e-novine.com - Mađari su ginuli kao snoplje

Kako su Srbija i Crna Gora prakticirali uzdržavanje od ratovanja

Mađari su ginuli kao snoplje

Piše: Bojan Tončić

Veličina slova:

Photo: Dragan Kujundžić

Dobrica Ćosić bi da sazna kakve su šanse JNA i ostalih državotvornih bandita ukoliko Hrvatska napadne RSK i RS, Panić i Milošević se slažu oko opšte mobilizacije, predsednik Srbije traži da Vojska sačini budžet koji bi podmirivao sve troškove ratovanja prekodrinskih pobunjenika, bandita i starešina VJ kojih je bilo 1800...

Transkripti razgovora vođenih na sednicama Vrhovnog saveta odbrane Savezne Republike Jugoslavije 1992, 1994. i 1995. u celosti ili delimično objavljeni tokom suđenja bivšem načelniku Generalštaba VJ Momčilu Perišiću pred Haškim tribunalom (prenose ih mediji u Bosni i Hrvatskoj) nesumnjivo su istorijski dokumenti koji unekoliko sklapaju mozaik zlikovačkih pohoda velikosrpske političko - vojne skupine odmetnika koja je odlučivala o krvavom raspadu SFRJ i sudbinama miliona ljudi. Bosanskohercegovački Dani donose u poslednjem, aprilskom, broju deo tih jezivih svedočanstava, dostavljenih Sudu još u vreme procesa protiv Slobodana Miloševića, iz kojih se vidi da su na dnu neke velegradske pećine postavljana i visokoumna pitanja, poput dileme za koju je ključ postavio tiražni književnik iz Velike Drenove, pitajući se duboko humanistički kako će postupati Vojska Jugosalavije u slučaju hrvatske intervencije u Republici Srpskoj Krajini i Bosni i Hercegovini, ne dovodeći takav rasplet u pitanje. Odgovori na ovakva pitanja uredno su stizali u limenim sanducima, izveštajima o gubicima i divljanju Mladićevih i drugih bandi nad kojima je, uprkos logistici i nemilice trošenom novcu poreskih obveznika u Srbiji, Beograd gubio konrolu.

Slobodane, samo reci: Evo jedne od snimljenih najava zlodela koju izgovara Slobodan Milošević na veoma važnoj Šestoj sednici VSO 9. decembra 1992: „Svako pitanje koje se tiče bezbednosti, naše obaveze da pomognemo Republici Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj moralo bi prethodno da ima vrlo temeljnu konsultaciju sa rukovodstvom i jedne i druge republike, i da vidimo u kom pogledu i kako najbolje oni mogu od nas da očekuju odgovarajuću pomoć (...) Treba da vidimo šta im možemo pomoći u onome što im je najpotrebnije i šta traže od tehnike itd, šta im je moguće pomoći oko tih njihovih stalnih zahteva da otkažemo gostoprimstvo vojnim obveznicima kojih ovde među izbeglicama ima nekoliko desetina hiljada“, rekao je predsednik Srbije.

Književnik na radnom zadatku predsednika i komandanta, nesuđeni laureat Nobelovih nagrada za mir i književnost (nije kasno), kaže da je obavešten o tome da „činimo doista sve što možemo“. Risto Matović, načelnik Uprave za strategijske studije i politiku odbrane, izveštava ga da je na bosanskohercegovačkim frontovima angažovano „oko 1800 starešina Vojske Jugoslavije“. Slobodan Milošević, pak, sumnja u Ćosićevu informaciju. „Šaljemo sve! Oni tamo imaju 20.000 litara goriva, to je moj poslednji podatak“, rezolutan je najdeblji u pećini Života Panić, načelnik Generalštaba. „Šta je to 20 hiljada litara? Vi biste morali da napravite budžet potreba materijalnog osposobljavanja Vojske koji mora da pokrije sve“, nalaže Slobodan Milošević osokoljen podrškom srpskog naroda, anticipirajući vojnoliferantsku aferu koja neće bitnije uzdrmati srbijansku ratnu mašineriju.

Pobesneli „Kentaur“: General Panić je, naime, ozbiljno shvatio Miloševićev nalog i postavio temelje poslovanju firme svog sina Gorana Panića „Kentaur“ čiji su detalji malo remetili epski karakter borbe za vekovna srpska ognjišta i nove granice; posle heroja, invalida, ordenja, činova, stanova i proteza, junačkih pesama tipa „Naoštrite bajonete da koljemo tursko dete“ i ovaj rat kao i svi srpski dobio je svog liferanta. Došli smo trivijalnosti koje je obznanio poslanik i lider SRS Vojislav Šešelj čija je banda bila pod Panićevom kontrolom. Dobro obavešteni Miloševićev glasnogovornik obznanio je da mlađi Panić valja Vojsci trule krompire po ceni jagnjetine ispod sača, te da se toalet - papir i druga sredstva za higijenu samo Vojska plaća po tako astronomskim cenama. „Ja Paniću kažem da je lopov, a on meni, zapravo, odgovara: „Pa šta ako sam lopov, ja sam rođen u dubini Srbije".

Slobodan Milošević nakon rasprave pred državnom komisijom za ispitivanje učinka pobesnelog „Kentaura“ uklanja Panića sa mesta načelnika Generalštaba. Neposredno pre odlaska, u maju 1993, Panić, osokoljen međunarodnom ekonomskom blokadom SRJ, poručuje Zapadu „Što se sankcija tiče, Srbi mogu živeti s komadom hleba i janjetom na ražnju, kako situacija zahteva“.

Ne znam šta će s tim Jajcem: Radovan u vrijeme osvajanja bez jasnog cilja

Ćuti, vole jedan: A sve je na pomenutoj sednici, vratimo se njoj, delovalo tako idilično - predsednik Srbije i načelnik Generalštaba postigli su sagasnost oko opšte mobilizacije, pri čemu je Milošević pokazao zavidno znanje rezervnog oficira iz vojničkih zadarskih dana. Najpre se divanilo o Jajcu i tu se predsednik Srbije dotakao akcije i reakcije, nagovestivši dijagnozu pomahnitalog psihijatra, dokazujući vlastite vizionarske „dejtonske“ planove: „Meni Radovan kaže da ne zna zašto su uzeli Jajce, i to muslimanski grad koji nikako neće moći da zadrže. (...) Zašto da i jedan čovek pogine za Jajce (...) Oni čine dva zla, uzimaju prostorkoji će morati da napuste jer im nikako ne pripada; drugo, stskaju Muslimane i sabijaju ih na manji prostor, znači veća je reakcija prema njima. Po toj osnovi mogu očekivati nove gubitke“, deo je ove, o osnovi tačne analize.
Nova je na temu mobilizacija, edukativna najava pojačane potrage za dezerterima i njihovim saveznicima i nešto što se zvanično nikad nije krstilo opštom mobilizacijom: „“Momire, poznato je u vojnoj praksi da, čak i kada se vrše manevri u u blizini granice podiže se borbena gotovost, jer se nikad ne zna zadnja namera tih manevara. Prema tome, naša odluka da možemo da sumnjamo u ugroženost naše zemljemože da bude dovoljna osnova da izvršimo opštu mobilizaciju“(Milošević)/“Delimična ne dolazi u obzir.“ (Panić)/“Mi ne saopštavamo nikome kako ćemo upotrebiti Vojsku; mi smo suvrena država, možemo da izvršimo opštu mobilizaciju jer u našem okruženju postoje radnje koje nas na to obavezuju. Mislim da ne treba da dajemo saopštenje sa ovog sastamka. Ne treba da mnogo pričamoi da dajemo u javnost, mi prvo treba da se spremimo jako dobro“ (Milošević)/“Kod opšte mobilizacije mi garantujemo popunu 70 i više odsto, a jedinice sa 70 i više posto sastava izvršavaju zadatke“ (Panić).

To reče načelnik, raziđoše se da podele zadatke pozivarima i vojnoj policiji, otvarajući poglavlje „Ćuti, vole jedan!“, kako će se netom Panić na terenu očinski obratiti jednom od pobunjenih rezervista kome su, valjda, spavanje u svinjcima i truli krompir „Kentaura“ pojačali pacifizam.

*****

Ideal Ćosićeve Srbije: Mađari se bore odlično, bolje od Srba, ginu ko snoplje

Photo: Ron Haviv

O nacionalnim manjinama
Dobrica Ćosić: Moguća je vojna intervencija Hrvatske na Republiku Srpsku Krajinu. Mi o tom pitanju moramo da imamo stav: hoćemo li mi ratovati za Republiku Srpsku Krajinu; možemo li da ratujemo i procena ishoda tog rata. Mislim da Savet odbrane o tome mora da ima stav; bar ja, nalazeći se na dužnosti na kojoj se nalazim, to moram da znam. Takođe moramo odgovoriti kako će postupati Vojska Jugoslavije u slučaju vojne intervencije u Bosni i Hercegovini; hoćemo li ratovati za Republiku Srpsku ili ćemo pustiti da ih tuku i ubijaju. I treće pitanje: mogućnost pobune na Kosovu, mogućnost albanske, turske intervencije.
Života Panić: Rekao bih šta predlažemo u slučaju da dođe do agresije na RSK, Republiku Srpsku, Sandžak, Kosovo itd.Mi smo planirali da VSO, dođe i pogleda plan, a Vi kao vrhovni komandant da ga odobrite i potpišete. To će biti u toku ove sedmice.
Dobrica Ćosić: Hoće li Generalštab da nam da stavove o našim potencijalima, o našim realnim izgledima u toj borbi?
Života Panić: Daćemo sve, imamo sve. Ratna armija broji 600 hiljada ljudi, a popuna je izvršena 95 odsto, znači naprvljeni su mobilizacijski planovi.
Dobrica Ćosić: Da li su tu i nacionalne manjine?
Života Panić: Da, bez Šiptara.
Dobrica Ćosić: Ima li Mađara?
Života Panić: Mađari se bore odlično. Ja nemam nijedan primer Mađara koji se loše borio; borili su se bolje nego Srbi - nisu bežali s fronta, ginuli su kao snoplje, ono što je pobeglo - pobeglo je.