e-novine.com - Cry Me A River

Srpsko takmičenje u tugovanju

Cry Me A River

Piše: Petar Luković

Veličina slova:  

Love Will Tear Us Apart: Joy Division u Beogradu

Photo: FoNet/Darko Cvetanović

Nacionalno takmičenje u disciplini “Ko će više, dalje i dublje ožaliti partijarha” ušlo je u živopisnu fazu religiozne raspamećenosti otvorene za svaku vrstu originalne mentalne inicijative. Ukidanje nepravoslavnih televizijskih programa tokom beskonačnih dana totalne žalosti (Zone Club, Vizant, Fox life, BBC Prime, VH 1, OBN, Melos, MTV Adria, DSF, TV E, Canale 5, RT CG, Fashion TV, RAI Uno, MTV Hits, VH1 Clasic, Enter, HRT 1 i 2), tek je ilustracija epohalnog tugovanja pretvorenog u opštenarodno tihovanje

Recimo, srpski nogometaši-reprezentativci poznati pod krilatim nadimkom “Orlovi”; na vest o smrti patrijarha Srpske pravoslavne crkve gospodina Pavla, članovi reprezentacije Srbije, Stručni štab i delegacija Fudbalskog saveza Srbije, direktno iz maglovitog i hladnog Londona, izrazili su duboko saučešće Sinodu SPC, predstavnicima SPC i svim pripadnicima crkve: "Svi zajedno upućujemo reči molitve za pokoj duše patrijarha Pavla, ožalošćeni što nismo u prilici da mu odamo poslednju zasluženu počast u Beogradu. Ali, u našim je mislima. Učio nas je i savetovao. Duh nas i dalje vezuje. U trenutku neizmerne tuge pronalazimo veru da nastavimo dalje, zajedno, još jači”.

Punch line sledi u poslednjem pasusu u kojem se Orlovi lično obraćaju mrtvom Pavlu: “Dragi Oče, između istorije i budućnosti, za nas sa Tobom, nema razlike - pobede su bile naše i one što dođu biće opet naše. U Tvom životu i delima nalazimo i ideje i unutrašnju snagu da budemo bolji, kako ljudi tako i sportisti. I bićemo. Tebi neka je duša spokojna i neka Ti je laka zemlja što Te bude prekrila”.

Dead Or Alive: Amfilohije, Pavle, Boris

Photo: FoNet/Nenad Ðorđević

Tu negde po nebrušenoj emocionalnosti valja okačiti izjavu potpredsednika Vlade Srbije Božidara Đelića koji je priznao “da mu je Noletova pobeda makar malo ublažila bol zbog smrti patrijarha”. Kad smo već Đokovića koji je u Parizu igrao finale mastersa nekoliko sati nakon što je objavljena vest da je Pavle umro, komentator na tv kanalu Sport Plus glasno se molio samo da Đokoviću ne kažu da je patrijarh umro, jer bi ovaj kao Vernik nad Vernicima, od tuge izgubio meč, što bi bio drugi udarac za Srbiju u jednom danu!

Aleksandar Stojanović, sportski komentator na Tijanićevom RTS servisu koji je takođe prenosio meč Đoković-Monfis, sasvim je odlepio od tuge zbog smrti partijarha, pa je u jednom trenutku, kad su se svetla ugasila u dvorani, uskliknuo s ljubavlju da je verovatno u pitanju minut ćutanja u čast upokojenog Pavla… da bi se onda ispostavilo da reflektor u dvorani Bersi ide direktno na lice predsednika franuskog Teniskog saveza kojem je upućen grmoglasni aplauz.

A tek prepucavanje između Studija B i RTS oko toga kome je Pavle dao svoj poslednji intervju; nama je dao, jer je baš voleo Studio B; nije vama dao, nego nama jer je pažljivo pratio sve programe RTS, nas je najviše voleo; nije tačno, nas je najviše voleo jer Studio B ima svoju slavu Sveti Đurđic, a zna se da je Pavle bio slab na Đurđica; gluposti, tamo gde je Tijanić – tamo je i patrijarh koji sebi ne bi dozvolio da svoj poslednji intervju pokloni lokalnoj TV stanici već najgledanijoj i najpopularnijoj televiziji koja je pod Tijanićem uspela da se oslobodi epiteta “Bastilja” i postane miljenik Evropske Unije, što je verovatno bila i patrijarhova poslednja želja.

Među slavobitnicima u tugovanju, jedan od šampiona je izvesni Jovan Janjić, novinar niskotiražnog magazina “Nin” kojem je kovčeg upao u med onog časa kad je pre nekoliko godina objavio knjižicu o patrijarhu Pavlu. U trenucima opšte nacionalne tragedije sa naznakama masovnog suicida – Janjić je obišao sve televizijske i radio postaje, svima ispričao svaki detalj glede susreta s Pavlom, neumorno objašnjavao kako ga je patrijarh voleo kao novinara i muškarca, podržavao u opskurnoj nameri da objavi knjigu koju, naravno, možete odmah naručiti telefonom na broj… sa popustom koji važi samo u ovih pet dana nacionalne žalosti.

Kako pet, zar nije tri? Nije, jer je žalost, nažalost, započela već u nedelju kad su RTS/TV B92 započeli tihovanje s tugovanjem, postavljajući standarde žalosti za naredna tri dana, da bi se sve nastavilo u ponedeljak, utorak i sredu – a finale će biti sahrana (Live On Air) u četvrtak kad će čitav Beograd biti zatvoren, a cela Srbija u amfilohijevskoj kataklizmi.

Ah, da.

Boris Tadić je bio vrlo, vrlo tužan. No More Heroes, rekli su The Stranglers još 1977!