By rave - Posted on August 21st, 2010
Tagged: Život
Kako je pisala POLITIKA "BIVŠI AKADEMIK OPTUŽUJE VLAST
U BEOGRADU (Pariz, 29. maja 1992):
Apsolutna nula je dosegnuta. O svom se narodu ped tuđim svetom, u najtežim vremenima, ne može govoriti na gori način od Bogdana Bogdanovića. Nije više reč o opoziciji, otporu režimu, ideološkim razlikama ili moralnom gnušanju, o pravu svakog čoveka da misli svojom glavom, da bude drugačiji. Reč je o teškoj uvredi, bez presedana.
Znate li šta znači reč 'amok'? Nije znao ni specijalni izveštač pariskog 'Figaroa' u Beogradu koji se originalno 'dosetio' da intervjuiše bivšeg gradonačelnika i arhitektu Bogdana Bogdanovića, ali mu je 'sedokosi intelektualac buržoaskog ponašanja' objasnio da se ovim pojmom podrazumeva ponašanje ljudi koji iznenada bez objašnjivog razloga zapadaju u ludačko, destruktivno raspoloženje.
Srpski narod je danas amok: Bogdan Bogdanović
PHOTO: www.jusp-jasenovac.hr
Dodajmo,da u Vujaklijinom leksikonu stranih reči piše: 'amok (aml.), neobična i strašna vrsta ludila kod malajskih urođenika koja se ispoljava u nagonu za ubijanjem (klanjem) svih bez razlike koje takav ludak u svom trčanju sretne'. Pošto je sad u potpunosti objašnjeno značenje reči 'amok', citiraćemo poslednju, završnu rečenicu gospodina Bogdanovića u objavljenom intervjuu: 'Srpski narod je danas amok'.
Ovom kapitalnom otkriću bivšeg srpskog akademika predhodi 'analiza' koja bi zauzela više od pola stranice 'Politike'. Odmah da prenesemo Bogdanovićevo objašnjenje zašto je napustio Srpsku akademiju nauka: 'Bio sam u sukobu sa intelektualcima nacionalistima. Oni su, zajedno sa Slobodanom Miloševićem, odgovorni za katastrofu. Oni su vaskrsnuli pa podbadali hiljadogodišnju mržnju, naše nedovršene sukobe, naše istorijske frustracije...'
Inače, u uvodnom delu članka objavljenog pod naslovom 'Srbija': 'Civilizacija laži...' (kome predhodi crnim slovima otisnuta informacija AFP-a i Rojtersa 'Beograd na sramnom stubu') Bogdanović je opisan kao 'disident protiv komuniste Slobodana Miloševića, predsednika Srbije'.
'Katastrofa je prevazišla sva očekivanja. Upravo dolazi vreme pravog fašizma.' U ovom času 'Srbija živi u civilizaciji laži', ljudi se namerno razdražuju, rukovodstvo ih uverava da su najjači, najmudriji, najzreliji. Zasad, to je duhovni a ne fizički fašizam, jer se, na primer, govori o 'vasionskoj Srbiji' ili priprema rekonstrukcija Vukovara u 'srpsko-vizantijskom' stilu koji nikada nije postojao.
Ludi koljači, primitivci... I fašisti, čak gori od pravih fašista! Jer, Bogdanović objašnjava da srpski fašizam neće moći da se poredi sa nekadašnjim nemačkim nacional-socijalizmom: 'Možda je reč nacional-socijalizam isuviše čista, isuviše civilizovana za Srbiju koji se razvija u mnogo neobičnijem pravcu. Mogu se, ipak, porediti trupe Vojislava Šešelja sa SA u Nemačkoj između dva rata.'
Šta još, po 'nalazima' Bogdanovića, ne valja u srpskom narodu? Opsednut je 'idealom čiste teritorije' i zato je 'antikosmopolitski', zahvaćen je anestezijom, hipnozom, nemoralnom ćutnjom... Zbog svega navedenog Bogdanović ne veruje u efikasnost ekonomskih sankcija: 'One će nesumnjivo dovesti do spajanja naroda sa režimom, one mogu da izazovu želju za otporom. Mi smo se ovde navikli na patnju. Svi ti ratovi...'
Bogdanović tužno uzdiše. Priziva li on nekog - makar i s oružjem u rukama - da zustavi primitivizam, prekine hipnozu, spreči fašizam?... 'Srpski narod je danas amok'. Bogdan Bogdanović ispunio je nadanja svih koji žele srpski narod da predstave kao primitivne, šovinizmom zalivene zločince. (D. Ribnikar)
1992.g Moj profa skoro sam protiv svih. Šta se promenilo i koji je politički,duhovni i moralni mainstream kurs Srbije danas.
Tada su 1992, uz pretnju smrću, proterani Bogdan Bogdanović, Vidosav Stevanović, Mirko Kovač, Ivan Djurić i mnogi drugi koji su se usprotivili teoriji i praksi večnog varvarizma. Je li pucano na Radeta Šerbedžiju, je li izudarana trudna žena Harisa Burine, posle mitinga za spas grada Sarajeva i BiH.
Danas kada su uloge na vlasti samo zamenjene DS vodi, a SPS ga prati, na meti su Dejan Anastasijević, Brankica Stanković, Teofil Panćić i mnogi drugi protivnici kursa Srbije 1992.g sa kog se i danas ne odustaje.
U BEOGRADU (Pariz, 29. maja 1992):
Apsolutna nula je dosegnuta. O svom se narodu ped tuđim svetom, u najtežim vremenima, ne može govoriti na gori način od Bogdana Bogdanovića. Nije više reč o opoziciji, otporu režimu, ideološkim razlikama ili moralnom gnušanju, o pravu svakog čoveka da misli svojom glavom, da bude drugačiji. Reč je o teškoj uvredi, bez presedana.
Znate li šta znači reč 'amok'? Nije znao ni specijalni izveštač pariskog 'Figaroa' u Beogradu koji se originalno 'dosetio' da intervjuiše bivšeg gradonačelnika i arhitektu Bogdana Bogdanovića, ali mu je 'sedokosi intelektualac buržoaskog ponašanja' objasnio da se ovim pojmom podrazumeva ponašanje ljudi koji iznenada bez objašnjivog razloga zapadaju u ludačko, destruktivno raspoloženje.
Srpski narod je danas amok: Bogdan Bogdanović
PHOTO: www.jusp-jasenovac.hr
Dodajmo,da u Vujaklijinom leksikonu stranih reči piše: 'amok (aml.), neobična i strašna vrsta ludila kod malajskih urođenika koja se ispoljava u nagonu za ubijanjem (klanjem) svih bez razlike koje takav ludak u svom trčanju sretne'. Pošto je sad u potpunosti objašnjeno značenje reči 'amok', citiraćemo poslednju, završnu rečenicu gospodina Bogdanovića u objavljenom intervjuu: 'Srpski narod je danas amok'.
Ovom kapitalnom otkriću bivšeg srpskog akademika predhodi 'analiza' koja bi zauzela više od pola stranice 'Politike'. Odmah da prenesemo Bogdanovićevo objašnjenje zašto je napustio Srpsku akademiju nauka: 'Bio sam u sukobu sa intelektualcima nacionalistima. Oni su, zajedno sa Slobodanom Miloševićem, odgovorni za katastrofu. Oni su vaskrsnuli pa podbadali hiljadogodišnju mržnju, naše nedovršene sukobe, naše istorijske frustracije...'
Inače, u uvodnom delu članka objavljenog pod naslovom 'Srbija': 'Civilizacija laži...' (kome predhodi crnim slovima otisnuta informacija AFP-a i Rojtersa 'Beograd na sramnom stubu') Bogdanović je opisan kao 'disident protiv komuniste Slobodana Miloševića, predsednika Srbije'.
'Katastrofa je prevazišla sva očekivanja. Upravo dolazi vreme pravog fašizma.' U ovom času 'Srbija živi u civilizaciji laži', ljudi se namerno razdražuju, rukovodstvo ih uverava da su najjači, najmudriji, najzreliji. Zasad, to je duhovni a ne fizički fašizam, jer se, na primer, govori o 'vasionskoj Srbiji' ili priprema rekonstrukcija Vukovara u 'srpsko-vizantijskom' stilu koji nikada nije postojao.
Ludi koljači, primitivci... I fašisti, čak gori od pravih fašista! Jer, Bogdanović objašnjava da srpski fašizam neće moći da se poredi sa nekadašnjim nemačkim nacional-socijalizmom: 'Možda je reč nacional-socijalizam isuviše čista, isuviše civilizovana za Srbiju koji se razvija u mnogo neobičnijem pravcu. Mogu se, ipak, porediti trupe Vojislava Šešelja sa SA u Nemačkoj između dva rata.'
Šta još, po 'nalazima' Bogdanovića, ne valja u srpskom narodu? Opsednut je 'idealom čiste teritorije' i zato je 'antikosmopolitski', zahvaćen je anestezijom, hipnozom, nemoralnom ćutnjom... Zbog svega navedenog Bogdanović ne veruje u efikasnost ekonomskih sankcija: 'One će nesumnjivo dovesti do spajanja naroda sa režimom, one mogu da izazovu želju za otporom. Mi smo se ovde navikli na patnju. Svi ti ratovi...'
Bogdanović tužno uzdiše. Priziva li on nekog - makar i s oružjem u rukama - da zustavi primitivizam, prekine hipnozu, spreči fašizam?... 'Srpski narod je danas amok'. Bogdan Bogdanović ispunio je nadanja svih koji žele srpski narod da predstave kao primitivne, šovinizmom zalivene zločince. (D. Ribnikar)
1992.g Moj profa skoro sam protiv svih. Šta se promenilo i koji je politički,duhovni i moralni mainstream kurs Srbije danas.
Tada su 1992, uz pretnju smrću, proterani Bogdan Bogdanović, Vidosav Stevanović, Mirko Kovač, Ivan Djurić i mnogi drugi koji su se usprotivili teoriji i praksi večnog varvarizma. Je li pucano na Radeta Šerbedžiju, je li izudarana trudna žena Harisa Burine, posle mitinga za spas grada Sarajeva i BiH.
Danas kada su uloge na vlasti samo zamenjene DS vodi, a SPS ga prati, na meti su Dejan Anastasijević, Brankica Stanković, Teofil Panćić i mnogi drugi protivnici kursa Srbije 1992.g sa kog se i danas ne odustaje.
„Srbija je danas ponovo u
Submitted by admin on Sat, 21/08/2010 - 18:18.
„Srbija je danas ponovo u bitkama i pred bitkama. One danas nisu oružane, mada ni takve nisu isključene“
No comments:
Post a Comment