Strogo čuvana tajna: Ratne sednice Vrhovnog saveta odbrane (24)
Milošević: Šešelj je lud čovek!
Godinama su, očigledno s razlogom, vlasti Srbije odbijale da Haškom Tribunalu dostave transkripte sa sednica Vrhovnog saveta odbrane na kojima se, otvoreno, govorilo o vođenju rata na teritorijama Hrvatske i Bosne; konačno, tokom suđenja Momčilu Perišiću, ovi transkripti otvoreni su pred sudom u Hagu. Zahvaljujući agenciji „Sense“ u prilici smo da čitaocima e-novina predstavimo sve transkripte koji osim dokumentarne vrednosti imaju još veći značaj – jer otkrivaju sve manipulacije i političke ambicije Miloševićevog režima iz jednog od najstrašnijih poglavlja novije istorije
Sednica je počela s radom u 14,30 sati. Prisustvuju: Zoran Lilić, predsednik Savezne Republike Jugoslavije - predsednik Saveta; Slobodan Milošević, predsednik Republike Srbije i Momir Bulatović, predsednik Republike Crne Gore - članovi Saveta; dr Radoje Kontić, predsednik Savezne vlade; Pavle Bulatović, savezni ministar odbrane; general-pukovnik Momčilo Perišić, načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije; general-major Slavko Krivošija, načelnik Vojnog kabineta Predsednika SR Jugoslavije.
ZORAN LILIĆ: Predlažem da počnemo sa radom. Predlažem da, pre svega, razmotrimo Kadrovska pitanja vezana za proslavu Dana Vojske Jugoslavije, 16. juna. Zatim, Moma će kratko izneti informaciju oko pripreme za proslavu Dana Vojske. Predložio bih da, ako ima nešto hitno, razmotrimo pod Tekućim pitanjima? Ako nema, predlažem da sve to ostavimo za narednu sednicu. Ovde imate Informaciju o finansiranju, Informaciju o radu Saveznog ministarstva i dr. Znači, predlažem da razmotrimo dve stvari.
RADOJE KONTIĆ: Ja bih u okviru tekućih pitanja imao jedno posebno pitanje - pitanje isplate ličnih dohodaka za Vojsku za mesec maj.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Zar nije za maj isplaćen lični dohodak?
RADOJE KONTIĆ: Ne, isplaćena je samo akontacija; u tome i jeste problem!
ZORAN LILIĆ: Prelazimo na usvajanje zapisnika sa 20. sednice Vrhovnog saveta odbrane. Da li ima primedbi na zapisnik? (Nema). Konstatujem da je zapisnik usvojen bez primedbi. Dajem reč generalu Perišiću da krene sa prvom tačkom dnevnog reda!
MOMČILO PERIŠIĆ: Gospodo predsednici, gospodine ministre. U skladu sa vašom odlukom da Dan Vojske Jugoslavije bude 16. jun - pošto prvi put to sada slavimo - mi smo predvideli sledeći program. Ovaj program iznosim da ga kritički posmatrate i da nam eventualno pružite pomoć u smislu da nešto dodamo ili izbacimo. Predviđeno je da Predsednik SR Jugoslavije uputi čestitku pripadnicima Vojske Jugoslavije, a 15. juna, u 13 časova da u Palati federacije primi delegaciju Vojske Jugoslavije.
ZORAN LILIĆ: Dobro, ovo prvo se prihvata.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Dobro, prihvata se, ali mislim da bi bolje bilo da ne primi "delegaciju Vojske Jugoslavije", nego da napravi jedan pristojan prijem, na kojem bi bilo 100-150 ljudi iz Vojske: komandanti, načelnici štabova itd.
MOMČILO PERIŠIĆ: Mi smo, gospodine predsedniče, tako i predvideli: delegaciju čine komandanti, moji pomoćnici i po jedan komandir čete iz svih jedinica. To će biti oko 50-60 ljudi. Predložio bih da iznesem sve predloge, pa posle da vi dajete sugestije. Dalje, da Delegacija Vojske Jugoslavije, 16. juna, u 11 časova, položi venac Grob Neznanog junaka; da načelnik Generalštaba, 14. juna u 13 časova, primi strane vojne izaslanike u Centralnom klubu Vojske Jugoslavije; da načelnik Generalštaba 8. juna, u 13 časova primi glavne i odgovorne urednike i novinare koji prate Vojsku u Centralnom klubu; dalje, da savezni ministar za odbranu i načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije 14. juna u 10 časova primi istaknute javne i kulturne radnike, predstavnike SUBNOR-a, Saveza ratnih vojnih starešina i udruženja boraca itd. I da 15. juna u 20 časova bude svečana akademija u "Sava centru" posvećena Danu Vojske Jugoslavije. Tu se postavlja jedno pitanje - da li da pozovemo stranački ''obojene'' ili ne, oni koji imaju udela u aktuelnom životu? Da li da to vežemo za funkciju, ili sve da pozovemo. Pored ovoga, ima defile vojnih orkestara i ostalo što je manje bitno.
MOMČILO PERlŠlĆ: To je šest minuta priče, a drugo je kulturno-umetnički program. Tu se postavlja jedno diskutabilno pitanje: ako ne pozovemo sve strukture društva, neko bi mogao da se naljuti jer možda nekom program ne bi odgovarao - na primer, borcima treba jedan program, pripadnicima neke stranke drugi itd. Tu bi moglo biti zamerki. Ali, videćemo šta ćemo!
MOMlR BULATOVIĆ: Da li je urađen Program Svečane akademije?
MOMČILO PERIŠIĆ: Jeste! To je dobro osmišljeno, ali uvek postoji mogućnost da neko to provocira. Po mnogo čemu je to nasleđena i prevaziđena stvar u smislu takvog okupljanja. Tu je rizik oko pozivanja.
MOMIR BULATOVIĆ: Po mom mišljenju, ima razloga za tu Svečanu akademiju - ne da to bude praksa, ali ovo je prvi put da se obilježava 16. jun. Tu može postojati samo funkcionalni državni princip; nikoga ne možete pozvati zbog toga što je stranački lider. Možete da kažete: pozivam, recimo, 50 poslanika Savezne skupštine, a oni neka primene određeni ključ, ako hoće da imaju opozicione predstavnike itd. Naše iskustvo i naš princip je da pokušamo da uvjek, ako treba negde višestranački karakter, to uradimo kroz funkcionalni državni pristup. Recimo, možemo pozvati potpredsednika skupštine.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ako dođu poslanici, Šešelj će napraviti neki cirkus da bi privukao medijsku pažnju, da počne da se dere usred akademije, da sve to ispljuje itd. Ne treba, uopšte, rizikovati u takvom nekom svečanom sastavu da zoveš tu budalu!
MOMIR BULATOVIĆ: Ne može on to napraviti!
MOMČILO PERIŠIĆ: Mi sе slažemo s Vašim mišljenjem - da nikako ne pozovemo lidere stranaka.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Pozovite predsednike dva veća Savezne skupštine.
MOMIR BULATOVIĆ: Treba pozvati i predsednike odbora Savezne skupštine - radikali su napustili te odbore.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Može: predsednici Veća i predsednici odbora, kao funkcije, a ne kao poslanici.
ZORAN LILIĆ: To je najbolji kriterijum.
MOMIR BULATOVIĆ: Da li to prenosi direktno televizija?
MOMČILO PERIŠIĆ: Da, u terminu koji bude rezervisan na televiziji.
MOMIR BULATOVIĆ: Mislim da bi bilo dobro da tu predsjednik kaže koju reč, pored ovoga što govori načelnik Generalštaba.
ZORAN LILIĆ: Dan pre toga ću ih ja primiti!
MOMČILO PERIŠIĆ: Da govori ili kod prijema, ili na Svečanoj akademiji; možda je bolje na Svečanoj akademiji nego na prijemu.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Dobro, nemam ništa protiv, ali mislim da ne bi trebalo da se sudaraju dva događaja - prijem i Akademija. Jednom mora da se da težište. To je u istom danu, 15. juna. Ali, to su finese, može i na svečanoj akademiji; samo, neka bude dobar program. Ne znam, da li da udaraju gusle? Tu ima simfonijski orkestar i hor!
MOMČILO PERIŠIĆ: Moramo ići sa guslama, Jer, Dan Vojske je na dan kada su gusle bile glavni instrument. A, mogu Vam reći da su u ratnoj zoni gusle i dalje najznačajniji instrument. To neće biti dugačko.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Može da bude jedna tačka sa guslama.
ZORAN LILIĆ: Predlažem da prihvatimo Informaciju o obeležavanju Dana Vojske Jugoslavije, sa sadržajem koji su dati, uključujući i Akademiju.
SLAVKO KRIVOŠIJA: Tu je i pitanje plotuna u Beogradu i Podgorici!
ZORAN LILIĆ: Plotuni idu naredbom Predsednika.
MOMČILO PERlŠlĆ: To ide normalno - ja nisam pričao sve detalje, da vas ne zamaram. Na primer, ja primam porodice palih boraca, a ima i mnogo drugih aktivnosti. Oko plotuna će biti Naredba vrhovnog komandanta; u čast Dana Vojske Jugoslavije ispaliće se toliko plotuna u glavnom gradu Jugoslavije i u Crnoj Gori.
ZORAN LILIĆ: Dobro, ovo smo piihvatili, a oko detalja ćemo se dogovarati, ako bude potrebno. Idemo dalje. Sada su na redu kadrovska pitanja.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da, ali to nije vanredno unapređenje.
MOMČILO PERIŠIĆ: Da, nije vanredno, nego je ovo pred penzionisanje. Kada to budemo davali u javnost ne treba reći da li je redovno ili vanredno unapređenje, nego jednostavno "unapredjeni su u čin ti i ti...". Druga varijanta je ista kao i prva, samo je proširena: Pustinja Savo ostaje kao i gore. Žugić i Grahovac su vazduhoplovci; ispunjavaju sve uslove za redovno unapređenje. Međutim, možda sada za to nije momenat iz dva razloga: prvi razlog jeste što je vazduhoplovstvo, po mnogo čemu, na minimumu u smislu letova, a imali smo i ovu nesreću, koja nije proizvod njihovog nerada ili njihove greške; ali, ne znam koliko bi bilo prihvatlјivo za javnost da i oni budu unapređeni. Dalje, Pustinja u čin general-potpukovnika. Ostaju i dalje Kovačević, Mrkšić. Sada proširujemo ovu listu, da idu svi komandanti armija i moji pomoćnici. To bi bilo dobro sa aspekta potrebe subordinacije, a ne bi bilo dobro jer ima mnogo generala. Iskreno da vam kažem, stanje u Vojsci nije mnogo popravljeno, ne zbog nerada, nego zbog toga što su realne društvene okolnosti u pitanju. Ma koliko mi išli napred, borbena gotovost ostaje na tom nivou, čak je možda malo i niža. Dalje, u čin general-majora: Simić, Biga, Čeleketić i ovi ostali. Tu je stavljen i Biga Slavko, a gore ga nema, zato što je on neposredno bio primio dužnost komandanta Korpusa kada se desila ona nesreća u Danilovgradu. Znači, ova tri čoveka: Žugić, Grahovac i Biga mogli bi doći pod udar javnosti - desili se vanredni događaji, a oni unapređeni u generale. Bilo bi možda dobro da to sačeka. Molim vas da se o ovome izjasnite: da li da idemo na užu ili širu varijantu. Drugo, regulisanje stanja u Službi. Ovo je manje diskutabilno. Radošević Mirko je načelnik štaba III armije; on je bolestan. Umesto njega da dođe Bojović Milovan, sada komandant Prištinskog korpusa. Dalje, umesto Bojović Milovana da dođe Vukadinović Momir, koji je sada načelnik štaba Prištinskog korpusa, inače, rodom s Kosova. Dalje, Jokić Božidar, general-major, komandant Niškog korpusa da dođe u Komandu III armije. Ovde treba da objasnim jednu stvar. On je postao general i dobar je čovek. Međutim, imamo nekih indikacija da pomalo naginje u smislu podrške nekih opozicionih stremljenja. Ali, nismo još sigurni, pa ne bismo želeli čoveka da anuliramo. Mi ga vodimo u Komandu Armije, gde nema šanse kao samostalan da donosi bilo kakvu odluku, ali i dalje pratimo njegov rad, pa kada dođemo do pravih pokazatelja, onda ćemo dati predlog. Umesto njega da ide Nikolić Negoslav - u stvari, njih dvojica samo menjaju dužnost. On je mlađi od njega, ratnik i sa tog je prostora. Dalje, Knežević Milorad koji je do sada bio u Saveznom ministarstvu kao savetnik - za pomoćnika ministra za civilne poslove. Neka se pokaže - ako valja, valja, a ako ne valja, čim ispuni uslove, a ispuniće dogodine - penzionisaćemo ga. Dalje, da ih postavimo ukazom - oni su do sada bili postavljeni naredbom - Panić Miodraga, koji je komandant Korpusa specijalnih jedinica, Brkić Miroslava koji je komandant Pozadinske baze. Sve što smo pomogli Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini išlo je isključivo preko njega.
Dalje, Milenković Đurađ, načelnik Inženjerije, Obradović Tomislav, komandant Divizije drinjske i Đorđević Novica, načelnik štaba korpusa. Tu sam još dodao dvojicu: Jovičić Aca, koji je zamenik načelnika VMA. Načelnik VMA, Bijelić, ima 61 godinu; ostavili smo ga kao ozbiljnog stručnjaka. Ali, on je pri kraju radnog vijeka, a da stvorimo uslove da Jovičić Aca, koji je izuzetna ličnost, bude kasnije načelnik. On ima 30 naučnih radova, objavljenih van Jugoslavije.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Znam ga, on je pukovnik.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ko ti je taj Jovanović Zoran?
MOMČILO PERIŠIĆ: Ne, to nije predlog. To sam ja bio napisao, ali odustajem od njega. On je ratnik, izuzetna ličnost. Međutim, molio me da ide u penziju, jer više nije u stanju da obavlja dužnost. Ispunio je uslove - jedan od uslova je starost. Inače je komandant Dunavske divizije u Zrenjaninu. Dalje, da ide u penziju general-potpukovnik Delić Mićo. On je bio komandant Korpusa u Mariboru, pa posle bio na Vukovaru, pa je bio komandant Mehanizovanog korpusa. On je zdravstveno, a posebno psihički rastrojen i ne bi mogao dalje ići na neke značajnije dužnosti, a nema smisla da opterećujemo Vojsku sa nekim generalima koji nisu produktivni.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Što se mene tiče, prva varijanta je u celini prihvatljiva. Kovačević je jedan izuzetno dobar general - to je opšti utisak. Mile Mrkšić nesumnjivo zaslužuje da bude unapređen u general-potpukovnika; Babić je komandant Armije. Za Čeleketića ne bismo objavljivali, jer je on kod Martića. Međutim, imam jedno pitanje. Vidim da generala Bojović Milovana, komandanta Prištinskog korpusa, predlažete da bude načelnik štaba III armije. Mislim da mi moramo nešto drugačiji odnos da imamo prema Prištinskom korpusu, imajući u vidu da imamo poseban Plan za Kosovo, da je taj Plan veoma razvijen, da na Kosovu imamo samo i isključivo jedinice "A" formacije, da je Bojović Milovan Kosovac, koji i ne mora da gleda kartu, zna gde je svako selo na Kosovu. Mi smo ga svojevremeno postavili za komandanta TO na Kosovu. Jednostavno, mislim da Prištinski korpus ne može da se tretira uniformno, čemu ste vi skloni, kao Kragujevački korpus ili neki drugi korpus. Prištinski korpus je udarni korpus, veoma razvijen, 90 odsto popunjen i od izuzetnog značaja za bezbednost naše teritorije. Prema tome, mislim - bez obzira što je to viši položaj da bude načelnik štaba armije, a ne komandant korpusa - da se Bojović neće naljutiti da ga zadržimo na mestu komandanta korpusa. Mislim da njemu treba dati čin general-potpukovnika. Na kraju krajeva, na Prištinskom korpusu i treba da bude general-potpukovnik - to je velika formacija. Dakle da ostane komandant Prištinskog korpusa i da ostane Vukadinović koji je načelnik Štaba, koji je takođe Kosovac. Uostalom, Bojović je, pored Mrkšića, general-major sa najdužim stažom. Prema tome, mislim da formacijski mesto komandanta korpusa, pogotovo mesto komandanta Prištinskog korpusa, uvek je bilo general-major, general-potpukovnik.
MOMČILO PERIŠIĆ: I sada je tako.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Prema tome, neće on da se naljuti, ako mu se lepo objasni: imaš, Bojoviću, da ostaneš na Kosovu. On će to samo pozdraviti. Njemu su i otac, majka, deda, svi su mu na Kosovu. Takav general treba da bude tamo. To nije smetnja napredovanju. Predložio bih da ga unapredimo u čin general-potpukovnika i da ostane komandant Prištinskog korpusa.
MOMČILO PERIŠIĆ: Ako dozvolite, nešto bih rekao. Ne bi bilo dobro da unapredimo Bojović Milovana u general-potpukovnika, a da to ne uradimo sa njegovim komandantom, Samardžić Dušanom. Ako unapredimo Samardžić Dušana, onda bi trebalo unaprediti sve komandante armija.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Koje komandante armija nismo unapredili?
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Evo, Babića, komandanta II armije unapređujemo. Unapredi i Samardžića, komandanta III armije.
MOMČILO PERIŠIĆ: Onda bi bilo logično unaprediti i Veličkovića, komandanta Vazduhoplovstva.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Pa, unapredi i njega! Komandanti strateških formacija i treba da budu general-potpukovnici. Mornarica, Vazduhoplovstvo i tri armije - logično je da na čelu budu general-potpukovnici.
MOMČILO PERIŠlĆ: Pre nego što odlučite, zamolio bih vas da kažem još jednu stvar. Vi ste potpuno u pravu: mi Bojović Milovana vodimo za načelnika Štaba; prima Vukadinović Momir, koji je sa Kosova, a umesto Vukadinović Momira, za načelnika Štaba dolazi rođeni brat Bojović Milovana, opet sa Kosova; on je ratnik, pukovnik.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja znam obojicu. Bojović je nama kompletnu reorganizaciju TO napravio svojevremeno, kako smo mu rekli. On je miran čovek. Čak mislim da je dobra kombinacija Bojović - Vukadinović. Vukadinović je žešći od njega, a dobar je general. Mislim da treba da budu duže na tim funkcijama - nauče ljude, nauče vlast, poznaju se sa svima. On ide bez pratnje kroz Prištinu i u civilu i u uniformi. On je veoma dobar general.
MOMČILO PERlŠlĆ: Bojović je izuzetna ličnost u smislu poštenja, časti, poznavanja teritorije, intelekta itd. Ali, za razliku od svog brata, malo manje je hrabar.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Nije hrabar?
MOMČILO PERIŠIĆ: Nisam rekao da nije hrabar, ali je manje hrabar od svog brata, a njegov brat je učestvovao od Debelog brda, zaključno sa Slanim. Njega vole njegovi borci mnogo. Milovan dolazi u fazu kada treba brzo i energično dejstvovati, a on je tu nešto sporiji. Profesionalni vojnik mora da primi odgovornost na sebe u momentu. To govorim čisto sa vojničkog aspekta. Inače, ја se potpuno slažem sa Vama.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ima ovog Vukadinovića koji je malo "vatreniji" od njega.
MOMČILO PERIŠIĆ: Vukađinović je "vatreniji" od njega, učestvovao je u Vukovaru, a njegov brat dolazi umesto njega, tako da u kvalitetu ništa ne gubimo. Bojoviću odajemo priznanje - ide za načelnika štaba. Slažem se s Vama da ga unapredimo, a i ove komandante armija.
MOMČILO PERIŠIĆ: Dobro, možemo tako uraditi.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Dakle, radije bih ga tamo zadržao, ne bih ga menjao, a dao bih mu čin general-potpukovnika. Slažem se potpuno sa opaskom da nema smisla da on bude general-potpukovnik, a da komandant armije ostaje general-major. Ali, nema razloga da imamo bilo koga od komandanata armija ako imamo poverenje u te ljude, da neko bude general-major. Mislim da Samardžić malo pije i red je da mu skreneš pažnju.
MOMČILO PERIŠIĆ: Zvao sam ja njega i to mu rekao. On se popravio. On ne pije mnogo; povremeno - možda jednom u dva meseca popije, verovali ili ne, malu čašicu i odmah je gotov!
ZORAN LILIĆ: To znači da je često pijan?
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To moraš da iskoreniš kod starešinskog kadra na visokim funkcijama - sklonost alkoholu.
MOMČILO PERIŠIĆ: On i mornari su tu mali problem. Inače, drugi nisu skloni tome.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Mornarima je "blizu šank"!
MOMIR BULATOVIĆ: Kada smo bili kod Isakovića, rekao je da nema alkohola na brodu, a Zoran je prebrojao dvije, a ja tri flaše viskija (Smeh).
MOMČILO PERIŠIĆ: Znači, Bojovića da ostavimo tamo kao komandanta?
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: I da ga unapredimo u general-potpukovnika.
MOMČILO PERIŠIĆ: Zamolio bih vas da rešimo još jednu stvar, koju ovde nisam upisao, ali bi bilo korektno iz više razloga. Obzirom da su Rakića, da kažem - uslovno, prihvatili za ministra Republike Srpske Krajine, a sada je vraćen ovde; njegov status sada mogu da rešim na sledeći način: prvo, da ga postavim kod mene za pomoćnika, u mornarici, i drugo, za komandanta. Ali, pošto je dole komandant Isaković, koji treba da ide jer ispunjava krajem godine sve uslove za penziju, njega bih ostavio da bude do septembra, a onda da rešimo Rakića. Oko njega treba da razmislimo - do septembra, jer imam samo njega i Zeca. Šta ne valja Rakiću? Rakiću ne valja ono što smo malo pre rekli. Ali, izuzetno je odgovoran, energičan i dobar za pravog vojnika. Fali mu i to što je pomalo drzak - nije diplomata; ali, zna da radi dobro sa mornarima, ljudi ga visoko cijene.
MOMČILO PERIŠIĆ: Oba su admirali; možda sam ja pogrešio. To je lapsus. Rakić je razveden prije rata; ima dvoje djece, oni su sada u Pločama. Njegovu djecu su dovodili u Pulu, ucjenjivali ga da će mu ubiti oba sina, koji su blizanci, ne bi li predao jedinicu koju je imao. On nije popustio, sve ih je iselio itd. Kakav je slučaj kod Zeca? On je isto tako dobar; malo manje je energičan od Rakića, veći je diplomata. Njegova ćеrkа je udata za Hrvata i živi na Korčuli. Osim njih dva, sada nemam druge. Videli ste da ima i drugih dobrih kapetana bojnih brodova; na primer, onaj Radović. Ali, sada to ne bi imalo smisla.
ZORAN LILIĆ: Ti ćeš sada Rakiću da nađeš neko zaduženje, a za ovo ćemo da sačekamo septembar.
MOMČILO PERIŠIĆ: Da on sačeka do septembra, gospodine predsjedniče, pa da onda mi razriješimo njegov problem tako što ćemo Isakovića poslati u penziju, jer je ispunio sve uslove; a do tada da se odlučimo za jednog od ova dva, jedan da bude komandant, a drugi pomoćnik; ili, ako nađemo neko bolje rješenje; postoji jedan Sunarić, koji je izuzetan, kako se kaže - ličnost nad ličnostima. Ali, on je Hrvat iz Zaječara; veoma je neuputno staviti Hrvata na čelo Ratne mornarice, iako nijednim svojim gestom nije pokazao da je više za Jugoslaviju nego drugi.
ZORAN LILIĆ: To je onaj o kojem nam je pričao. Možemo li onda da svedemo tačku oko unapređenja? Pokušao bih da je nekako zaključim, a vi me ispravite ako pogrešim.
MOMIR BULATOVIĆ: Ja bih samo nešto rekao. Pogledao sam ovaj Slobodanov predlog i podržavam ga, mada ne znam sve detalje. Mi bismo trebali da napravimo takav princip da komandanti armija budu unapređeni u čin general-potpukovnika. Drugo, to jе ono što me posebno interesuje. Različita su mišljenja generala Perišića i moja o admiralu Rakiću. On ne samo da je sklon alkoholu, nego je i radikal; zato smo ga tamo, faktički, i poslali. Pomogli su nam time što su ga tražili.
ZORAN LILIĆ: Tako nismo pogrešnog postavili za komandanta. To je bila moja molba.
MOMČILO PERIŠIĆ: Ja to nisam znao.
MOMČILO PERIŠIĆ: Jeste!
MOMIR BULATOVIĆ: Ali, na njega treba računati na nekom bočnom stručnom mjestu. Ali, sa Rakićem da ne ulazimo u ove kombinacije.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Drugo, on je bio pregovarač u ime Republike Srpske Krajine u Zagrebu.
ZORAN LILIĆ: Mi smo odmah prihvatili da smo se direktno umešali u to. Mislim da je Momin predlog najlogičniji.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Njega je Martić smenio uglavnom zbog alkohola.
MOMIR BULATOVIĆ: Imao je i drugih sklonosti. (Smeh)
ZORAN LILIĆ: Imao je mnogo poroka.
MOMIR BULATOVIĆ: Naše je da mi zaključimo na nivou principa, general Perišić će vidjeti da li čovjek zadovoljava određene kriterijume. Mi ne možemo da znamo da li neko pije, da li se kurva ili krade. Ali, logično je da na određenim formacijama, recimo Veličković, isto bude general-potpukovnik. Zašto da ne?
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da, komandant avijacije.
ZORAN LILIĆ: Hvala, ja sam upravo tako hteo i da zaključim. Znači, u čin general-potpukovnika da se unaprede: general-major Pustinja Sava, Kovačević Blagoje, Mrkšić Mile, Babić Božidar, Bojović, Samardžić Dušan i Veličković Ljubiša. Time smo dogovorili buduće pravilo da nam komandanti armija i vidova budu general-potpukovnici. Da li je tako?
MOMČILO PERIŠIĆ: Da!
ZORAN LILIĆ: U čin general-majora da se unaprede: pukovnik Simić Miodrag, Čeleketić Milan, s tim što oko njega nećemo javno objavljivati; Stamenković Lazar, Miletić Dragiša i Kosić Miloš.
MOMČILO PERIŠIĆ: Koji je pred penzijom.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Oko Đokića je dobra Perišićeva ideja da ga prebaci u Armiju. I ja sam čuo da je on dosta "šaren" po nekim ekstremnim stavovima. Zašto ne unaprediš Jovičića u general-majora, jer mu je to formacijsko mesto? On je dugo pukovnik.
MOMČILO PERIŠIĆ: Vi ste potpuno u pravu. Mi smo o tome detaljno raspravljali. Međutim, odmah bi bio povređen neko od drugih ko je još duže od njega, a kvaliteti su približno isti. Nigde kao u kadrovskoj politici u vojsci ne može da se napravi greška koja vuče kompletan lanac. To je iz tih razloga.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ali, on je zamenik načelnika. Kada je Vojvodić bio načelnik, znam da je Bijelić bio, kao zamenik načelnika, general-major.
MOMČILO PERIŠIĆ: Jeste, bio je.
ZORAN LILIĆ: Da li i Bijelić ima uslova da bude general-potpukovnik?
MOMČILO PERIŠIĆ: Ima, pred penziju.
MOMČILO PERIŠIĆ: Gospodine predsedniče, VMA je, svakako, veoma značajna ustanova. Ali, onda se postavlja pitanje zašto ne bi bio, na primer, načelnik Štaba Prištinskog korpusa ili Nikolić Negoslav, koji je komandant Korpusa; čiji je posao svakako teži nego posao gospodina Jovičića.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Zašto ne unaprediš Vukadinovića, koji je načelnik Štaba Prištinskog korpusa?
MOMČILO PERIŠIĆ: Ne valja da idemo kampanjski, da unapredimo mnogo ljudi odjednom. Našli smo neki optimum.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Dobro, tvoja mera će se poštovati. To nije problem.
ZORAN LILIĆ: Prihvatamo!
No comments:
Post a Comment