Promocija "Krivog srastanja" u Centru za kulturnu dekontaminaciju
Hroničar moralnog pada današnje Srbije
Vesna Rakić Vodinelić: Tončić baca pesnicu u lice ne samo moralno iskrivljenim pojedincima već i svima nama, građankama i građanima Srbije i drugih postjugoslovenskih država, koji jednostavno prihvatamo te pojedince kao nešto normalno, a ne kao nešto ekscesno * Žarko Korać: Jedinstvena poruka njegovih tekstova mogla bi da glasi - za razumevanje naše sadašnjosti, ključ se krije u prošlosti
Izbor novinskih tekstova Bojana Tončića, objedinjenih u knjizi "Krivo srastanje", promovisan je u subotu, 8. oktobra, u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Predstavljanje publicističkog prvenca novinara i kolumniste e-Novina organizovano je u okviru proslave dvadesetogodišnjice osnivanja Žena u crnom koje su ujedno i izdavač knjige. CZKD je povodom jubileja ustupio prostor ovoj organizaciji, te je sala "Učitelj neznalica" - u kojoj su na promociji Tončićeve knjige govorili Staša Zajović ispred Žena u crnom, profesorka Vesna Rakić Vodinelić, profesor Žarko Korać i autor - istovremeno predstavljala izložbeni prostor, neku vrstu sobe sećanja okićenu fotografijama, zastavama i pacifističko-feminističkim transparenitma kojima su Žene u crnom širile svoje ideje u autističnom srbijanskom društvu tokom protekle dve decenije.
Pred stotinak okupljenih, Staša Zajović je govorila o radu Bojana Tončića iz prespektive njene organizacije. Prema njenim rečima, Tončić je jedan od najhrabrijih novinara u Srbiji koji je "zajedno sa nama radio na razotkrivanju militarizma".
"Bojan spaja politički angažman sa emocijama. On ne može drugačije da piše, jer jednaku važnost daje emocijama kao i moralnim principima. On oseća empatiju prema drugosti i patnji drugih, marginalizovanih i potlačenih, naspram ravnodušnosti većine", konstatovala je Staša Zajović.
Profesorka Vesna Rakić Vodinelić, autorka predgovora Tončićeve zbirke tekstova, uporedila je "Krivo srastanje" sa knjigom Stefana Hesela "Pobunite se", dodavši da očekuje da će u srbijanskom društvu knjiga novinara e-Novina izvršiti sličan uticaj koji je Heselova knjiga imala u Evropi.
"Kada sam pročitala izbor iz Bojanovih tekstova, prva poruka koja se meni samoj nametnula jeste - zgadite se da biste se pobunili. Moramo se zgaditi zbog krive interpretacije i krivo sraslih pojava sopstvene istorije i odsustva kontrole nad njome. Moramo se zgaditi zbog ratova i ratnih zločina i zbog toga što smo kao građani ove zemlje prihvatili prekrajanje ratnih zločina u heroizam. Moramo se zgaditi zbog pljačkaškog patriotizma, ali i zbog poimanja patriotizma uopšte, jer i to je reč koja se baca publici u lice kao uvreda. Moramo se zgaditi nad time što se demokratija u ovoj zemlji neprestano upotrebljava kao reč, a iza nje se u najboljem slučaju krije etnomanija koja polako tone u tribalizam. Za demokratiju je potreban demos; u ovoj državi on ne postoji, postoji samo etnos", kazala je Vesna Rakić Vodinelić.
Zbog toga je, smatra ona, važno shvatiti "Krivo srastanje" kao poziv na buđenje i pobunu.
"Nije to ono što Bojan upućuje ovom uskom kamernom krugu. Mi smo se pobunili i bunimo se, ali hajde da probamo da one druge koji se nisu probudili i pobunili probudimo. Mislim da je Bojanova knjiga dobar hitac u tom pravcu", istakla je ona.
Prema rečima profesorke Vodinelić, u prvom poglavlju knjige, "Galerija, živi i mrtvi", Tončić piše o "moralno iskrivljenim likovima", osuđenim i neosuđenim ratnim zločincima, ali ne samo o njima. "Istovremeno, Bojan usmerava pesnicu u lice ne samo tim pojedincima, već svima nama, građankama i građanima Srbije i drugih postjugoslovenskih država, koji jednostavno prihvatamo te pojedince i široko rasprostranjeno odbacivanje civilizacijskih tekovina kao nešto normalno, a ne kao nešto ekscesno", navela je Vesna Rakić Vodinelić.
Žarko Korać je izdvojio jasan i oštar stil pisanja i moralnu dimenziju koju, prema njegovom mišljenju, nose svi Tončićevi tekstovi. On ističe da autor "Krivog srastanja" čitaoca neprestano suočava sa moralnim izborom.
"To Tončića ne stavlja u privilegovan položaj, zato što traži jako mnogo od čitaoca i siguran sam da će dosta čitalaca osetiti nelagodu čitajući njegove tekstove. To bi mogao biti jedan od uzroka što se među tim takozvanim velikim perima srpskog novinarstva u poslednjih desetak godina vrlo retko pominjalo ime Bojana Tončića, upravo zato što svi njegovi tekstovi traže jedan moralni stav i traže vašu reakciju na autorov moralni stav. Takav stav izaziva nelagodu kod onih koji imaju razumevanje za ono u čemu mi živimo, a to su veliki moralni lomovi i moralni kompromisi", konstatovao je Korać.
Činjenica da Bojan Tončić danas svoje tekstove obljavljuje skoro isključivo u e-Novinama za Žarka Koraća predstavlja jasan pokazatelj medijske slike u Srbiji.
"To pokazuje da za ovu vrstu pisanja nema više mnogo mesta u Srbiji gde može biti objavljena. Tončićevi tekstovi odgovaraju na pitanje koje sve nas muči - kako smo pali ovde gde se sada nalazimo. Oni ubedljivo pokazuju da danas živimo ovako zato što se suočavamo sa istim problemima iz prošlosti koje nismo uspeli da rešimo i da ih osudimo i da izgradimo neku kritičku distancu prema njima. Ako hoćete jednu jedinstvenu poruku njegovih tekstova, ona bi glasila - za razumevanje naše sadašnjosti, ključ se krije u prošlosti", rekao je Korać.
Savet koji je Korać dao budućim čitaocima "Krivog srastanja" jeste da čitaju ovu knjigu polako "jer je slika Srbije poražavajuća".
"Nisam siguran da je Bojan hteo da takva slika bude na kraju, ali kada završite čitanje svega ovoga imaćete mučno osećanje da je pred vama jedan moralni novinar koji je ignosrisan u društvu", zaključio je Korać.
U kratkom obraćanju okupljenima Bojan Tončić je istakao da, iako u zbirci dominiraju tekstovi koji se tiču ratnih zločina, svakodnevno nailazi na brojne teme koju su, prema njegovom mišljenju, vredne beleženja.
"Ima tu mnogo toga što nam se događa svakog dana i ponekad osećam strah da li ću stići da zabeležim sve ono što zaslužuje da bude zabeleženo, a to je, nažalost, uglavnom ono loše", rekao je autor knjige.
Govoreći o atmosferi koja vlada u redakciji našeg malog jeretičkog medija, Tončić je istakao da nema bojazni da će bilo šta što napiše urednici skratiti ili preformulisati zarad nečijih interesa.
"Pisanje u e-Novinama znači slobodu i obavezu da pišem ono što želim i onako kako želim. To je redakcija koja se održava na onome što znači slobodna misao i slobodno izgovorena reč i mislim da naše novine zbog toga imaju prepoznatljiv identitet", zaključio je Tončić.
Promociji "Krivog srastanja" u subotu je prethodilo predstavljanje još jedne knjige u izdanju Žena u crnom - zbirke tekstova Ksenije Atanasijević "Etika hrabrosti". O ovoj knjizi, ali i o liku i delu filozofkinje i prve žene koja je doktorirala na Beogradskom univerzitetu govorili su profesorka Zagorka Golubović, Daša Duhaček, Lino Veljak i priređivačica knjige Ljiljana Vuletić.
Obeležavanje dvadesetogodišnjice rada Žena u crnom nastavljeno je u dvorištu CZKD pevanjem himne ove organizacije "Himna ŽUCa", u izvođenju angažovanog beogradskog hora Proba, nakon čega je Marija Vidić izvela kratki performans. Veče je zatvoreno koncertom kraljevačkog pank benda Hoću?Neću! koji su, između ostalog, publici predstavili svoj aranžman pesme Koste Abraševića.
No comments:
Post a Comment