Strogo čuvana tajna: Ratne sednice Vrhovnog saveta odbrane (3)
Možemo da porazimo svaku susednu zemlju
Godinama su, očigledno s razlogom, vlasti Srbije odbijale da Haškom Tribunalu dostave transkripte sa sednica Vrhovnog saveta odbrane na kojima se, otvoreno, govorilo o vođenju rata na teritorijama Hrvatske i Bosne; konačno, tokom suđenja Momčilu Perišiću, ovi transkripti otvoreni su pred sudom u Hagu. Zahvaljujući agenciji „Sense“ u prilici smo da čitaocima e-novina predstavimo sve transkripte koji osim dokumentarne vrednosti imaju još veći značaj – jer otkrivaju sve manipulacije i političke ambicije Miloševićevog režima iz jednog od najstrašnijih poglavlja novije istorije
Sednica je počela s radom u 11 sati.
Prisustvovali su: akademik Dobrica Ćosić, predsednik Savezne Republike Jugoslavije, Slobodan Milošević, predsednik Republike Srbije i Momir Bulatović, predsednik Republike Crne Gore – članovi Saveta; general Života Panić, načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije; potpukovnik Rade Polić, načelnik Uprave za operativne poslove; general-major dr Radovan Radinović, načelnik Uprave za strategijske studije i politiku odbrane Ministarstva odbrane; general-major Risto Matović, načelnik Personalne uprave, pukovnik Slavko Krivošija, načelnik Vojnog kabineta - sekretar Vrhovnog saveta. Sednicom je predsedavao Dobrica Ćosić, predsednik Vrhovnog saveta.
DOBRICA ĆOSIĆ: Predlažem da počnemo s radom. Za današnju sednicu Vrhovnog saveta dobili ste predlog sledećeg dnevnog reda:
1. Priprema Vojske Jugoslavije pred pretnjom vojne intervencije u Bosni i Hercegovini, mogućoj agresiji Hrvatske na republiku Srpska krajina I mogućoj albanskoj secesionističkoj pobuni na Kosovu.
2. Stanje u Ministarstvu odbrane i Generalštabu Vojske Jugoslavije stvorenom kandidacijom vršioca dužnosti ministra odbrane gospodina Milana Panića za predsednika republike Srbije.
3. Ukazi o postavljenjima i unapređenjima pukovnika i generala Vojske Jugoslavije.
4. Poziv Vensa i Ovena generalu Paniću da dođe u Ženevu 9. ovog meseca.
Da li ima primedaba ili predloga za izmenu predloženog dnevnog reda?
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Predlažem da pod drugom tačkom dnevnog reda raspravljamo o stanju u Ministarstvu odbrane i Generalštaba, ali ne vidim vezu između kandidovanja Milana Panića za predsednika Republike Srbije i tog stanja? To nije stvar koja, po mom mišljenju, ugrožava stanje u Vojsci i Generalštabu.
DOBRICA ĆOSIĆ: Ne ugrožava, ali moramo imati načelan stav.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Imaju druga sporna pitanja koja su bila vezana – koliko se sećam – i za ostavku (...) i Šainovića koje su bile i pre njegove kandidature; slične su posledice i tamo. Mislim da nije stvar Vrhovnog saveta da raspravlja o kandidaturi Milana Panića.
DOBRICA ĆOSIĆ: Ja mislim da jeste. Druga je stvar da li će Vrhovni sud i Izborna komisija da odobre kandidaciju Milana Panića za predsednika Republike, ali sam čin njegove kandidacije je za mene, u ovoj fazi i u ovom stepenu politizacije, inkopatibilan sa njegovom dužnošću.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da, ali to opet nije stvar Vrhovnog saveta odbrane.
DOBRICA ĆOSIĆ: Ne znam da li nije stvar Vrhovnog saveta; onda je stvar Vlade, ako ne Vrhovnog saveta. Vlada ili ima ili nema nikakav stav o tome. Ja sam razgovarao sa Milanom Panićem. Predložio sam mu da se povuče, da podnese ostavku. Tim samim činom u negativnom smislu politizuje vojsku, dolazi do raskola i treba da podnese ostavku na tu dužnost; da imenuje vršioca dužnosti iz sastava Vlade do novih izbora i do nove Vlade, da oslobodi Vojsku tog političkog pritiska. To je moje mišljenje.
DOBRICA ĆOSIĆ: Ja bih voleo da to čujem i od gospodina Panića? Ja imam obaveštenje da ima raskola.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja sam pročitao izjavu Kolegijuma Ministarstva. On se ne poziva ni na kakvu njegovu kandidaturu za predsednika Republike, nego govori o njegovoj ukupnoj aktivnosti.
ŽIVOTA PANIĆ: Kada sam pošao na put, održao sam sastanak sa Kolegijumom i Ministarstva odbrane i Generalštaba. Po Ustavu i po Zakonu o Vojsci, koji sada važi, načelnik Generalštaba je zamenik ministra odbrane do 31. ovog meseca ukoliko se nešto ne promeni. Mi smo se dogovoril, s obzirom da je to predizborna aktivnost, dok se ne vratim da se ne potežu nikakvi procesi. To je bio zadatak na Kolegijumu. Ali, dogovorili smo se da napišemo Savetu za narodnu odbranu šta mi mislimo o tome; ja sam to poslao vama i to ste pročitali. Pošto sam noćas došao s puta, ovo nisam istraživao, mada sam nešto čuo telefonom. Zbog toga, o tome sada ništa konkretno ne bih mogao da kažem. Inače, što se tiče stanja u Ministarstvu i Generalštabu, pošto rukovodim i jednim i drugim, smatram da je to stanje stabilno. Ovaj istup koji se desio (..) ćemo videti. U Generalštabu nema nikakvih problema po tom pitanju i mislim da je stanje na visini; u Ministarstvu takođe. A kako je došlo do ovoga da se oni ograđuju ćemo videti i bićete obavešteni.
DOBRICA ĆOSIĆ: Ja sam razgovarao sa generalom Domazetovićem i sa generalom Dragojevićem o toj stvari, jer Vi niste bili, a želeo sam da se upoznam sa stanjem u Generalštabu i Ministarstvu i tim činom koji je u javnosti imao velikog odjeka; taj odjek nije pozitivan. Prvi put se deo Vojske, jedna njena institucija, ovako oglašava. Iz razgovora sa Domazetovićem i Dragojevićem video sam da taj problem postoji. General Dragojević je vrlo nezadovoljan ponašanjem i aktivnošću predsednika Panića; njegovo stupanje na izbornu političku scenu njih je neposredno izazvalo da tako reaguju. Ja tu stvar nisam iskonstruisao.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To je zamena teze. Mislim da je javnost bila izazvana prisustvom strane grupe u Vladi, a ne kandidaturom bilo koga za bilo kakvu funkciju. To je mnogo ozbiljnija stvar nego nečija kandidatura.
DOBRICA ĆOSIĆ: Svakako! Ja to ne odvajam, ali verovatno je ovo važnije.
RADOVAN RADINOVIĆ: Pošto sam ja član Kolegijuma koji se ogradio, rekao bih o tome pet rečenica. To je izazvalo političke štete. Ali, mislim da to nema nikakvog uticaja na odnos između Ministarstva i Generalštaba. Generalštab se, uostalom, i ogradio od tog našeg saopštenja. Mi smo predsedniku Paniću u radnom sastanku, koji se održavaju svakog petka, više puta ukazivali da njegova takva istupanja utiču da se (...) mi smo ga molili da to ne radi. Pošto je Ministarstvo odbrane hijerarhijski sistem, a na vrhu je Vrhovni savet odbrane, ta njegova aktivnost je počela da ugrožava hijerarhijski sistem. Naše mišljenje je da ugrožava nas kao profesionalce. Ako on kaže, a stav Vrhovne komande da je on ''niko i ništa'', ja se moram od toga ograditi. To je sistem koji mora funkcionisati bez obzira na stranačka opredeljenja. Jedini naš motiv da istupimo, bio je taj. Da li je to politički korektno ili ne, to je stvar procene. Tu nije ništa drugo u pitanju, to nije odbijanje poslušnosti njemu, nego zamolnica da ne radi to kao ministar odbrane, jer mislim da to ne može da radi to kao ministar odbrane; ali to može raditi kao Milan Panić. Molili smo ga da odredi ko će ga zamenjivati na toj funkciji dok traju izbori, kako ne bi ugrozio našu političku neutralnost u izbornoj aktivnosti.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Vojsku i ne može niko da meša u predizborne aktivnosti. Ako je nešto za ovaj Savet odbrane zabrinjavajuće, to je to na što je i javnost obratila pažnju i ministri koji su podneli ostavke i to pre negove kandidature, to je prisustvo strane grupe koja se tretira kao "vlada" u Vladi, što sigurno ugrožava odgovarajuće bezbednosne funkcije u zemlji. A njegova kandidatura je stvar koja nema taj značaj; u odnosu na tu činjenicu ona je potpuno marginalna. Ne vidim zašto treba da se bavimo marginalnom činjenicom, a da se ne bavimo glavnom činjenicom? To je jasna stvar. Kada sam pročitao stav Kolegijuma shvatio sam da se to odnosi na ukupnu situaciju vezanu za kandidaturu. Vrlo važno što se kandidovao; kandidovao se kapetan Dragan, Jezda itd. Svako ima pravo da se kandiduje.
DOBRICA ĆOSIĆ: Dobro, da ne trošimo vreme. Ovo što јe rekao general Radinović, to je u motivu ono što je i moj motiv bio. Razume se, vi ste potpuno u pravu da je ova motivacija koju sam predložio za dnevni red uska, i sigurno je treba proširiti sa drugom stranom stvari - pitanje njegove dužnosti je vezano za karakter njegove funkcije koje vrši, tj. ono što sam rekao u Generalštabu pre tri meseca: u njegovoj kancelariji je jedan službenički aparat gde nisu naši državljani, niti su nama odgovorni ljudi. Ja sam na to skretao pažnju i to je Generalštabu poznato. Ako smatrate da o ovome ne treba da raspravljamo ja sam sebi dao to pravo u funkciji na kojoj jesam, da mu predložim da se povuče.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Molim vas, da se razumemo - ne bih želeo da učestvujem ni u čemu što ima veze sa izbornim aktivnostima za predsednika Republike Srbije.
DOBRICA ĆOSIĆ: To Vas ne pogađa; što se to vas tiče?
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ali, ja neću da se mešam kako teku izborne aktivnosti za predsednika Republike Srbije. Ja sam predsednik Republike Srbije i kandidat sam za predsednika Republike Srbije; ni na kakav način u okviru Vrhovnog saveta neću da raspravljam bilo čiju kandidaturu za predsednika Republike.
MOMIR BULATOVIĆ: S obzirom da se rasprava vodi o utvrđivanju dnevnog reda, slažem se da je ovo preuska formulacija. Mislim da bi bilo korisno da pod drugom tačkom razmotrimo u Ministarstvu odbrane i Generalštabu Vojske Jugoslavije u odnosu na predizborne aktivnosti i previranja koja su donela mnogo čega novog. Dakle, to ne treba vezivati samo uz ovaj pojedinačan slučaj, ali će i sam taj pojedinačan slučaj biti predmet naše pažnje.
ŽIVOTA PANIĆ: Oko stanja u Ministarstvu odbrane i Generalštabu danas ne bi mogli da raspravljamo. Predložio bih vam da izvršimo pripreme temeljite za to, da vas upoznamo sa tim stvarima argumentovano.
MOMIR BULATOVIĆ: Da pojasnim suštinu svog predloga. Ja nisam hteo da ulazim u analizu, ali sam mislio na stanje u odnosu na sadašnja politička previranja gde bismo mogli da utvrdimo nekoliko elementarnih principa: da Vojska Jugoslavije mora biti izvan političkih previranja; da se sa njom ne sme manipulisati i podređivati bilo kojem programu, političkoj ličnosti itd. Mislio sam da na taj način odlukama Saveta odbrane olakšamo poziciju Vojske Jugoslavije; ne mislim da ulazimo u to - ko je za jednu ličnost, a ko za drugu. Ipak, nelogična je situacija da ministar odbrane, koji je istovremeno i predsednik Vlade, bude kandidat. Stanje u Ministarstvu odbrane nema nikakve veze sa Savetom odbrane, nego sa Vladom; na taj način ulazi se u niz protivrečnih i paralelnih aktivnosti оd (...) ima neku političku posljedicu. Mislim da bi bilo dobro da osnažimo osnovne principe: mjesto, položaj i uloga Vojske Jugoslavije u našem razmatranju. Ja sam sklon Vašem predlogu (obraća se predsedniku Ćosiću); možda bi se moglo sugerisati premijeru da napusti to mjesto, imenuje vršioca dužnosti i smanji tenzije koje postoje u javnosti.
ŽIVOTA PANIĆ: Mi smo to Vama poslali!
DOBRICA ĆOSIĆ: Poslali ste mi; upozorili ste me na to. To je bio neposredan povod da odmah s njim razgovaram. Dakle, predlažem da ovu tačku dnevnog reda preformulišemo, na primer: Vrhovni savet odbrane potvrđuje ili osnažuje ustavni princip nemešanja Vojske Jugoslavije u izbornu kampanju, odnosno u aktuelnu politizaciju. O tome ne mora da bude nikakva rasprava, ako za to nemamo povoda; ali, ako damo saopštenje sa ovog sastanka, mislim da je korisno da se to kaže, da se to ponovi.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Uopšte, pitanje odnosa Saveta odbrane sa izborima, mislim da Savet odbrane nema potrebe da se bavi izborima. Jer, ja ne vidim da je ugrožena Vojska ni izbornom kampanjom. Oni kao građani glasaju, a nemamo podatak o tome da se neko u Vojsci deli oko izbora i da je u pitanju borbena spremnost armije zbog toga što se i onaj kandiduje.
ŽIVOTA PANIĆ: Ali, treba reći da je Vojska depolitizovana, departizovana itd. Jutros sam čuo izjavu Rakića; ona stvara razdor - napada Ministarstvo, brani Generalštab, hoće da smenjuje generale itd.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To nisu njihova ovlašćenja.
ŽIVOTA PANIĆ: Nisu, ali on daje javno takve izjave.
DOBRICA ĆOSIĆ: To uznemirava ljude, to ljude pogađa.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Savet jedino može da osudi izjave ličnosti i članova Vlade koje se na bilo kakav način mešaju u vojna pitanja koja im ne pripadaju, a koja su u isključivoj nadležnosti Vrhovnog saveta odbrane.
ŽIVOTA PANIĆ: Ja se sa tim slažem.
DOBRICA ĆOSIĆ: Dobro, rasprava o ovoj tački je završena. Pukovnik Krivošija će naći adekvatan odgovor. Dobro, da vidimo da li ima drugih predloga za izmenu ili dopunu dnevnog reda? (Nema). Dobro, prelazimo na prvu tačku dnevnog reda. Smatram da ovom forumu ne treba da dajem obrazloženje zašto sam predložio raspravu o ovom ozbiljnom političkom, nacionalnom i državnom problemu koji čini suštinu naše odgovornosti, a to je briga za odbranu zemlje. Koliko ja shvatam karakter naše Vojske i karakter funkcionisanja sistema narodne odbrane, sama vojska na svetu, samim tim i naša, ima i treba da ima jedan promišljen sistem odbrane sa neophodnim procenama i imaginacijom za eventualne opasnosti koje prete zemlji. U poslednje vreme čitamo iz izveštaja koje dobijamo iz obaveštajne sfere, i inače, da se ovoj zemlji, izgovaraju veoma teške pretnje sa svih strana. One su, razume se, i u sferi jednog tradicionalnog medijskog političkog pritiska koji se vrši od raspada Jugoslavije i istovremeno sa raspadom Jugoslavije; on se pojačava sadašnjom našom izbornom kampanjom. Ali, imamo i novih momenata u sistemu i talasima pritisaka koji nas upozoravaju na neophodnu opreznost i odgovarajuću pripremu za sva moguća zbivanja koja su vezana za našu nezavisnost i našu slobodu. Ako vas interesuje moje lično mišljenje, mene najviše zabrinjava mogućnost islamske internacionalizacije bosanskog bojišta; vrlo me brine Konferencija (...) na obaveštenja koja sam primio i koja primam od Vensa. Takođe, zabrinjavaju neprestane kombinacije NATO-a; neke ozbiljne pojave u Mađarskoj, vezane za upotrebe njihovih aerodroma i specijalnih snaga Saveta bezbednosti za novu rezoluciju o Bosni o čemu me je jutros ministar Đukić obavestio. Rezon, pored ostalog, predviđa energično vojno vatreno dejstvo, oboriti svaku letilicu. Potom, imamo Edinburg, imamo sastanke Evropske zajednice koji su nabijeni pretnjama, koje ne uzimam sve do kraja realnim i ostvarivim, jer imamo, isto tako, znakova da su naši neprijatelji, faktori Evropske zajednice i Saveta bezbednosti ambivalentni u stavovima; imamo mnogo razloga da računamo na racionalan odnos prema nama; i imamo pravo da verujemo da ta intervencija nije realna. Ali, duboko sam uveren da jedna ozbiljna država mora da sa punom ozbiljnošću da primi ovakve pretnje i da na njih treba da odgovori odgovarajućim pripremama. Molim vas da o tome u ovako kompetentnom forumu porazgovaramo, čujemo mišljenja i zauzmemo stavove.
pripremljenosti naših oružanih snaga za svaku eventualnost.
Prema tome, to je onaj elemenat koji nije sporan (...) - šta će biti ako bude - stvar je profesionalna (...) štaba, razvijanja tih varijanti, ali, nema (..) niti priprema ako ta Vojska nije u celini dobro (...), dobro "uvezana", dobro organizovana i spremna da odgovori okolnostima i mogućnostima na odgovarajući način. Prema tome, težište našeg bavljenja treba da bude na stvaranju uslova za pripremljenost naše vojske za svaku eventualnu opasnost spolja. Čini mi se da smo saglasni od samog početka - jedina obaveza i pravo angažovanja vojske je suprotstavljanje eventualnom ugrožavanju spolja. Vojska se ne bavi unutrašnjim stvarima; ona ima jedino funkciju da brani zemlju. Prema tome, za tu opasnost spolja ona treba da bude što bolje pripremljena.
Mi, na žalost, vidimo da kompetentni organi, pre svega, u Vladi uglavnom bave zamajavanjem vojske pričanjem samo o pitanjima penzija, stanova i plata, a nikako pitanjima razvoja oružanih snaga, tehničkog opremanja i drugih stvari, što je prioritetan zadatak u ovoj situaciji. Ne potcenjujem ja ni ove druge stvari koje znače svakodnevni život vojske i njenih pripadnika, ali sigurno na njima ne može biti težište našeg bavljanje, a pogotovo ne bavljenja Vrhovnog saveta odbrane. Prema tome, kada je reč o prvoj tački dnevnog reda, mi bismo trebali da ne trošimo mnogo vremena na sve moguće pretpostavke šta se može desiti i na kakav način može naša zemlja biti ugrožena, već pre svega da se bavimo stepenom pripremljenosti vojske i da vidimo koje su to mere koje možemo preduzimati da vojska takvu eventualnu opasnost dočeka u boljem, a ne u gorem stanju. To je mislim jedini prilaz koji je u ovom momentu bitan. Ako imamo dobru, spremnu i sposobnu vojsku s dobrom podrškom, onda ona uvek može da reaguje na sve eventualije.
DOBRICA ĆOSIĆ: Ja sam s Vama potpuno saglasan u načelu. Međutim, mislim da to načelo koje je apsolutno nesporno nije dovoljno, da se ono se mora proširiti pitanjima i odgovorima (...) opasnosti, okolnosti ili zbivanja.(...) Juče sam saznao u Štabu Prve armije da se na granici slavonskog dela Krajine 130 hrvatskih vojnika sprema za borbena dejstva; imamo podatak da škole u Hrvatskoj završavaju školsku godinu do kraja marta; imamo unutrašnju (...) Hrvatske koja izrazito pokazuje da su oni spremni da ukinu svojom administrativnom podelom svaku srpsku autonomiju; izjave Butrosa Galija da povuče "plave Šlemove" iz Hrvatske. To su sve činjenice koje nam ukazuju da je moguća vojna intervencija Hrvatske na Republiku Srpska Krajina. Mi o tom pitanju moramo da imamo stav: hoćemo li mi ratovati za Republiku Srpsku Krajinu, možemo li da ratujemo i procena ishoda tog rata. Mislim da Savet odbrane o tome mora da ima stav; bar ja, nalazeći se na dužnosti na kojoj se nalazim, to moram da znam. To je jedno. Takođe, moramo odgovoriti - kako će postupati Vojska Jugoslavije u slučaju intervencije vojne u Bosni i Hercegovini: hoćemo li ratovati za Republiku Srpsku, ili ćemo pustiti da tuku i ubijaju? Imamo treće pitanje: mogućnost pobune na Kosovu, mogućnost albanske, turske intervencije. Koliko smo spremni, koje su naše realne snage da se odbranimo? To su pravi, suštinski motivi koji su me podstakli da vam predložim ovakav razgovor. Mislim da nas trojica koji smo politički odgovorni ne možemo mirno da spavamo, ako nemamo veoma jasan stav Vojske po ovim pitanjima, stav Generalštaba, razrađen taktički i strateški. Vi dobro znate da u sistemu odbrane Vojska ima razrađene strateške, taktičke i druge sisteme odbrane, ima određene potencijale za odbranu, a ja o tome ne znam; ako sam neobavešten zbog svoje nedovoljne radoznalosti ili savesnog nevršenja svoje dužnosti, želim da saznam da li je naš Generalštab spreman i da li ima odgovore na ova pitanja? O tome je reč.
DOBRICA ĆOSIĆ: Imate li vi tu odgovore na sva tri pitanja?
ŽIVOTA PANIĆ: Imamo.
DOBRICA ĆOSIĆ: Hoće li Generalštab da nam da stavove o našim potencijalima, o našim realnim izgledima u toj borbi?
ŽIVOTA PANIĆ: Daćemo sve, imamo sve.
DOBRICA ĆOSIĆ: Vrlo dobro!
ŽIVOTA PANIĆ: Tu su procene; zna se kakve po svim tim pitanjima; kakve su nam rezerve itd. Ne bih sada govorio o spoljnjem (...) to je manje-više poznato. Planirali smo da Vojska Jugoslavije (...) 120 hiljada; to je vrhovno rukovodstvo odobrilo. Trenutno popunjeni smo sa 82 hiljade. U cilju poboljšanja mirnodopske popune i dovođenja na nivo koji obezbedjuje izvršenje zadataka, imamo sada iz rezerve 13 hiljada ljudi koje plaćamo da bismo obezbedili borbenu gotovost Vojske Jugoslavije. Zbog slabog interesa za vojni poziv, primljeno je samo 5700 vojnika po ugovoru, a predvideli smo 24 hiljade. Ratna armija broji 600 hiljada ljudi, a popuna je izvršena 95 % znači, napravljeni su mobilizacijski planovi.
DOBRICA ĆOSIĆ: Da li su tu i nacionalne manjine?
ŽIVOTA PANIĆ: Da, bez Šiptara.
DOBRICA ĆOSIĆ: Ima li Mađara?
ŽIVOTA PANIĆ: Mađari se bore odlično. Ja nemam nijedan primer Mađara koji se loše borio; borili su se bolje nego Srbi - nisu bežali s fronta; ginuli su kao snoplje; ono što je pobeglo - pobeglo je.
DOBRICA ĆOSIĆ: Čuli ste juče komandanta Novosadskog korpusa? (obraća se generalu Poliću).
RADE POLIĆ: General Biorčević je juče Predsednikuu saopštio da nema nijednog Mađara koji je zainteresovan da se odazove na mobilizaciju.
ŽIVOTA PANIĆ: To nije tačna informacija! Sada možemo da odemo u Bačku Topolu… Brigada bi bila popunjena 90%, a 73% su Mađari na tom prostoru. Ja sam devet godina službovao u Vojvodini, bio sam načelnik korpusa i komandant korpusa. Bio sam komandant Prve armije koja je vodila borbu na tim prostorima. Hrvati su upali sa mađarske teritorije - uglavnom su Mađari stradali i odbili napad Hrvata sa mađarske teritorije. Molio bih da se ovo dalje ne snima, jer ću vam dati kompletan materijal. (Sednica nije snimana 10 minuta.)
RADOVAN RADINOVIĆ: Ja podržavam sve što je general Panić rekao samo bih nešto pokušao da izoštrim. Naša vojska je dimenzionisana i naši resursi su takvi da možemo uspešno da sprečimo secesiju; da porazimo svaku susednu zemlju u lokalnom ratu i da imamo neophodne uslove za vođenje dugotrajnog rata, ako nam takav rat bude nametnut, i to rat na našem prostoru. Takav rat bi podrazumevao ogromne gubitke, ali ako bi bili prisiljeni na njega, morali bismo ga voditi. S obzirom da bi nam rat bio nametnut sa distance, budući da su naše mogućnosti, prvo, preživljavanja toga udara, a naročito uzvratnog udara, ograničene - mi sve moramo preduzeti da nam taj rat ne bude nametnut - treba da definišemo naš stav prema eventualnoj intervenciji Hrvatske u Krajinama i eventualnoj intervenciji u Republici Srpskoj. Izvesno je da se Vojska Republike Srpske i srpski narod u Bosni neće suprotstaviti multinacionalnim snagama; ali, to nam ne bi smeo biti razlog da odmah stupimo u rat, jer bi bio nametnut nama, iz kojeg bi teško mogli izaći jer bi bio na našu štetu. To su neke činjenice koje Vrhovni savet treba da ima u vidu; siguran sam da to imate u vidu kada definišemo naš stav prema primeni vojne sile na prostorima SRJ. Mislim da je najviši nacionalni interes srpskog naroda sada da se očuva ovaj deo koji je ostao u okvirima granica SRJ.
*Nastavak feljtona u petak 27. maja 2011. godine
No comments:
Post a Comment