Strogo čuvana tajna: Ratne sednice Vrhovnog saveta odbrane (39)
Krajina izgubljena zbog psihotronskog oružja!
Godinama su, očigledno s razlogom, vlasti Srbije odbijale da Haškom Tribunalu dostave transkripte sa sednica Vrhovnog saveta odbrane na kojima se, otvoreno, govorilo o vođenju rata na teritorijama Hrvatske i Bosne; konačno, tokom suđenja Momčilu Perišiću, ovi transkripti otvoreni su pred sudom u Hagu. Zahvaljujući agenciji „Sense“ u prilici smo da čitaocima e-novina predstavimo sve transkripte koji osim dokumentarne vrednosti imaju još veći značaj – jer otkrivaju sve manipulacije i političke ambicije Miloševićevog režima iz jednog od najstrašnijih poglavlja novije istorije
Sednici su prisustvovali: Zoran Lilić, predsednik SR Jugoslavije - predsednik Vrhovnog saveta odbrane; Slobodan Milošević, predsednik Srbije i Momir Bulatović, predsednik Crne Gore - članovi Vrhovnog saveta odbrane; dr Radoje Kontić, predsednik Savezne vlade; Pavle Bulatović, savezni ministar za odbranu; general-pukovnik Momčilo Perišić, načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije; general-potpukovnik Blagoje Kovačević, zamenik načelnika GŠ VJ; general-potpukovnik Dragoljub Ojdanić, komandar 1. armije; general-potpukovnik Božidar Babić, komandant 2. armije; general-potpukovnik Dušan Samardžić, komandant 3. armije; general-potpukovnik Ljubiša Veličković, komandant RV i PVO; kontraadmiral Milan Zec, komandant RM; general-potpukovnik Nedeljko Ćopić, pomoćnik načelnika GŠ VJ za KoV; general-major Mihajlo Vučinić, pomoćnik NGŠ za RV i PVO; kontraadmiral Vlade Nonković, pomoćnik NGŠ za RM; general-potpukovnik Ratomir Milovanović, pomoćnik NGŠ za pozadinu; general-potpukovnik Risto Matović, pomoćnik NGŠ za popunu, mobilizaciju i sistemska pitanja; general-potpukovnik Aleksandar Dimitrijević, načelnik Uprave bezbednosti GŠ VJ; pukovnik Branko Krga, načelnik II uprave GŠ VJ; general-major Slavko Krivošija, načelnik Uprave za informisanje i PPD; general-major Mihajlo Žugić, načelnik Uprave VOJ; general-major dr Slaboljub Šušić, načelnik Vojnog kabineta Predsednika SRJ.
ZORAN LILIĆ: Predlažem da počnemo sa radom. Za današnju sednicu smo predložili za razmatranje više tačaka dnevnog reda. S obzirom da imamo puno obaveza, predlažem da razmatramo samo jednu tačku: Razmatranje zaključaka i procena vojno-političke situacije i predlog mera generalštaba Vojske Jugoslavije. Dajem reč načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije, general-pukovniku Momčilu Perišiću.
ZORAN LILIĆ: Izvolite, reč ima Branko Krga.
BRANKO KRGA: Gospodo predsednici, izneo bih zaključke situacije. Sa stanovišta uticaja spoljnih faktora na bezbednost SRJ, u ovom trenutku nužno je sagledati posebno: prvo, uzroke i posledice agresije Hrvatske na Republiku Srpsku Krajinu, i drugo, mogući razvoj događaja u narednom periodu. Glavni spoljni uslov agresije Hrvatske na Republiku Srpsku Krajinu ogleda se u ostvarivanju geopolitičkih, ekonomskih, verskih i drugih razloga SAD i Nemačke, čime je Hrvatska u startu dobila izvesnu prednost u odnosu na Republiku Srpsku Krajinu.
Uzrok brzog sloma Vojske Republike Srpske Krajine leži u činjenici što je političko rukovodstvo Republike Srpske Krajine, u dužem vremenskom periodu, bilo opterećeno borbom za vlast, brzim bogaćenjem, tako da nije dovoljnu pažnju posvećivalo pripremi zemlje i naroda za odbranu. Slabo je procenjivalo situaciju, nerazumno se odnosilo prema nekim mirovnim inicijativama, slušajući rukovodstvo sa Pala i neke inostrane savetnike. U RSK nije ni zaživeo politički i ekonomski sistem, u pravom smislu reči, što se veoma negativno odražavalo na Vojsku koja je imala značajne resurse, ali je ispoljavala mnoge slabosti u organizaciji i izvođenju odbrane. Takvo stanje je veoma pogodovalo Hrvatskoj i njenim sponzorima koji su pre agresije na RSK intenzivno delovali na propagandnom i subverzivnom planu, što je imalo teške posledice na moral srpskih boraca i naroda.
Nije isključeno da je protiv Srba primenjeno i psihotronsko oružje što je uticalo na borce da ne pružaju otpor. To, naravno, nije rezultat pameti Hrvatske, već američkih i nemačkih stručnjaka.
Kao rezultat slabosti Srpske Krajine i dobrih priprema suprotne strane, operacija hrvatske vojske "Oluja" izvedena je tačno kako je planirano. Posledice brzog poraza Vojske Krajine su promena balansa snaga na štetu Srba, gubitak srpskog etničkog prostora, porast agresivnosti Hrvatske vojske i stavljanje Republike Srpske, pa i Savezne Republike Jugoslavije u novu i mnogo težu situaciju. Razbijanje glavnine Srpske Vojske Krajine od oko 30 hiljada ljudi i odnos snaga Hrvatske vojske i Vojske RSK je bio do 4. avgusta 1:2,5, a sada iznosi 1:6, na štetu Srba. Pored 508 kvadratnih kilometara i Zapadnoj Slavoniji, Republika Srpska Krajina je izgubila glavninu teritorije, površinu od oko 14 hiljada kvadratnih kilometara. Time su Srbi sa tih prostora ostali bez ogromnih materijalnih vrednosti; iseljava se oko 250 hiljada ljudi, a srpski etnički prostor je potisnut prema Istoku za 50 do 70 km. Na taj način, srpski narod je doživeo neviđeni egzodus koji će imati velike reperkusije na političkom, ekonomskom, kulturnom, pa i na vojno-strateškom planu.
Novi moment vojno-političke situacije je porast agresivnosti tzv. Hrvatske vojske. Imajući u vidu karakter hrvatskog režima, izrazito neprijateljski raspoloženog prema SRJ i srpskom narodu u celini, sa ovom činjenicom u narednom periodu se mora veoma ozbiljno računati. Okupacijom RSK, granica Republike Srpske prema Hrvatskoj je produžena za oko 150 kilometara, čime su stvoreni veliki problemi u odbrani. Pored dosadašnjeg ugrožavanja Republike Srpske sa severa i juga, sada Hrvatska vojska može da vrši pritisak sa Zapada, što se već ispoljava, sa opasnošću da i Republika Srpska počne da gubi zapadne delove teritorije. Razbijanjem Srpske Vojske Krajine, Hrvatska je oslobodila respektivne snage koje već angažuje protiv Republike Srpske, a ubrzo to može da čini i u Istočnoj Slavoniji, Baranji i Zapadnom Sremu, te sa prostora Dubrovnika prema Prevlaci. To može da ima neposredno negativan uticaj na bezbednost SRJ.
Nastavak rata je i dalje veoma realna, pre svega što hrvatske snage ispoljavaju agresivne namere, posebno prema Istočnoj Slavoniji, Baranji i Zapadnom Sremu. Tu je Hrvatska vojska grupisala snage jačine od oko 35 hiljada ljudi i u mogućnosti je da krene u napad, praktično, svakog trenutka. Raspolažemo i najnovijim indikacijama, a to je da je Mađarska stavila deo svojih oružanih snaga u povišeni stepen pripravnosti. Do napada Hrvatske još uvek nije došlo, verovatno, zbog mera preduzetih od strane Vojske Jugoslavije u funkciji odvraćanja, kao i zbog nekih diplomatskih inicijativa koje su u toku. Agresija Hrvatske u ovom prostoru dovela bi do neposrednog ugrožavanja bezbednosti SRJ. Zbog toga bi najvažniji interes SRJ trebalo da bude da taj prostor ostane pod kontrolom Srba i Ujedinjenih nacija. Eventualno posedanje Prevlake jakim snagama hrvatske vojske ugrozilo bi Boku i našu Ratnu mornaricu. Za sada nema nikakvog dokaza da bi se Hrvatska i njeni spoljni mentori zadovoljili izbijanjem na AVNOJ-evske granice. Više činjenica ukazuje da neki centri modi na Zapadu žele da preko Hrvatske isprovociraju uvlačenje SRJ u rat u cilju njenog diskreditovanja kao faktora mira. Sve te provokacije treba obavezno izbeći. Dejstvo Hrvatske vojske na ostalim prostorima, kao što su zapadna i jugozapadna Bosna, ne bi direktno ugrožavalo bezbednost SRJ, ali bi svakako imalo negativan odraz na naše interese.
Zaključci. Prvo, vojno-politička situacija na prostoru prethodne Jugoslavije veoma je eksplozivna, sa velikim izgledima da dođe do intenziviranja vojnih dejstava širih razmera, i sada prvi put neposredno uz našu granicu, što nameće niz problema. Drugo, najnoviji događaji pokazuju da je oružana sila i dalje veoma značajan instrument politike. U tom smislu, važno je zapaziti da mnogi spoljni činioci Vojsku Jugoslavije ocenjuju kao respektivnu snagu, koja ovih dana uspešno vrši ulogu odvraćanja u Istočnoj Slavoniji i na taj način direktno doprinosi miru. Isto tako, sa razumevanjem se ceni naša ispoljena odlučnost da odbranimo granicu. Cenimo da bi preduzimanje, eventualno, dodatnih mera borbene gotovosti u funkciji odvraćanja od agresije i odbrane, u ovoj situaciji u svetu bilo, takođe, protumačeno kao logično. Treće, najnoviji razvoj događaja u našem okruženju je deo ukupnih prestrojavanja na globalnom i regionalnom planu, koja nam nameću svetski moćnici. Cenimo da će odnosi koji budu sada uspostavljeni imati dugoročnog uticaja na SRJ i interese srpskog i crnogorskog naroda u celini. Hvala!
ZORAN LILIĆ: Hvala! Reč ima general Dimitrijević.
U tom smislu, u ovom trenutku posebno zabrinjavaju neke aktivnosti rukovodstva Republike Srpske, da se nastavi sa iseljavanjem stanovništva sa prostora nekih regija, što se direktno odražava na stanje u Vojsci Republike Srpske i implicira novo gubljenje teritorija i druge nerazumne i po ukupan interes srpskog naroda štetne posledice. S tim u vezi, treba naglasiti nepodudarnost ideoloških gledišta Zapada i Republike Srpske, nekih ekstremno orijentisanih stranaka i pojedinaca u SRJ i ekstremnog krila Srpske pravoslavne crkve, usmerenih protiv aktuelnih vlasti i u nastaloj situaciji njihovo viđenje šanse da se ona čak i silom pokuša srušiti u cilju dovođenja marionetskih snaga u funkciji takvih interesa. Realizacija ovakvog plana podrazumeva dva moguća scenarija: direktno uvlačenje SRJ u rat i pokušaj destabilizacije zemlje iznutra.
Eventualno uključivanje SRJ u rat, izvan njene teritorije, nesumnjivo bi predstavljalo veliki rizik iz više razloga. Najpre, gospodari rata bi potvrdili svoje teze o navodno neiskrenoj miroljubivoj politici SRJ. "Jastrebovi" NATO bi se lako izborili za masovnu upotrebu avijacije za dejstvo po ciljevima u SRJ. Inostrani podstrekači šiptarskih i muslimanskih secesionista zahtevali bi od njih da otpočnu sa oružanom borbom. Najzad, hrvatsko-muslimanska koalicija bila bi veoma ohrabrena da krene u strategijsku ofanzivu protiv Republike Srpske i Srpske Krajine, a eventualni uspeh mogao bi je, čak, podstaći da napadne i SRJ. U celini gledano, ugroženost bezbednosti SRJ bila bi maksimalna, a za posledicu bi, najverovatnije, imala slamanje srpskog nacionalnog bića i uništenje SRJ.
Na bezbednost SRJ, osim navedenog, veliki uticaj ima i sledeće: veliki broj izbeglica, među kojima je i određeni broj onih koji su ideološki već, ili bi mogli postati, lak plen ekstremista i svrstati se u njihove redove, optužujući SRJ i Vojsku Jugoslavije da su ih izdali, pri čemu posebno naglašavam problem vojnih obveznika Srpske Vojske Krajine.
Drugo, opstruktivno-saboterska delatnost mađarskih i hrvatskih ekstremista na teritoriji Vojvodine, naročito i kao mogući odgovor na delatnost ekstremista Srpske radikalne stranke. Treće, manipulacije ekstremista iz redova opozicije sa izbeglicama i socijalnim stanjem u zemlji u cilju izazivanja šireg nezadovoljstva. Četvrto, ukupna delatnost opozicionih stranaka, ratno-profiterskog i ekstremnog nacionalističkog lobija u sprezi sa inostranim faktorom, ali i rukovodstvom Republike Srpske.
U vezi sa pokušajima uvlačenja SRJ u rat i destabilizacije stanja u zemlji, realno je očekivati da će ekstremističke snage organizovati demonstracije i razne vrste protesta da bi bilo provereno raspoloženje građana. Takva okupljanja i ispoljavanja pod maskom navodne brige za izbeglice i srpski narod u celini, s jedne strane, i navodni progon nesrpskog življa, pre svega, na prostoru Vojvodine koji prete da izazovu lančanu reakciju: s druge strane, u osnovi imaju za cilj destabilizaciju stanja u zemlji i njenog nasilnog uvlačenja u rat, što nameće potrebu brzog i efikasnog reagovanja svih subjekata s ciljem da se takve pojave i incidentne situacije najenergičnije spreče već u samom početku.
U tom smislu, ne treba isključiti mogućnost oružanih incidenata prema Vojsci: napada na skladišta i vojne objekte, poziva na neposlušnost i slično, s obzirom da već raspolažemo podacima o aktivnostima mesnih odbora Radikalne stranke na planu okupljanja i mobilisanja svojih paravojnih sastava, koji očekuju reakciju Vojske Jugoslavije u odnosu na ukupnu situaciju. Eventualno veći poraz Vojske Republike Srpske i gubljenje teritorija, pored toga što bi za posledicu imao svaljivanje ukupne krivice na rukovodstvo i Vojsku Republike Srpske u celini, mogao bi uticati na vraćanje u SRJ stranačkih stavova iz Republike Srpske, čime bi se njihovo delovanje pojačalo.
Nizak moral vojnika Slavonsko-baranjskog korpusa i stanovništva u zoni njegove odgovornosti trenutno predstavlja najveću opasnost za uvlačenje SRJ u rat izvan njenih granica. Razlog tome je što bi, ukoliko Hrvatska napadne ovaj prostor, bilo kao rezultat njihove odluke ili kao izgovor na povode date sa naše strane, pod izgovorom sprečavanja upućivanja pomoći Vojsci Krajine iz SRJ, mogla bi eventualno tući i mostove na Dunavu. Slična je situacija i u istočnoj Hercegovini i na granici prema Crnoj Gori. Time bi SRJ bila dovedena u iskušenje: ako ne odgovori bila bi ponižena, što bi bio argument ekstremističkim snagama, a ukoliko odgovori, to bi značilo uključivanje u rat.
U tom smislu, smatramo neophodnim i hitnim da sve državne i civilne strukture na prostoru Istočne Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema učine sve da se prekinu podele, spreči napuštanje prostora i podigne moral stanovništva i boraca, a sistem komandovanja u praksi stavi pod jedinstvenu komandu, a na najodgovornije dužnosti postave ličnosti od vojničkog i moralnog autoriteta.
Stanje bezbednosti u Vojsci Jugoslavije u ovom trenutku je zadovoljavajuće. Potencijalni nosioci negativnih pojava su pod kontrolom. Povećan je broj pojedinačnih verbalnih istupa i zagovaranje ulaska Vojske Jugoslavije u rat na prostoru bivše Hrvatske, a u opticaju su i raznovrsne glasine i dezinformacije, koje pronose pojedinci i mogu uticati na moral. S tim u vezi, preduzimaju se mere, kako službe tako i komande.
U jedinicama Novosadskog korpusa je povećan broj zahteva vojnih obveznika nesrpske nacionalnosti da budu otpušteni kako bi, kako kažu, "mogli zaštititi porodice", što uz inače realtivno slab odziv vojnih obveznika dodatno utiče na stanje borbene gotovosti u jedinicama VJ u kojima su oni prisutni.
I, da zaključim. Imajući u vidu ukupno stanje bezbednosti u zemlji i okruženju, s jedne strane, i raspoloženje javnog mnjenja, slabe privrede, nemogućnost uvoza strategijskih sirovina, posebno stanje materijalnih rezervi VJ, s druge strane, eventualno neposredno uključivanje u rat izvan njenih granica, u uslovima kada nema nagoveštaja radikalnijeg zaokreta međunarodne zajednice u našu korist predstavljalo bi izbor težeg rešenja, sa veoma malim ili gotovo nikakvim izgledima na uspeh. Gospodine predsedniče, završio sam!
No comments:
Post a Comment