Kako je sasvim izvesno da na ovo pismo ne smete da odgovorite – ne samo što ste u deep onespokojavajućoj depresiji, već vam je partijski zabranjeno da komunicirate s neprijateljima iz e-novina, ne bi me nikako čudilo da vas Đelićev Hyde prijavi kod Božinog Jekylla – predlažem vam, izuzetni ministre, da zauvek ućutite i pokrijete se ušima. Onako, muški, male bonding to male bonding, shvatam da ste nešto morali da odvalite u obliku lupetanja; onespokajavati - jeste trpno aktuelni glagol koji realno opisuje vaše duševno stanje u Vladi Srbije, glagol očigledno popularan u savremenim metodama lečenja
Izuzetni ministre, bez obzira što nisam imao tu nesreću da vas upoznam, stegnem vam ruku do bola ili dozvolim da mi ispričate neku od vaših omiljenih bajki o tetki u Parizu i malom krevetu u kojem ste siromašno odrastali – ponekad me nedokučivi putevi interneta misteriozno dovedu do vas. Sinoć, negde oko ponoći, ničim izazvan, fizički naletim na vašu izjavu koju je u letu besmisla ulovila agencija Beta (citiram): Povodom presude listu "Danas", potpredsednik Vlade Božidar Đelić je izjavio da ga „bilo koja kazna bilo kojem mediju“ uvek lično „onespokoji".
Ništa me nije mrzelo, Božidare moj. Uzmem crvene, gvozdene merdevine i zavučem se među rečnike, psihološke sveske i medicinske enciklopedije, uredno složene u nedostižno visoke police. Visim na onim merdevinama, listam teške kliničke slučajeve šizofrenije i ostalih, udarnih srpskih poremećaja; lako vas prepoznajem u indeksu raspolućenosti, draga vam je Vlada ali su vam mediji još draži, uočavam da se vaš Jekyll uvek pokajnički javlja nakon što vaš Mr. Hyde nešto zasere, tako i u ovom trenutku: onespokojeni ste, senka tuga vam je prekrila oblak svesti, depresivne misli kucaju na vrata preostalog razuma, nešto vas tišti u grudima, grize vas savest pa grizete nokte, rock’n’roll suicide, osećate kako se bol širi telesnom dijasporom, fokusira na samo jedan deo tela – dijagnoza je: boli vas qurac, onespokojeno.
Siđem, konačno, sa onih crvenih merdevina, razume se – onespokojen. Kako da kao glavni urednik e-novina kojeg tuži tko stigne sa Mokre Gore, budem spokojan kad se, kao potpredsednik Vlade, dear Božidare, osećate kao tužno govno, svaka novčana presuda medijima lično vas ubija u pojam, srce vas boli, duša vam pati, Silvana Armenulić bi se pjesme odrekla za vaš duhovni mir.
Setim se, ničim izazvan, da vas pitam ono što sam propustio da vas pitam pre dve godine kad je izglasan Dinkćev Zakon o bičevanju medija: jeste li, Božo, uopšte pročitali to Mlađanovo osvetničko smeće od Zakona kojim se omogućuje da pomenuti Mlađan od nesrećnog „Kurira“ uzme/otme 42.000 evra na ime odštete za spirtiualni bol +, pa da tu sumu s ponosom unese u svoju imovinsku kartu za kupovinu stančića od nekih 350.000 evra? Sećate li se, Božidare, da li ste u tom času bili „onespokojeni“ ili ste, kao ostali članovi vaše cenjene stranke, pristali na Zakon o informisanju samo da zadovoljite seksualne apetite vašeg G17+ partnera?
Znam da niste, dragi Đeliću, uočili da u tom Zakonu piše da se mediji mogu kazniti ako prenesu tekst iz drugog medija; ko bi na vašem mestu – vi ste, bre, potpredsednik Vlade, srpska veza sa Evropom, mentor nauke i finansija, kreditna linija Srpstva, francuski đak, akcionar, biznismen, nesuđeni premijer – obraćao pažnju na takve sitnice, sem, razume se, Nemanje i Mlađana. Budući da volite primere, evo primera: list Danas zbog kojeg ste se snuždili, prenese tekst iz Glasa javnosti prethodno objavljenog u Kuriru. Onda neke kusturice tuže redom Danas, Kurir i Glas javnosti, pa časni sud reši da Danas plati 920.000 dinara za sve zajedno (šifra: 3 u 1), sanćim/tobož, baš će Kurir i Glas javnosti da plate Danasu ono što su dužni. Ima još, Božo: Nemanja zvani Emir od Kusturice tužio e-novine zbog dva teksta prenesenih sa sajtova Peščanika i Protest.ba; traži ukupno 50.000 evra što za vas, Đeliću, nisu neke velike pare, umete vi bolje od toga. Samo me interesuje: da li su vas ove Emirove tužbe onespokojile ili nadahnule, jeste li agenciji Beta priznali da je finansijska bol svakog medija – vaša bol, da niste možda pripretili ostavkom ili javno rekli da je Zakon o informisanju donet pod ucenom Mlađana Dinkića: ili Zakon – ili pada Vlada.
Simpatično je švalerski što ste se, Đeliću, majstore, ogradili od Zakona tako da vas nitko ne razume. Rekli ste u nastavku onespokojavanja: "Sigurno je da će, ako su te kazne usledile na odredbama (Zakona o informisanju) koje su proglašene neustavnim, to biti ispravljeno". Vi čak nemate pojma da su mediji tuženi po Zakonu o obligacionim odnosima, što stvara pretpostavku da će e-novine idući put neko tužiti zbog Zakona o građevinskom zemljištu ili Zakonu o abortusu nerotkinja. Vi, Božidare, lupetate kao Divizija po Maksimu Gorkom, jer ispravno ne znate, kao ni svi građani, koji je Zakon na snazi, jer sve može kad se hoće u Srbiji, brale.
Kako je sasvim izvesno da na ovo pismo ne smete da odgovorite – ne samo što ste u deep onespokojavajućoj depresiji, već vam je partijski zabranjeno da komunicirate s neprijateljima iz e-novina, ne bi me nikako čudilo da vas Đelićev Hyde prijavi kod Božinog Jekylla – predlažem vam, izuzetni ministre, da zauvek ućutite i pokrijete se ušima. Onako, muški, male bonding to male bonding, shvatam da ste nešto morali da odvalite u obliku lupetanja; onespokajavati - jeste trpno aktuelni glagol koji realno opisuje vaše duševno stanje u Vladi Srbije, glagol očigledno popularan u savremenim metodama lečenja.
Umalo da zaboravim da vas pitam: a, koliko u vašoj krhkoj duši traje faza onespokojenosti? Kad izađete iz tog stanja nesreće, javite se. Pare su pare, a dvaput je dvaput.
No comments:
Post a Comment