Svako ima pravo da ubija i da bude ubijen

Raskol između zvaničnih propisa, nametnutih nam uglavnom od mrske Evropske unije, i naše autohtone stvarnosti (koja je čist produkt domaće pameti) počela je da poprima razmere provalije. Zjapeća raselina teorije i prakse najteže je pogodila najviši pravni akt, Ustav je postao gola fikcija koja nema nikakvih dodirnih tačaka sa realnošću, što nikako ne priliči jednom ustavotvornom narodu. Zato je politička kasta (što na vlasti, što u opoziciji) upregnula tim vodećih stručnjaka za paragrafologiju koji je preko noći na svetlo dana doneo predlog za novi Ustav Srbije, sa ciljem da se jednom za svagda uskladi pravno i faktičko stanje i zbivanje



Photo: Milica Jovanović

USTAV REPUBLIKE SRBIJE

Ljudska i manjinska prava i slobode

1. Osnovna načela

Neposredna primena zajemčenih prava

Član 18.

Ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom primenjuju se neposredno, mahom u institucijama zatvorenog tipa.

Ustavom se jemče isključivo ona ljudska i manjinska prava koja su po (samo)volji vlastele.

Ustavom se ne jemče ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, jer to nije u duhu srpske tradicije.

Svrha ustavnih jemstava

Član 19.

Jemstva ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe razaranju ljudskog dostojanstva, ostvarenju pune neslobode i stavljanju svakog pojedinca tamo gde mu je mesto u nepravednom, zatvorenom i partokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava jačeg.

Ograničenja ljudskih i manjinskih prava

Član 20.

Ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu biti dodatno ograničena, ako bilo koji član Kartela oseti potrebu za tim, u obimu koji je ograničen samo maštom vlastelina.

Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava uvek se može smanjivati, jer podanike treba držati u ropskoj pokornosti.

Dozvola diskriminacije

Član 21.

Pred Ustavom i zakonom su svi jednaki, ukoliko Ustavom i zakonom nije predviđeno drugačije.

Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu do smrtne presude.

Dozvoljena je svaka diskriminacija po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.



Photo: craftycurate.blogs.com

Pripadnici bilo koje manjine, kao i članovi siromašnijih slojeva društva, ukoliko nemaju zaštitu bogatih i moćnih, imaju pravo da ostave svaku nadu pred vratima suda.

Zaštita ljudskih i manjinskih prava i sloboda

Član 22.

Svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom. To obuhvata:

(a) pravo da se čovek smatra nevinim dok nadležni sud po kratkom postupku ne utvrdi njegovu krivicu;

(b) pravo na odbranu, što uključuje i pravo na posedovanje bazuke, tenka, prelamače i sablje dimiskije;

(c) pravo da se brani sa slobode dok mu ne ponestane municije.

Građani nemaju pravo da se obrate međunarodnim institucijama radi zaštite svojih sloboda i prava, jer se to smatra izdajom zemlje.

2. Ljudska prava i slobode

Dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti

Član 23.

Svako ima pravo na poštovanje svog ljudskog dostojanstva za vreme obaveznog boravka u kazamatu. Zabranjen je svaki oblik zlostavljanja i mučenja koji Vlada nije odobrila.

Svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti, ukoliko Kartel ima neke koristi od toga. Slobodan razvoj ličnosti ne podrazumeva razvoj kritičkog mišljenja, samostalnog zaključivanja, niti bilo kog oblika lične inicijative, jer se to nikome ne isplati, ponajmanje samom razvijaču. Ličnost ima apsolutnu slobodu da razvija osobine koje su u skladu sa slovom i duhom Ustava i srpske tradicije: poslušnost, podaništvo, prilagodljivost svakoj podlozi, sluganstvo, vazalstvo & vazelinstvo, strašljivost prema jačima, surovost prema slabijima, lojalnost plemenu, laktanje, klimoglav, kukavičluk i murdarluk.

Pravo na život

Član 24.

Ljudski život ne vredi ni pišljivog boba, eventualno može da posluži kao moneta za potkusurivanje u robno-novčanoj razmeni članova Kartela.

Svako ima pravo na poštovanje smrti i metafizičku nesigurnost. Ovo pravo se nikome ne sme niti dodati, niti oduzeti.



Photo: Stock

Svako ima pravo da ubija i da bude ubijen osim onoga ko je već ubijen. On ima pravo da bude mrtav dok sud ne odluči drugačije.

Svaki pripadnik vlastele ima pravo da na svojoj duši nosi onoliko ljudi koliko može da uprti a da ne dobije kilu.

Povredivost fizičkog i psihičkog integriteta

Član 25.

Fizički i psihički integritet je povrediv, pogotovo ako se građanin nađe na putu nekom pripadniku vlastele. Nijedan rob nije nezamenljiv, a jedini integritet koji nešto vredi je teritorijalni. Zemlja je sveta, čovek nije.

Svako može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, ili podvrgnut medicinskim i naučnim ogledima, bilo zarad koristi ili zarad zabave dokone vlastele.

Ropstvo, položaj sličan ropstvu i prinudni rad

Član 26.

Svako ima pravo da bude držan u ropstvu ili u položaju sličnom ropstvu. Pravo se stiče rođenjem i traje do prirodne ili nasilne smrti. Zbog ostataka zaklanog samopoštovanja i buntovništva u pojedincu, ovaj položaj sezvanično ne naziva ropskim, ali ako građanin radi za stan i hranu (srećnija varijanta), ili mu plata ne dostaje za potrošačku korpu (češća varijanta), svejedno je kako je njegov položaj zvanično imenovan.

Trgovina ljudima je dozvoljena, jer je reč o robi široke potrošnje koja ima raznolike namene: topovsko meso, robovska radna snaga, izvođači radova na gubilištima, seksualni objekt, otirač za cipele, dobrovoljni davalac krvi za otadžbinu i ratne profitere.

Prinudni rad je dozvoljen i poželjan, jer nikakav drugi rad nije ni predviđen Ustavom.

Pravo na slobodu i bezbednost

Član 27.

Svako ima pravo na slobodu da brine za sopstvenu bezbednost. Lišavanje slobode je arbitrarno i zavisi od vlastelinskog kaprica, čime se izjednačava pravno i faktičko stanje.

Lice koje je lišeno slobode od strane državnog organa ne obaveštava se o razlozima lišenja slobode, jer taj razlog najčešće ne postoji.

Kaznu koja obuhvata lišavanje slobode može izreći samo sud po naredbi bilo kog pripadnika Kartela.

Postupanje s licem lišenim slobode

Član 28.

Prema licu lišenom slobode mora se postupati nečovečno, uz obavezno narušavanje onoga što je ostalo od njegovog fizičkog i psihičkog integriteta, ili pretvaranje lica u krvavu amorfnu masu.

Sve vrste nasilja su poželjne, jer je lice lišeno slobode izbrisano sa spiska ljudskih i poluljudskih bića koja životare sa druge strane rešetaka.

Iznuđivanje iskaza je obavezno. Zabranjeno je dobrovoljno priznanje, jer se time ukida mogućnost zabave islednicima.

Dopunska prava u slučaju lišenja slobode bez odluke suda

Član 29.

Lice lišeno slobode bez odluke suda stiče pravo da posluži kao zamorče u ispitivanju granica ljudske bestijalnosti.



Photo: Stock

Pritvor

Član 30.

Lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo najčešće nije u pritvoru, jer pripada povlašćenoj kasti političkih i ekonomskih razbojnika za koje zakoni ne važe.

Pritvoreno lice mora biti odmah saslušano. Prilikom saslušanja službeni organ je dužan da napravi tonski zapis krika, jauka, leleka, vrištanja, zapomaganja i molbi za milost, od kojih se iskaz pritvorenika najčešće sastoji.

Trajanje pritvora

Član 31.

Trajanje pritvora je stvar slobodnog sudijskog uverenja. Lica se zatvaraju i puštaju na mig zainteresovanog člana Kartela, sudija je samo provodnik vlastelinske volje.

(nastaviće se)
e-novine.com - Svako ima pravo da ubija i da bude ubijen