e-novine.com - Kolaps američke imperije đavola

e-novine.com - Kolaps američke imperije đavola: "Photo: www.devil.ob.tc

Do kraja ove godine na našem portalu pratićete dokumentarni feljton o izveštavanju beogradske “Politike” tokom 1992. godine. Ova najmračnija epizoda Miloševićevog huškačkog lista svesno je u Srbiji deponovana u zaborav: taj period se uglavnom ne pominje, postoji samo maglovito sećanje na tekstove koji su raspirivali mržnju i na pojedine autore koji su se svesno stavili na stranu šovinističke histerije. Za mnoge čitaoce, danas, 18 godina docnije, ovo štivo srpske novinarske sramote biće prvi susret sa miloševićevskom krvavom ideologijom koja se otvoreno pripremala za zločine. Baš zato, ovaj feljton valja čitati kao upozorenje i iskustvo ratne propagande bez paralela u poslednjih 50 godina. Tekstove iz “Politike” prenosićemo u celini, bez komentara

Izdanje dnevnog lista 'Politika' od 10. avgusta 1992. godine

NAJTEŽE: HERCEGOVAČKE VRUĆINE (Bileća, 9. avgusta):
Jutros je novinarima i zvanično potvrđeno da se za tri dana, 12. 8, očekuje dogovorena zamena zarobljenika između hercegovačkog korpusa i hrvatske vojske, pritvorenih poslednjih meseci na ovom području. Kako nas je obavestio pukovnik Novak Milošević, član komande Korpusa, srpska strana će osloboditi sva pritvorena lica, bez obzira po kom osnovu su lišeni slobode, dok će hrvatska strana takođe osloboditi adekvatan broj srpskih zarobljenika i za narednih dvadeset dana omogućiti oslobađanje svih ranjenih kao i eshumaciju poginulih srpskih vojnika.

Tri dana uoči oslobađanja, omogućeno nam je i da razgovaramo sa nekoliko zatvorenika, da se detaljnije upoznamo sa uslovima života i tretmanom uhapšenih u proteklom periodu. Naši prvi sagovornici su Sandra Šore, medicinska sestra iz Splita i Senio Pažanin, takođe lekar iz Splita, medicinska ekipa iz redova ZNG, uhapšena na području Osojnika, kada su, kako kažu, zalutali tražeći ranjenog hrvatskoh vojnika.

Razgovaramo u Sandrinoj sobi, koja mnogo više liči na pristojnu kancelariju nego na ćeliju. Tu je radni sto sa knjigama, vaza sa cvećem koje joj svakodnevno donose vojnici, kako kaže sama Sandra. Nekoliko Sandrinih crteža sa motivima iz Dalmacije, govori više nego ova mlada devojka, koja kaže: 'Kao čovjek i kao medicinski radnik mogu govoriti o zaista korektnom odnosu i prema meni i prema svim zatvorenicima. Niko nas nije tukao niti maltretirao, imamo dovoljno hrane, jedino nas ubi hercegovačka vrućina. Mislim da se u to mogla uvjeriti i delegacija Međunarodnog crvenog krsta koja nas je dva puta posjetila'.

U potpunosti se slažući sa izjavom svoje koleginice Sanio Pažanin dodaje da je među osobljem zatvora stekao i prijatelje. Sprijateljili smo se otvorenim razgovorima o našoj zajedničkoj nesreći.

Na pitanje: 'Kuda poslije zatvora?' - oboje kažu: 'Daj Bože mira, onda mogućnosti da se ponovo vratimo pod Hipokratovu zakletvu...'

'Domaći' zatvorenici Tale Talović iz Gacka i Omer Ništović iz Nevesinja, uhapšeni, kako im je objašnjeno iz preventivnih razloga, posle mučkog udaranja Muslimana iz Podveležja u leđa srpskoj vojsci, skoro da se ne mogu načuditi šta se to odjednom desilo između Srba i Muslimana na ovim prostorima. Skoro se trude da nas uvere u korektan odnos prema njima u bilećkom sabirnom centru. Kuda posle skorog izlaska iz zatvora, sad je najteže pitanje, ali teško više ikada na stara ognjišta, ističu obojica, jer ovaj rat nije samo odneo brojne nevine živote, nego je i na najgrublji način raspolovio zajednički život dojučerašnjih komšija, kao jabuku.

Posebno interesovanje novinara izazvao je mladi hrvatski vojnik Ante Barešić, tek zarobljeni pripadnik 156. brigade ZNG. 'Zarobljen sam kao teški ranjenik, sa četiri teške prostrelne rane. Kao što vidite ovi ljudi su mi spasili život. Redovno dobijam lijekove, previjaju mi rane. Smješten sam u vojnom stacionaru.'

Photo: westofthei.com

Barešić, inače, potiče iz zloglasne loze Mira Barešića, atentatora na Vladimira Rolovića. On i njegovi drugari su tog dana ubili 4 srpska vojnika. Poredeći detalje iz hrvatskih zatvora, posebno onih iz Čapljine i Ljubuškog, koji su mu poznati, kaže da se ovo u Bileći ne može ni nazvati zatvorom, kamoli logorom smrti.



Od Barešića saznajemo brojne pojedinosti o Centru za obuku u Ljubuškom, o stranim plaćenicima, pretežno Englezima, Francuzima i Nemcima, u hrvatskim redovima... Pored zvaničnih zatvora, kaže Barešić, brojni su i privatni zatvori, koji su postali pitanje prestiža među glavešinama HVO, ZNG, HOS i ostalih. Zatvorenike svako muči na svoj način, nemaju hrane niti najminimalnijih uslova za život, a izgleda da svako raspolaže svojim 'bijelim robljem' kako želi.

Barešić takođe tvrdi da hrvatska javnost ne zna ni deo istine o masovnim pogibijama hrvatskih mladića u Hercegovini, dodajući da je, ipak, sasvim sigurno da hrvatski vojnici znaju da se nalaze i ratuju na tuđoj zemlji. (N. Asanović)

***

OGRANIČEN DOMET POLITIKE SILE
Dezintegracija Jugoslavije jednostranim aktima secesije i metodom politike svršenog čina je jedan od poslednjih recidiva hladnoratovske bipolarnosti sveta, u kojoj su super sile unilateralnim aktima moći uređivale poredak stvari u sopstvenoj interesnoj sferi.

Kako je kolapsom 'imperije đavola' otvoren prostor za konstituisanje tzv. novog svetskog poretka, koliko će biti nov vidjeće se, ali koji će svakako morati da pored uvažavanja interesa velikih, uvažava interese i drugih ne tako velikih i moćnih subjekata u zagovaranom 'Evropskom domu' M. Gorbačova ili 'svetskoj porodici ravnopravnih i slobodnih nacija', ali svakako na prvom mestu građana pa tek onda etnosa.

U odsustvu postojanja ovakvog sistema u međunarodnoj zajednici se generišu uticaji sve više dominirajućeg poretka 'pan americana' jedine preostale supersile kroz jačanje Atlantsko-evropske alijanse (NATO-EZ) i koji karakteriše evidentno ignorisanje subjekata tzv. 'trećeg sveta' i pored deklarativnog zalaganja za demokratizaciju svetskog poretka.

Međutim, raspad Jugoslavije, više nego dezintegracija SSSR-a, a sada i ČSSR, je očigledno ponovljena lekcija centrima svetske moći o ograničenosti dometa primene politike sile u uslovima kada joj se suprotstavlja bezkompromisna volja naroda.

Najdramatičniji primer za takvu neuspešnu i još uvek istorijski neprevaziđenu politiku primene sile, metodom pritisaka i svršenog čina, jeste preuranjeno priznavanje BiH od strane EZ, a bez prethodnog rešavanja najbitnijih unutrašnjopolitičkih pitanja svojstvenih za višenacionalne zajednice koje je time nužno eskaliralo u oružane sukobe (građanski rat) etničkog i konfesionalnog karaktera a za koji nesumnjivo kirvicu snosi EZ, posebno SRN i SAD.

Bezizlaznost tako nastale situacije, koja evidentno preti da Balkan pretvori u zonu dugovečne krize i nestabilnosti, nedopustiva je iz dva osnovna razloga. Prvo, opravdanje za troškove UNPROFOR-a kod poreskih platiša može biti prihvatljivo samo jedan vrlo ograničen vremenski period. Više ne postojji 'druga strana' koja bi svojim stavom otežavala i uslovljavala unedogled uslove za rešavanje krize i drugo, trajna nestabilnost na ovom području nikako ne odgovara dugoročnim interesima 'patronima krize' koji potiču upravo iz te Evrope.

Zato se sa pravom može očekivati da će najavljena svetska konferencija o Jugoslaviji, krajem avgusta u Londonu, biti dugoočekivana i principijelna tačka na ovakvu politiku faktora međunarodne zajednice i test za taj 'novi svetski poredak'.

Photo: journalism.cuny.edu

Ono što bi moglo, već sada, biti izvesno jeste, da rezultat ove konferencije za sigurno će obuhvatiti pitanje demilitarizacije celokupnog područja bivše Jugoslavije, svođenjem oružanih sila država naslednica na neophodni nivo nužan za očuvanje nacionalne bezbednosti a kojim se ne ugrožava vlastiti privredni razvoj ili bezbednost susednih većih ili manjih država, uz svakako neophodne međunarodne garantije uobičajene za režim regionalne kolektivne bezbednosti. Zatim, regulisanje kompleksa međusobnih diplomatsko-političkih odnosa, od priznavanja do nasleđivanja, itd., za koje je conditio sine qua non pitanje zaštite građanskih i etničkih prava na jedinstvenom principu i uz međunarodne garantije za njihovo provođenje i zaštitu. Napokon, vrlo su važna pitanja iz domena privrednog povezivanja i eventualne reintegracije delova bivše Jugoslavije kao i njihovo postepeno inkorporiranje u evropski i širi međunarodni poredak. (Mr Nikola Mišljenović, Novi Beograd)



Izdanje dnevnog lista 'Politika' od 11. avgusta 1992. godine

ZA OBJEKTIVAN PRISTUP I DOPRINOS RAZREŠENJU JUGOSLOVENSKE KRIZE
Predsednik Republike Srbije Slobodan Milošević primio je juče predsednika Spoljnopolitičkog odbora u parlamentu Ruske Federacije profesora dr Jevgenija Ambracunova.

U ovom razgovoru učestvovali su i dr Oleg Rumjancev, član Vrhovnog sovjeta i predsednik Socijaldemokratske partije Rusije, dr Oleg Džiza, naučni saradnik moskovskog Instituta za međunarodna politička istraživanja, i ambasador Ruske Federacije u Beogradu Genadij Serafimovič Šikin.

Predsednik Milošević izrazio je svoja očekivanja da Rusija, kao velika sila i značajan činilac u međunarodnim odnosima, zauzme objektivan pristup jugoslovenskoj krizi i da pruži veći doprinos njenom pravednom rešenju. Ovo tim pre što donošenje sankcija protiv SR Jugoslavije nije zasnovano na elementarnom poštovanju argumenata, istine i normi međunarodnog prava. Obostrano je izražena želja da se ruski parlament i rusko javno mnjenje podrobnije upoznaju sa stvarnom situacijom u Republici Srbiji i SR Jugoslaviji, jer je na delu nezapamćen informativno-propagandni rat protiv Jugoslavije, u kome s upotrebljavaju sva sredstva. Sve donedavno svet je obilazila vest o navodnom trovanju albanske manjine u Jugoslaviji, dok se sad SR Jugoslavija bez ikakvih dokaza optužuje čak za stvaranje koncentracionih logora koje svet ne poznaje još od vremena fašizma. Takve klevete na račun jedne države i naroda nisu zabeležene u novijoj istorji međunarodnih odnosa i oni pokazuju da su sila i interesi iznad istine, demokratije i prava.

Verujem u Rusiju i u srpstvo: Slobodan Milošević, faktor nemira na Balkanu
Photo: Stock

U vezi sa sukobima u BiH predsednik Milošević je istakao da se trajni mir može ostvariti isključivo političkim sporazumom tri konstitutivna naroda koji žive u BiH.



***

PANIĆ I MICOTAKIS ZA MIR NA BALKANU (Atina, 10. avgusta):
U toku petočasovne posete Atini, posle koje je produžio za Tiranu, jugoslovenski premijer Milan Panić je sa svojim domaćinom, grčkim premijerom Konstantinom Micotakisom, razmotrio nekoliko ključnih pitanja, kao što su - kako je rečeno na njihovoj konferenciji za štampu - situacija u BiH, problem Kosova, Panićeva ideja o balkanskoj ekonomskoj uniji i problemi oko priznavanja 'Skoplja'.

U razgovoru je sa grčke strane učestvovao, između ostalih, i novi ministar inostranih poslova Mihalis Papakonstantinu, a uz Panića, šef diplomatije Vladislav Jovanović, ambasador u Atini Milan Milutinović, Vlada Matić, Džon Skenlon, Teodor Olić i Dragan Marković.

Na veoma posećenoj konferenciji za štampu (oko 150 novinara) Konstantin Micotakis je, grčkim novinarima pre svega, priredio malo iznenađenje time što je, govoreći o sadržini razgovora sa Milanom Panićem, počeo od - Kosova, a ne, kako se očekivalo, od 'pitanja Skoplja', koje je ostavio za kraj. Ovakav redosled tema je, međutim, prirodan zbog toga što je Milan Panić iz Atine otišao na razgovore sa dr Sali Berišom, u Tiranu.

Problem Kosova može se rešiti unutar granica, za nas se, oko toga, ne postavlja pitanje - rekao je grčki premijer, dodajući da je Panića informisao ne samo o grčkom stavu, već i onom što je, po grčkim saznanjima, stav albanskog predsednika. Pošto je jugoslovenski premijer Panić izneo ideju da se u Beogradu održi konferencija o odnosima države Srbije sa svojom albanskom nacionalnom manjinom, Micotakis je rekao da bi - ukoliko bi se složila EZ - Grčka prihvatila ulogu posmatrača.

Panić će razgovarati o tome i sa Berišom, rekao je Micotakis.

Grčki premijer je, zatim, kao drugu temu razgovora naveo - situaciju u Bosni i Hercegovini. Izrazio je ogorčenje zbog nastavljanja rata, dodajući: 'Panić je kategorično rekao da je za mir i da je, što se njega i njegove države tiče, spreman da učini sve što se može'.

- Ponavljam, nastavio je grčki premijer Konstantin Micotakis, da smo mi protiv vojne intervencije jer bi to pogoršalo situaciju i započeti proces izlaženja iz krize. verujemo da prekid vatre može da pomogne.

Celo pitanje Bosne i Hercegovine treba da se rešava putem međunarodne konferencije, to je jedini način, istakao je još grčki premijer, izrazivši protivljenje zahtevu iz Sarajeva, koji su podržale neke zemlje, da se Bosni odobri da se naoružava.

Panić je spreman, nastavio je Micotakis, da prizna Bosnu i Hercegovniu na osnovu postojećih granica Jugoslavije. Rekao sam mu da prizna i Sloveniju, dodao je grčki premijer.

Razgovarali smo i o priznanju Republike Skoplje. Ponovio sam stav svoje zemlje da će slediti politiku Evropske zajednice, jer smo se prethodno po tom pitanju složili, istakao je Micotakis.

Zatim je grčki premijer izneo još dve-tri napomene. Naša je želja, a takođe i Srbije, da se sva sporna pitanja reše mirnim putem. Panić je tražio 'sto dana', verujem da će rešiti ono što je naumio, mi smo za saradnju na Balkanu.

Ponovio sam - dodao je grčki premijer - da je Grčka prijatelj sa Srbijom i Crnom Gorom, a da želi da ima dobre odnose i sa svima ostalima na Balkanu. Gospodinu Paniću se zahvaljujem na poseti, rekao je na kraju Konstantin Micotakis.

Jugoslovenski premijer Milan Panić je govorio u svom stilu. Počeo je napomenom da svaka familija želi da ima dobre komšije, ali i da ima i dobrih i loših vremena u odnosima među susedima.

Imamo neke probleme s albanskim komšijama, ali rešićemo to po kratkom postupku: Milan Panić, premijer iz susedstva
Photo: media.cnbc.com

Govoreći o problemima Srbije, počeo je od Kosova. Želimo da u odnosu na albansku nacionalnu manjinu demonstriramo sve principe: to znači, potpuno priznavanje svih njihovih manjinskih prava. Ona moraju biti zaštićena. Rekao je, zatim, da ako je manjina uključena u politički i ekonomski sistem, tada neće biti problema. Mi smo imenovali, nastavio je Panić, ministra za humanitarna prava. Ja sam ministrima pravde, kulture i obrazovanja naložio da se ozbiljno pobrinu da se ne diskredituju manjinska prava. Da se otvore škole koje su zatvorene već dve godine, da se nađe način za regulisanje problema u zdravstvenoj zaštiti, itd.



Pomenuo je, zatim, ideju o konferenciji koju bi organozovala država, u Beogradu, da se s nacionalnom manjinom Albanaca reše sporne stvari.

Što se tiče BiH, Panić je prvo istakao da se zaustavi rat, jer je situacija tamo užasna. Narod u BiH, Bosanci, Srbi i Hrvati nisu - rekao je Panić - bili pripremljeni na prelazak sa jednog na drugi politički sistem. Bosna mora da se demilitarizuje, ponovio je jugoslovenski premijer. Pozvao je sve vojne eksperte na svetu da u tome pomognu, pominjući posebno po imenu američkog ministra odbrane Čejnija i generala (iz sastava UN) Kanađanina Mekenzija.

Mi očekujemo, nastavio je zatim Milan Panić, da se ukinu sankcije. U tom smislu je pozvao Grčku da se, kao član EZ, za to založi.

Zatim su usledila pitanja dvojici premijera - najviše, pre svega, oko Makedonije. Pre nekoliko dana ste izjavili da biste priznali Makedoniju, da li biste to obrazložili - šta ste time mislili?

Imam različitu ideju oko diskusije u vezi s tim pitanjem, rekao je Panić. Podsetio je na svoju ideju o ujedinjavanju balkanskih država. Oko tog pitanja (oko 'Makedonije') biće reči u okviru mirovne konferencije o Jugoslaviji, kada će se raspravljati o svim pitanjima.

Na pitanje o stvaranju muslimanskog prostora na Balaknu, 'sa ciljem da se taj prostor destabilizuje', Panić je odgovorio da danas ljudi, po njegovom mišljenju, ne treba da se dele po religiji, njih jedino dele (ljudi) granice. Svi ljudi koji govore o religiji - dodao je Panić - stalno, kao što je poznato, govore o ljubavi, poštovanju, ne o ratu...

Jugoslavija je spremna da prizna Bosnu i Hercegovinu, rekao je Panić, odgovarajući na direktno pitanje. A o Kosovu: 'Kosovo će biti deo Jugoslavije'. Za Srbe u BiH: 'Ako nisu zaštićeni, ja ću učiniti sve što je moguće da ih zaštitim'. Premijer Micotakis je o 'koncentracionim logorima u BiH' rekao da se istina o njima tek istražuje.

Grčki premijer je završavajući konferenciju za štampu rekao: 'Ne verujem u ni u kakvu spoljnu vojnu intervenciju, niti u potrebu za njom'. On je osudio sve one političare koji traže vojnu intervenciju u BiH, pod izgovorom humanitarne pomoći.

Jugoslovenski premijer Milan Panić odleteo je iz Atine u Tiranu, oko 17 časova. (Radislav Ćuk)

***

IZRUČENI AMERIČKI PLAĆENICI (Atina, 10. avgusta):
Predsednik vlade SRJ Milan Panić danas je na konferenciji za štampu na kraju posete Atini saopštio da je američkoj ambasadi predao dvojicu plaćenika koji su se borili u ratu u Jugoslaviji.

Panić je, kako je rekao 's velikim ponosom' sinoć (u Beogradu) 'izručio američkoj ambasadi dvojicu Amerikanaca kojih bi svi mi Amerikanci trebalo da se stidimo: bili su plaćenici, ljudi koji ubijaju za novac'. Panić je rekao da je 'trebalo da umru, ali spasao sam ih'. Imena dvojice izručenih su 'gospodin Peri i gospodin Merin' i oni su, kao plaćenici, nedavno uhapšeni.

***

RAT ZA OPSTANAK
Još od vremena velike kubanske krize nikada toliko nedoumica i rasprava nije bilo u vrhovima američke administracije i Pentagona o upotrebi vojne sile u nekoj kriznoj situaciji kao što je to sada slučaj oko BiH. Gledišta o tom pitanju nisu jedinstvena ni u Vašingtonu, ni u Londonu i Parizu, iako se svi slažu 'da nešto treba preduzeti'. Naravno, ono što na neki način 'koči' agresivnost vojnih analitičara i planera na Zapadu jeste upravo strah da su sve procene zbivanja u BiH jednostavno zasnovane na pogrešnim pretpostavkama, što može kreatore eventualnih vojnih mera da odvede u katastrofu.

Drugim rečima, Zapad, pre svega SAD, ima potencijale kojima može relativno bezbolno da nanese srpskoj strani u BiH snažne vojničke udarce, pre svega avijacijom, ali to niti zaustavlja rat, niti rešava problem BiH.

Oružana zaštita humanitarnih konvoja i koridora nije nešto što je za Srbe u BiH apsolutno neprihvatljivo, naravno ako bi samo na tome ostalo. Problem se javlja ukoliko dođe do provokacija i napda na neki konvoj, a Zapad za takvu stvar odmah optuži srpsku stranu i odluči da je napadne.

Veliko je pitanje mogu li se takvi konvoji i koridori štititi samo iz vazduha ili će biti potrebno prisustvo i kopnenih jedinica. Gde rasporediti te jedinice, ko će birati pravce humanitarnih koridora i šta ako dođe do neslaganja upravo oko tih mogućih pravaca?

Konačno, možda je i najvažnije pitanje ovlašćenja komandanata tih humanitarnih kovoja. Za takve komandante stvari u početku mogu biti sasvim jednostavne u bici kada teren, poznate performanse oružja i izvesni opšti taktički principi pružaju solidan okvir za odluke. Problemi počinju u trenutku kada se u bosanskim gudurama slika proširi sa bitke na operaciju i sa operacije na rat u celini - uključuje se sve više faktora o kojima suprotstavljene strane imaju, ili mogu da imaju, sasvim različite koncepcije.

Sva sredstva su dozvoljena, pa i genocid: Miroslav Lazanski, mislilac
PHOTO: Stock

U tom trenutku u igru ulaze i pitanja nacionalnog temperamenta, filozofije i sudova vrednosti. To je ono što najviše muči vojne analitičare na Zapadu: koliko dugo 'ti ludi Srbi mogu da ginu i zašto je za njih život tako jeftina stvar'? Ovde ne pomažu nikakvi proračuni pomoću kompjutera, jer ljudske performanse zaraćenih u BiH nikakvi izviđački sateliti ni avioni, nikakva špijunska elektronika ne mogu da izmere i ocene sa velikom preciznošću. Automatski, to znači da nikakav plan ne preživljava kontakt sa protivnikom. Za SAD to je bila gorka lekcija iz Vijetnama.



Vojna brošura 525-44 TRADOK ('Operativna koncepcija za sukob niskog inteziteta kopnenih snaga SAD') zapravo možda najbolje govori o dilemama Vašingtona kao postupiti u BiH. Ako se Bela kuća odluči na opciju zaštite humanitarnih konvoja i koridora, ona će u BiH morati da pošalje vojnike čije će znanje biti posledica ove dihotomije: moraće da poseduju veštine vođenja rata, ali i da budu obučeni da u akcijama njihova prva reakcija bude posredovanje. To piloti borbenih aviona ne mogu da spoje, jer za tako nešto nisu ni školovani, niti su ima to zadaci.

Ostaju, dakle, pripadnici kopnenih trupa, a njh Bela kuća za sada ne želi da šalje u BiH. Za slanje jedinica kopnene vojske nisu oduševljeni ni ostali saveznici na Zapadu.

No, bez obzira na sve, nastojanja Vašingtona, Londona, Bona i pariza da vojnu intervenciju u BiH podvedu pod termin 'zaštite humanitarnih konvoja i koridora' bežanje je i od samog termina 'intervencija', koji se uglavnom na Zapadu shvata u pežorativnom obliku. Jer svaka američka intervencija, bez obzira na neviđenu medijsku statanizaciju Srba, Srbije i Jugoslavije, moraće na samom početku da bude uverljivo objašnjenja i opravdana. Prvi poginuli američki vojnici, ne od metaka, avion se može srušiti i u magli bosanskih brda, kamion ili transporter može pasti u provaliju, biće ispit poitičke podrške američke javnosti za vođenje takvih 'humanitarnih akcija'.

Upravo krhka priroda te podrške u demokratskom društvu predstavlja značajan faktor ograničenja u sukobima niskog inteziteta kakav je sada na sceni na prostorima bivše Jugoslavije.

Rukovodeći se 'moralnim imperativima' u spoljnoj politici, pre svega 'principom samoopredeljenja'i principom 'da nijedna promena statusa kao ne bi trebalo da se ostvari pomoću sile', Amerika je upravo priznavanjem secesije priznala 'samoopredeljenja ostvarena pomoću sile'. Posle jedne greške mogu da uslede nove i tragičnije...

Otkrivajući navodne konclogore u BiH, Zapd je odjednom iznenađen što ne postoji 'divan mali rat', što nema jeftinog rata. Zapad je iznenađen što rat predstavlja smrt i razaranje, a upravo je američki način ratovanja uvek bio posebno žestok, strašan i uništavajući. Primeri: Drezden, Hirošima, Vijetnam, Irak. Upravo Zapad veruje u korišćenje svih mogućih bombi, raketa, snažne vatrene moći da bi se sačuvali životi njihovih vojnika.

Rat u BiH jeste prljav, nekonvencionalan sukob, građanski rat. Na tom prostoru zapadne vojnike neko će ubijati zbog kutije cigareta ili table čokolade. To je daleko od demokratskoh shvatanja strategije ili taktike. Rat u BiH ima svoju etiku, svoj sopstveni moral gde je svako sredstvo dopušteno ako omogućava uspeh. Najvažnija moralna norma u BiH jeste - opstanak... Pitanje je samo koliko to Zapad uopšte razume. (Miroslav Lazanski)

***

Delor: SAMO VOJNA PRETNJA MOŽE ZAUSTAVITI SRBIJU (Brisel, 10. avgusta):
Predsednik Evropske komisije Žak Delor izjavio je danas da 'samo pretnja vojnom intervencijom može odvratiti Srbiju od strategije nacionalne mržnje, koja se može proširiti na ostali deo Evrope', javlja Rojter.

'Izgleda da bez vrlo izvesne vojne intervencije - podvlačim vrlo izvesne - ništa neće moći da zaustavi veštu i ubilačku strategiju srpskih lidera', rekao je Delor na hitnoj sednici Evropskog parlamenta.

Delor je ocenio da predstojeća međunarodna konferencija o Jugoslaviji u Londonu krajem avgusta može imati uspeha, ukoliko se 'dvanaestorica' slože oko moguće vojne intervencije pod okriljem međunarodnih organizacija kao što su UN ili KEBS.

'U protivnom bojim se da ništa neće zaustaviti ekspanzionističko ludilo, etničko ludilo, ubilačko ludilo', rekao je Delor.

On je dodao da vojna akcija u cilju oslobađanja blokiranog Sarajeva ne može biti razmotrena bez pomisli na krvave sukobe u prošlosti, poput onih u Libanu i Vijetnamu.

Photo: www.adesgana.com

Potrebno je, zatim, staviti pod međunarodnu kontrolu sve zatvoreničke logore, bilo srpske, muslimanske ili hrvatkse, rekao je Delor, zatim obezbediti dostavljanje humanitarne pomoći pre svega Sarajevu i Goraždu, obezbediti pomoć jugoslovenskim republikama koje drže izbeglice i obezbeditinjihov prihvat u drugim evropskim zemljama.



On je rekao da treba pojačati ekonomski embargo protiv Srbije, 'kako bi se pokazalo srpskim liderima da njihova 'monstruozna ideologija' neće trijumfovati'.

***

PREDLAŽE SE UPOTREBA VOJNE SILE (Njujork, 10. avgusta):
Kasno večeras predstavnici SAD, Francuske i Velike Britanije podelili su članicama Saveta bezbednosti prvi Nacrt nove rezolucije o Bosni i Hercegovini koji, kako se očekivalo, predviđa aktiviranja glave 7. povelje, odnosno i upotrebu vojne sile kao krajnju meru za obezbeđenje dostavljanja humanitarne pomoći Sarajevu i drugim mestima u BiH.

U tekstu se predviđa poziv svim državama da same ili preko regionalne organizacije ili drugih aranžmana predutimaju sve neophodne mere, u koordinaciji sa Ujedinjenim nacijama, u cilju dostavljanja humanitarne pomoći Sarajevu i drugim delovima Bosne i Hercegovine preko odgovarajućih humanitarnih organizacija.

Već na prvi pogled može se reći da ovaj Nacrt predstavlja nešto blažu varijantu u odnosu na prvobitni američki predlog koji je, kako se nezvanično saznaje, tražio šira ovlašćenja za upotrebu sile, izazivajući bojazan da bi to moglo da ohrabri i stvaranje koalicije izvan okrilja Ujedinjenih nacija. U ponuđenom tekstu je prostor sužen i traži se da se sve ide isključivo preko Ujedinjenih nacija. To se vidi i iz tačke 5. Nacrta koji zahteva da sve zemlje o svojim akcijama obaveštavaju generalnog sekretara koji je jedini ovlašćen da razmatra i druge mere koje bi mogle da se primene u zaštiti dostavljanja humanitarne pomoći. To je najosetljiviji deo rezolucije i sve aktivnosti stavlja pod neposrednu kontrolu UN, što su Francuska i Britanija želele od početka.

Pored toga u tekstu nisu realizovane pretnje koje su se mogle čuti od pojedinih delegacija, odnosno da će doći do jednostrane osude Srbije i uvođenja stroge međunarodne kontrole na jugoslovenskim granicama.

Međutim, uz sva ublažavanja ostaje osnovna težina dokumenta koji, ako se usvoji, otvara mogućnost i primene vojne sile u obezbeđivanju dostavljanja humanitarne pomoći, a to je najteža mera koju mogu da izreknu Ujedinjene nacije. Ipak, pretpostavlja se da ovakva formulacija pretpostavlja da se vojna intervencija ne može preduzimati automatski već samo kroz naknadu saglasnost Saveta bezbednosti. To još nije dovoljno jasno.

Nacrt rezolucije sadrži i paragraf u kome se zahteva neometan stalni pristup predstavnika Crvenog krsta i drugih relevantnih međunarodnih organizacija svim lgorima, zatvorima i sabirnim centrima.

Članicama saveta bezbednosti podeljen je i nacrt još jedne rezolucije o jugoslovenskoj krizi, sa pozivom da se na teritoriji bivše Jugoslavije sprovede konkretna i brza istraga o narušavanju ljudskih prava, posebno u Bosni i Hercegovini odakle stižu izveštaji 'o masovnim prinudnim seobama i deportovanju civila, hapšenjima i narušavanju ljudskih prava u sabirnim centrima' kako je zapisano u Nacrtu rezolucije o kome će Savet bezbednosti takođe raspravljati. U tekstu se, zatim, zahteva, na osnovu ženevskih konvencija, lična odgovornost za kršenje ljudskih prava kao i nesmetan pristup logorima na teritoriji čitave bivše Jugoslavije. (D. Pešić)

***

HRVATSKA AGRESIJA SE NASTAVLJA
Artiljerija vojske Republike Hrvatske preksinoć je ponovo bombardovala Ljubinje. Na sam centar ovog istočnohercegovačkog grada palo je pet granata, saopštava Informativna služba Hercegovačkog korpusa vojske Srpske Republike BiH u Bileći.

Tanjug javlja da su na trebinjsko-dubrovničkom ratištu, takođe prema informacijama iz Komande Hercegovačkog korpusa, regularne jedinice republike Hrvatske, uz jaku podršku artiljerije pokušavale prošle noći da prodru na teritoriju koju kontrolišu jedinice korpusa. Napad je bio posebno jak na pravcima Nevada - Jasenica Lug u Trebinjskoj šumi i Rapti - Poljice u Popovom polju.

PHOTO: Stock

Hrvatska artiljerija je srpske položaje na tom delu hercegovačkog ratišta, kako se saopštava, tikla iz rejona sela Orahov do, Šćenica i Slivnica, na trebinjskoj opštini.



Protekle noći vodile su se bitke i na mostarsko-nevesinjskom ratištu. Hrvatsko-muslimanske snage dejstvovale su artiljerijskom vatrom po položajima srpskih boraca, pokušavajući, istovremeno, sa ubacivanjem manjih diverzantsko-terorističkih grupa.

Srpski vojni izvori su saopštili da su svi napadi sprečeni. protivničkoj strani nije dozvoljeno probijanje fronta i osvajanje teritorija, javlja Tanjug.

U Sarajevu, prema srpskim i muslimanskim izvorima, noć i rano jutro protekli su 'relativno mirno'. To je javila sa Pala Branislava Stanišić, specijalni izveštač Tanjuga. (M. D.)

- Sent using Google Toolbar"