Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (119)
Ćosić: Obustavite etničko čišćenje informacija
Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara
Izdanje dnevnog lista "Politika" od 1. septembra 1992. godine
Raport Tadeuša Mazovjeckog, specijalnog izveštača UN: ETNIČKA ČIŠĆENJA U BOSNI (Varšava, 31. avgusta)
"Najveći deo teritorije bivše Jugoslavije, naročito Bosne i Hercegovine, predstavlja scenu masovnog i sistematskog kršenja prava čoveka i ozbiljnog narušavanja međunarodnih normi", kaže se u raportu specijalnog izaslanika Komisje za prava čoveka OUN Tadeuša Mazovjeckog. Žaleći se da mu je dat vrlo kratak rok, Mazovjecki naglašava da je u izveštaju prikazana samo situacija u Bosni i Hercegovini, pa najavljuje posete drugim jugoslovenskim područjima.
Opširne delove iz "skice" raporta Mazovjeckog objavio je danas varšavski dnevnik "Gazeta viborča". Ovu ekskluzivnost list je objavio zahvaljujući činjenici da je njegov glavni urednik Adam Mihnjik blizak prijatelj bivšeg poljskog premijera Mazovjeckog.
"Prema prikupljenim svedovčanstvima na terenima Bosne i Hercegovine, kao i Hrvatske, koje kontrolišu Srbi, politika etničkog čišćenja sprovodi se otvoreno", tvrdi Mazovjecki, pri čemu za razna zlodela okrivljuje pretežno paramilitarne jedinice "srpskih ekstremista". U izveštaju se navode priče svedoka iz Bosanske Dubice o zlostavljanju Muslimana i Hrvata. Naglašava se da Komisija raspolaže dokazima o prisilnom iseljavanju, pljačkanju i paljenju kuća i radnji, zatvaranju civila u logore itd. Tvrdi se da je u selu nĆelinac kraj Banjaluke u toku jedne noći minama razrušeno 17 muslimanskih kuća, da je iz Sanskog Mosta prisilno izbačeno i dovedeno na liniju fronta oko hiljadu Muslimana, da Srbi ruše džamije i katoličke crkve.
Mazovjecki konstantuje da su lokalne srpske vlasti tražile razne izgovore da mu ne dozvole posetu zatvorima i logorima. Kao što se i očekivalo, netaktični postupci krajinskih vlasti negativno su se odrazili na ton i sadržinu ovog raporta.
Članovi komisije došli su do zaključka da se u području Bihaća koje kontrolišu bosanske vlasti "ne primenjuje politika koja bi se mogla definisati kao etničko čišćenje". Konstantuje se, međutim, da misija nije mogla da poseti srednju Bosnu, te da nije u stanju da utvrdi koliko se na svim područjima pod kontrolom Muslimana poštuju principi etničke tolerancije. U toku ovog prvog putovanja, međutim, dobijene su informacije da i Hrvati primenjuju politiku etničkog čišćenja prema Srbima i Muslimanima.
Izveštaj Mazovjeckog sadrži posebno poglavlje pod naslovom "Egzodus etničkih Srba u Hrvatskoj" u kojem se kaže:
"Diskriminacija, proganjanje i loš tretman etničkih Srba predstavlja ozbiljan problem i u Hrvatskoj. Takva praksa naterala je na bekstvo znatan broj Srba u Srbiju i delove Hrvatske i Bosne i Hercegovine koji se nalaze pod srpskom kontrolom."
Misija se upoznala sa listama građana Hrvatske sa naznačenim etničkim poreklom na osnovu kojih je desetine hiljada ljudi izbačeno sa posla. Misija je takođe informisana o tome da su etnički Srbi izloženi diskriminaciji i području političkih prava, obrazovanja i penzijskog osiguranja.
"Vlada Savezne Republike Jugoslavije, koja obuhvata Srbiju i Crnu Goru, ne podržava otvoreno politiku etničkih čistki. Evidentno je, ipak, da Jugoslavija i Srbija imaju ogroman uticaj na 'Srpsku Republiku Bosnu i Hercegovinu' koja bi bez njihove pomoći bila potpuno odsečena od sveta. Do sada nema dokaza da su savezna vlada ili vlasti Srbije iskoristili taj uticaj za obustavljanje etničkog čišćenja u Bosni."
U izveštaju se, zatim, izražava bojazan da bi moglo doći do etničkih čišćenja u Srbiji i Crnoj Gori, pri čemu se ukazuje na zaoštravanje situacije na Kosovu, u Vojvodini i Sandžaku.
Pozivajući se na "verodostojne izvore", Mazovjecki tvrdi da logori ("centri za izolaciju") postoje "kako u Hrvatskoj, tako i na područjima Bosne pod kontrolom vlasti u Sarajevu, a takođe i naterenima koje kontrolišu etnički Srbi". Naglašava se da Komisija nije došla do dokaza, mada postoje svedočenja da su mnogi zatvorenici umrli od posledica tortura u Hrvatskoj i Bosni, kao i o "nestanku" mnogih zarobljenika (naročito u Vukovaru).
Misija sa žaljenjem konstantuje da civilno stanovništvo poseduje ogromnu količinu oružja, da mržnju naročito izazivaju dezinformacije, da su sredstva informisanja tendeciozna, kao i da "svetska štampa ima tendenciju prenošenja senzacionalističkih informacija, što produbljuje napetost".
Na kraju izveštaja, misija Mazovjeckog preporučuje da se u Bosni i Hercegovini "neutrališe" teško naoružanje i stavi pod kontrolu snaga OUN, kao i da se od lokalnih vlasti zahteva da razoružaju nelegalne jedinice i civile, uz napomenu da u slučaju nepoštovanja međunarodnih normi mogu biti pozvane na sudsku odgovornost. Misija, dalje, traži da se žrtvama etničkog čišćenja garantuje da mogu ostvariti svoja prava pod međunarodnom kontrolom, kao i da se stvore mehanizmi za sprečavanje širenja etničkih čistki na Kosovo, u Sandžak i Vojvodinu.
Mazovjecki nudi i inicijativu za osnivanje nezavisne agencije, koja bi preko radija i TV u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu delovala protiv širenja mržnje i poziva na odmazdu.
Da bi uspešnije delovala misija zahteva da se na celoj teritoriji bivše Jugoslavije stvore stalne radne grupe, kao i da joj se obezbedi saradnja sa drugim telima koja se bave jugoslovenskom krizom.
U istom broju "Gazeta viborča" objavila je na prvoj strani dopis svog specijalnog izveštača Marije Vernjikovske, koja tvrdi da Muslimani koriste Srbe, zatvorene u Bosanskom Brodu, za kopanje rovova u prvoj borbenoj liniji.
Poljska novinarka je primetila da mnogi zarobljenici imaju sveže zavoje, a u razgovoru sa nekima od njih saznala je da su zadobili rane od metaka "svojih" dok su kopali rovove za protivničku, muslimansku, vojsku.
"Pokazivali su mi kako su ih na početku strašno tukli, ali bi brzo ućutali kada bi se približio stražar", piše Vernjikovska. U prisustvu čuvara zarobljenici su se glasno "hvalili": "Ponekad dobijemo pivo, kolače... Volimo naše stražare... Jedemo hranu iz sledovanja američke vojske".
U propratnom komentaru list naglašava da je odavno poznato da "sve strane konflikta krše Ženevsku konvenciju o ratnim zarobljenicima", ali da je ovaj izveštaj "jedan od prvih koji opterećuju i bosansku stranu". Novinarka, ipak, zaključuje da su u tom logoru znatno bolji uslovi od onih koje imaju zatvorenici na srpskoj strani. (Ilija Marinković)
***
Prema tvrđenju turske štampe: NEMINOVNA PODELA BIH NA KANTONE (Ankara, 31. avgusta)
Turska sve više veruje da je Londonska konferencija označila početak kraja Bosne i Hercegovine koja će se desiti u Ženevi. Turski komentatori kažu da je Zapad na Londonskoj konferenciji suštinski objasnio Muslimanima da nemaju drugog izlaza nego da razgovaraju sa Srbima.
Turski analitičari sa žaljenjem i dalje konstantuju da je Zapad odbacio tursku ideju o ovjnoj intervenciji na srpske položaje i time praktično doveo Muslimane u bezizlaznu situaciju. Zbog toga se sada u Turskoj veruje da je došao red na ženevske razgovore koji će, kako se sa strahom konstantuje, dovesti do podele Bosne i Hercegovine na kantone. Čak se i naglašava da će Muslimani sada ili kasnije morati pristati na tu pobedu jer sve procene nagoveštavaju da je to jedini mogući ishod.
"Džumhurijet" konstantuje da je nakon Londonske konferencije jedini izlaz Muslimanima podela Bosne i Hercegovine. List dodaje da to nije prihvatljivo rešenje, ali je jedini izlaz kojeg je nametnula bespomoćnost Muslimana.
"Džumhurijet" kaže da je bolno što se ne vidi nikakva druga mogućnost nego raspadanje Bosne i Hercegovine. Dodaje da će Muslimani kat-tad pristati da prihvate kantonalnu podelu Bosne i Hercegovine jer sve procene predviđaju takav ishod. "Naime", kaže list, "Srbi su sa svojim potencijalnima oružja od bivše vojske jaki, dok se istovremeno nastavljaju trvenja između Muslimana i Hrvata".
***
GRČKI CARINICI ZAPLENILI KAMION SA ČAURAMA IZ BOSNE (Atina, 31. avgusta)
Hiljade neprijavljenih artiljerijskih čaura otkrila je danas grčka carinska kontrola na grčko-makedonskoj granici, na prelazu Evzoni, u kamionu skopske registracije. To je večeras sopšteno u Atini, a neuobičajen teret doveo je i do angažovanja grčkih vojnih vlasti.
Prema saopštenju carine, u 286 sanduka nađenon je 10.010 ispucanih čaura kalibra 40 mm za protivavionski top. Teret je - tvrdi se - utovaren pre dva dana u Bijeljini, u Bosni, i trebalo je da iz Grčke brodom putuje za Singapur, da bi tamo čaure ponovo bile napunjene.
Po izveštaju grčke komercijalne tv-kuće "Antena" grčka carina veruje da je čaure, trebalo da se vrate u "ratnu zonu". Nije rečeno kome pripada teret, a zasad nije potvrđeno da li je reč o otkrivanju veze trgovaca oružjem.
***
ĆOSIĆ: SANKCIJAMA SE NE OTKLANJANJU STVARNI UZROCI
Budućnost Evrope neće nam oprostiti ako ni ovom konferencijom ne zaustavimo užasna stradanja stotina hiljada ljudi, žena i dece na tlu bivše Jugoslavije, ako ova konferencija ne bude preokret u politici svih unutrašnjih i spoljnih aktera u jugoslovenskoj agoniji, okončanju međunacionalnog, verskog i građanskog rata u Bosni i Hercegovini, dokončavanju državno-političke prekompozicije Jugoslavije i obezbeđenju objektivnih pretpostavki stabilizacije i trajnog mira na Balkanu.
- odreknu svake upotrebe sile i nacionalističke isključivosti u ostvarivanju državnih ciljeva svojih nacionalnih ideologija;
- da dijalozima, sporazumima i kompromisima pre svega sami traže rešenja za okončavanje jugoslovenske agonije i krenu u integralnu normalizaciju međusobnih odnosa i uvažavanje egzistencijalne međuzavisnosti svih jugoslovenskih i balkannskih naroda;
- da u procesima demokratske revolucije, nastale posle sloma "realnog socijalizma", a koja se osnovnim principima ljudskih prava preko foruma svetske zajednice univerzalizovana kao svetski proces, ubrzaju i dovrše demokratske preobražaje svojih društava, ostvare sva ljudska prava i prava nacionalnih manjina po najvišim standardima KEBS-a i time konačno raskinu sa totalitarističkom prošlošću i režimom komunističke partije, ali i dqa vladavinom prava onemogućuje dalje razbuktavanje rezidualnih energija nacističke, klerikalne i šovinističke provenijencije, koje su postale snažni činioci rata na tlu bivše Jugoslavije;
- da sve tri strane u Bosni i Hercegovini odmah prestanu sa međusobnim ubijanjem, "etničkim čišćenjem", organizovanjem logora za civilna lica, omoguće svim izbeglicama i prognanicima da se vrate u svoje domove, ukinu sve oblike nacionalne, verske i građanske diskriminacije i pod patronatom E vropske zajedice nastave i dovrše pregovore o političkom uređenju Bosne i Hercegovine;
- da Savezna Republika Jugoslavija, sa konstitutivnim republikama Srbijom i Crnom Gorom, bude dosledna u nepružanju vojne pomoći Bosni i Hercegovini, onemogući svako učešće građana Savezne Republike Jugoslavije u paravojnim formacijama u Bosni i Hercegovini, ne ponovi nijedan vid svoje političke i druge participacije u antagonizmima jugoslovenskih naroda i započne bileteralne pregovore o normalizaciji odnosa sa svim novostovrenim državama;
- da Hrvatska odmah povuče svoju vojsku iz Bosne i Hercegovine, napusti vojnu koaliciju sa Muslimanima i povede političke pregovore sa Srpskom Republikom i predstavnicima ostalih Srba u Hrvatskoj;
- da vođstvo Muslimana napusti težnju za političkom hegemonijom u Bosni i Hercegovini, prekine opstrukciju u pregovorima za postizanje političkog sporazuma sa Srbima i Hrvatima i odrekne se težnje za konfesionalnom i vojnom internacionalizacijom građanskog rata u Bosni i Hercegovini;
- da vođstvo Srba u Bosni i Hercegovini učini Muslimanima odgovoarajuće teritorijalne ustupke na prostorima koje sada Srbi brane kao svoje i time stvori zdravu osnovu za buduće uređenje na temelju sporazuma tri konstitutivna naroda;
- da sve bivše jugoslovenske republike i nacije odmah prekinu medijski rat, odreknu se šovinističke isključivosti i političke borbe svimysredstvima, čime je već izazvana patološka mržnja među ljudima i narodima, frustriranim za svaku etičku i demokratsku komunikaciju.
Ako se želi da ova konferencija bude preokret u politici međunarodnih faktora i promeni stanje na jugoslovenskom tlu, a svim to želimo, po mom mišljenju, razumno je:
- da međunarodni činioci jugoslovenske krize uspostave ravnopravnost svih jugoslovenskih učesnika u odlukama i pravima u dokončavanju državno-političke prekompozicije na prostoru bivše Jugoslavije;
- da rehabilituju pokrenuta načela i norme međunarodnog prava, a pre svega pravo svim narodima na samoopredeljenje, kao fundamentalno načelo Ujedinjenih nacija;
- da napuste dvostruke kriterijume i tumačenju prava jugoslovenskih naroda, kojima je teško oštećen srpski narod, osobito olakim legalizovanjem secesije i rušenja spoljnih državnih granica, uspostavljenih Versajskim ugovorom i mirovnim ugovorima po završetku Drugog svetskog rata, a garantovanih Helsinškim sporazumom, kao i istovremenim proglašenjem unutrašnjih republičkih granica za neprikosnovene, iako su te granice oktroisane odlukama Kominterne i Komunističke partije Jugoslavije, čime su i uzrokovani međunacioalni ratovi na jugoslovenskom tlu;
- da Saveznu Republiku Jugoslaviju oslobode sankcija Saveta bezbednosti zasnovanih na neobjektivnim procenama karaktera rata u Bosni i Hercegovini i stereotipnim proizvoljnostima i falsifikatima masmedija, koji su satanizovali srpski narod i psihološki pripremili svetsko javno mnenje da Srbija i Crna Gora budu "žrtveni jarci" projektovanog novog svetskog poretka, a Srbi - Jevreji kraja dvadesetog stoleća;
- da Savet bezbednosti povuče Rezoluciju 770, kojom se odobrava vojna intervencija, čak i pojedinim državama ili grupi država, čime se Savezna Republika Jugoslavija de fakto stavlja u položaj taoca učesnika građanskog rata u Bosni i Hercegovini;
- da se u masmedijima zemalja učesnica ove konferencije obustave etnička čišćenja informacija;
- da se odreknu pritisaka i kažnjavanja jednog aktera u ratu, u kojem učestvuju tri strane i ostanu u funkciji dobrih usluga i mirotvorne misije.
Da bi se ostvarili osnovni ciljevi ove konferencije, razumno je, po, mom mišljenju, postići saglasnost o sledećim odlukama:
1. Demilitarizovati Bosnu i Hercegovinu i celokupno nauoružanje staviti pod kontrolu UNPROFOR-a.
2. Etapno demilitarizovati čitavo balkansko područje i države koje imaju teritorijalne aspiracije na Balkan.
3. Priznati državni kontinuitet i subjektivitet Savezne Republike Jugoslavije, osloboditi je sankcija i učiniti je ravnopravnim partnerom u pravima i odgovornostima za mirno i političko rešavanje svih pitanja državno-političke prekompozicije na jugoslovenskom tlu.
4. Međunarodnu konferenciju o Jugoslaviji pretvoriti u stalnu konferenciju sa sedištem u Ženevi i sa Jugoslovenskim mešovitim komitetom kao njenim telom, koji će zajedno sa odgovarajućim komisijama Ujedinjenih nacija i KEBS-a, naizmenično zasedati u gradovima bivših jugoslovenskih republika, sve do zaključenja državnih ugovora i potpune normalizacije odnosa među novostvorenim državama.
5. Od država obrazovanih na principima samoopredeljenja naroda stvoriti ekonomsku, političku i komunikacijsku asocijaciju, kao regiju korelativnu Evropskoj zajednici i asocijaciju koja teži Stvaranju balkanske konfederacije.
To su, po mom uverenju, putevi konstruktivne i preventivne diplomatije ka pretvaranju tradicionalne balkanske nestabilnosti u područje mira, integralne demokratije, slobode naroda i ljudi.
Vašoj pažnji želeo bih da preporučim i jedan pogled na budućnost, ne samo jugoslovenskih i balkanskih naroda. Virus nacionaletatizma i secesionizma, koji je u postkomunističkoj eri zahvatio multinacionalna društva, dijasporične nacije i nacionalne manjine na jugoistoku i istoku Evrope i bivšeg Sovjetskog Saveza, predstavlja nasleđe komunizma i tradicionalnih politika.
"Balkanizacija", koja upravo sada na našem tlu dobija tragične razmere uticajem i spoljnih činilaca i dejstvom političkih manipulacija ljudskim pravima, može postati izvor permanentnih sukoba i razoran proces u svetskoj zajednici na početku trećeg milenijuma.
Međunarodnim sankcijama i vojnom intervencijom se ne otklanjaju stvarni uzroci sukoba, već samo umnožavaju zle posledice loše politike i postaju dodatne energije za ubrzano "balkanizovanje" drugih multinacionalnih i multikonfesionalnih područja.
Zato mirna prekompozicija Jugoslavije zahteva uvođenje novih i anticipativnih načelnih rešenja u ostvarivanju nacionalnih i državnih prava, rešenja kojima može da se vrši i okonča državno-politička prekompozicija balkanskog i ne samo balkanskog područja mirnim sredstvima i metodima.
S nadom da će nam ova konferencija biti inspiracija za definisanje i stvaranje novog demokratskog poretka i nove demokratske ere na Balkanu, želim da konačno odbacimo oružje i razumom ovladamo svojom sudbinom.
Želim na kraju da izrazim zahvalnost gospodi premijeru Džonu Mejdžoru, generalnom sekretaru UN Butrosu Galiju i onim učesnicima ove konferencije koji su političkom mudrošću i dobrom voljom tražili najbolji put za uspeh ovog međunarodnog foruma - rekao je na kraju Dobrica Ćosić, predsednik SRJ.
***
KONVOJ IZ SARAJEVA KREĆE U PETAK
Konvoj sa 470 izbeglica iz Sarajeva krenuća za Beograd u petak 4. septembra, ujutro, a ne sutra kako je bilo najavljeno, javila je agencija SRNA.
***
Na bosansko-posavskom ratištu: BOMBARDOVANI DERVENTA I BOSANSKI BROD (Derventa, 31. avgusta)
Na ratištu u Bosanskoj posavini i dalje nema mira. Hrvatske regularne snage od Bosanskog Broda i Dervente pokušavaju da probiju liniju odbrane srpske vojske i prodru prema Derventi, a vojska Srpske Republike čvrsto drži zauzete položaje. Na srpskim položajima u Bosanskoj posavini i danas sa teritorije Republike Hrvatske palo je blizu hiljadu minobacačkih i topovskih projektila. Najviše granata palo je na Derventu i Bosanski Brod. Granate su padale i na rafineriju nafte. Derventa i Bosanski Brod su, posle ovih bombardovanja, doživeli nova razaranja. Ovi gradovi su gotovo uništeni.
Posle dvodnevnih borbi sa muslimansko-hrvatskim jedinicama, srpska vojska je ovladala selom Bosanski Dubočac i većim delom Čelaruše, važne strateške tačke. Borbe se danas vode oko magistralnog puta Derventa - Bosanski Brod kod Novos Sela i Koraća. Iz Bosanskog Broda hosovci i zenge odvode zarobljene Srbe koji su se nalazili u ovm gradu i prebacuju ih u zatvore u Slavonskom Brodu i Slavonskoj Požegi.
Hrvatsko-muslimanske jedinice iz pravca Tešnja, Maglaja i Gračanice neprestano kidišu na srpski grad Doboj. Na ovaj grad je juče ispaljeno više minobacačkih mina koje su gađale isključivo civilne objekte. Nekoliko je palo i u krugu dobojske bolnice i portu pravoslavne crkve. Ima više ranjenih civila. Kod mesta Putnikovo brdo i Sivša, zelene beretke iz pravca Tešnja su pokušale pešadijski prodor u srpske položaje, ali ih je srpska vojska u tome onemogućila (B. T.)
***
Nova zverstva zelenih beretki u Potkozarju: VIŠE UBISTAVA I PALJEVINA ZA VREME VIKENDA (Prijedor, 31. avgusta)
Proteklog vikenda u prijedorskoj opštini pojačano su delovale ekstremističke grupe i pojedinci koji su na zverski način ubijali civile i spaljivali im kuće i ostalu imovinu. Na udaru su bili meštani sela na obroncima Kozare u kojima se grupe zelenih beretki pojavljuju uglavnom noću i napadaju nedužne ljude.
Prema jučerašnjim informacijama Stanice javne bezbednosti, noć između petka i subote u mestu Brđani životom su platili Stojan Janjić i Marko Dakić kada su se traktorom vraćali iz šume.
U subotu uveče, oko 22 časa, grupa muslimanskih ekstremista u zaseoku Podgrađe napala je kuću Stojanke Dakić, ali se ona sa svojom ćerkom na vreme sakrila u obližnjem potoku. Napadači su zatim počeli da pale okolne srpske kuće i pucaju iz automatskog oružja. Na zgarištu jedne kuće pronađen je ugljenisani leš vlasnika Bože Inđića.
Svoj smrtonosni pohod zelene beretke nastavile su i noći između subote i nedelje. Tada su u naselju Kozara ubili vojnog obveznika Ostoju Baltića i spalili ga u "fići" kojim je putovao. U to vreme teško je ranjena ručnom bombom i Dosta Panić iz Lomovite pod Kozarom, koja je od zadobijenih povreda umrla u prijedorskoj bolnici.
U Stanici javne bezbednosti pretpostavljaju da je ove gnusne zločine počinila grupa zloglasnog ekstremiste Sulje Kusurana iz Kozaraca, koja se krije na obroncima Kozare. (O. Kesar)
***
Osvrt: KO TO TAMO PUCA (Beli Manastir, 31. avgusta)
U Baranji, a tako je na celom području Republike Srpska Krajina, oružje svih vrsta je najelementarniji domaći rekvizit. Ima, sasvim razumljivo, opravdanja što ljudi drže svakojako oružje. Vremena su teška, iako je na snazi mir.
Posebno je teško noću kad zgasne dnevno svetlo, a noćnog nema već godinu dana. Kapci na prozorima se spuštaju, a sva vrata dobro zaključavaju. Nije preporučljivo noću nekome zakucati na vrata a još manje preporučljivo je vrata otvarati. Na nezvane goste se noću puca. Surovo, ali istinito i tog pravila se uglavnom svi drže.
Na svaki pucanj, na lice mesta izlaze pripadnici mirovnih snaga, vrše uviđaj, a nesporazumi i incidenti su normalna pojava u takvim prilikama. Nedavno u Dardi, u kasnim noćnim satima, pripiti gosti pucali su da je sve praštalo. Vojnici snaga UN su naoružani stigli na lice mesta i opkolili kafanu, ne znajući ko i zašto puca. Zatražili su da svi gosti predaju oružje. Ali, na tome nije ostalo. U međuvremenu druga grupa naoružanih civila da bi zaštitila svoje kolege i prijatelje, opkolila je snage Ujedinjenih nacija. Bilo je "vruće" i za dlaku je izbegnuto krvoproliće.
Ove pojave, koje uz političku konotaciju uznemiruju usnule građane, unose zabunu i meu pripadnike Ujedinjenih nacija, ali i organa vlasti. Žan Mari Žoken, komandant belgijsko-luksemburškog bataljona, sasvim razumljivo, traži od lokalnih vlasti i policije da se ovakvim pojavama stane na put, a nezakonito oružje oduzme.
Iz belomanastirske policije građanima je upućeno upozorenje da se zabranjuje svaka upotreba vatrenog oružja jer ne samo da se uznemiravaju građani već se nikada ne može znati ko i zašto puca. Mogle bi se, kažu u policiji, što je moguće, ubaciti diverzantsko-terorističke grupe i pripucati, a mi ne bismo znali ko puca.
Građanima koji potegnu oružje, a budu otkriveni, oružje će biti oduzeto bez naknade, a biće krivično gonjeni. To je, nakon ovih događaja, odluka opštinskih vlasti i policije... (R. Subotić)
No comments:
Post a Comment