Kako su Srbija i Crna Gora prakticirali uzdržavanje od ratovanja (3)
Hrvati pobedili pomoću parapsihologije
v
Kada skupim m*da i poletim: Milošević na krilima vizije
Milošević & sinovi naslućivali su da se u haosu nastalom nakon egzodusa zavedenih i žrtvovanih Srba iz RSK kriju obrisi potpunog sloma agresivne politike Srbije koje će doneti NATO intervencija četiri godine kasnije, naivno verujući da će svet sve zabroviti i nastaviti da žmuri na besomučno divljanje srpskih instrumenata sile na Kosovu. Zbog toga su zaključili da je za njihov opstanak na vlasti, skriven iza zaklinjanja otadžbini i navodnih interesa naroda, najbolje da nemo posmatraju kako se Hrvatska vraća u svoje međunarodno priznate granice. Transkripti sa prve sednice Vrhovnog saveta odbrane (VSO) nakon “Oluje” održane 14. avgusta 1995. godine, otkrivaju da je čak i diktatorima i krvnicima poput Miloševića ponekad potrebna kakva-takva “argumentacija”, osim uvek i svuda primenjive flagrantne nenaklonjenosti bogova predaka, da bi sami pred sobom mogli da se opravdaju i zatim se mirno vrate u svoje prirodno, bezgrešno stanje.
Na sednici je prvi govorio pukovnik Branko Krga, tadašnji načelnik II uprave Generalštaba Vojske Jugoslavije. Svojim kao žilet oštroumnim zaključcima o tome da su grabežljive lopovčine u vrhu vlasti RSK krive za sve dao je Miloševiću kofu snažne dezinfikujuće tečnosti kojom se Balkanski kasapin temeljno prao od odgovornosti i od čijih je isparenja tokom sednice doživeo niz halucinativnih vizija.
“Uzrok brzog sloma Vojske Republike Srpske Krajine leži u činjenici što je političko rukovodstvo Republike Srpske Krajine u dužem vremenskom periodu bilo opeterećeno borbom za vlast, brzim bogaćenjem, tako da nije dovoljno pažnje posvećivalo pripremi zemlje i naroda za odbranu. Slabo je procenjivalo situaciju, nerazumno se odnosilo prema mirovnim inicijativama, slušajući rukovodstvo sa Pala i neke inostrane savetnike. Takvo stanje je veoma pogodovalo Hrvatskoj i njenim sponzorima koji su pre agresije na RSK intenzivno delovali na propagandnom i subverzivnom planu, što je imalo teške posledice na moral srpskih boraca i naroda”, raportirao je vrhovnom komandantu pukovnik Krga, ali je na svoju na nesreću, ali zato silno uveseljavajući generacije koje dolaze, nastavio da lupeta.
Čovek koji ima dovoljno hrabrosti da u svojoj biografiji napiše da je završio Filozofski fakultet, Vojnu akademiju Kopnene Vojske i sve druge najviše vojne škole nije štedeo kuraž, kao šmokljani iz Vojske RSK, da pred još dvadesetak, kakvih-takvih ali odraslih visookobrazovanih ljudi, mahom generala sa tonama odlikovanja, potpuno ozbiljan kaže:
“Nije isključeno da je protiv Srba primenjeno i psihotronsko oružje, što je uticalo na borce da ne pružaju otpor. To, naravno nije rezultat pameti Hrvatske, već američkih i nemačkih stručnjaka.”
Psihotronika je, kaže Gugl, sposobnost upravljanja svešću i vitalnim funkcijama druge osobe na daljinu. Pojam su prvi koristili sovjetski (a zar bi mogao iko drugi!) naučnici za vreme hladnog rata, u nizu parapsiholoških istraživanj sa ciljem razvoja mentalnih sposobnosti, koje bi se koristile za vojne ciljeve. Sedam godina kasnije, kreatora teze o uticaju parapsihologije na nestanak RSK, najpre je milošću božjom, svojom blagom rukom u čin general-pukovnika proizveo Vojislav Koštunica, a zatim ga i postavio da stoluje Generalštabom Vojske Jugoslavije.
Krajinska gerila
Generalu Blagoju Kovačeviću, kao i svakoj vojničini, nije bilo dosta ratovanja, sa porazom se nije nikako mirio, i bio je spreman da se bori i pored parapsihološke nadmoći Vojske Hrvatske. Zato je tražio da se izvrši hitno reorganizovanje Srpske Vojske Krajine i da se ona “anagažuje za gerilsko ratovanje na izgubljenim prostorima RSK radi nanošenja gubitaka i stvaljanja do znanja međunarodnoj zajednici da je to srpska zemlja i da narodi sa tog prostora ne prihvataju politiku svršenog čina.”
Međutim, Slobodanu Miliševiću, ratnom profiteru i velikom ljubitelju svršenih činova nije bilo do partizanisanja, bar ne po teritorijama koje je uz pomoć Arkana i ostalih svojih lešinara prethodno oglodao do kostiju, kosti polomio i spalio, a pepeo rasuo niz vetar sa ruskih stepa.
Zato je podsetio članove VSO da njegova sumanuta politika ima podršku još samo od tadašnjeg predsednika Rusije Jeljcina koji iako večito pijan ipak ima dovoljno svesti da od Srbije traži da insistira na mirnom rešenje. Zauzvrat, uveravo je Milošević svoje generale, Rusija će nastaviti sa politikom ukidanja sankcija Srbiji. To će Srbiji doneti pomoć “uključujući i određene aktivnosti u pružanju vojne pomoći”, a njemu, Miloševiću, obezbediti još nekoliko godina da teroriše građane Srbije.
Uostalom, uveravao je Milošević generale, Srbi iz RSK sami su krivi za sve što im se dešava. Prvo, “Oluja” se dogodila posle “rezolutnog odbijanja mirovnih planova od strane rukovodstva Republike Srpske, odnosno mirovnih planova koje su podržale i SAD i Nemačka”. A nije da im nije rekao da će se to dogoditi. Upozoravao je Milošević na vreme šta će se desiti, ali ko njega sluša. Iako je znao da je uvek bio u pravu, Miloševiću je toliko bilo žao RSK da je na sednici čak priznao da mu je žao što se njegovo upozorenje tako proročki obistinilo.
Javlja mi se da će Kosovo biti nezavisno: Milošević prepričava Rugovi svoje vizije
Milošević: Dobro, Ratko, sad mi reci, šta je rezultat odbijanja plana? Da li ste osvojili teritorije?
Mladić: Nismo, nego smo izgubili.
Milošević: Imate li gubitaka?
Mladić: Imamo velike gubitke!
Milošević: Kakav je, dakle, rezultat?
Mladić: Rezultat je negativan!
Milošević: Zašto se ide u negativan rezultat?
Mladić ćuti i sleže ramenima.
Zna Ratko i da se potpiše
Kad je unakrsnom vatrom jednom ućutkao Mladića, Milošević je članovima VSO nastavio da priča kako je on u svojim snoviđenjima jasno kao po danu video kako će se sve završiti, ali zaman.
“Momo (Momčilo Perišić, op. a.) se dobro seća mog razgovora sa Mladićem prilikom napada na Žepu i Srebrenicu. Ja sam onda rekao: “Ratko, ti sada meriš vojničku cenu tog uspeha. Vojnička cena je pet mrtvih, 20 ranjenih, jedno uništeno vozilo itd. To je mnogo jeftino. A politička cena može da bude milion puta veća, jer će se sutra ticati interesa 12 miliona ljudi! Oni zauzimaju Žepu, gde srpska noga nikad nije kročila – od rata naovamo ako je došao neki trgovac Srbin, jer to je muslimanska enklava 100 godina. Odatle se tera 40 hiljada izbeglica, to je zaštićena zona UN - to se toleriše, ali kada se to isto uradi sa srpskom teritorijom koja je, takođe, zaštićena zona, onda kažemo da to nije principijelno!”, nahrupila je svima poznata Miloševića ljudskost.
Zato, zaključuje Milošević, ključ je u rukama vojnog vrha Republike Srpske jer je “očigledno je da je tamo političko rukovodstvo izgubilo kredibilitet”:
“Posle ovog pokušaja Karadžića da skine Mladića, a dobijanja podrške Mladića od kompletnog vojnog sasatava u Republici Srpskoj, postoji mogućnost da se ide na mirovnu opciju, čak i da ne tražimo nikakvo smenjivanje Karadžića, ili da ga proglasimo ovakvim ili onakvim. Siguran sam da bi međunarodna zajednica prihvatila Mladićev potpis kao valjan na svakom mirovnom dokumentu, bez obzira da li to rukovodstvo, kome “noge vise u vazduhu”, nešto na tome rešava ili ne.”
"Iračka šema"
Potpuno cinično, pokazaće se za svega četiri godine, Milošević od svojih generala traži da uozbiije svoje kolege iz RSK koji moraju da shvate “da je apsolutno nemoguće da ratuju protiv celog sveta i kompletnog NATO pakta, sa vojničkim izgledom na uspeh”. Ko ima takve sulude ideje, progovara psihoterapeut iz Miloševića, morao bi da shvati da to treba da plati ceo narod. Usledila je zatim nova vizija, o “iračkoj šemi”:
“Kratko ću reći šta je scenario. Scenario je da se bilo kakvim delovanjem unutrašnjih i spoljnih faktora uvuče u rat Jugoslavija. Time bi NATO legitimizovao tvrdnju da je Jugoslavija faktor agresije na Balkanu. (...) Prema tome uvlačenjem Jugoslavije u rat, naši neprijatelji, a među njima brojim i one militantne snage u tim državama, bio bi stvoren alibi: “evo legitimacije da je Jugoslavija agresor” i onda se nameće iračka šema. Vi znate šta je iračka šema – taj agresor mora da se kazni kao kada je Irak ušao u Kuvajt. Onda se polupa Jugoslavija! Mislim da će Veličković (komandant Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane general-potpukovnik Ljubiša Veličković, op. a.) potvrditi da naša protivvazdušna odbrana nije u stanju da spreči masovne udare NATO pakta na našu teritoriju, na sve strateške, komunikacijske, energetske objekte i svaka druga čvorišta. Kada bismo izveli samoubilački akciju protiv celog NATO pakta, bili bi nam dikatirani uslovi mira, pa bi rekli: “taj agresor mora da bude i politički kažnjen, a to znači da mu se uzme Vojvodina, da mu se uzme Sandžak, da mu se uzme Boka, da mu se uzme Kosovo!” Od ostatka jada bi se napravila neka marionetska državica koja ne bi mogla da opstane, jer bi to jedva dočekali.”
No comments:
Post a Comment