Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (120)
Odbijen zakon o amnestiji
Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara
Izdanje dnevnog lista "Politika" od 1. septembra 1992. godine
Briga o borcima poslednjeg rata: POZIV INVALIDIMA U KRAJINU
Posle nedavnog protesta ratnih invalida iz Bosne i Krajine, održanog u Ruzveltovoj ulici u Beogradu, juče je na zajedničkom sastanku predstavnika ovih ratnika i odgovarajućih ministarstava saopšten program mera koje će biti preduzete radi efikasnijeg rešavanja njihovih problema. Ovim merama je predviđeno sve ono što je u ovom trenutku moguće učiniti da nijedan ranjenik i invalid ne bude finansijski nezbrinut i utvrđeni su relativno kratki rokovi za njihovo rešavanje. Predviđeno je tako da se preostale dnevnice invalidima isplate najkasnije za 15 dana, da im se obezbede redovna primanja i pre dodele invalidske penzije, da uprave bolnica daju naloge za invalidska pomagala i da im se obezbedi smeštaj i pre izlaska iz bonice.
Pošto je reč samo o invalidima iz Republike Srpska Krajina i Srpska Republika BiH, koji su na lečenju na području SRJ, upozoreno je da briga o ovim ranjenicima u celini pripada ovim srpskim krajinama. Doduše, sada se oni leče u SR Jugoslaviji, ali njihovo trajno zbrinjavanje i celokupna pomoć je u rukama dve nove srpske republike.
Ministar u vladi RSK Stojan Španović je čak obećao da će Krajina učiniti sve da obezbedi kompletan smeštaj ovim invalidima i njihovim porodicama. Španović kaže da u Slunju, Kninu, Benkovcu i još nekim opštinama imaju po nekoliko stotina praznih kuća u koje oni mogu da se usele koliko sutra.
Takođe, i finansijsku pomoć je, tvrdi ovaj ministar, lakše ostvariti u Krajini nego u SR Jugoslaviji, budući da su za ranjenike i njihova prava nadležne krajinske vlasti, a ne vlade Jugoslavije, Srbije i Crne Gore.
Slična upozorenja je dao i dr Mladen Hadžić, takođe ministar u vladi RSK (oblast Slavonija, Baranja i zapadni Srem). Hadžić kaže da se niz problema može rešiti na licu mesta i da ova mlada republika daje apsolutnu prednost rešavanju problema invalida. U okolini Vukovara pripremaju i tri velika rehabilitaciona centra za prihvat invalida, pronalaze slobodne stanove i traže za njih posao.
Upozoreno je da mnogi ranjenici i posle nekoliko meseci nisu obezbedili siguran izvor prihoda. Mnogi treba da izađu iz bolnice, a ne znaju još gde će i od čega živeti. Zato je nadležnim orgnaima u srpskim krajinama upućen apel da počnu da brinu o svojim ranjenicima još dok su u bolnicama, u Beogradu, a ne da ih zovu da se vrate u Krajinu da bi im tamo pomagali.
Jedan od teških invalida, Slobodan Marković, kaže da je njegova mesečna nadoknada 11.800 dinara. I to, novac je dobio nedavno, a čeka ga od decembra prošle godine. Marković je uporedio položaj ranjenika sa mnogim "snalažljivijim" izbeglicama koje u Beogradu otvaraju lokale i uspešno se bave trgovinom, i ne misle da se vraćaju u krajine. Invalidima se to preporučuje, iako mir u tim delovima bivše Jugoslavije još nije sasvim uspostavljen.
- Hiljade invalida nisu rešili svoje osnovne probleme, rekao je Marković, posebno pominjući porodicu Tomislava Vukovića Vuleta. Glavna ulica u Dalju nosi ime ovog poginulog borca, a Vukovićeva žena i dete žive u Zemunu - u podrumu.
Aleksandar Milivojević, kapetan JNA, invalid, upozorio je na posebno težak položaj invalida i ranjenika iz BiH koji zaista ne mogu da se vrate svojim kućama, Milivojević je predložio da se ovim ratnicima i njihovim porodicama obezbede motažne zgrade i sličn objekti kako bi negde živeli posle izlaska iz bolnice. Ako smo posle Drugog svetskog rata Šiptarima iz Albanije obezbedili smeštaj na Kosovu, onda možemo i ovim rodoljubima obezbediti krov nad glavom, pre zime, rekao je Milivojević. (B. Radivojša)
Izdanje dnevnog lista "Politika" od 2. septembra 1992. godine
Ćosić, Panić i Milošević primili američkog kongresmena Frenka Volfa: NAJVAŽNIJA JE OBUSTAVA RATA
Predsednik Savezne Republike Jugoslavije Dobrica Ćosić primio je juče američkog kongresmena Frenka Volfa, člana Komiteta Predstavničkog doma za finansije i budžetska pitanja.
Kako je saopšteno, glavna tema razgovora, koji je protekao u iskrenoj i prijateljskoj atmosferi, bila je međunarodna konferencija o Jugoslaviji u Londonu. Polazeći od pozitivnog stava na koji je ova konferencija naišla kod američkog Kongresa i naroda, kongresmen Volf se interesovao u kojoj će meri naša zemlja biti voljna i u mogućnosti da ispuni njene odluke. Pri tome je naglasio da je najvažnija obustava rata u Bosni i Hercegovini. Kongresmen Volf se takođe interesovao za pokreteanje pitanja poverenja predsedniku savezne vlade Milanu Paniću. Taj način je, kako je rečeno, naišao na negativno mišljenje američke javnosti.
U razgovorima su učestvovali i Čarls Vajt, pomoćnik kongresmena Volfa, Robert Rekmejls, otpravnik posloova ambasade SAD u Beogradu, i Džejms Svingert, politički savetnik ambasade SAD, a sa jugoslovenske strane prof. dr Svetozar Stojanović, specijalni savetnik predsednika SRJ.
Predsednik vlade SR Jugoslavije Milan Panić sastao se juče u Palati federacije sa američkim kongresmenom Frankom Volfom, saopštilo je Savezno ministarstvo za informacije.
Premijer Panić je, kako je saopštilo Savezno ministarstvo za informacije, ovaj susret ocenio kao vrlo koristan i plodan, istakavši da ga je kongresmen Volf obavestio o "raspoloženju američkog Kongresa".
Panić je rekao da je svog sagovornika informisao o onome što njegova vlada čini u vezi sa preuzetim obavezama, uključujući razmenu zarobljenika i osiguranje deset konvoja humanitarne pomoći za Sarajevo.
Susretu Panić - Volf prisustvovao je američki otpravnik poslova u Jugoslaviji Robert Rekmejls.
U razgovoru je izražena podrška uspešnom ostvarivanju mirovnih napora londonske konferencije.
Predsednik Milošević je rekao kongresmenu Volfu da je Srbija vitalno zainteresovana da se u Bosni i Hercegovini što pre postigne mir i da se do trajnog šolitičkog rešenja krize dođe konsenzusom sva tri konstitutivna naorda koji žive u ovoj republici.
Premijer SR Jugoslavije Milan Panić primio je juče američkog kongresmena Frenka Volfa. Detalji o ovom razgovoru do zaključenja ovog broja našeg lista nisu objavljeni.
***
Sednica Odbora za odbranu i bezbednost Savezne skupštine: ODBIJEN ZAKON O AMNESTIJI
Zakon o amnestiji, po svemu sudeći, pričekaće bolja vremena. Članovi odbora za bezbednost i odbranu Savezne skupštine juče su odlučili da se donošenje ovog zakona održi, a vladi, kao predlagaču, sugerisano je da dopuni obrazloženje ovog zakonskog akta. Naime, vlada bi trebalo da prikupi podatke o tome koliko je tačno ljudi na koje bi se odnosio pomenuti zakon.
Takođe, kako su ocenili članovi skupštinskih odbora za odbranu i bezbednost, pre donošenja zakona o amnestiji savezna administracija mora da primeni zakone o vojsci i odbrani i da ih po hitnom postupku dostavi Skupštini na usvajanje.
Većina članova odbora se izjasnila protiv zakona, a svi su se složili da ovo nije pogodno vreme u kome bi se donosio jedan ovaka zakon. Najčešći argumenti bili su da se zemlja nalazi u opasnosti od strane agresije, da bi zakon negativno uticao na, ionako poljuljani, moral u vojsci, zatim da se pitanje učesnika rata, ranjenika i invalida još nije ni izbliza rešilo, a donosi se zakon o oproštaju greha onih koji su izneverili, pa i izdali.
Obrazlažući stavove vlade, Tibor Varadi, ministar pravde, izneo je osnovne razloge i ciljeve donošenja zakona o amnestiji. Po njegovim rečima, ovakvi zakoni su česti u pravnim sistemima i primenjuju se obično kao sudovi i tužilaštva, zbog masovnosti prekršilaca, nisu u stanju da pokrenu postupak protiv svih vinovnika. Kako je rekao Varadi, u ovom slučaju se radi o "ne manje od sto hiljada građana". U prilog donošenju zakona Varadi je naveo i argumente po kojima bi se, posle amnestije, uneo pravni red i disciplina u odazivanju na vojne pozive.
Na jučerašnjoj sednici odbora pročitano je pismo Generalštaba Vojske Jugoslavije u kojem se izražava kategorično neslaganje sa zakonom i traži njegovo povlačenje iz skupštinske procedure.
- Vojska je nosilac sistema odbrane zemlje i sprovođenja vojne obaveze i zato smatramo da je morala biti jedan od inicijatora ovakvog zakona, ali to nije urađeno. Nema političke i pravne argumentacije kojom bi se dopustilo donošenje zakona o amnestiji. U uslovima neposredne ratne opasnosti donošenje ovakvog akta bi imalo negativan uticaj, njime bi se ohrabrili razbijači zemlje, a razočarale patriote. Zbog toga tražimo da se povuče, kaže se, između ostalog, u pismu Generalštaba.
Ratko Krsmanović smatra da bi donošenje zakona imalo opravdanja da se zemlja nalazi u okončanju krize. Na žalost, nije tako i ona se nalazi pre pretnjama agresijom. Zakon o amnestiji, po Krsmanoviću, stimulisao bi činjenje istih krivičnih dela i ubuduće. Vlajko Petković je rekao da nije protiv zakona u principu, ali smatra da nije vreme za njegovo donošenje. On je zatražio da se prikupe podaci o tome ko je izbegavao vojnu obavezu, kakva je procentualna struktura tih ljudi.
Radmilo Bogdanović, predsednika Odbora za bezbednost Veća republika, rekao je da je amnestija praštanje, a praštaju samo jaki i organizovani. Naša vojska, bar po podacima o produžavanju vojnog roka, to trenutno nije. Po Bogdanoviću, hitno bi trebalo doneti zakon o vojsci i odbrani, a tek onda raspravljati i o ovim stvarima. Zakon ne treba odbaciti već ga uputiti u redovnu proceduru.
Umesto da se donosi po hitnom postupku, zakon o amnestiji, po mišljenju Dragana Braunovića, treba odbaciti po hitnom postupku. Za one koji izbegavaju vojnu obavezu, kako je rekao Branunović, u njegovom kraju (Crna Gora - Kolašin) kaže se da su izdajnici. Zbog toga on nikada ne bi glasao za ovakav zakon jer se društvo i država nisu pozabavili pitanjima zbrinjavanja porodica poginulih i ratnih invalida.
Jugoslav Kostić je, takođe, napomenuo da ovaj zakon mora da pričeka jer za njegovo donošenje nema valjanog obrazloženja. (N. Trklja)
***
Rat u Bosni i Hercegovini: ALIPAŠINO POLJE POSLE ULICE VASE MISKINA
Ilijaš, Rajlovac, Ilidža, Lukovica su mesta oko Sarajeva koje se i juče najčešće pominju kao poprišta žestokih okršaja. I uz jučerašnje vesti sa ratnog područja ide opšta primedba da mira u Bosni i Hercegovini nema, što je već uobičajena ocena, nažalost.
Rani jutarnji sati su bili, izgleda, pravo vreme da se otvore bitke koje su, inače, vođenje sa promenljivim intezitetom celu noć.
Oko četiri ujutro započeo je artiljerijski napad na Nedžariće i Dobrinju. Takođe oko četiri sata ujutro došlo je do još jednog napada na frontu, kod Ilijaša. Tu su se borbe vodile do šest sati ujutro.
Prethodno, preksinoć muslimanske snage izvele su pešadijski napad na fabriku "Pretiks" u Vogošći.
O situaciji u Sarajevu i ratištima oko tog grada Tanjug izveštava sa Pala, javljajući pored ostalog da su se juče povremeno iz gradskih naselja čuli artiljerijski plotuni.
Situaciju od predhodnog dana u Sarajevu opisala je Džini Piterson, stariji oficir UNPROFOR-a za civilna pitanja. Prekjučerašnji dan, prema jučerašnjoj izjavi koju je Džini Piterson dala Tanjugu, protekao je u Sarajevu "relativno mirno", uz napomenu da je u okolini aerodroma bilo sporadične pucnjave.
To je bio dan posle masakra u Alipašinom polju. Povodom tog najnovijeg zločina u kojem je poginulo osam, a ranjeno 30 ljudi, Ministarstvo inostranih posova Srpske Republike uputilo je pismo učesnicima Londonske konferencije, koje je juče dostavljeno Tanjugu.
Muslimanska strana, kako navodi Ministarstvo Srpske Republike, "sprovodi najkrvaviji scenario", kako bi izazvala međunarodnu intervenciju. Napominje se da događaj na Alipašinom polju predstavlja reprizu masakra civila u redu za hleb u ulici Vase Miskina, napada na konvoj sa decom kada je ubijeno dvoje mališana, kao i napada prilikom njihove sahrane.
Stradanje civila na Alipašinom polju je kopija već mnogo puta viđenog. To je, kako navodi ministarstvo Srpske Republike usledilo ubrzo nakon što je UNOPROFOR obelodanio svoj izveštaj o sličnim događajima. Podseća se i na to da se zločini uvek događaju nekoliko dana uoči mirovnih pregovora, što je i ovog puta bio slučaj.
"Ofanziva vojske Republike Hrvatske na pravcu Dubrovnik - Trebinje i hrvatsko-muslimanskih snaga na čapljinsko-stolačkom i mostarsko-nevesinjskom djelu hercegovčkog ratišta, kao i oko Foče i Kalinovika, vođena u poslednjih desetak dana, doživjela je potpuni neuspjeh."
To je juče saopštila Komanda Srpske vojske u Bileći. Prema srpskim izvorima, kako javlja Tanjug, protivnička strana ne samo da nije uspela da ostvari prodor već, uz velike gubitke, kako se dodaje, bila prinuđena da se povuče i pojedine visove i objekte na trebinjskom i mostarskom pravcu prepusti jedinicama Hercegovačkog korpusa.
SRNA javlja o tome da jedinice Druge romanijske motorizovane brigade i dalje vode žestoke borbe u opštini Olovo, u selu Kruševo. Srpska novinska agencija javlja o tome da "Rogatička laka brigada" nastavlja operacije, naročito na području Mesića. Istovremeno se izveštava o tome da se "leteće grupe ekstremista" ubacuju na teritoriju opštine Rogatica s ciljem da izazovu paniku i naprave masakr nad nedužnim civilinim stanovništvom.
Uz Olovo, i Kladanja se pominje kao mesto na čijoj granici ima manjih "oružanih provokacija". (M. D.)
***
Susret Karadžić - Davu na Palama: SPORAZUIM O NADZORU NAD SRPSKOM ARTILJERIJOM (Pale, 1. septembra)
Predsednik Srpske Republike dr Radovan Karadžić i zamenik komandanta štaba UNPROFOR-a u BiH pukovnik Davu, postigli su večeras sporazum o nadzoru nad srpskom artiljerijom - na 11 pozicija u Sarajevu i okolini.
"Postignuti dogovor veoma je značajan za održavanje mira", izjavio je, posle razgovora, pukovnik Davu Radiju Srpske Republike. On je objasnio da se "dogovor odnosi na koncentraciju i kontrolu baterija minibacača 82 mm".
Predsednik Karadžić je istakao da supervizija artiljerije ide u prilog srpskoj strani, jer će omogućiti da posmatrači UN vide šta se dešava na terenu i znaće ko prvi puca.
Karadžić i Davu su izrazili nadu da će sporazum o kontroli vlastite artiljerije, takođe na 11 pozicija u Sarajevu i okolini, potpisati i muslimanska strana.
***
Predsednik vlade Srpske krajine: NIKO NAS NEĆE ZAVADITI SA SRBIJOM (Erdut, 1. septembra)
Vlada Republike Srpske Krajine je danas, kako je saopšteno, dala pozitivnu ocenu učešća delegacije ove republike na londonskoj konferenciji.
Vlada je razmatrala i političko-bezbednosnu situaciju u Srpskoj krajini. Povod za to, kako se navodi, bile su najnovije provokacije oružanih snaga Hrvatske u kojima je bilo ljudskih žrtava.
Vlada Srpske karjine usvojila je i nacrt zakona o političkim strankama na svom području kao i nacrt zakona o izborima. Očekuje se i rekonstrukcija sadašnje vlade, o čemu je bilo reči i na današnjoj sednici.
Predsednik Srpske krajine Goran Hadžić izjavio je posle sednice da je vlada prihvatila izveštaj o učešću delegacije na Londonskoj konferenciji ocenjujući da su njeni članovi ispravno zstupali interese srpskog naroda.
"Nećemo dozvoliti nikome da nas posvađa sa Republikom Srbijom. Ostajemo zajedno sa Srbijom i u eventualnoj svetskoj agresiji na bilo koji srpski deo bivše Jugoslavije i nećemo dozvoliti da bilo ko s nama politički manipuliše", izjavio je Hadžić.
***
KONVOJ IZ SARAJEVA NEĆE KRENUTI (Sarajevo, 1. septembra):
Agencija SRNA javila je danas da je polazak konvoja sa majkama i decom iz Sarajeva za Beograd i Split definitivno otkazan.
Agencija tvrdi da muslimanska strana, uprkos zalaganjima dečje ambasade Međaši, UNPROFOR-a i Crvenog krsta, nije dala dozvolu za prolazak konvoja, dok su srpske snage dale saglasnost.
Konvoji sa oko 450 majki sa decom, trudnicama, bolesnicima i ranjenicima trebalo je da krenu jutros.
***
OPTUŽBE MAĐARSKE ZBOG ETNIČKOG ČIŠĆENJA (Budimpešta, 1. septembra):
Mađarska je zvanično optužila Srbiju da namerava da sprovede plan o etničkom čišćenju područja u Vojvodini sa većinskim mađarskim življem i tako nasilno promeni etnički sastav stanovništva.
Iznoseći ove optužbe, predstavnik za štampu mađarskog Ministarstva inostranih poslova je na današnjoj konferenciji za novinare zatražio od jugoslovenskih, odnosno srpskih vlasti da "učine sve da spreče nasilnu promenu etničke slike i zaustave sve postupke koji bi mogli iazazvati međunacionalne sukobe". Predstavnik Ministarstva je dodao da je Jugoslavija takvu obavezu i preuzela na londonskoj konferenciji.
***
Juče u Banjaluci: RAZGOVORI O PROBLEMIMA ZATOČENIH CIVILA
U Banjaluci je održan sastanak predstavnika civilnih i vojnih vlasti AP Krajina sa delegacijom Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, koju su predvodili Tjeri Žermon, glavni delegat ove organizacije za Evropu i gospodin Mekdonald, šef misije Međunarodnog Komiteta Crvenog krsta iz Zagreba. Sastanku je prisustvovao i dr Dragan Kalinić, ministar zdravlja u vladi Srpske Republike - javila je sinoć SRNA.
U izjavi SRNI, Tjeri Žermon je, rekao da su razmatrana mnogobrojna pitanja, a posebno problem 12.000 zatočenih civila svih nacionalnosti, koji se nalaze u logorima širom BiH i koji žive u vrlo teškim uslovima. "Istaknuto je da svim civilima treba dozvoliti da se vrate u normalan i siguran život i da se očekuje više humanosti svih strana u ovim ratnim uslovima".
"Ovo je još jedan u nizu dokaza da srpska strana poštuje sve dogovore potpisane na londonskoj konferenciji. Mi želimo da jednostrano raspustimo određeni broj zatvora koji se nalaze na srpskoj teritoriji, ali to isto očekujemo i od protivničke strane", naglasio je dr Kalinić.
"Zahtijevamo da međunarodna javnost izvrši pritisak na hrvatsko-muslimansku stranu u BiH, koja u zatočeništvu drži veliki broj Srba, čija je sudbina neizvjesna. Naše brojke o zarobljenim Srbima mnogo su veće nego što ih iznose hrvatsko-muslimanske vlasti. One su dužne pred međunarodnom javnošću saopštiti istinu o njihovoj sudbini" - rekao je dr Kalinić.
***
NA TLU BIVŠE JUGOSLAVIJE 1.957.842 IZBEGLICE
Prema najnovijim podacima Visokog komesarijata UN za izbeglice, na području bivše Jugoslavije poslednjih avgustovskih dana registrovana su 1.957.842 raseljena lica.
Od ukupnog broja izbeglica, njih 617.831 potiče sa teritorije Hrvatske, a 1.309.685 iz Bosne i Hercegivine.
Gledano po republikama, najviše raseljenih lica do sada je registrovano u samoj Bosni i Hercegovini - 681.000, slede Hrvatske sa 631.811 i Srbija sa 401.336 izbeglica.
Na teritorijama pod zaštitom Ujedinjenih nacija, prema podacima Visokog komesarijata, nalazi se 87.000 izbeglica.
U Sloveniji, navodi se u proceni Visokog komesarijata, boravi 70.000, u Crnoj Gori 55.695, a u Makedoniji 31.000 izbeglica.
***
Apeli Srpskog PEN centra i Udruženja književnika Srbije: GLAS PROTIV VARVARSTVA I NEČOVEŠTVA
Ohrabreni odlukama londonske konferencije, Srpski PEN centar i Udruženje književnika Srbije ponovo dižu svoj glas protiv varvarstva i nečoveštva u odbrani ljudskih života i očuvavanja zajedničkog kulturnog nasleđa svih naroda u Bosni i Hercegovini.
Ovim rečima se završava jučerašnji apel Srpskog PEN centra i Udruženja književnika Srbije, publikovan povodom jednog u nizu tragičnih događaja u Sarajevu, gde je zapaljena zgrada Vijećnice u kojoj su smeštene Narodna i Univerzitetska biblioteka, što je "strašni simbol bezumnosti rata koji mora odmah prestati".
U ovom apelu javnost se podseća na dosadašnje akcije Srpskog PEN centra i UKS. Od početka rata u bivšoj Jugoslaviji oni su se u više navrata obraćali međunarodnoj i domaćoj javnosti, dajući različite predloge za mir, iznoseći zahteve za početak pregovora i utvrđivanje ratnih krivaca i zločina, apelovali za zaštitu ljudskih, građanskih i nacionalnih prava i za očuvanje kulturnih i istorijskih spomenika u svojim krajevima zahvaćenim ratom.
Pošto se time "grubo narušavaju utvrđena pravila međunarodnog ponašanja, principi UN i KEBS-a, "kao i odredbe Povelje Međunarodnog PEN-a, ovim apelom se traži da Međunarodni PEN "službeno proveri da li se u Republici Hrvatskoj na taj način krše osnovna ljudska i građanska prava". Ako se utvrdi tačnost ovih navoda, prirodno je očekivati navodi se u apelu Srpskog PEN centra, "da će Hrvatski PEN preduzeti odgovarajuće korake kod hrvatskih vlasti". (S. K.)
No comments:
Post a Comment