Mediji i rat: Kako je “Politika” izveštavala 1992. godine (115)
Milošević: Srbija nije ništa okupirala
Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara
Izdanje dnevnog lista "Politika" od 29. avgusta 1992. godine
Intervju Slobodana Miloševića Aj-Ti-Enu: RAT U BOSNI MOŽE SE ZAVRŠITI ZA NEKOLIKO NEDELJA
Predsednik Republike Srbije Slobodan Milošević, po završetku konferencije o Jugoslaviji, dao je intervju televizijskoj stanici ITN.
Da li prihvatate suštinu i srž londonske konferencije, odnosno, vraćanje na granice pre rata?
- Oduvek, ne danas, ne pre godinu dana, mnogo pre toga mi smo vrlo jasno stavili do znanja, srpski položaj o tom pitanju je bio vrlo jasan da mi nemamo nikakvih teritorijalnih pretenzija. To je osvedočeno i u poslednje dve godine pre nego što su svi ti sukobi počeli. I, ma ko, ko je pošten, ne može da kaže da mi težimo stvaranju velike Srbije, ili nečemu sličnom. Drago mi je što smo sada počeli da se udružujemo u našim naporima da prekinemo sve te krvave događaje. Sve to što je apsolutno loše i taj nepravedni rat.
Vi znate da neki ljudi smatraju da ste vi težili velikoj Srbiji. u Poslednjih nekoliko meseci desilo se puno toga strašnog. Delovi Bosne gde je, možda, činjenice da je srpska populacija dominantna su okupirani i svi koji nisu bili Srbi bili su prisiljeni da odu. To liči na teritorijalno osvajanje i na zauzimanje teritorija?
- Mada ima nekih koji zagovaraju takvu vrstu etničkog čišćenja, mi u Srbiji smatramo da je to kriminalni potez.
Zašto vi to niste sprečili?
- Mi smo zvanično stavili do znanja, vrlo jasno naglasili, da tako nešto ne sme da se dešava. Svi oni koji tako nešto rade moraju da budu krivično gonjeni. Međutim, tamo je pitanje civilni rat. Malo ko razume šta se tamo dešava. U civilnim ratovima nema nevinih strana a nema ni pobednika, samo žrtve.
- Oni ljudi koje ja poznajem, a reč je o srpskom rukovodstvu u Bosni i Hercegovini, oni su mi kategorično rekli da su oni protiv toga. Samo ludi ljudi mogu da misle da ta vrsta etničkog čišćenja može da bude nešto pozitivno. To je kriminal, to je zločin koji se ne može prihvatiti niti opravdati sa bilo koje strane.
Vi znate da ljudi smatraju da vi možete da povučete konce, da možete da utičete na bosanske Srbe?
- Zar možete stvarno da pretpostavite da neko ima toliku vlast da povlači konce u republici u kojoj čak nije ni izabran.
Ali, vi ste braća sa Srbima u Bosni i jasno je da postoje određene veze sa njima. Vi možete da iskoristite te veze i da utičete na njih?
- Ja sam upotrebio sav svoj uticaj da zaustavim rat. Podsećam vas, jer vi možda niste informisani, da smo mi zvanično, kroz zvanične stavove vlade osudili na najjasniji i najodlučniji način bombardovanje Sarajeva, na primer. Oni koji insistiraju da oni tako nešto rade, oni moraju da budu krivično gonjeni. Međutim, u jednom građanskom ratu, gde nema formule za rešenja, a mislim da su zbog toga neke od zainteresovanih strana I odupirale se konferenciji.
Kako vi vidite sada napredak?
- Po meni je to pozitivno.
Hoćete li se povući sa okupiranih teritorija?
- Srbija nije ništa okupirala. Srbi u Bosni su kategorički rekli da su spremni da ustupe deo teritorija koje kontrolišu Muslimanima i da zatvore sve logore za ratne zarobljenike. Ja sam bio iznenađen kad sam čuo taj podatak da tamo postoje takvi logori. Ja sam im se obratio i pitao da li je to moguće. Dobio sam od njih odgovor da su to zatvori u kojima su zatvorenici samo ratni zarobljenici. Ne mogu da kažem da tamo nema ničega, apsolutno ne mogu tako nešto da izjavim, ne mogu da budem siguran. Ne mogu čak i da budem siguran da oni koji mene obaveštavaju o tome imaju pravu informaciju. Dok god postoji takva vrsta aktivnosti, to je zločin. Neka se ti logori stave pod kontrolu Crvenog krsta, šta može biti bolje od toga. Bolje od toga može biti to da se oni kompletno zatvore, da se oslobode svi ti ljudi.
Ako lokalne srpske vođe odbiju da se povinuju ovim sporazumima, kako će te ih prisiliti?
- Ja se nadam da će njihovo rukovodstvo uhapsiti takve ljude i staviti ih u zatvor.
A koje je to rukovodstvo?
- Gospodin Karadžić, Koljević i drugi koji su bili prisutni na konferenciji i koji su potpisali da će upravo to da urade. Ja smatram da oni moraju da se drže svog obećanja i ne sme se prihvatiti nikakav izgovor za bilo kakve propuste u tom smislu. Treba imati u vidu da su to vrlo važni humanitarni problemi. Mi ne želimo da podržavamo bilo kakvo drugo ponašanje.
Kada bi se sve ovo završilo i kad se sve ovo završi, kakva će biti vaša pozicija u Jugoslaviji, kakva će Srbija položaj zauzeti?
- Imajte u vidu da sam na konferenciji dobio sugestiju i drago mi je što je vaš premijer gospodin Mejdžer prihvatio tu sugestiju koju sam ja izneo, a to je da sve strane u sukobu moraju da prihvate prisustvo oficira Ujedinjenih nacija u svakoj pojedinačnoj vojnoj jedinici. Ako to učine, onda ćemo taj krvavi rat završiti za nekoliko nedelja. Jednostavno, toliko vremena je potrebno da se takav potez ostvari. Međutim, siguran sam da smo oni koji ne žele da istina izbije na videlo, će se suprotstaviti realizaciji ovog plana. Međutim, ako oficiri Ujedinjenih nacija koji budu raspoređeni po svim vojnim jedinicama vide kakve su to jedinice i vide da li oni prekidaju primirje, videće, uostalom, da je tamo prisutno i 50.000 hrvatskih regularnih vojnika, a ni jedan nije iz Srbije. Toliko se pritiska vrši po tom pitanju, zašto niko ne može da uhvati ni jednog srpskog vojnika i da ga stavi pred TV kamere i kaže - evo vidite kako oni lažovi iz Beograda kažu da nema srpskih vojnika a evo ga.
***
ZNAK PITANJA
Ako je mera uspeha nekog međunarodnog skupa to što je većina učesnika njegov ishod propratila izrazima zadovoljstva onda je "londonska konferencija o bivšoj Jugoslaviji" - kako je nazivana u većini stranih izveštaja - okončana čak neočekivano dobro. Ipak pisac ovih redova mora skromno priznati da gotovo nikada nije bio u većim nedoumicama oko sopstvene ocene nekog sličnog međunarodnog zasedanja.
Prvi je razlog u manjkavostima izveštavanja. Do časa kada, po redakcijskim uzusima, ovaj nedeljni pregled mora u štampu, u Beogradu se ne može steći koherentna slika o tome šta je zapravo u Londonu dogovoreno. TO ne ide na dušu domaćih nego i stranih dopisnika. Prvi se u izveštajima neposredno po okončanju skupa prevashodno bave zakulisnim zapletima konferencije koji su predhodili iznenadnom proglašenju njenog kraja. Drugi se velikim delom posvećuju podelama i sukobima, stvaranim ili isforsiranim, u jugoslovenskoj delegaciji.
Još jedan povodo dilemama je što ličnosti krajnje suprotstvaljenih opredeljenja i interesa, uključujući uveliko i učesnike sa tla bivše Jugoslavije, ocenjuju skup kao uspešan.
U slučajevima kada se to dešava obično je reč o diplomatskoj veštini sazivača koji je svakom od gostiju dao ponešto.
Ili ga je, u najmanju ruku, poštedeo strahova sa kojima je na konferenciju stigao. A gotovo da nema većih majstora da to upriliče od Britanaca.
Od glavnih učesnika koji su stigli sa bivšeg jugoslovenskog prostora svako je dobio svoje parče zadovoljenja. Delegati SR Jugoslavije već to da je - ako se izuzmu uobičajena, očekivana, i u krajnjoj liniji nebitna, zajedanja suseda - izostalo najavljivano "suđenje Srbiji". I što je u završnici konferencije pod njen crveni tepih pometen dokument koji je Srbiju i Crnu Goru direktno optuživao za ekspanzionizam i agresiju i u kome se eksplicitno navodilo da nova Jugoslavija ne može da pretenduje na međunarodni kontinuitet.
Predstavnici sarajevskih vlasti takođe bi morali da budu zadovoljni izdašnom merom obećanja koja im je podarila konferencija. Njima je, sudeći po završnoj reči premijera, odnosno njegovoj interpretaciji u rezimeu agencija Rojter, najavljeno da će "bosanski Srbi svoje teško naoružanje oko četiri bosanska grada - Sarajeva, Bihaća, Goražda i Jajca - staviti pod stalnu kontrolu UN"; da će se "srpske snage povući sa znatnog dela teritorije koju sada kontrolišu"; da će "Bosna i Hercegovina biti priznata od svih jugoslovenskih republika"; da će se "humanitarna operacija UN proširiti na celu Bosnu"; da će biti raspušteni "užasni sabirni logori", itd.
Najzad, zadovoljan je izgleda i hrvatski predsednik Tuđman. On čak kaže da je "konferencija sjajno išla u korist Hrvatske". Iz daljeg konteksta se istina ne vidi šta je Hrvatska posebno dobila u Londonu sem ako se posebnim dobitkom ne smatra to što je, Tuđmanovim rečima, "Srbija doživjela opštu osudu međunarodnih čimbenika".
Izvesno je da su uz dobitke, da bi bilo uspeha, morali da idu i ustupci. Na primer: Muslimanska kompenzacija za srpske ustupke je pristanak na nastavak političkih pregovora. Srbija i Hrvatska, sudeći po oskudnim izveštajima koji su nam dostupni, prihvatile su međunarodnu kontrolu na svojim granicama prema Bosni i Hercegovini.
To se uobičajeni naziva diplomatijom. A nju treba razlučiti od politike i nagodbe od prakse. U poslednji godinu i po dana mnogo je u jugoslovenskoj krizi potpisa stavljeno na razne sporazume i zapanjujuće malo je njihovih odredbi poštovano. Ima li razloga da se veruje da će sada biti drugačije!
Dosta toga tek sa papira treba pretočiti u stvarnost i u času dok ovo pišemo predstavnici Zapadnoevropske unije raspravljaju o modalitetima svog vojnog prisustva u Bosni. Formalno pod pokroviteljstvom Ujedinjenim nacijama, i sa proklamovanim ciljem oružanog obezbeđenja humanitarnih konvoja.
Kako će ovo u praksi izgledati i koje će razmere uzeti zavisiće umnogome od toga kako će koja od londonskih nagodbi biti ostvarivana na terenu. A situacija tamo u ovom času nimalo ne obećava. Teško je utvrditi iole približnu meru subordinacije, i zajednice interesa, između onih koji su sedeli za velikim pregovaračkim stolom u Londonu i onih koji neposredno odlučuju o sudbini ljudi i gradova u zlosrećnoj Bosni. I ne samo u toj vertikali.
Strani izveštači poslednja dva dana uveliko spekulišu da, što se SR Jugoslavije tiče, mnogo toga zavisi i od slaganja, odnosno neslaganja, među onima koji su je zastupali u Londonu. Britanski "Bi-Bi-Si" kaže kako je većina kompromisa na mirovnoj konferenciji "podignuta na pesku Panićevih obećanja", dodajući da je posle nekih njegovih londonskih javnih izjava nejasno koliko čvrsto iza tih obećanja stoje drugi od uticaja u Beogradu, posebno predsednik Milošević".
Britanski komentator dodaje da mnoge ključne dileme tek treba sledećih dana da budu raščišćene između vodećih ličnosti jugoslovenske i srpske političke scene. Još mnogo toga treba da bude razrešeno na drugim delovima prostora koji je zahvatala nekadašnja Jugoslavija. Dotada sudbina onoga što je tokom dva dana protekle nedelje odlučivano u Londonu ostaje razapeta između krhkih lokalnih nada i sve direktnijih spoljnih pretnji. (Dušan Simić)
***
Ocene britanskih komentatora: OŠTRO UPOZORENJE SRBIMA U BOSNI (London, 28. avgusta)
Britanski komentatori ocenjuju danas da je najvažniji rezultata dvodnevne londonske konferencije "oštro upozorenje Srbima u Bosni da prestanu sa uzimanjem teritorija 'silom' i okončaju 'etničko čišćenje'."
Mada dokument o Srbiji, u kojem se ova republika kvalifikuje teškim optužbama, nije zvanično usvojen na konferenciji, Bi-Bi-Si ističe da je to opomena upućena Beogradu. Posmatrači ističu da je i dalje ostalo nejasno kakav stav je konferencija zauzela prema zahtevima SRJ da nasledi staru jugoslovensku delegaciju.
Pre odlaska iz Londona vođa bosanskih Srba Radovan Karadžić je rekao da je ovaj međunarodni skup "veliki iskorak napred", kao i da je to bio "trijumf za veliku tradiciju britanske i evropske diplomatije i Ujedinjenih nacija".
Svi britanski mediji su na istaknutim mestima zabeležili Karadžićevu ponudu da "vrati" 20 odsto teritorije Bosne Muslimanima i da je ostao pri "podeli Bosne na tri konfederalne jedinice".
BBC prenosi i ocenu bosnaskog ambasadora u UN Muhameda Šaćirbegovića da "londosnki sporazum daje neke nade, ali i njegove rezerve da su i raniji dogovori bili pokriće Srbima za još više ubijanja". On je izrazio žaljenje što londonski sporazum "nema snagu međunarodnog zakona".
***
Dogovor o kažnjavanju krivaca za ratne zločine na tlu SFRJ: POLITIČARI UZ IZVRŠIOCE (London, 28. avgusta)
Uporedo sa pregovaračkim komitetima, koji se sastaju u Ženevi već u četvrtak, iduće nedelje već se može očekivati i prvi korak ka okupljanju međunarodnog suda za ratni zločin počinjen na teritoriji bivše SFRJ, koji se ustanovljava na osnovu odluka londonske konferencije.
Uz zaključke koji se odnose na ratnu i političku krizu u trouglu Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije, Evropa, Amerika i druge sile zastupljene u Londonu imaju od juče i zajednički preuzetu obavezi da pomognu u sastavljanju liste potencijalnih vinovnika za zločin i da pomognu u hvatanju i privođenju eventualnih krivaca da se ovi izvedu pred sud.
Preuzeta obaveza podrazumeva koncentraciju podataka o delu i imenima na jednom mestu, zahteve vladama za izručenje traženih lica ako su ova na njihovoj teritoriji i međunarodnu saradnju policije u traganju za onima koji emigriraju.
U ime sadašnje jugoslvenske vlade, premijer Milan Panić je preuzeo obavezu za vlasti zemlje da iskreno i potpunim kapacitetom sarađuju u procesu dok se vinovnici zločina ne kazne. Panić je više puta ponovio da je izvestan broj ljudi, razumelo se po njegovom ličnom nalogu, već lišen slobode i da će Beograd isporučiti sve koji budu traženi.
Tema je donekle zapostavljena u izveštavanju, ostala je u svojevrsnom zasenku rata, ali po značaju koji se pridaje budućem suđenju sa britanske i drugih strana ona nije ni najmanje periferna.
I premijer Mejdžor i ministar Daglas Herd više puta u izjavama javnosti naglašavali su: neka odgovorni za ratni zločin znaju da neće proći nekažnjeno!
Izričito su naglašavali da se upozorenje odnosi kako na neposredne izvršioce tako i na nalogodavce.
O tome se vodi računa i beleži se svako ime. Niko se neće izgovoriti pozivanjem na dobijena naređenja, rekao je pre nedelju dana Herd.
Upitan da li to znači da će pred sud biti možda izveden "i neko ko je sada pozvan na ovu konferenciju", daglas Herde je bez oklčevanja odgovorio potvrdno.
Neprecizna, ali nekoliko puta ponovljena aluzija premijera Milana Panića da su na ovoj konferenciji i "oni koji su direktno odgovorni za rat" - slučajno ili ne - "prati" Herdovu liniju.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacije nije, govoreći u Londonu, dopustio ni trunku neverice da će pravda stići krivce.
Postoji lista ministara spoljnih poslova koji su se za to isto založili juče i prekjuče u Londonu.
Svestan štete koja je pričinjena borbi za pravedno rešenje srpskog pitanja masovnim izveštavanjem o teškim zločinima (najčešće bez podataka) stavljenim svim Srbima na dušu, Radovan Karadžić je izjavio da su njegove snage pohapsile desetine osumnjičenih vinovnika.
Zamisao međunarodnog tribunala je sveobuhvatnija i prava potera biće potera za nalogodavci. Amerika i neke druge zemlje žele da vide na klupi neku od političkih ličnosti. (Petar Popović)
***
Borba za medijsku pravdu: NOVA AKCIJA SDS "HILJADU TUŽITELJA"
Milioni potpisa Srba, u obliku knjige, kojima se traži ukidanje sankcija, za desetak dana će stići na adresu londonske konferencije o Jugoslaviji, izjavio je Tanjugu potprdsednik Srpske demokratske stranke (SDS), književnik Radomir Smiljanić.
Svoje potpise građani mogu slati u sedište SDS-a, u Parisku ulicu broj 13 u Beogradu.
Ovaj poduhvat će se ostvariti u saradnji sa tridesetak vrsnih pravnika sa nemačkim advokatom Godfridom Nimicom na čelu i njegovim beogradskim kolegama Tomom Filom i Veljkom Guberinom, dodao je Smiljanić.
***
Vladika tuzlansko-zvornički u Doboju: RAZGOVOR O OBNOVI RAZORENIH SELA (Doboj, 28. avgusta):
Vladika tuzlansko-zvornički Vasilije (Kačavenda) posetio je Doboj i s rukovodstvom te opštine razgovarao o mogućnosti za uspostavljanje normalnog života, u očekivanju da će ratna razaranja uskoro stati.
U razgovoru je istaknuto da će se obnoviti porušena sela i gradovi u posavskom, odnosno usorskom kraju.
Moguće je da će u obnovi učestvovati i radne brigade. Ukoliko se bude radilo na takav način, na obnavljanju porušenih srpskih sela i gradova učestvovaće i jedna brigada mladih bogoslova, rekao je gospodin Vasilije.
Predstavnici dobojske opštine upoznali su vladiku Vasilija s naporima koji se ulažu da ratna dejstva prestanu i da se u taj grad i okolinu vrati život.
***
Juče po podne na hercegovačkom ratištu: NASTAVLJENE BORBE (Bileća, 28. avgusta)
Na svim ratištima u Hercegovini i tokom današnjeg dana vođene su borbe, saopštila je Komanda hercegovačkog korpusa.
Jedinice regularne vojske Republike Hrvatske u popodnevnim časovima otvorile su snažnu artiljerijsku vatru na pravcu Blagaj - Vranjevići.
Tokom današnjeg dana na stolačko-čapljinskom pravcu, na meti hrvatske artiljerije bili su srpski položaji na Hrgudu i Žegulji.
U redovima srpskih boraca tokom današnjih borbi nije bilo gubitaka.
***
U SARAJEVU RAZMENJENI RANJENICI (Pale, 28. avgusta)
Posredstvom komisija za razmenu i uz posredovanje UNPROFOR-a, danas u 14 časova razmenjena su 32 muslimanska zatvorenika iz zatvora "Kula" za 43 zarobljena lica srpske nacionalnosti iz zatvora "Viktor Bubanj" - javlja Srpska agencija SRNA.
Bilo je predviđeno da se danas iz "Kule" razmene 42 lica muslimanske nacionalnosti, ali njih deset nije htelo da napusti teritoriju Srpske Republike, o čemu su samovoljno potpisali izjavu - zaključuje SRNA.
***
SKUP RATNIH KOMANDANATA U PALAČI (Palača, 28. avgusta)
Svi ratni komandanti jedinica koje su se u minulom višemesečnom ratu na području Slavonije, Baranje i zapadnog Srema u jedinicama SRK borili za odbranu vekovnih ognjišta okupili su se danas u Palači.
Bila je to prilika da se na narodnom zboru progovori o minulim zbivanjima i najnovijim događajima kao i o realizaciji mirovnog plana na ovim prostorima.
Episkop baranjsko-osječko-poljski gospodin Lukijan služio je parastos svim žrtvama u, kako je rekao, nametnutom ratu u kome su Srbi odbranili svoje domove.
***
Akcija slovenačke policije: UHAPŠENA GRUPA NAORUŽANIH NACIONALNIH EKSTREMISTA (Ljubljana, 28. avgusta)
Slovenačka policija je, posle opsežne i brižljivo skrivane akcije pritvorila osamnaest osoba iz Kranja, Ljubljane i Maribora, osumnjičenih za pripremanje i pokušaje ubistva, nedozvoljenu trgovinu oružjem i namerom da atentatima šire nasilje.
Među uhapšenima je i predsednik ekstremne nacionalističke slovenačke Nacionalne stranke Zmago Jelenčič. Stranka i njen lider Jelenčič pročuli su se kao vatreni pobornici etnički čiste Slovenije.
Izdanje dnevnog lista "Politika" od 30. avgusta 1992. godine
Sarajevska nedelja: VIJEĆNICA
Jedna stara sarajevska pesma kaže: "Kad izgori šeher Sarajevo, izgoriše hani i hamami".
Prošle nedelje izgoreo je Tašli-han, a ove - sarajevska Vijećnica, ona sa razglednica.
Sarajevo su gradili čuveni neimari, od Josipa Vencaša do Josipa Pospišila. Znamenito graditeljsko ime je i Ćiril Iveković. U proleće 1896. godine dovršena je i otvorena Gradska vijećnica, zdanje u "maurskom slogu", projekt Ivekovićev. S prolećem 1992. došao je rat u Sarajevo i okružio Vijećnicu i taj rat bivao je sve vreliji, da bi u ratnim noćima zagrlio i samu Vijećnicu.
U tom zdanju bila je i biblioteka. Studenti su ujutro dolazili da ugrabe broj i osiguraju mesto u čitaonici. Postojao je jedan kutak zvani "golubnjak", nadnet nad Miljacku. Kroz taj i druge prozore prošle nedelje su lizali plameni jezici.
Dim koji je kuljao kroz prozore Vijećnice, produžetak je plamena u kojem su nestajali nemoćni materijali, kao što su papir i drvo. Goreli su majstorski izrezbareni stolovi i klupe stare, davno ispisane knjige. U nekim novim knjigama biće, valjda i ovo skrhano Sarajevo, koje je i dalje žedno i gladno, u strahu i mraku.
- Olimpijski grad opet sanja o novoj olimpijadi, ali u njemu nema mira. Svaki dan donosi nove rane i nove grobove. Novine su pune čitulja, oglasne službe rade po ceo dan i primaju smrtovnice i poslednje pozdrave. Pogrebno društvo "Bakije" ima pune ruke posla, ali uz grobarske poslove i prodaju "rezane građe", jelove i borove, prodaje čak i automobilske gume i "šoferšajbne".
Neko je prošle nedelje u Sarajevu prodavao auto, gitaru, kompjuter... Odbranjena je javno magistarska teza na farmaceutskom fakultetu pod naslovom: "Određivanje bumetanida".
Dok su trajala većanja u Londonu, gorela je Vijećnica u Sarajevu... (Muharem Durić)
***
Prema izveštaju Rojtera: KARADŽIĆ NAREDIO PREKID OPSADE GORAŽDA (London, 28. avgusta)
Lider bosanskih Srba Radovan Karadžić naredio je svojim snagama da prekinu opsadu Goražda, javlja danas Rojter pozivajući se na Karadžićevo saopštenje toj redakciji.
Radovan Karadžić je u saopštenju koje je uputio Rojteru u London izjavio da je, u skladu sa obavezama koje je srpska strana preuzela na Londonskoj konferenciji, "naredio oslobođenje Goražda i odstupanje svih jedinica".
***
ORUŽJE ZA MUSLIMANE U BOSNI STIŽE PREKO HRVATSKE (Nju Delhi, 29. avgusta)
"Oružje i naoružani dobrovoljci iz islamskih zemalja stižu u Bosnu da bi se borili na strani bosanskih Muslimana koji nastoje da stvore nezavisnu državu u kojoj živi i oko 55 procenata (!) nemuslimanskog življa." To piše današnji delhijski "Nešenel herald", prenoseći izveštaj indijske agencije PT iz Vašingtona.
"Hrvatska je napravila savez sa Muslimanima protiv Srba", kaže se u tekstu i tvrdi da "Muslimanima u Bosni oružje stigne preko Hrvatske". Ovakvi izveštaji su potvrđeni čak i u američkoj štampi, piše list i navodi da je "Vašington post" prošlog četvrtka objavio da se "veliki broj dobrovoljaca iz Turske, Avganistana, Bahreina, Sirije i Saudijske Arabije bori u centralnoj Bosni".
No comments:
Post a Comment