Priče za laku noć: Boris Tadić, pripovedač
Uprkos natčovečanskim predizbornim naporima predsednika Demokratske stranke, statistike govore da je privreda Srbije u sve većoj dubiozi. Na predstavljanju novog izdanja mesečnika Makroekonomske analize i trendovi, ekonomista Stojan Stamenković je upozorio da bi srpska privreda tekuću godinu mogla okončati u recesiji ukoliko se nastavi postojeći trend opadanja industrijske proizvodnje
Stamenković je ukazao da je u februaru ove godine zabeležen najveći pad industrijske proizvodnje od 2000. godine.
“Desezonirani indeks industrijske proizvodnje u februaru niži je od proseka prethodne godine za 14,6 odsto i za 13 odsto je manji nego u januaru 2012. godine”, naveo je Stamenković. On je dodao da je u poslednjih 30 godina samo tri puta zabeležen veći mesečni pad proizvodnje, i to u junu 1992. kada su uvedene sankcije, aprilu 1999. u vreme NATO bombardovanja i oktobru 2000. godine u vreme demokratskih promena u Srbiji.
Stamenković je istakao i da je pitanje da li se pad industrijske proizvodnje u februaru može pripisati samo ledenom talasu zbog kojeg su uvedene restrikcije struje privredi ili je u pitanju jačanje trenda pada proizvodnje iz druge polovine 2011. godine.
"Moguće je da je došlo do pogoršanja i intenziviranja pada industrijske proizvodnje i nisam siguran da se može ostvariti ni snižena projekcija rasta BDP u 2012. od 0,5 odsto. Možda nam preti recesija", upozorio je on.
Kao u Srbiji: Kim Dzong Il, Tadićev uzor
Stamenković je ukazao da je zabrinjavajuće i to što je u februaru zabeležen pad u svim oblastima prerađivačke industrije, ističući da je proizvodnja gvožđa i čelika bila 73 odsto manja nego u januaru i 86 odsto manja nego u februaru 2011. godine.
Kompenzacija za pad u proizvodnji gvožđa i čelika, kako je ocenio, mogao bi da bude početak prizvodnje u Fijatu u Kragujevcu, ali je neizvesno u kojoj meri će to moći da se nadoknadi zbog stanja na svetskom tržištu automobila.
Stamenković je kazao i da su nastavljene loše tendencije u spoljnotroginskoj razmeni, precizirajući da je izvoz u februaru manji za 20 odsto nego u istom mesecu 2011, a uvoz je porastao za tri odsto. Prvi put posle dve ili tri godine pokrivenost uvoza izvozom u februaru 2012. pala je ispod 50 odsto, dodao je on.
Kako je istakao Stamenković, nagoveštaj oživljavanja prometa u trgovini na malo iz januara nije potrvđen u februarskim podacima, dok je u kretanju potrošačkih cena zabeležen zabrinjavajući trend.
"Kod potrošačkih cena u decembru 2011. godine zabeležena je deflacija, u januaru cene su stagnirale, dok je u februaru usledio mesečni rast inflacije od 0,8 odsto", kazao je Stamenković, ali je dodao da je teško prognozirati kako će se inflacija kretati do kraja godine.
Ubrzano trošenje deviznih rezervi
Stamenković je upozorio da bi postojeće devizne rezerve Srbije mogle biti potrošene za dve do tri godine ako se nastavi tempo smanjivanja sa početka ove godine.
Kao u vreme sankcija i bombardovanja: Stojan Stamenković, brojke ne lažu
On je istakao da su u prva dva meseca devizne rezerve smanjene za 900 miliona dolara, a da je do kraja marta Narodna banka Srbije oko 500 miliona evra potrošila na međubankarskom deviznom tržištu da bi održala kurs dinara.
“Devizne rezerve Srbije su oko 10 milijardi evra, ali one uključuju i obavezne rezerve banaka i deviznu štednju građana, tako da će se ono što su devizne rezerve države i NBS ovakvim intervencijama potrošiti za dve ili tri godine”, istako je Stamenković.
Prema njegovim rečima, ako se to desi Srbija će biti suočena sa eksternom nelikvidnošću koja može da uzrokuje veliko slabljenje dinara, što će biti veliki problem za novu vladu.
"Ne znam kako će ona da izađe sa njim na kraj, ali bojim se da Srbiji, kada predizborna euforija prestane i bude moralo ozbiljno da se radi, predstoji smanjivanje broja radnih mesta i zarada", ocenio je on.
Stamenković je istakao i da je fiskalni deficit trenutno najizraženiji problem u ekonomskoj politici u Srbiji i da on traži hitno rešavanje, koje daleko prevazilazi najavljenje mere.
Prema njegovim rečima, deficit državnog budžeta u prvom tromesečju ove godine mogao bi da bude dvostruko veći od iznosa predviđenog aranžmanom sa Međunarodnim monetarnim fondom, odnosno za oko 30 milijardi dinara veći.
"Ukupne mere ušteda od 15,7 milijardi dinara, koje je Vlada nedavno predvidela pokrile bi tek polovinu te rupe", kazao je on.
Stamenković je ocenio i da će Srbija morati da pravi novi sporazum sa MMF koji će imati nove parametre oko deficita i rasta i dodao da će se bez sporazuma sa Fondom smanjiti investicioni rejting Srbije i priliv kapitala.
I ekonomista Miladin Kovačević je istakao da se pitanje fiskalnog deficita mora rešavati sveobuhvatnom poreskom reformom koja mora da se poveže i sa reformom javnog sektora, odnosno korporativizacijom javnih preduzeća.
Kovačević je rekao i da je neophodna i reforma Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja, koji je najveći budžetski korisnik, i to kroz prelazak u investicioni fond, ali to ne znači da neće biti potrebno i podizanje granice za odlazak u penziju.
Prema oceni autora MAT, za dugoročne rešenje pitanja fiskalnog deficita i obezbeđenje razvoja potrebna je i izmena zakona o planiranju i izgradnji, javnoj svojini, restituciji, kao i zakona koji regulišu fiskalnu politiku i poreski sistem.
e-novine.com - Srbija klizi u recesiju
No comments:
Post a Comment