FILOSOFIJA PALANKE -FILOSOFIJA COPORA U AGONIJI
TAKO JE GOVORIO I PISAO RADOMIR KONSTANTINOVIC PATRIOTIZAM PALANKE UPRAVO ZATO I JESTE FATALNO OBELEŽEN OPSEDNUTOŠĆU GRANICAMA - TA OPSEDNUTOST UVEK JE INICIRANA STRAHOM OD DRUGOG.
Fiksacije granicama - kojima su balkanski narodi, u manjoj ili većoj meri, uglavnom opsednuti - izraz su izvornopalanačkog straha od svake promene, od svake novine i svake konkurencije (,,Osporavanje sveta opet je svojevrsna metoda njegove eksteritorijalizacije, jedinstven način za izbegavanje suočavanja ovog duha sa samim sobom"). Za palančane granice njihovih atara, zabrana, gradova i državica predstavljaju isto što su, recimo, u srednjem veku predstavljale kamene tvrđave. One su poslednja odbrana okamenjene osrednjosti pred naletima strašnih aveti civilizacije u nastupanju. Nesposobnost da se prihvati i razume savremeni svet u svoj njegovoj dinamici i (stalnim) promenama kod palančana rezultira frustracijama i osećanjima manje vrednosti. U tom i takvom, s gledišta palanke vanredno nestabilnom svetu, prirodno se vidi konstantna pretnja - te se i svaka modernost, prirodno, doživljava kao vanredna opasnost. Palanka otuda ništa ne proizvodi tako efikasno kao što proizvodi neprijatelje. Palanka je naprosto egzistencijalno ovisna od postojanja neprijatelja koji održava borbenu gotovost - istovremeno odlažući neminovnost trenutka suočenja sa samim sobom.
KULT SMRTI
U konačnom ishodu i prisutni kult (junačke) smrti nije ništa drugo do odraz straha od života koji palanka nije u stanju da razume. Ključno načelo na kom počiva prividna stabilnost palanačkog života jeste načelo zatvorenosti i nepromenjivosti - na ovim prostorima ovo načelo neretko identifikuje se i kao ,,vernost tradiciji". Pritom se sama tradicija u koju se palanka toliko kune takođe ne smatra resursom ili prednošću koja inoviranjem, osavremenjivanjem i mešanjem sa tradicijama Drugog može da dovede do novih kvaliteta - već se i jednako zadrto brani i čuva u svojoj nepromenljivoj, okamenjenoj varijanti. Duh palanke tako i vlastitu istoriju, tradiciju i kulturu uglavnom shvata kao sredstvo otpora (svakoj) pretpostavljenoj modernosti.
FILOZOFIJA ČOPORA
Filozofija palanke jeste filozofija čopora u agoniji, ona predstavlja apologetiku osrednjosti svake vrste. Zasnovana na stalnom očuvanju svakodnevne rutine kao tihoj smrti svake kreativnosti - ideal palanke predstavlja življenje (i mišljenje) u grupi. Otuda i večiti strah palanke, u krajnjem ishodu, zapravo predstavlja strah od samoga sebe - baš kao što je i njena nesigurnost plod zakržljalog individualizma. Fatalizam kojim je duh palanke tako tragično obeležen nije izazvan ničim drugim do nedostatkom sposobnosti suočenja sa sobom i prihvatanjem (bilo kakve) odgovornosti. Uteha, ukoliko je uopšte treba tražiti, svakako jeste u univerzalnosti načela o kojima Konstantinović piše. Palanaštvo o kom je ovde reč može biti locirano u nekom balkanskom gradu, varošici ili selu u jednakoj meri koliko i u velikim megalopolisima današnjice. Pripadništvo i vernost duhu palanke uvek predstavlja stvar slobodnog izbora. Mislite o tome...
RADOMIR KONSTANTINOVIC
