari da raspravimo? Da počnem od pitanja koje si ti pokrenuo (obraća se predsedniku Liliću), pitanje iz nadležnosti Vrhovnog saveta odbrane: definisanje nacionalnog interesa. Mislim da bismo morali, ako tu preostaje kakva dilema, da je razjasnimo, i da nam naši generali iz Generalštaba kažu dimenzije te dileme. Što se tiče interesa ove zemlje i interesa naroda u celini, bar što se mene tiče, mislim da tu apsolutno nema neke dileme! Interes je - mir! Ako u pogledu toga ima dileme, onda da je prethodno raspravimo? Ovde je stalno u pozadini pitanje: šta bi se desilo i kako kada bi eskalirao rat?
Mi smo, čini mi se veoma uspešno, vodeći jednu jedinstvenu politiku, postigli da zemlju sačuvamo od rata, a da istovremeno pružimo maksimalnu pomoć našem narodu preko Drine, da se stvori Republika Srpska, da se stvori Republika Srpska Krajina, da se uspostavi njihov normalan status u pregovaračkom procesu i da se dođe do konačnog cilja, koji je u ovom trenutku ponuđen da bude priznat i od strane međunarodne zajednice. To je Republika Srpska na polovini teritorije dosadašnje Bosne i Hercegovine! Pominju se mogućnosti nekog novog plana itd. Može se upotrebiti tu mnogo izraza: "novi plan", "isti plan", "modaliteti" itd. Ali, moje je čvrsto uverenje - dajte da ga ovde u raspravi zajedno proverimo - da, apsolutno, ne postoji mogućnost da međunarodna zajednica prihvati bilo kakvo rešenje koje bi Republici Srpskoj dalo više od polovine teritorije Bosne i Hercegovine! Postojeće rešenje koje nudi međunarodna zajednica, čak, i to dozvoljava, u uslovima razmene na bazi prihvatanja Plana. Jer, nije nikakva tajna - bilo je sasvim konkretno reči o mogućnosti da se ustupanjem Vogošće i Ilijaša i, eventualno, Hadžića kao delova Sarajeva od strane Republike Srpske, dobiju mnogo veće teritorije koje bi, čak, promenile proporciju "pola-pola". Jer, kao što je Lilić vrlo tačno rekao u svom intervjuu, prva teritorija koje bi želeo Izetbegović da se otarasi bila bi, na primer, Ozren. Predsednik Bulatović i ja, koji smo s njima razgovarali nebrojeno puta u Ženevi i na drugim mestima, znamo da je on, čak, u onoj prvoj podeli, kada su mu nudili Ozren, odbio da, uopšte, razgovara o tome, jer je smatrao da Ozren koji je sto posto srpski nema nikakvog mesta u muslimanskoj državi. Prema tome, mogućnost nekih promena postoji isključivo na bazi postojećeg Plana, posle čega međunarodna zajednica, budući da je kao arbitar došla do predloga rešenja "pola-pola", ne bi imala interes da sprečava bilo kakvu trampu. Naprotiv, kako su meni rekli više puta, to ne samo da bi bilo dozvoljeno u razmeni, nego bi čak bilo dobrodošlo, jer onda i jedna i druga strana imaju mogućnost da nešto do čega joj je stalo zameni sa onom drugom stranom, pod uslovom da se i ona slaže. A tu svi imaju jake adute - Srbima treba Ozren, Doboj, eventualno Derventa, eventualno još neki delovi, koji bi se, po mojoj oceni, mogli veoma lako dobiti u pregovorima između dve strane i razmeni za vitalne tačke koje trebaju Muslimanima zbog otvaranja pristupa prema Tuzli, prema Zenici, prema Mostaru; znači, Vogošća, Ilijaš i Hadžići. Prema tome, takva mogućnost je otvorena. Međutim, takva mogućnost je zatvorena do prihvatanja Plana. Jer, jednostavno, muslimanska strana nema motivaciju da vrši takve pregovore, doklegod ima nadu da će Srbi istrajati na negativnom stavu, čime se ispunjava cela strategija muslimanske strane, a to znači da imaju legalizovan rat sa podrškom cele svetske zajednice protiv Srba!
Prema tome, razmišljanja o bilo kakvom novom mirovnom planu nisu isključena. Ali, ja mislim da generalna podela, proporcija "pola-pola" je maksimum koji je srpska strana mogla da očekuje. Mi smo to, doduše, njima rekli i pre više od godinu dana: "polovina teritorije je maksimum na koji se tu može računati". Tu, uopšte, nije pitanje da li su oni vojnički u mogućnosti da uzmu više. Molim vas, Sadam Husein je uzeo ceo Kuvajt vojnički; tu nije bilo spora! Posle je morao da izađe iz celog Kuvajta i da mu još polupaju pola Iraka; i još zahvaljuje kada oni prestaju da mu razaraju Irak i da se zahvaljuje kada počinju da otvaraju bilo kakav dijalog s njim.
RADOJE KONTIĆ: I da plati odštetu od 200 milijardi dolara!
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Jeste! Prema tome, ratna opcija, apsolutno, nema cilj! Sa moralnog stanovišta, mislim da ovde ne treba da se busamo u grudi ko je veći, a ko manji Srbin, i ko je "profesionalni" Srbin, naročito poslednjih ovih nekoliko godina, a takvih sada ima koliko god hoćete. Pitanje je: da li srpskom narodu u Bosni i Hercegovini, koji predstavlja jednu trećinu stanovništva, pripada više od polovine teritorije, i da li mislimo da će međunarodna zajednica prihvatiti nametnuto vojničko rešenje da pripadne više od polovine teritorije? I da li će ikad priznati tako vojnički ostvarene bilo čije i bilo kakve ciljeve?
Zaista, mislim da smo u jednoj veoma kritičnoj fazi, pod pritiskom čitavog sveta, izborili maksimum, o kojem mnogi nekad nisu ni sanjali: da imamo pred sobom ponudu međunarodne zajednice da legalizuje Republiku Srpsku na polovini teritorije. Do toga je došlo u odnosu snaga među pet velikih sila, što mi veoma zapostavljamo kao složeno pitanje. Vrlo malo stvari se u svetu desi da se postigne konsenzus pet vodećih sila. Oni nisu homogeni subjekt koji sada pregovara sa Srbima, nego vrlo heterogen. Oni su postigli jedan svoj konsenzus koji nije antisrpski i nije, uopšte, nepovoljan za srpski narod, jer mu nudi legalizaciju države na polovini teritorije Bosne i Hercegovine, a on predstavlja trećinu. Pogledajte kao praktični ljudi i cifre: milion stanovnika treba da dobije teritoriju od 25 hiljada kvadratnih kilometara; to je 40 stanovnika na kvadratni kilometar; to je gustina naseljenosti! Kada je Jugoslavija sva iskasapljena izašla iz rata 1945. godine, sa stanovništvom od svega petnaestak miliona, imala je 60 i nešto stanovnika na kvadratni kilometar i spadala je u zemlje sa najmanjom gustinom naseljenosti u Evropi! Država ima dva osnovna faktora: teritoriju i stanovništvo. U ovom slučaju, teritorija je obilan faktor - 25 hiljada kvadratnih kilometara, to su dve Crne Gore, a stanovništvo oskudan faktor - milion stanovnika. Ide se s politikom da se satre i dovede u pitanje taj oskudan faktor, dovede u veća stradanja, da bi se navodno nekim pritiskom, eventualno, dobila veća teritorija od one koja je i ovako velika za jedno racionalno naseljavanje i koja i ovako, kada bi bila još veća, predstavlja još veći problem kako je pokriti, kako je naseliti, jer se otvara pitanje da bi se i ona izgubila bez zrna baruta naseljavanjem drugih, u nedostatku svog sopstvenog stanovništva za određeni broj godina kada nema govora da te granice budu čvrste; jer, nijedna granica u Evropi više nije nepremostiva za normalno kretanje stanovništva, za naseljavanje, za tržište protok robe, kapitala, ljudi itd. i gde se apsolutno ne dovodi u neku realnu vezu mogućnost da ona ostane netaknuta sa stanovišta mogućeg naseljavanja, demografske ekspanzije itd.
Prema tome, jedna zdrava nacionalna politika o tome mora da vodi računa. Nama je ponuđeno da nam se, praktično, poveća teritorija za jednu četvrtinu, jer je 102 hiljade kvadratnih kilometara teritorija Jugoslavije, a da se stanovništvo poveća za jednu desetinu! I da se to legalizuje! I da se, čak, odmah obezbedi konfederacija. Meni je to Kozirjev vrlo jasno rekao, i to je bilo poznato rukovodstvu u Republici Srpskoj - da time stičemo pravo legalne odbrane tih granica. Dakle, gubi se mogući sindrom Iraka, da se nelegalno ulazi na teritoriju, pa zbog toga trpe udari. Dakle, stičemo pravo legalne odbrane tih granica i istovremeno, nudi se i vojni savez sa Rusijom, što bi obezbedilo i vojnu opremu i druga sredstva i omogućilo sigurnu i stabilnu odabranu teritorije, izgradnje jedinstvene vojske koja predstavlja najjači vojni faktor na Balkanu itd.
To se sve dovodi u pitanje, zbog fiks ideje da se eto,"još možda jedan ili dva stota dela teritorije mogu dobiti u slučaju da se odbije Plan", što po mom mišljenju, uopšte, nije vredno produžetka ratne agonije, sankcija protiv Jugoslavije i svih teških sredstava koja srpskom narodu mogu da budu nametnuta. Kada je predsednik "Sonija", Akio Morita, bio ovde poklonio mi je knjigu. U njoj piše: "Japan je u drugom svetskom ratu isključivo se rukovodio svojim stavovima, ne slušajući nikoga sa strane i zato je bio do kraja uništen!". Mi smo u situaciji da vidimo da je tu na dobrom putu, na zlom putu da se u tom pravcu razvijaju događaji u vezi s Republikom Srpskom i da se jednostavno upropaste ovakvi rezultati sadržani u ponudi međunarodne zajednice da se Republika Srpska konstituiše na polovini teritorije Bosne i Hercegovine i odmah stupi u konfederalne odnose s Jugoslavijom. Time se stvara sva podloga da srpski narod, praktično, ostane da živi u jednoj državi i neuporedivo povećavaju šanse dobrog rešenja u budućnosti Republike Srpske Krajine, čime se onda ispunjavaju svi ciljevi.
Prema tome, što se tiče ove tačke 1. "Način realizacije i sprečavanje daljeg raskola", ako je nacionalni interes mir, uzmite primer - on je proporcionalan tačan: ako ima desetoro braće, pa devetoro želi mir i dobro, a jedan je pod nekom temperaturom i želi pogibiju! Valjda je red da onaj jedan pristupi uz onih devet i posluša ocenu i interese onih devet, nego da ovih devet jurne za njim zajedno u pogibiju i dovede u opasnost celu porodicu i njeno potpuno uništenje! Ja sam u svojoj izjavi namerno rekao "da bi taj rat srpski narod unazadio za više decenija". Namerno nisam rekao da bi mi taj rat izgubili, jer mi rat ne možemo na ovim prostorima izgubiti; kakvigod bili, ne možemo rat izgubiti! Ali, taj rat bi nosio takva razaranja, takve gubitke u stanovništvu, da bi, zaista, naš narod unazadio za više decenija i postavilo bi se pitanje: koji je onda interes taj narod takvim razaranjima postigao?
U potezima koje smo vukli, suočili smo se - bez obzira što je gradacija veoma različita među njima - sa tri velike opasnosti. Prva opasnost je bila uvlačenje Savezne Republike Jugoslavije u ratni sukob. Za nas, uopšte, nije tajna da su planovi NATO pakta sadržali sledeće konstatacije: da su radarski sistemi i sistemi veza Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srpske jedinstveni, i da je zbog toga na početku tog sukoba neophodno iz vazduha uništiti te centre i sisteme na teritoriji SR Jugoslavije - komunikacije, mostove, energetske objekte itd. kako bi se onesposobila odgovarajuća snaga za vođenje rata.
Ako je neko dovoljno lud da misli da mi ovu Srbiju i Crnu Goru, znači, Jugoslaviju treba da izložimo takvim udarima, takvom ratnom haosu, da bi onda u uslovima u kojima se sada nalazi Republika Srpska, uz našu pomoć, a mi ne bi imali ničiju pomoć, vodimo neki besmisleni rat koji se nikad ne bi mogao završiti njihovim prihvatanjem da se da i jedan još procenat teritorije; pa čak da kažemo da bi nam i dali još pet procenata teritorije, da bi to mogli da izvojujemo - pitanje je nije li nazadovanje za nekoliko decenija i masovno uništavanje stanovništva i ekonomije ove zemlje cena koju treba za to platiti ili ne, i to u trenutku kada se nudi završen posao: Republika Srpska na pola teritorije Bosne i Hercegovine?!
Prema tome, odgovor na ovo pitanje je: svim sredstvima izvršiti pritisak da se prihvati Mirovni plan. Uopšte nema govora o tome da se može bilo ko racionalan opredeliti za nastavak rata i za uvlačenje Jugoslavije u ratni sukob. Mi smo taj najteži faktor, opasnost broj jedan - uvlačenje Jugoslavije u ratni sukob - izbegli! Time je motivacija da, uopšte, eskaliraju rat na prostorima Bosne i Hercegovine opala, jer njihov cilj je bio da polupaju nas, a ne da polupaju one gudure i planine! Čim smo se mi izmakli iz mogućnosti da budemo glavni cilj, niko neće da gađa sporedni cilj ako mu to maši proizvodnju rezultata po glavnom cilju.
Mi smo time, praktično, umanjili i opasnost da oni budu ozbiljnije izloženi velikim dejstvima. Naravno, to oni nikad neće uvažiti. Ali, oni očigledno nisu uvažili ni ogromna odricanja ovog naroda! Oni su ovom narodu, koji je skinuo "košulju s leđa" ovih nekoliko godina da im pomogne, odbili jednostavno da skinu sankcije! To je takva bezobzirna sebičnost koja se pokazala da se, uopšte, ne može racionalno razgovarati o tome da su to neke stvari gde se stavovi mogu pomiriti. Rat i mir se ne mogu pomiriti! Ne postoji kompromis između rata i mira - ili je rat ili mir! Nema stanja "pola rat, pola mir", nema stanja "malo rat, malo mir"!
Vi kao najodgovornije vojne starešine dobro znate, s obzirom na ovu Vojsku, na njeno stanje, na njeno materijalno obezbeđenje i materijalnu popunjenost itd. šta bi to nama doneo rat u sukobu sa NATO paktom i celim svetom! Koji bismo mogli da kažemo da želimo da postignemo cilj?
Ja to govorim namerno i ovako dugo, da jednom raščistimo hoćemo li celokupnu svoju misaonu aparaturu i sve drugo staviti u funkciju da se dođe do mira, ili ćemo stalno u podsvesti da pravimo planove kako ćemo da vodimo nekakav rat?! Da li ćemo rat da vodimo za Sanski most, da li za rudnik boksita - kako oni kažu?! Izvinite, molim vas, narod se poziva u rat da brani slobodu, da brani državu! Nećete naći nijednu majku od Dragaša do Horgoša da će da pristane da pošalje sina da ratuje za rudnik boksita kod Prijedora!
Prema tome, sva ova mikroanaliziranja, koja smo sada čuli: "kakav je odnos", "šta misle ove ili one partije i njihovi lideri", koji jedino u ratnom okruženju mogu da žive, a koji u miru ispare kao kada izneseš kap vode na vruću plotnu, logično je da se tako ponašaju. Ali, sa punim ubeđenjem hoću da vam kažem: ogromna većina, čak je malo reći "ogromna većina", siguran sam preko 99 posto ovog naroda koji živi u SR Jugoslaviji je za mir, a ne za rat! Da smo prihvatili argumentaciju rukovodstva Republike Srpske i da smo u ovoj sobi doneli odluku da izvršimo opštu mobilizaciju i da krenemo u sve to, garantujem vam da ne bismo imali nikakav odziv na tu opštu mobilizaciju! Tada bismo ovde imali demonstracije u Beogradu, Nišu, Kragujevcu itd. jer niko ne bi hteo da šalje decu i da 500 hiljada ljudi stavlja pod opasač sa puškom u ruci i da ide i da ratuje za - Sanski most! To je totalno suluda pretpostavka tih ljudi! Pa, oni sami nikada nisu mogli da pokrenu jednu brigadu sa prostora na kojem se nalazi jer uvek lokalno stanovništvo brani svoj prag, i neće da ide bilo gde da pomogne, a smatraju da treba uvući celu Jugoslaviju u ratni haos, zbog toga što se boje mira i što se boje posledica mira, zbog toga što ne znaju kako da završe rat!
Mi smo im rekli, ti, Momo, to dobro znaš: neka mi preuzmemo odgovornost, kažite: "Srbija zahteva, pa prema tome neka Srbija bude odgovorna"; mi smo vam garant; objasnite to narodu. Ni govora! Kažu: "Svesni smo da će eskalirati rat i da ćemo biti napadnuti, ali i to je bolje nego da pristanemo, jer ćemo onda biti prinuđeni"?! Znači, zbog političke sujete, stavljaju na kocku živote toliko ljudi; neka pogine hiljade i hiljade ljudi, tada će biti prinuđeni, a oni neće biti krivi! A ko će biti odgovoran za živote tih hiljada ljudi i zbog čega?!
Kažu: "nije kompaktna teritorija". Pogledajte mapu kada crtate Bosnu i Hercegovinu, dabome da izgleda nekompaktna. A kada nacrtate zajedno Srbiju i Crnu Goru, onda ceo istočni deo je itekako kompaktan, jer je naslonjen na granicu Srbije i Crne Gore, i vezan teritorijalnim koridorom - ne koridorom Ujedinjenih nacija, nego teritorijalnim - suverenim koridorom u kome je naglašeno da su dozvoljeni i vojni transporti i sve drugo za onaj zapadni deo koji je vrlo kompaktan! Prema tome, te priče i još laži koje oni tamo proturaju, "da je to kraj Republike Srpske, da će to biti Alijina država" itd. lišene su svakog osnova.
Ja sam slušao Kozirjeva; čovek se smeje. Pita svog pomoćnika: "Kako je familija onom?" - "familija" je kod njih prezime; ovaj odgovara: "Zove se Nikiforov". On čak ne zna kako mu se preziva njihov ambasador u Kontakt grupi. Kozirjev kaže: "Molim vas, traže od mene da meni Nikiforov potpiše da sam ja ovde rekao istinu u ime Kontakt grupe! Pa, zar ja kao ministar spoljnih poslova Rusije, posle Ministarskog sastanka u Ženevi sa svojim kolegama, ako kažem da je to tako, treba da kažem: ali, izdaće mi potvrdu moj Nikiforov ili Redman Kristoferov da govorim istinu, da bih zadovoljio neke njihove idiotluke koje oni traže. A ja istupam javno, sa odgovornošću Rusije koja stoji iza toga, i sa odgovornošću Ministarskog sastanka koji čine ministri tih zemalja čiji se članovi nalaze u Kontakt grupi"! To je kao kad bi izašao Perišić i nešto rekao, a oni da kažu: "Ne, dok kapetan Pera ne da potvrdu pismenu da je to tako, jer bez toga ne važi to što si ti, generale, rekao"! Ja, uopšte, ne razumem te besmislice kojih smo se od njih naslušali i ta logika, i ta mistifikacija papira. Pa, ako ceo svet hoće da prevari Srbe, onda nemaju šanse da ne budu prevareni! To su besmislene stvari.
Drugo, krajnje su neodgovorni. Oni dobro znaju da bez ove zemlje ne mogu opstati, a oni su ovu zemlju takvim svojim ponašanjem ugrozili do te mere, da je ova zemlja morala prvo sebe da zaštiti. To je kao što svaki komandant jedinice prvo mora da brine o bezbednosti jedinice, a onda ona može da računa da izvrši neki zadatak. Ako juri bezglavo u zadatak, ne brinući o bezbednosti jedinice, time uništava jedinicu, a ne izvršava zadatak. Sada sam čitao procenu Nemaca iz njihovog vrha. Oni kažu: "Jugoslavija vodi vrlo lukavu politiku, jer ide na skidanje sankcija. Ako im se skinu sankcije, velika Srbija je stvorena".
Sve to ovih nekoliko usijanih glava dovodi u pitanje, zbog toga što ne zna kako da završi rat, što ima svoje unutrašnje političke probleme, što se boji izbora, što se boji pitanja ratnog profiterstva i drugih stvari koje su se vukle nekoliko meseci po štampi. Sada su smenili ministra unutrašnjih poslova, koji je pokrenuo pitanje odgovornosti Krajišnika i drugih. Taj čovek je tamo bio prvi s puškom u ruci. On je podelio Sarajevo i s puškom uzeo sve te teritorije; ni metar se nije pomerilo posle toga. Njega su smenili, jer je postavio pitanje zakonitosti rada pojedinih ljudi, pojedinaca iz rukovodstva, tih njihovih tzv. "biznismena" i ostalih stvari. I nije hteo da se izjasni na Vrhovnoj komandi za stav o odbijanju Mirovnog plana. Sada je i on, verovatno, za njih izdajnik.
Prema tome, mi u našem prilazu to treba da raščistimo. Ako postoji neka zadnja sumnja, rezerva, dilema - izvolite, izložite ih, a da ovde više ne slušamo o tome šta će da bude i kako ćemo da zaratimo po nalogu trojice sa Pala?! Neće ovaj narod ići pod nož zbog usijanih glava trojice sa Pala! I neće ovi gradovi koji su puni omladine da idu pod bombe, zbog toga što neko hoće da uzme više od pola teritorije Bosne i Hercegovine, jer mu je malo pola teritorije, a nju nema čime da naseli!
Što se tiče unutrašnjeg javnog mnjenja, unutrašnje javno mnjenje je za mir. Šešelj nije nikakvo javno mnjenje! Mogu da vam kažem da su paravojne formacije opozicije davno pukle; oni su šaka jada, da ih neko za tru ugrize! Neka se vojska nе brine oko njihovih paravojnih formacija! Sve je to u stanju da završi ova policija, bilo gde nos da pomole!
Druga opasnost koja je bila ogromna je zaoštravanje sankcija; rekao sam da je prva opasnost bila uvlačenje Jugoslavije u rat. Zaoštravanje sankcija u dokumentu koji smo u rukama držali, po Predlogu rezolucije, je zatvaranje Jugoslavije bodljikavom žicom. Granica prema Makedoniji, koju sada prelazi nekoliko stotina kamiona dnevno, bila bi zatvorena, od makedonskih carinika i policije, nego od kontigenta UNPROFOR-a koji čini američki kontingent u Makedoniji. Prema tome, šanse da se dalje preko te granice ide bile bi ravne nuli; znači, ne bi bile minimalne, nego ne bi postojale. To je uništenje našeg ekonomskog programa i to je potpuno naše uključivanje u novi vrtlog ekonomske krize. Mi smo svojim postupcima i tu opasnost izbegli.
Treće pitanje koje se ovde otvorilo, to je pitanje posmatrača. Mene je Perišić upoznao sa predlozima Engleza, Jovanović mi je nešto rekao pred ovaj sastanak s Kozirjevim koji su modaliteti da se prihvate posmatrači itd. Ja sam i Perišiću onda rekao: nećemo prihvatiti posmatrače, možeš ti slobodno da ideš kući! Mi smo postigli u dogovoru s Rusima da nema posmatrača. Koliko će oni još biti izloženi udarima veliko je pitanje, ali videli ste po njegovoj izjavi: on nije hteo ni sebe ni mene da stavi u situaciju da on predlaže, a ja da odbijam, nego je rekao - "to je marginalno pitanje, to nije značajno za rešavanje jugoslovenske krize". On se vrlo čestito i vrlo prijateljski skinuo sa tog pitanja. Bez Rusije, oni ne mogu doneti odluku o pooštravanju sankcija, a mi smo to pitanje raščistili.
Prema tome, mi smo prvu opasnost - uvlačenja SRJ u ratni sukob i ogromna razaranja izbegli, zaoštravanje sankcija izbegli i posmatrače, za sada, eliminisali kao težak i ozbiljan problem. Ali, sada je na putu nastojanje Rusije, uz pomoć Francuske, uz razumevanje Engleske, ali ne i pomoć, da sa Nemcima i Amerikancima postigne početak skidanja sankcija. Oni sada na tome rade, veoma iskreno i veoma uporno. Ja se nadam da će u tom pravcu stanje da se kreće, naravno samo u okolnostima u kojima će celom svetu da bude jasno da mi ovu sopstvenu politiku mira, koju smo definisali, zaista i sprovodimo; a ne da jedno pričamo, a drugo radimo. Mi smo mala zemlja, ovde ljudi ima mnogo - nemojte da mislimo da možemo nešto da prevarimo svet! Ja, uopšte, ne bih dopustio ni razmišljanja o tome kako neko da prevari svet, pa da nešto uradi mimo odluka koje smo zvanično doneli i koje smo vrlo uspešno sve vreme sprovodili.
Nikakvih problema nema da pomognemo svom narodu tamo; nikakvih restrikcija nema ni na hranu - nekoliko miliona kilograma hrane je već otišlo, odeće i lekova od kada je zatvorena granica. Na kraju krajeva, Savezna vlada je o tome izdala zvanično saopštenje. Prema tome, mi svom narodu moramo da pomažemo, i pomagaćemo ga, ali za mir i za rešenje koje je u nacionalnom interesu, a ne za rat i pogibiju!
Juče sam Martiću, kada je došao, rekao: "To što si išao i petljao se po Drvaru velika je sramota! Išao si tamo da se slikaš, da podržiš jednu politiku pogibije toga naroda i da dovodiš u opasnost Republiku Srpsku Krajinu"! Kao što znate, i to dobro zna Momir Bulatović, Karadžiću je večito Republika Srpska Krajina služila kao moneta za potkusurivanje: kada se pregovara o teritorijama, on nudi Krajinu za Posavinu; kaže: "Da damo Krajinu Tuđmanu da nam da Posavinu"! Niko ga na to nije ovlastio, ali on to odmah nudi. Kada treba da plaši svet, on odmah viče: "Ujedinjenje Krajine i Republike Srpske"!
Molim vas, Republika Srpska Krajina, posle Vensovog plana opredelila se da kroz pregovore reši svoj status, a ne ratom. Ujedinjavanje bi automatski izazvalo rat Hrvatske protiv Krajine, uz podršku celog sveta! Rekli bi: "to je okupirana teritorija, stvorena je neka nova tvorevina, to više nije UNPA zona" i gotovo. Da li bi u to išli, pitao sam? Kaže da u to ne bi išli ni po koju cenu; rekao sam - "ako ne bi da idete u to, onda se ponašajte u skladu s tim šta vam odgovara"! Ako vi zaista mislite da nas lažete i trikovima se raznim služite, to je nedopustivo. Čuo sam da Karadžić izjavljuje kako se nismo dogovorili kako da izgledaju zaključci Skupštine Republike Srpske. Molim vas, ovde sedi Perišić, ovde sedi Bulatović, a sedelo je još nekoliko ljudi, valjda smo se dogovorili; onaj je zaklopio svesku i rekao: "sve smo se dogovorili, sve je od tačke do zapete tako"!
Nemojte da mi ovde međusobno raspravljamo o tome dokle idu lagarije jednog neuračunljivog rukovodstva koje ne zna u ovom trenutku kako da završi rat i kojem smo sve stavili na raspolaganje, pa čak i to da nas učini odgovornim za kraj rata i za ovakav rezultat. Možemo samo da se ponosimo rezultatom da smo zaštitili svoj narod i stvorili mu državu na pola teritorije Bosne i Hercegovine! Tamo još dva naroda živi, oni dobijaju drugu polovinu teritorije. Dve trećine dobija polovinu, a ja ovde slušam izraz da se "sabije srpski narod u polovinu teritorije" - jedna trećina koja je dobila polovinu teritorije sabija se, a one dve trećine koje su dobile polovinu ne sabijaju se?! Kažu da je zato ovaj plan antisrpski - da se sabiju u teritoriju od pola Bosne i Hercegovine! Dajte da razmišljamo kao razumni ljudi; kažu - "da se sabiju na teritoriju gde će imati 40 stanovnika na kvadratni kilometar"?! Da ne kažem da je to teritorija veličine dve Crne Gore, pogledajte državu Monako - velika je 1,5 kvadratni kilometar. Ovo je 150 puta veća država, a svi u svetu znaju za tu državu i lepo žive. Republika Srpska je dva puta veća od Crne Gore, jedan i po put veća od Slovenije, i mi sada objašnjavamo kako je to malo?!
Moram da vam kažem svoje lično mišljenje: mislim da je to nemoralan prilaz. Srpski narod nije vodio osvajačke ratove. Nije parola "Tuđe nećemo, svoje ne damo" pogrešna parola; to je poštena parola. Pola teritorije Bosne i Hercegovine je maksimum koji pripada Srbima u Bosni i Hercegovini, jer su oni jedna trećina. Traženje više od toga bi nesumnjivo bilo opredeljenje za jedan osvajački rat. Čuli ste na našoj Skupštini šta oni kažu - to je njihov glasnogovornik - "80 posto teritorije nam pripada"; znači, dve trećine stanovništva će u 20 posto teritorije, a jedna trećina će u 80 posto teritorije?! Izvinite, to uopšte nije za razgovor. Prema tome, zamolio bih da nam vojni vrh kaže da li tu ima neke rezerve u vezi sa ovom politikom, u bilo kom pogledu, da možemo da razgovaramo o tome, da to razjasnimo? Rezerve mogu da budu veoma dobronamerne, to mi uopšte ne smeta, ali da ih razjasnimo i da jednom smatramo da su razjašnjene, a ne da ih stalno ponovo u raznim varijantama raspravljamo.
Drugo, da vidimo ove konkretne stvari koje sam čuo iz referata: "opasnost predstavljaju pripadnici Vojske Jugoslavije sa prostora Republike Srpske". Izvolite, da vidimo kakve su mere da tu opasnost nemamo. To je vaš stav i izvolite da ga elaboriramo da vidimo na koji način može da se eliminiše ta opasnost. Drugo, ovde sam zapisao problem koji je general istakao: "sedmi problem je odnos prema starešinama Vojske Republike Srpske koji ne podržavaju političko rukovodstvo Republike Srpske i žele da se vrate". Izvinite molim vas, ova zemlja je zauzela svoj stav: nego kako nego treba da se vrate?! Ne možemo mi da ih tamo držimo po naređenju, gde oni treba da rade i protiv svoje savesti i protiv naše politike; znači, da mi radimo protiv svoje politike. Prema tome, to pitanje treba posebno da razmotrimo u ovom sastavu i da vidimo kako po njemu da se postavimo.
Da se više ne bih javljao za reč, da završim po ostalim pitanjima. Ovo "diplomatskim aktivnostima nastojati..." podrazumeva se. Treća tačka: "Da se stavi van snage Odluka o nepozivanju obveznika rata i zemljoradnika" - mislim da ne treba da se usvoji, već da ta Odluka ostane na snazi. Ovo "Da načelnik Generalštaba popunjava jedinice "A" klasifikacije do mirnodopske popune prema potrebi", to je normalno. Ovo, "prema donetim odlukama", mi smo doneli te odluke. Izvinjavam se što sam malo duže govorio, ali sam osetio potrebu da to kažem.
No comments:
Post a Comment